(„Службени гласник РС“, бр. 83/2014, 46/2015, 112/2015 и 20/2016 – аутентично тумачење)
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет уређивања закона
Члан 1
Овим законом уређују се услови и поступак промене власништва друштвеног и јавног капитала и имовине.
Дефиниције
Члан 2
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1. Приватизација, у смислу овог закона, је промена власништва капитала и имовине правних лица која послују друштвеним и јавним капиталом. Приватизација, у смислу овог закона, је и:
– продаја акција, односно удела који су после раскида уговора о продаји капитала закљученог у поступку приватизације, пренети и евидентирани у Регистру акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације;
– продаја имовине у предузећима код којих је раскинут уговор о продаји капитала;
– продаја акција, односно удела Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање;
2. Јавни капитал је капитал Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;
3. Предмет приватизације је:
– друштвени, односно јавни капитал и имовина у предузећима и другим правним лицима, укључујући и јавна предузећа и јавни капитал исказан у акцијама или уделима;
– акције, односно удели после раскида уговора о продаји капитала;
– имовина у предузећима код којих је раскинут уговор о продаји капитала;
– акције односно удели Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање а када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда;
4. Субјекти приватизације су предузећа, привредна друштва, и друга правна лица у којима се врши промена власништва, укључујући и јавна предузећа, а за која је покренута иницијатива за приватизацију;
4а) Велики субјект приватизације је субјект приватизације чији пословни приходи за пословну годину која претходи покретању поступка приватизације износе најмање 50 милијарди динара;
5. Модели приватизације су продаја капитала, продаја имовине, стратешко партнерство и пренос капитала без накнаде;
6. Методи приватизације су јавно прикупљање понуда са јавним надметањем и јавно прикупљање понуда;
7. Учесник у поступку приватизације је лице које је доставило пријаву за учествовање у поступку приватизације;
8. Купац је домаће или страно правно или физичко лице које је проглашено купцем, односно лице са којим је закључен купопродајни уговор;
9. Стратешки инвеститор је домаће или страно правно лице које је са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом закључило уговор о стратешком партнерству;
10. Средства плаћања су динар и страна средства плаћања (девизе и ефективни страни новац);
11. Писмо о заинтересованости је исказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације, са основним подацима о заинтересованом купцу односно стратешком инвеститору и предлогом индикативне цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених на неодређено време, као и другим подацима од значаја одређеним јавним позивом;
12. Фер тржишна вредност је фер вредност дефинисана Међународним стандардом финансијског извештавања 13 – Одмеравање фер вредности;
13. Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем је метод приватизације за продају капитала и имовине субјекта приватизације и његових зависних друштава подношењем понуда и јавним надметањем учесника;
14. Метод јавног прикупљања понуда је метод приватизације подношењем понуда за избор стратешког инвеститора као и у поступку продаје капитала великих субјеката приватизације;
15. Почетна цена за продају капитала, односно имовине износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, а нова почетна цена на другом прикупљању понуда и јавном надметању најмање једну трећину од процењене вредности капитала односно имовине;
16. Продаја капитала је модел приватизације чији је предмет продаје јавни капитал или друштвени капитал који се приватизује, акције, односно удели после раскида уговора о продаји капитала закљученог у поступку приватизације, као и акције, односно удели Акционарског фонда, као Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање;
17. Продаја имовине је модел приватизације којим се у поступку приватизације продаје имовина или део имовине субјекта приватизације и његових зависних друштава;
18. Програм за продају имовине је програм о продаји имовине који доноси субјект приватизације и његова зависна друштва а прихвата министарство надлежно за послове привреде, у роковима предвиђеним овим законом;
19. Стратешко партнерство је модел приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица са субјектом приватизације односно Републиком Србијом, које се спроводи кроз заједничко улагање путем оснивања новог привредног друштва или докапитализацијом постојећег субјекта приватизације;
20. Оснивање новог привредног друштва је оснивање друштва чији су оснивачи Република Србија и стратешки инвеститор тако што је улог Републике Србије имовина коју је Република Србија стекла по основу потраживања које има према субјекту приватизације за који је донела одлуку о стратешком партнерству, путем замене испуњења;
21. Докапитализација постојећег субјекта приватизације је повећање основног капитала субјекта приватизације за који је Влада донела одлуку о стратешком партнерству;
22. Уговор о стратешком партнерству је уговор о докапитализацији постојећег субјекта приватизације који закључују Република Србија, стратешки инвеститор и субјект приватизације, као и уговор о оснивању новог друштва који закључују Република Србија и стратешки инвеститор;
23. Пренос капитала без накнаде запосленима је пренос капитала у субјекту приватизације са друштвеним капиталом који се приватизује моделом продаје капитала, тако што се до 30% капитала преноси запосленима, без накнаде, у акцијама, односно уделима;
24. Пренос капитала без накнаде стратешком инвеститору је пренос капитала инвеститору у случају позитивних резултата пословања, у складу са прописима којима се уређује подстицај за инвестиције, а на основу одлуке Владе;
25. Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације су мере које може донети Влада када се субјект приватизације приватизује продајом капитала или спроводи докапитализација постојећег субјекта приватизације, под условима из овог закона;
26. Условни отпис дуга је мера за припрему и растерећење обавеза субјеката приватизације којом се државни повериоци субјекта приватизације обавезују да отпишу дуг са стањем на дан 31. децембар последње пословне године према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом, односно капиталом који је после раскида уговора о приватизацији пренет и евидентиран у Регистру акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације. Отпис дуга је пуноважан уколико је продат капитал субјекта приватизације, односно закључен уговор о докапитализацији;
27. Претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија) је мера за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације којом се потраживања поверилаца конвертују у трајни улог у капиталу субјекта приватизације;
28. Државни повериоци су: јавно предузеће, Пореска управа, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за робне резерве, Фонд за развој Републике Србије и други републички органи и организације, укључујући и Аутономну покрајину Војводину и јединице локалне самоуправе.
Државним повериоцем сматра се и Агенција за осигурање депозита када врши функцију стечајног управника над банкама у стечају и када управља у име и за рачун Републике Србије потраживањима Републике Србије по основу преузетих ино обавеза;
29. Заложни повериоци јесу повериоци који имају потраживања обезбеђена хипотеком или залогом на имовини субјекта приватизације, као и повериоци који су у извршном поступку стекли право намирења на покретним и непокретним стварима субјекта приватизације;
30. Обустава поступка се примењује у случају сазнања за околности за које се није знало у време покретања поступка, а које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације;
31. Контрола извршења обавеза купца из уговора је контрола коју врши министарство надлежно за послове привреде којом проверава да ли купац извршава уговорене обавезе;
32. Стечај ради окончања приватизације је стечај који покреће министарство надлежно за послове привреде у односу на субјект приватизације када се стекну разлози за покретање стечаја у складу са одредбама овог закона и Закона о стечају, а у циљу окончања приватизације.;
33. Регистар акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације је регистар у који се преносе и евидентирају акције и удели после раскида уговора закљученог у поступку приватизације, а који се води у министарству надлежном за послове привреде (у даљем тексту: Регистар). Регистар садржи назив субјекта приватизације чији се део капитала евидентира у Регистру, податке о висини капитала, односно броју акција које се евидентирају и друге податке.
Однос према другим законима и примена одредаба овог закона
Члан 3
Одредбе овог закона примењују се на субјекте приватизације који имају седиште на територији Републике Србије.
Ако је овим законом уређено питање које је другим законом на друкчији начин регулисано, примењују се одредбе овог закона.
Изузетно од става 2. овог члана, одредбе овог закона не примењују се на спортске организације, издаваче медија, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и привредна друштва која поседују дозволу за производњу наоружања и војне опреме издату у складу са законом којим се уређује производња и промет наоружања и војне опреме, осим уколико је законима који уређују положај тих предузећа, предвиђена примена одредаба овог закона.
У поступку приватизације не примењују се одредбе закона које уређују привредна друштва о располагању имовином велике вредности и не доносе се посебне одлуке о продаји имовине.
Начела приватизације
Члан 4
Приватизација се заснива на следећим начелима:
1) стварање услова за развој привреде;
2) смањење негативних фискалних ефеката;
3) обезбеђење јавности и транспарентности;
4) онемогућавање корупције;
5) формирање продајне цене према фер тржишним условима;
6) стварање услова за социјалну стабилност.
Предмет приватизације
Члан 5
Предмет приватизације је:
1) друштвени, односно јавни капитал или имовина у предузећима и другим правним лицима укључујући и јавна предузећа;
2) јавни капитал исказан у акцијама или уделима;
3) акције и удели који су после раскида уговора о продаји капитала закљученог у поступку приватизације пренети и евидентирани у Регистру;
4) имовина у предузећима из тачке 3) овог става;
5) акције, односно удели Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
Предмет приватизације може бити земљиште које је уписано у надлежним регистрима за упис права на непокретностима као друштвена, мешовита или својина субјекта приватизације.
Предмет приватизације не могу бити природна богатства, добра у општој употреби, добра од општег интереса, као и културна добра у јавној својини уписана у регистар културних добара, који се води у складу са законом који уређује културна добра.
Обавезност и рок за спровођење приватизације
Члан 6
Приватизација је обавезна за субјекте приватизације са друштвеним капиталом.
Друштвени капитал субјеката приватизације се мора приватизовати најкасније до 31. децембра 2015. године.
Одредба става 2. овог члана не односи се на субјекте приватизације који су актом Владе одређени за субјекте приватизације од стратешког значаја, као и на субјекте приватизације чије се седиште налази или претежна делатност обавља на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија или чија имовина се налази и на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.
Влада прописује услове, начин и поступак спровођења продаје капитала великих субјеката приватизације методом јавног прикупљања понуда.
Приватизација јавног капитала и имовине субјеката који послују јавним капиталом спроводи се на основу одлуке Владе, односно надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
Сматра се да је поступак приватизације спроведен ако је закључен уговор о продаји капитала и ако су испуњени сви услови за пренос власништва над капиталом који су предвиђени уговором о продаји (уплата купопродајне цене, достављање банкарске гаранције, упис промене власништва у надлежни регистар), односно остварен Програм за продају имовине (у даљем тексту: Програм).
Субјекти надлежни за спровођење приватизације
Члан 7
Министарство надлежно за послове привреде спроводи и контролише све поступке приватизације у Републици Србији и обавља делатност посредовања у продаји јавног и друштвеног капитала и имовине у поступку приватизације, и то:
1) спроводи поступак приватизације: доноси, односно предлаже модел и метод приватизације, као и мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације, у складу са овим законом, објављује јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости, прикупља и обрађује податке о потенцијалним купцима капитала и имовине субјекта приватизације који су исказали заинтересованост за учешће у поступку приватизације, подноси предлог за покретање поступка стечаја, ако је испуњен један од стечајних разлога прописан овим законом и законом којим се уређује стечај, одређује критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, услове продаје као и обавезе купца (инвестиције, социјални програм, континуитет пословања итд.), организује и спроводи поступак продаје капитала и имовине субјекта приватизације, као и поступак приватизације моделом стратешког партнерства;
2) контролише поступак приватизације: проверава испуњење обавеза купца из уговора о продаји капитала или имовине, испуњење обавеза стратешког инвеститора из уговора о стратешком партнерству, усклађеност програма за продају имовине са прописима о приватизацији, да ли је прилив средстава по основу извршене продаје у складу са уговором о продаји, пренос акција без накнаде запосленима, висину улагања предвиђеног инвестиционим пројектом, у складу са уредбом којом се уређују услови и начин привлачења директних инвестиција;
3) продаје јавни капитал исказан у акцијама или уделима, као и акције, односно уделе Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије, републичког фонда надлежног за пензијско и инвалидско осигурање који су пренети на основу Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, бр. 32/97 и 10/01), продаје акције, односно уделе који су пренети и евидентирани у Регистру;
4) води Регистар, у складу са овим законом;
5) обавља послове у име и за рачун Акционарског фонда и друге послове у складу са законом којим се уређује право на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације;
6) обавља и друге послове у складу са овим законом и другим прописима.
Министарства, регистар надлежан за депо и клиринг хартија од вредности, регистар надлежан за упис привредних субјеката и залоге, регистри надлежни за упис права на непокретностима и други органи и организације, у оквиру своје надлежности а полазећи од делатности појединих субјеката приватизације, дужни су да на захтев министарства надлежног за послове привреде пруже стручну, техничку и другу помоћ у циљу ефикасног спровођења поступка приватизације и да без накнаде доставе податке и документацију из своје надлежности.
Модели приватизације
Члан 8
Модели приватизације су:
– продаја капитала;
– продаја имовине;
– пренос капитала без накнаде;
– стратешко партнерство.
Методи приватизације
Члан 9
Метод продаје капитала и имовине је јавно прикупљање понуда са јавним надметањем.
Капитал субјекта приватизације изражен у акцијама може се продавати и:
1) у складу са законом који уређује тржиште хартија од вредности;
2) прихватањем понуде за преузимање, у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава.
Методи приватизације путем преноса капитала без накнаде су:
1) пренос запосленима;
2) пренос стратешким инвеститорима у складу са овим законом и прописима који уређују подстицај директних инвестиција.
Метод приватизације путем стратешког партнерства је јавно прикупљање понуда.
Комбинација више модела и метода
Члан 10
У поступку приватизације могуће је применити комбинацију више метода и модела приватизације у циљу ефикаснијег спровођења овог поступка.
Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације
Члан 11
Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације могу бити:
– условни отпис дуга;
– претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија).
Мере из става 1. овог члана могу се одредити само у случају продаје капитала, односно стратешког партнерства докапитализацијом субјекта приватизације.
Купци у поступку приватизације
Члан 12
Купац, у смислу одредаба овог закона, може бити домаће или страно правно или физичко лице. Само домаће правно или физичко лице може бити купац пољопривредног земљишта.
Домаћа или страна правна или физичка лица могу да се удруже ради куповине субјекта приватизације или стратешког партнерства (у даљем тексту: Конзорцијум) и да овласте једно лице за заступање.
Купац, односно члан Конзорцијума, не може бити:
1) лице које према субјекту приватизације има доспеле неизмирене обавезе на дан подношења пријаве за учешће;
2) лице са којим је раскинут уговор о продаји, односно стратешком партнерству због неизвршења уговорених обавеза;
3) лице које је осуђивано за кривична дела против живота и тела, кривична дела против имовине, кривична дела против привреде, кривична дела против службене дужности, кривична дела против здравља људи и кривична дела против јавног реда и мира или против кога је покренут кривични поступак за та кривична дела.
Купац, односно члан Конзорцијума, не може бити домаће правно лице које послује већинским друштвеним капиталом.
Купац не може бити ни субјект приватизације, односно његово зависно друштво.
Купац контролног, односно његовог зависног друштва у којем се спроводи приватизација не може да буде његово зависно, односно контролно друштво које послује друштвеним капиталом.
Учесник у поступку приватизације који је проглашен купцем, односно стратешким инвеститором, а који не предузме све потребне радње и не закључи уговор у складу са овим законом, губи својство купца, односно стратешког инвеститора и право да учествује у будућим поступцима приватизације, као и право на враћање депозита.
Право да учествује у поступку приватизације нема ни члан породице учесника који је изгубио својство купца, као ни правно лице чији је он оснивач.
Члановима породице у смислу става 8. овог члана сматрају се родитељи и деца.
Купац не може бити ни привредно друштво у којем је лице из ст. 3. и 6. овог члана лице које поседује више од 50% капитала тог привредног друштва.
Купац не може бити ни оснивач привредног друштва из става 3. тач. 1) и 2) овог члана.
Ограничења из овог члана примењују се и на стратешког инвеститора.
Купац, односно стратешки инвеститор, у смислу одредаба овог закона, не може бити ни физичко лице, правно лице и оснивач правног лица које је изгубило својство купца у складу са Законом о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС), као ни члан породице купца.
Члановима породице у смислу става 13. овог члана сматрају се родитељи и деца.
Прибављање мишљења и сагласности
Члан 13
Министарство надлежно за послове привреде пре закључења уговора прибавља од надлежне организације за спречавање прања новца мишљење о непостојању сметњи на страни купца, односно стратешког инвеститора за закључење уговора.
Мишљење из става 1. овог члана мора се доставити најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева министарства надлежног за послове привреде.
Министарство надлежно за послове привреде најкасније три дана по закључењу уговора доставља надлежној организацији за спречавање прања новца писмено обавештење о закљученом уговору са купцем и најкасније у року од три дана по уплати купопродајне цене писмено обавештење о извршеној уплати.
Министарство надлежно за послове привреде је дужно да на захтев надлежног органа за спречавање прања новца без одлагања стави на увид, односно достави сву документацију којом располаже, а која је настала у поступку закључења уговора, односно у поступку реализације уговора и поступи по инструкцијама добијених од надлежног органа.
Коначност одлука
Члан 14
Одлуке донете у складу са овим законом су коначне.
Против одлука из става 1. овог члана може се водити управни спор.
Средства плаћања у приватизацији
Члан 15
Средства плаћања у приватизацији су динар и страна средства плаћања (девизе и ефективни страни новац).
Члан 16
(Брисано)
Средства остварена продајом у поступку приватизације
Члан 17
Средства остварена продајом капитала или имовине у поступку приватизације уплаћују се на рачун министарства надлежног за послове привреде.
Средства из става 1. овог члана не могу бити предмет принудног извршења.
Средства од продаје друштвеног капитала и акција и удела, евидентираних у Регистру, преносе се у буџет Републике Србије.
Средства од продајне цене друштвеног капитала користе се и распоређују на следећи начин:
1) 10% средстава уплаћује се Републичком фонду надлежном за пензијско и инвалидско осигурање;
2) 50% средстава издвојиће се за финансирање реструктурирања и развоја привреде на територији Републике Србије. Ако се седиште субјекта приватизације налази на територији Аутономне покрајине Војводине, 50% средстава издвојиће се за финансирање реструктурирања и развоја привреде на територији Аутономне покрајине Војводине;
3) 5% средстава издвојиће се за исплаћивање накнаде лицима чија је имовина национализована;
4) 5% средстава издвојиће се за финансирање развоја инфраструктуре локалне самоуправе према седишту субјекта приватизације;
5) 30% средстава издвојиће се за друге намене, које посебном одлуком одређује Влада.
Средства остварена продајом имовине користе се у складу са Програмом.
Средства која су остварена продајом јавног капитала, као и продајом акција и удела у власништву Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, преносе се на уплатни рачун власника капитала по одбитку реалних трошкова продаје.
Реални трошкови продаје из става 6. овог члана обухватају издатке везане за трошкове: тржишта хартија од вредности, ангажовања брокерско-дилерског друштва и овлашћене банке, Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности, јавног оглашавања, пореза на пренос апсолутних права, као и друге трошкове.
II ПРИПРЕМА ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ
Јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости
Члан 18
Министарство надлежно за послове привреде објављује јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости за све субјекте приватизације из портфеља министарства надлежног за послове привреде најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, односно у року од 30 дана од дана покретања иницијативе за приватизацију за субјекте приватизације за које до дана ступања на снагу овог закона није била поднета иницијатива, односно у року од 30 дана од дана раскида уговора о продаји капитала.
Јавни позив садржи:
1) пословно име субјекта приватизације;
2) податке о структури и вредности капитала;
3) опис и вредност имовине;
4) друге податке од значаја о субјекту приватизације.
Рок за достављање писама заинтересованости је 30 дана од дана објављивања јавног позива.
Јавни позив објављује се на интернет страници министарства надлежног за послове привреде, а обавештење о јавном позиву најмање у једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.
Писмо о заинтересованости садржи:
1) основне податке о заинтересованом купцу, односно стратешком инвеститору;
2) исказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације;
3) предлог индикативне цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених на неодређено време;
4) друге податке од значаја одређене јавним позивом.
Покретање поступка приватизације
Члан 19
Поступак приватизације субјекта приватизације са друштвеним капиталом покреће се иницијативом министарства надлежног за послове привреде.
Поступак приватизације субјекта приватизације које послује јавним капиталом покреће се иницијативом Владе, надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
Надлежни органи из става 2. овог члана дужни су да иницијативу за покретање поступка приватизације доставе министарству надлежном за послове привреде у року од пет дана од дана доношења иницијативе.
Министарство надлежно за послове привреде је дужно да субјекту приватизације достави иницијативу из ст. 1. и 2. овог члана у року од пет дана од дана доношења иницијативе, односно од дана када је надлежни орган достави том министарству.
Попис и процена
Члан 20
Субјект приватизације дужан је да изврши попис и процену фер тржишне вредности целокупне имовине и обавеза и капитала са стањем на дан 31. децембар последње пословне године, у складу са законима којима се уређује рачуноводство и међународним рачуноводственим стандардима, у року од 30 дана од дана објаве јавног позива за прикупљање писама о заинтересованости из члана 18. овог закона, као и да у том року податке достави министарству надлежном за послове привреде.
Уколико је од пописа и процене из става 1. овог члана протекло 12 месеци, министарство надлежно за послове привреде ће упутити захтев субјекту приватизације да достави нови попис и процену са стањем на дан 31. децембар последње пословне године.
Субјект приватизације је дужан да попис и процену из става 2. овог члана достави у року од 30 дана од дана достављања захтева министарства надлежног за послове привреде.
Министарство надлежно за послове привреде ће на основу пописа и процене из става 2. овог члана изменити одлуку о почетној цени.
Министарство надлежно за послове привреде ће попис и процену из става 2. овог члана доставити надлежном органу ради измене одлуке о почетној цени, а надлежни орган дужан је да обавести министарство надлежно за послове привреде у року од 15 дана од дана достављања пописа и процене од стране министарства надлежног за послове привреде.
Одлука о моделу и методу приватизације, почетној цени и мерама за припрему и растерећење субјекта приватизације
Члан 21
Министарство надлежно за послове привреде доноси одлуку којом одређује модел и метод приватизације, почетну цену и предлаже мере за припрему и растерећење субјекта приватизације, у року од 30 дана од дана истека рока за достављање писама заинтересованости, ценећи следеће критеријуме:
1) вредност капитала и имовине;
2) стратешки значај субјекта приватизације;
3) број запослених;
4) исказано интересовање.
За субјекте приватизације који послују већинским капиталом Републике Србије, одлуку о моделу и методу доноси Влада на основу предлога министарства надлежног за послове привреде у року од 30 дана од дана достављања предлога министарства.
За субјекте приватизације који послују већинским капиталом аутономне покрајине односно јединице локалне самоуправе, одлуку о моделу и методу доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, на основу предлога министарства надлежног за послове привреде, у року од 30 дана од дана достављања предлога министарства.
Министарство надлежно за послове привреде обавештава субјект приватизације о одлуци о моделу и методу у року од пет дана од дана доношења, односно достављања те одлуке министарству.
Влада доноси одлуку о моделу стратешког партнерства и начину његовог спровођења.
Надлежни органи за доношење одлуке којом се одређује модел и метод приватизације могу изменити или донети нове одлуке, применом поступка прописаног овим чланом.
Члан 22
(Брисано)
III МЕТОДИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ
Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем
Члан 23
Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем је метод приватизације за продају капитала и имовине субјекта приватизације.
Метод из става 1. овог члана спроводи се подношењем понуда и јавним надметањем учесника у складу са овим законом и продајном документацијом.
Продајна документација
Члан 24
Продајну документацију у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем чине:
1) уговор о чувању поверљивих података;
2) приватизациона документација;
3) упутство за понуђаче;
4) образац пријаве за учествовање у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем;
5) нацрт уговора о продаји.
Субјект приватизације припрема приватизациону документацију са стањем на дан пописа и процене из члана 20. овог закона и доставља је министарству надлежном за послове привреде у року од 30 дана од дана када је министарство надлежно за послове привреде доставило одлуку о моделу и методу субјекту приватизације.
Субјект приватизације је дужан да истовремено са достављањем пописа и процене из члана 20. став 2. овог закона министарству надлежном за послове привреде достави нову приватизациону документацију са стањем на дан тог пописа и процене.
За тачност и свеобухватност достављене приватизационе документације одговорно је лице овлашћено за заступање субјекта приватизације под кривичном, моралном и материјалном одговорношћу.
Критеријуми за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем
Члан 25
Критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, услове продаје, као и обавезе купца, одређује министарство надлежно за послове привреде.
Јавни позив
Члан 26
Министарство надлежно за послове привреде припрема и објављује јавни позив за продају капитала, односно имовине субјекта приватизације.
Јавни позив садржи пословно име субјекта приватизације, податке о структури и вредности капитала, опис и вредност капитала и имовине, почетну цену за продају капитала, односно имовине, рок за подношење пријаве за учешће, као и друге податке од значаја за спровођење поступка.
Јавни позив из става 1. овог члана објављује се најмање у једном дневном високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интерент страници министарства надлежног за послове привреде, најкасније 15 дана пре дана који је одређен за достављање пријава.
Откуп продајне документације
Члан 27
Лице које изрази интерес за учешће у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем дужно је да откупи продајну документацију.
Министар надлежан за послове привреде одређује цену продајне документације из става 1. овог члана.
Комисија за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним надметањем
Члан 28
Јавно прикупљање понуда са јавним надметањем спроводи Комисија за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним надметањем (у даљем тексту: Комисија), коју образује министар надлежан за послове привреде.
Комисија има три члана и чине је: представник запослених у субјекту приватизације и два представника министарства надлежног за послове привреде.
За члана Комисије може бити именовано лице које испуњава следеће услове:
– пет година радног искуства на пословима привреде, приватизације или на пословима из делатности субјекта приватизације;
– високу стручну спрему.
Лице из става 3. овог члана обавезно је да да изјаву да није акционар у субјекту приватизације или купац субјекта приватизације.
Комисија доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова Комисије.
Комисија о свом раду сачињава записник.
Почетна цена
Члан 29*
Почетна цена за продају капитала, односно имовине, износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, који се нуди на продају.
Ако капитал, односно имовина, не буду продати за цену из става 1. овог члана, министарство надлежно за послове привреде може објавити уз сагласност надлежног органа, у смислу члана 21. овог закона, нови јавни позив у року од 15 дана од дана проглашења поступка продаје неуспешним, а нова почетна цена износи најмање једну трећину од процењене вредности капитала, односно имовине.
Подношење пријаве за учешће
Члан 30*
Пријава за учешће подноси се министарству надлежном за послове привреде у року утврђеном у јавном позиву, који не може бити краћи од 15 нити дужи од 90 дана од дана објављивања јавног позива.
Понуде морају бити једнаке или веће од почетне цене.
Депозит може да се уплати у готовом новцу или полагањем првокласне банкарске гаранције.
Висина депозита је 10% од процењене вредности капитала, односно имовине.
Пријава учесника која не садржи доказ о уплати депозита неће се разматрати.
Јавно надметање
Члан 31
Јавно надметање се одржава одмах након отварања понуда, под условом да је најмање два понуђача доставило понуду која је једнака или виша од почетне цене.
Највиша понуђена цена представља почетну цену на јавном надметању, а продајна цена је највиша понуђена цена на јавном надметању.
У случају да само један понуђач достави понуду, не спроводи се јавно надметање, већ се закључује уговор о продаји, а продајна цена је понуђена цена која мора бити једнака или виша од почетне цене.
Губљење својства купца и других права
Члан 32
Ако учесник на јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, који је проглашен купцем или који истакне другу највишу понуду, не потпише записник, не закључи уговор о продаји или не изврши плаћање у предвиђеном року, губи својство купца и право да учествује у поступку приватизације, као и право на враћање депозита.
Метод јавног прикупљања понуда
Члан 33
Јавно прикупљање понуда врши се објављивањем јавног позива за избор стратешког инвеститора.
Влада одређује квалификационе услове које мора да испуњава стратешки инвеститор.
Министарство надлежно за послове привреде објављује јавни позив из става 1. овог члана.
Јавни позив из става 1. овог члана објављује се најмање у једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интернет страници министарства надлежном за послове привреде, најкасније 30 дана пре дана који је одређен за достављање пријава.
Утврђивање садржаја пријаве
Члан 34
Садржај пријаве за стратешко партнерство, као и висину депозита утврђује Влада на предлог министарства надлежног за послове привреде.
Овлашћења Владе за доношење подзаконских аката
Члан 35
Влада ближе прописује услове, поступак и начин продаје капитала и имовине методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, као и модел стратешког партнерства.
IV ПРОДАЈА КАПИТАЛА
Предмет продаје
Члан 36
Предмет продаје је 70% друштвеног капитала који се приватизује, осим ако овим законом или прописима којима се уређује правни положај привредних субјеката, односно услови и начин обављања појединих привредних и других делатности, није друкчије уређено.
Проценат јавног капитала који се приватизује одређује Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
Ако после продаје друштвеног капитала и преноса капитала запосленима, остане капитал који није продат, тај капитал преноси се Акционарском фонду.
Уговор о продаји капитала
Члан 37
Уговор о продаји капитала је уговор по приступу и може да садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања, износу и року инвестирања купца, обавези пословања субјекта приватизације, ограничењу располагања имовином и капиталом субјекта приватизације путем отуђења и залоге, забрани смањења броја запослених који су у радном односу на неодређено време, обавези исплате редовне зараде запосленима, средствима обезбеђења уредног извршења уговорних обавеза и друге одредбе.
Уговорне обавезе по правилу трају две године.
Изузетно од става 2. овог члана, због значаја очувања делатности, на предлог ресорног министарства у чијој је надлежности делатност субјекта приватизације, период уговорних обавеза може се уговором о продаји капитала одредити у трајању од три године.
Уговор о продаји капитала сматра се закљученим кад га потпишу купац и министарство надлежно за послове привреде и оверава се од стране надлежног органа.
Уговор о продаји капитала министарство надлежно за послове привреде доставља министарству надлежном за послове финансија, ради евидентирања, у року од три дана од дана његовог закључења.
Уговор о продаји капитала објављује се на званичној интернет страници министарства надлежног за послове привреде, у року од три дана од дана његовог закључења.
Даном овере уговора о продаји капитала, министарство надлежно за послове привреде стиче законско заложно право на капиталу који је био предмет продаје, а надлежни орган дужан је да по службеној дужности то право региструје.
Министарство надлежно за послове привреде је дужно да у року од 15 дана од дана извршења последње уговорне обавезе купца, обавести надлежни регистар ради брисања законског заложног права из става 7. овог члана.
Уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације методом јавног прикупљања понуда садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања, условима за раскид уговора и правне последице раскида уговора, а може садржати одредбе о условима за затварање трансакције која је предмет уговора, изјавама и гаранцијама продавца у погледу великих субјеката приватизације, обавези одржавања континуитета пословања великог субјекта приватизације, ограничења располагања имовином и капиталом великог субјекта приватизације, социјалном и инвестиционом програму, средствима обезбеђења за уредно испуњење уговорних обавеза и друге одредбе.
Одредбе ст. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. и 8. овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.
Уступање уговора о продаји капитала
Члан 38
Купац капитала (у даљем тексту: уступилац) може да уступи уговор о продаји капитала, трећем лицу (у даљем тексту: пријемник), под условима прописаним овим законом и законом којим се уређују облигациони односи, по претходно прибављеној сагласности министарства надлежног за послове привреде.
Пријемник може бити једино лице које испуњава прописане услове за купца капитала.
Уступањем уговора о продаји капитала, пријемник постаје носилац свих права и обавеза из уговора о продаји.
Уступилац ће министарству надлежном за послове привреде бити солидарно одговоран са пријемником за извршење обавеза из уступљеног уговора о продаји капитала.
Сопствене акције
Члан 39
На повећања капитала и нове емисије акција по основу повећања капитала субјекта приватизације, за време извршења уговорених обавеза, примењују се прописи који уређују повећање капитала привредних друштава и тржиште капитала, осим питања која су друкчије уређена овим законом.
Регистар надлежан за депо и клиринг хартија од вредности и регистар привредних субјеката, уписаће повећање капитала субјекта приватизације по основу уговорене инвестиције, када купац достави потврду министарства надлежног за послове привреде о извршеној уговорној обавези инвестирања.
Повећање капитала субјекта приватизације из нових емисија од стране трећих лица за време важења уговорних обавеза није дозвољено.
Акције које стиче купац из нових емисија по основу повећања капитала субјекта приватизације за време извршења уговорених обавеза сматрају се сопственим акцијама субјекта приватизације које су у потпуности плаћене.
Када купац капитала изврши обавезе из уговора о продаји капитала, што се доказује потврдом министарства надлежног за послове привреде, субјект приватизације који је стекао сопствене акције из става 4. овог члана, дужан је да их без накнаде пренесе купцу капитала од кога их је стекао.
Министарство надлежно за послове привреде доставља регистру надлежном за вођење рачуна хартија од вредности решење на основу којег се врши упис сопствених акција на субјект приватизације, као и решење на основу којег се врши пренос сопствених акција на купца, ради уписа по службеној дужности.
Министарство надлежно за послове привреде доставља регистру надлежном за евиденцију привредних субјеката решење на основу којег се врши упис сопственог удела на субјект приватизације, као и решење на основу којег се врши пренос сопственог удела на купца, ради уписа по службеној дужности.
Одредбе овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.
Услови за раскид уговора о продаји капитала
Члан 40
Уговор о продаји капитала сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони следеће повреде уговорних обавеза:
1) неплаћање уговорене цене у складу са уговором о продаји;
2) располагање имовином субјекта приватизације супротно одредбама уговора;
3) располагање капиталом субјекта приватизације супротно одредбама уговора;
4) недостављање гаранције у складу са уговором о продаји.
Купцу се могу оставити највише три узастопна накнадна рока за испуњење једне уговорне обавезе, ако се оцени да је купац у претходно остављеном накнадном року доставио доказе да је предузео активности у циљу извршења уговорне обавезе.
Средства обезбеђења уредног извршења уговорне обавезе активирају се у складу са уговором.
Правни посао закључен без сагласности министарства надлежнг за послове привреде, супротно одредбама уговора о продаји, ништав је.
Одредбе овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.
Правне последице раскида уговора о продаји капитала
Члан 41
У случају раскида уговора због неиспуњења уговорних обавеза купца капитала, ради заштите општег интереса, купац капитала губи право на:
– повраћај плаћеног износа на име уговорене цене;
– целокупан капитал субјекта приватизације који је купац посредно или непосредно стекао по основу обавезе из уговора о продаји, као и било какву накнаду или обештећење по основу истих, осим акција стечених куповином на организованом тржишту хартија од вредности.
У случају раскида уговора о продаји капитала, целокупни капитал из става 1. овог члана, укључујући и сопствене акције стечене по основу повећања капитала новим улозима, преносе се у Регистар.
Средства остварена од продаје сопствених акција неће се исплатити купцу капитала са којим је уговор о продаји раскинут, а купац капитала губи право и на било какву накнаду или обештећење по основу унетих ствари и права у субјект приватизације којим је повећан капитал субјекта приватизације.
Одредбе овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.
Заступник капитала
Члан 42
У субјекту приватизације за који је раскинут уговор о продаји у складу са одредбама овог закона, министарство надлежно за послове привреде именује привременог заступника капитала (у даљем тексту: заступник капитала), ради управљања субјектом приватизације до окончања поступка приватизације субјекта приватизације.
За заступника капитала може бити именовано лице које испуњава следеће услове:
– висока стручна спрема;
– најмање пет година радног искуства у делатности субјекта приватизације или у привреди;
– да није акционар у субјекту приватизације или купац субјекта приватизације;
– да није осуђивано за кривично дело за које је запрећена казна затвора или друго кажњиво дело које га чини недостојним за обављање послова заступника;
– да није поверилац или дужник субјекта приватизације.
Заступник капитала управља субјектом приватизације сразмерно учешћу капитала који је пренет у Регистар.
Заступник капитала дужан је нарочито да:
1) предузима неопходне мере за заштиту имовине и капитала субјекта приватизације;
2) стара се као добар привредник о пословању субјекта приватизације, као и пословима који су потребни да би се спречило наступање штете над средствима субјекта приватизације;
3) предузима мере за омогућавање окончања поступка приватизације;
4) обавља по потреби и друге послове.
Заступник капитала обавља поверене послове самостално и са пажњом доброг привредника, у складу са овим законом.
Заступник капитала одговара непосредно својом личном имовином за штету нанету субјекту приватизације, ако је до штете дошло намерно или крајњом непажњом.
Потраживање накнаде проузроковане штете застарева у року од пет година од када је штета настала.
Извештај заступника капитала
Члан 43
Заступник капитала подноси министарству надлежном за послове привреде следеће извештаје:
– месечне извештаје о стању имовине и пословању субјекта приватизације;
– друге извештаје, на захтев министарства надлежног за послове привреде.
Садржај извештаја прописује министар надлежан за послове привреде.
Сви извештаји се објављују на званичној интернет страници министарства надлежног за послове привреде.
Месечни извештај, који је у обавези да доставља заступник капитала, представља преглед успешности пословања и резултата пословања посматраног периода (месеца), као и поређење истог са претходним периодом (месецом), односно са истим периодом (месецом) у претходној години.
Накнада заступника капитала
Члан 44
Заступник капитала има право на накнаду за рад и накнаду стварних трошкова.
Трошкове за накнаду за рад и накнаду стварних трошкова заступника капитала сноси субјект приватизације у висини коју прописује министар надлежан за послове привреде.
Разрешење заступника капитала
Члан 45
Министарство надлежно за послове привреде ће разрешити заступника капитала ако утврди да не испуњава обавезе прописане овим законом и другим актима којима се регулише његово поступање.
Заступник капитала може бити разрешен и на лични захтев.
Обезбеђивање услова за трговање акцијама
Члан 46
У случају да се донесе одлука о продаји акција на организованом тржишту у складу са чланом 9. став 2. тачка 1) овог закона, заступник капитала је дужан да у року од 90 дана од доношења одлуке, обезбеди услове за трговање акцијама субјекта приватизације организованог као акционарско друштво, на организованом тржишту хартија од вредности.
Ако заступник капитала не обезбеди услове за трговање акцијама, министарство надлежно за послове привреде ће послати налог Београдској берзи да укључи акције на тржиште Београдске берзе. Београдска берза ће по налогу министарства надлежног за послове привреде без накнаде укључити акције субјекта на тржиште.
Министарство надлежно за послове привреде ће понудити акције субјекта приватизације на продају у складу са тренутним тржишним условима. Акције ће бити понуђене на продају у најдужем року од 90 дана.
Капитал из члана 41. ст. 1. и 2. овог закона који је изражен у уделима продаје се методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем.
Дужности органа управљања субјекта приватизације
Члан 47
Орган управљања субјекта приватизације, дужан је да предузме све правне и фактичке радње са циљем да се заступнику капитала омогући управљање субјектом приватизације, као и да спроведе све радње неопходне за упис промена у регистар надлежан за привредне субјекте и друге надлежне регистре.
У случају да орган управљања не поступа на начин из става 1. овог члана, на заступника капитала се преносе сва права, обавезе и надлежности органа управљања, укључујући и право на сазивање скупштине субјекта приватизације на начин и у роковима предвиђеним законом којим се уређује правни положај привредних друштава.
Након раскида уговора о продаји капитала, органи управљања субјекта приватизације не могу, до избора нових органа управљања, да доносе одлуке о:
1) смањењу, односно повећању капитала привредног друштва;
2) стицању, односно располагању непокретном имовином или имовином велике вредности;
3) реорганизацији привредног друштва;
4) залагању ствари, успостављању хипотеке и другом начину оптерећивања имовине;
5) давању или узимању имовине у закуп;
6) поравнању са повериоцима.
Одлука донета супротно ставу 3. овог члана ништава је.
Представнике у органима управљања субјекта приватизације предлаже министарство надлежно за послове привреде, сразмерно учешћу капитала који је пренет у Регистар у укупном капиталу субјекта приватизације, у року од 15 дана од дана раскида уговора о продаји капитала.
V ПРОДАЈА ИМОВИНЕ
Предмет продаје
Члан 48
У поступку приватизације може се продати имовина или део имовине субјекта приватизације.
Продају имовине организује и спроводи министарство надлежно за послове привреде.
Програм за продају имовине
Члан 49
Програм доноси надлежни орган субјекта приватизације.
Субјект приватизације дужан је да Програм достави министарству надлежном за послове привреде у року од 60 дана од дана достављања одлуке о моделу и методу.
Министарство надлежно за послове привреде може продужити рок за достављање Програма најдуже за 30 дана, на захтев субјекта приватизације, ако за то постоје оправдани разлози.
Министарство надлежно за послове привреде је дужно да у року од најдуже 30 дана од дана пријема Програма донесе одлуку о прихватању, одбијању, враћању на исправку или о измени Програма.
Субјект приватизације дужан је да исправку или измену Програма изврши у року који одреди министарство надлежно за послове привреде, који не може да буде дужи од 30 дана од дана достављања одлуке из става 4. овог члана.
Програм се сматра донетим када министарство надлежно за послове привреде донесе одлуку о прихватању тог програма.
Програм донет у складу са овим законом је извршна исправа.
Садржина Програма
Члан 50*
Програм садржи нарочито: податке о пословању субјекта приватизације, вредности имовине, социјалном програму, односно обавезама према запосленима, програму заштите животне средине, као и друге податке од значаја за спровођење продаје имовине субјекта приватизације.
Поред података из става 1. овог члана Програм садржи и податке о:
– имовини која је предмет продаје;
– имовинским правима и теретима на имовини која је предмет продаје;
– потраживањима која се намирују продајом имовине;
– процентуалном учешћу заложене имовине у предмету продаје и процентуалном учешћу намирења заложних поверилаца из средстава добијених продајом заложене имовине;
– условима продаје;
– намени средстава преосталих након намирења заложних поверилаца;
– могућности даљег пословања субјекта приватизације или престанка субјекта приватизације;
– друге податке од значаја за продају имовине.
Програм садржи потписану изјаву свих заложних поверилаца који имају заложно право на имовини која је предмет продаје, да су сагласни са Програмом.
Сходна примена
Члан 51
Одредбе овог закона о продаји имовине, сходно се примењују и у случају продаје имовине у складу са Програмом субјекта приватизације, који у структури капитала има акције или уделе Акционарског фонда.
Уговор о продаји имовине
Члан 52*
Уговор о продаји имовине је уговор по приступу и садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања.
Уговор о продаји може да садржи и одредбе о: износу и року инвестирања купца, обавези пословања, ограничењу располагања имовином путем отуђења и залоге, забрани смањења броја запослених који су у радном односу на неодређено време, обавези исплате редовне зараде запосленима, средствима обезбеђења уредног извршења уговорних обавеза и друге одредбе.
Уколико уговор о продаји садржи одредбе из става 2. овог члана, обавезе купца по правилу трају две године.
Изузетно од става 3. овог члана, због значаја очувања делатности, на предлог ресорног министарства у чијој је надлежности делатност субјекта приватизације, период уговорних обавеза може се уговором о продаји имовине одредити у трајању од три године.
Уколико уговор о продаји садржи одредбе из става 2. овог члана, купац је дужан да достави првокласну банкарску гаранцију, безусловну, неопозиву, на први позив наплативу, којом гарантује извршење уговорних обавеза, у складу са уговором о продаји имовине.
Средства остварена наплатом банкарске гаранције преносе се на уплатни рачун буџета Републике Србије.
Купац стиче право својине након уплате уговорене цене, у складу са уговором о продаји имовине.
Изузетно од става 7. овог члана, уколико уговор о продаји имовине садржи одредбе из става 2. овог члана, купац стиче право својине након уплате уговорене цене и достављања гаранције.
Уговор о продаји имовине објављује се на интернет страници министарства надлежног за послове привреде, у року од три дана од дана његовог закључења.
Уступање уговора о продаји имовине
Члан 53
Одредбе члана 38. овог закона које се односе на уступање уговора о продаји капитала, сходно се примењују и на уступање уговора о продаји имовине.
Услови за раскид уговора о продаји имовине
Члан 54
Уговор о продаји имовине сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони следеће повреде уговорних обавеза:
1) неплаћање уговорене цене;
2) недостављање гаранције у складу са уговором о продаји.
3) (брисана)
Купцу се могу оставити највише три узастопна накнадна рока за поступање по једној уговорној обавези, ако се оцени да је купац у претходно остављеном накнадном року, доставио доказе да је предузео активности у циљу извршења уговорне обавезе.
Закључак о намирењу заложних поверилаца
Члан 55
Заложни поверилац, чије је потраживање обезбеђено на имовини која је предмет продаје, има право да се наплати у целости, пре осталих поверилаца из цене остварене продајом тог дела имовине.
Ако поверилац из става 1. овог члана не наплати своје потраживање у целости, преостали износ потраживања намирује као поверилац чије потраживање није обезбеђено.
По завршетку поступка продаје имовине, односно када су се стекли сви услови предвиђени уговором о продаји за пренос власништва над имовином која је била предмет продаје, министарство надлежно за послове привреде доноси закључак о намирењу заложних поверилаца.
Закључак из става 3. овог члана је коначан и министарство надлежно за послове привреде га доставља надлежним регистрима за евиденцију заложних права, ради брисања терета са имовине која је била предмет продаје.
Надлежни регистри дужни су да изврше брисање терета са имовине која је била предмет продаје по службеној дужности и без накнаде.
Члан 56
(Брисано)
VI ПОСТУПАК И НАЧИН КОНТРОЛЕ ИЗВРШЕЊА ОБАВЕЗА ИЗ УГОВОРА О ПРОДАЈИ КАПИТАЛА ИЛИ ИМОВИНЕ
Контрола извршења уговорних обавеза
Члан 57
Министарство надлежно за послове привреде контролише испуњење уговорних обавеза купца које су предвиђене уговором о продаји.
Контрола из става 1. овог члана, врши се на основу извештаја овлашћеног ревизора, који купац доставља министарству надлежном за послове привреде за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања.
Влада ближе прописује поступак контроле извршења уговорних обавеза.
За тачност и потпуност документације и података који се достављају министарству надлежном за послове привреде, ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су, под кривичном и материјалном одговорношћу, купац и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације.
VII ПРОДАЈА АКЦИЈА И УДЕЛА
Примена прописа и критеријуми за продају
Члан 58
На продају акција и удела сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на продају капитала.
Акције се могу продавати и у складу са законом који регулише тржиште хартија од вредности и у складу са законом који регулише преузимање акционарских друштава.
Критеријум за продају акција ван тржишта хартија од вредности или на тржишту хартија од вредности је постизање највеће продајне цене, а полазећи од процењене фер тржишне вредности капитала акционарског друштва и цене акције на берзи.
Критеријум за продају акција понудом за преузимање је постизање највеће продајне цене, узимајући у обзир процењену фер тржишну вредност капитала акционарског друштва, цену акције на берзи и цену по акцији понуђену у понуди за преузимање.
Одлуку о методу продаје акција, односно удела у власништву Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе доноси Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
Члан 59
(Брисано)
Истовремена продаја акција појединачних акционара
Члан 60
Истовремено са понудом за продају акција јавним прикупљањем понуда са јавним надметањем, могу се нудити на продају и акције појединачних акционара правног лица чије се акције нуде на продају ради продаје већинског пакета акција.
VIII ПРЕНОС КАПИТАЛА БЕЗ НАКНАДЕ
Пренос капитала без накнаде запосленима
Члан 61
У субјекту приватизације са друштвеним капиталом који се приватизује моделом продаје капитала, део капитала преноси се запосленима без накнаде у акцијама.
Запосленима у смислу става 1. овог члана сматрају се држављани Републике Србије који су:
1) запослени или су раније били запослени у субјекту приватизације;
2) запослени у контролном, односно зависном предузећу, ако је субјект приватизације зависно, односно контролно предузеће.
Лицем које је раније било запослено у смислу става 2. овог члана сматра се и пензионер.
Запослени имају право на стицање акција без накнаде за сваку пуну годину времена проведеног у радном односу у субјекту приватизације.
Право на стицање акција без накнаде може се остварити највише за 35 година времена проведеног у радном односу.
Право на стицање акција без накнаде не остварује се:
1) када се акције или имовина субјекта приватизације преносе без накнаде на Републику Србију, аутономну покрајину или јединицу локалне самоуправе;
2) када је право на бесплатне акције и новчану накнаду остварено у складу са законом којим се уређује право на бесплатне акције и новчану накнаду.
Одлука о издавању акција
Члан 62
Субјект приватизације доноси одлуку о издавању акција без накнаде и јавним позивом обавештава запослене о томе.
Одлуку о издавању акција без накнаде субјект приватизације дужан је да донесе у року који одреди министарство надлежно за послове привреде.
Јавни позив из става 1. овог члана садржи податке о: датуму, времену и месту уписа акција, броју акција, номиналној вредности акција, као и друге податке у складу са одлуком о издавању акција без накнаде.
Јавни позив се објављује на огласној табли субјекта приватизације и у „Службеном гласнику Републике Србије“ и једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.
Рок за упис акција без накнаде почиње да тече од дана објављивања јавног позива у дневном листу из става 4. овог члана.
Стицање акција без накнаде
Члан 63
Капитал за стицање акција без накнаде у поступку продаје капитала не може бити већи од 30% друштвеног капитала који се приватизује.
Запослени имају право на стицање акција без накнаде у складу са чланом 61. овог закона, чија је укупна номинална вредност 200 евра у динарској противвредности, по званичном средњем курсу динара на дан објављивања јавног позива из члана 26. овог закона, за сваку пуну годину рада у радном односу.
Ако је вредност капитала за стицање акција без накнаде, мања од укупне номиналне вредности акција које запослени стичу без накнаде, запослени стичу право на мањи број акција, сразмерно односу тих вредности.
Правна природа акција без накнаде
Члан 64
Акције које су пренете запосленима без накнаде јесу обичне и гласе на име.
Пренос капитала без накнаде стратешком инвеститору
Члан 65
Услови и начин преноса капитала без накнаде на стратешког инвеститора утврђују се у складу са прописима којима се уређује подстицај за инвестиције, а на основу одлуке Владе.
IX СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО
Појам стратешког партнерства
Члан 66
Стратешко партнерство је модел приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица (у даљем тексту: стратешки инвеститор), са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом, ради:
– обезбеђења финансирања;
– повећања продуктивности и запослености;
– професионализације менаџмента;
– стварања услова за производњу или пружање услуга крајњим корисницима;
– других разлога који ће омогућити обављање делатности.
Начин спровођења
Члан 67
Стратешко партнерство спроводи се:
– заједничким улагањем путем оснивања новог привредног друштва;
– докапитализацијом постојећег субјекта приватизације.
Уговор о стратешком партнерству
Члан 68
Уговорне обавезе стратешког инвеститора, као и услове, начин и правне последице раскида уговора, уговорне стране споразумно уређују уговором о стратешком партнерству.
Уговор о стратешком партнерству објављује се на званичним интернет страницама министарства надлежног за послове привреде и Владе Републике Србије у року од три дана од дана потписивања.
Контрола извршења уговорних обавеза
Члан 69
Министарство надлежно за послове привреде контролише испуњење уговорних обавеза стратешког инвеститора које су предвиђене уговором о стратешком партнерству.
Контрола из става 1. овог члана врши се на основу извештаја овлашћеног ревизора који стратешки инвеститор доставља министарству надлежном за послове привреде за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања.
Министарство надлежно за послове привреде сачињава извештај о извршеној контроли, утврђује испуњеност уговорних обавеза и предлаже одговарајуће мере Влади.
За тачност и потпуност документације и података који се достављају министарству надлежном за послове привреде, ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су под кривичном и материјалном одговорношћу, стратешки инвеститор и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације.
Доношење одлуке Владе
Члан 70
Одлуку о стратешком партнерству оснивањем новог привредног друштва доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове привреде.
Оснивање новог привредног друштва
Члан 71
Република Србија и стратешки инвеститор оснивају ново привредно друштво, у складу са законом којим се уређују привредна друштва.
Улог Републике Србије у ново привредно друштво је имовина коју је Република Србија стекла по основу потраживања које има према субјекту приватизације за који је донела одлуку о стратешком партнерству.
Република Србија стиче власништво над имовином из става 2. овог члана путем замене испуњења у складу са законом којим се уређују облигациони односи.
Вредност имовине коју Република Србија прибавља у власништво утврђује се у износу од 100% процењене фер тржишне вредности.
Улог стратешког инвеститора у новоосновано привредно друштво може бити у новцу, стварима или правима.
Уговор о оснивању новог привредног друштва из става 1. овог члана потписују представник Републике Србије и стратешки инвеститор.
Република Србија, у складу са ставом 3. овог члана, стиче имовину сразмерно учешћу потраживања државних поверилаца у укупним потраживањима према субјекту приватизације, када је капитал субјекта приватизације негативан.
Ако постоји залога на имовини која је предмет улога у том друштву, прибавља се сагласност свих заложних поверилаца.
Стварна права уписана у регистар надлежан за упис права на непокретностима или другим јавним регистрима, бришу се по захтеву Републике Србије, у складу са законом.
Одлука о приватизацији преостале имовине или капитала
Члан 72
Одлуку о даљем поступку приватизације имовине или капитала преостале након оснивања новог привредног друштва, у складу са чланом 71. овог закона, Влада ће донети у складу са одредбама овог закона.
Докапитализација постојећег субјекта приватизације
Члан 73
Докапитализација, у смислу овог закона, је повећање основног капитала субјекта приватизације, за које је Влада донела одлуку о докапитализацији.
Улог стратешког инвеститора може бити у новцу, стварима или правима.
Уговор о докапитализацији закључују представник Републике Србије, субјект приватизације и стратешки инвеститор, у складу са законом којим се уређује положај привредних друштава.
Организовање докапитализованог друштвеног предузећа
Члан 74
По доношењу одлуке о докапитализацији, друштвено предузеће организује се као акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу.
Министарство надлежно за послове привреде дужно је да стратешком инвеститору, најкасније три месеца пре истека рока за приватизацију друштвеног капитала из члана 6. став 2. овог закона, понуди откуп преосталог друштвеног капитала.
Ако стратешки инвеститор не откупи друштвени капитал из става 2. овог члана, тај капитал се преноси на Акционарски фонд.
X МЕРЕ ЗА ПРИПРЕМУ И РАСТЕРЕЋЕЊЕ ОБАВЕЗА СУБЈЕКАТА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ
Критеријуми за растерећење обавеза субјекта приватизације
Члан 75
Влада може да доносе одлуку о мерама за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације, када субјект приватизације испуњава најмање један од следећих критеријума:
1) стратешки значај за регион;
2) величина имовине;
3) број запослених;
4) величине прихода из регистроване претежне делатности;
5) тржишни потенцијал.
Отпис дуга (условни)
Члан 76
Влада може да донесе одлуку да државни повериоци субјекта приватизације отпишу дуг са стањем на дан 31. децембар последње пословне године према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом.
Државни повериоци дужни су да отпишу дуг и према подређеном (зависном) друштву:
1) које у структури капитала има већински капитал контролног (матичног) друштва које послује већинским друштвеним или јавним капиталом;
2) у којем је друштвени или јавни капитал већински заједно са капиталом контролног друштва.
Одлука о отпису дуга из става 1. овог члана, може се донети када се субјект приватизује продајом капитала или стратешким партнерством кроз докапитализацију или као мера унапред припремљеног плана реорганизације (у даљем тексту: УППР), у складу са законом којим се уређује стечај.
Отпис дуга пуноважан је у случају ако је продат капитал субјекта приватизације, извршена докапитализација од стране стратешког инвеститора или уколико је донето правноснажно решење којим се потврђује усвајање УППР субјекта приватизације.
Претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија)
Члан 77
У поступку приватизације, може се спровести конверзија потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације, ако Влада донесе одлуку о конверзији потраживања државних поверилаца у трајни улог субјекта приватизације.
Државни повериоци су дужни да конвертују потраживања у капитал ако је Влада донела одлуку из става 1. овог члана.
Одлука о конверзији може се донети када је донета одлука о моделу приватизације продајом капитала или стратешким партнерством путем докапитализације или као мера УППР, у складу са законом којим се уређује стечај.
Одлучивање о конверзији потраживања
Члан 78
Надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку о конверзији потраживања поверилаца у трајни улог у капиталу субјекта приватизације.
Одлука из става 1. овог члана садржи податке о основу и висини потраживања које се конвертује у основни капитал друштва и структури капитала након конверзије.
Уз одлуку из става 1. овог члана, доставља се посебно мишљење ревизора, које се односи на ревизију билансних позиција, које су предмет конверзије и представља обавезни део документације која се доставља министарству надлежном за послове привреде и Влади.
Надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку о повећању капитала, у складу са одредбама закона којим се уређују привредна друштва.
Предмет конверзије могу бити потраживања доспела најмање шест месеци пре доношења одлуке Владе и морају бити исказана у годишњим финансијским извештајима који су предмет разматрања и усвајања од стране скупштине друштва.
Конверзију потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације не могу да врше лица која у смислу члана 12. овог закона не могу бити купци капитала.
XI ПРИВАТИЗАЦИЈА ДРУШТВЕНОГ КАПИТАЛА ИЗ СУКЦЕСИЈЕ
Начин приватизације
Члан 79
Капитал у друштвеним предузећима у Републици Србији, која су основана од предузећа чије је седиште на територији република бивше СФРЈ, приватизоваће се у складу са одредбама овог закона.
Средства остварена од продаје предузећа из става 1. овог члана, остају на посебном рачуну министарства надлежног за послове привреде и користиће се у складу са споразумима који регулишу питања сукцесије.
XII ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈА РАДИ ОКОНЧАЊА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ
Стечајни разлози
Члан 80
Министарство надлежно за послове привреде може поднети предлог за покретање поступка стечаја субјеката приватизације уколико је испуњен један од следећих стечајних разлога:
– необављања делатности у периоду дужем од шест месеци;
– непостојања интереса за приватизацију;
– да у периоду дужем од шест месеци нема запослених;
– ако није донета одлука о моделу и методу приватизације по истеку рока из члана 21. овог закона;
– ако није усвојен Програм због непостојања сагласности поверилаца у складу са чланом 50. овог закона;
– у другим случајевима предвиђеним Законом о стечају.
Министарство надлежно за послове привреде ће поднети предлог за покретање поступка стечаја субјекта приватизације у случају да није спроведена приватизација субјекта приватизације са већинским друштвеним капиталом у року из члана 6. став 2. овог закона.
XIII ПРИВАТИЗАЦИЈА СУБЈЕКАТА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СА МАЊИНСКИМ КАПИТАЛОМ
Приватизација мањинског капитала
Члан 81
Ако је предмет приватизације капитал који чини мање од 50% од укупног капитала субјекта приватизације, не примењују се одредбе овог закона о продаји имовине, стратешком партнерству, мерама за припрему и растерећење и покретању стечаја ради окончања приватизације.
XIV ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ
Трошкови трећих лица пред министарством надлежном за послове привреде
Члан 82
Трошкове приватизације које сносе трећа лица, односно субјекти приватизације, задруге и купци у поступку приватизације, као и друга правна и физичка лица министарство надлежно за послове привреде наплаћује у висини стварних трошкова.
Под стварним трошковима из става 1. овог члана сматрају се трошкови:
– за поступање по захтевима за давање сагласности предузећа која послују већинским друштвеним капиталом, у складу са одредбама закона којима се уређују привредна друштва;
– за поступање по захтевима за давање сагласности субјеката приватизације, у складу са чланом 93. овог закона;
– за поступање по захтевима за давање сагласности привредних друштава у којима је министарство надлежно за послове привреде именовало заступника капитала;
– за поступање по захтевима за давање сагласности задруга, у складу са одредбама закона којима се уређују задруге;
– за анексе уговора;
– остали трошкови.
Министар надлежан за послове привреде прописује висину и врсту трошкова који се признају у висини стварних трошкова из става 1. овог члана.
Комисија за обављање послова давања сагласности
Члан 82а
За обављање послова давања сагласности у складу са овим законом, законом који уређује правни положај привредних друштава и задруга, министар надлежан за послове привреде образује једну или више комисија.
Комисија из става 1. овог члана има пет чланова од којих је један председник комисије.
Чланови комисије су представници министарства надлежног за послове привреде.
Члан комисије мора да испуњава следеће услове:
1) да има високо образовање и најмање седам година радног искуства у струци;
2) да је стручњак у некој од привредних области – области приватизације, области правног положаја и пословања привредних друштава, области стечаја, области правног положаја и пословања задруга;
3) да избором за члана комисије није у сукобу јавног и приватног интереса;
4) да није акционар, власник удела или купац субјекта приватизације;
5) да није власник акција, удела или имовине стратешког инвеститора.
Комисија доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова.
Комисија за контролу извршења обавеза купца, односно стратешког инвеститора из закључених уговора у поступку приватизације
Члан 82б
Министар надлежан за послове привреде образује Комисију за контролу извршења обавеза купца, односно стратешког инвеститора из закључених уговора у поступку приватизације (у даљем тексту: Комисија за контролу).
Комисија за контролу доноси одлуке о испуњености обавеза купца, одлуке о остављању накнадног рока за извршење уговорних обавеза купца, одлуке о раскиду уговора о продаји, као и друге одлуке у складу са актом Владе којим се ближе прописује поступак контроле извршења уговорних обавеза.
Комисија за контролу има пет чланова од којих је један председник Комисије.
Три члана Комисије за контролу су представници министарства надлежног за послове привреде, а два члана су представници министарства надлежног за послове финансија и министарства надлежног за послове рада, запошљавања, борачка и социјална питања.
Одредбе члана 82а ст. 4. и 5. овог закона примењују се и на Комисију за контролу.
Заштита животне средине
Члан 83
Средства за отклањање штете коју је субјект приватизације нанео животној средини пре закључења уговора о продаји, односно уговора о докапитализацији обезбеђују се у буџету Републике Србије.
Влада ближе прописује начин и услове коришћења средстава из става 1. овог члана.
XV НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНА
Надлежности и садржај
Члан 84
Влада спроводи надзор над поступањем министарства у примени одредби овог закона.
Министарство је дужно да надлежном одбору Народне скупштине подноси редовне месечне извештаје о стању поступка приватизације, закљученим уговорима о продаји капитала, односно имовине, са приложеним уговорима, покренутим поступцима приватизације, раду субјеката надлежних за спровођење поступка приватизације наведених у члану 7. овог закона, као и да пружа све потребне податке и информације по захтеву надлежног одбора.
XVI КРИВИЧНО ДЕЛО
Одговорност одговорног лица
Члан 85
Одговорно лице у субјекту приватизације из члана 20. ст. 1. и 3. овог закона које не достави податке у прописаном року, као и одговорно лице у субјекту приватизације из члана 24. став 4, члана 49. став 1. и члана 57. став 4. овог закона које министарству надлежном за послове привреде достави неистините или непотпуне податке о имовини и обавезама субјекта приватизације или достави нетачну или непотпуну документацију, казниће се затвором од три месеца до пет година и новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара.
XVII СХОДНА ПРИМЕНА ЗАКОНА И ОБУСТАВА ПОСТУПКА
Сходна примена
Члан 86
Одредбе овог закона које се односе на акције сходно се примењују и на уделе.
Обустава поступка
Члан 87
Министарство надлежно за послове привреде обуставља поступак приватизације у случају сазнања за околности које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације.
Министарство надлежно за послове привреде обуставља поступак приватизације уколико се утврди да се субјекти приватизације не налазе на адреси, немају делатност, запослене ни законског заступника или да из других, објективних разлога, није могуће спровести поступак приватизације.
Одлуку о обустави поступка приватизације из става 2. овог члана, министарство надлежно за послове привреде доставља надлежном регистру привредних субјеката, који је дужан да изврши брисање ових друштава без накнаде.
XVIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Настављање започетих поступака и поступање са средствима на рачуну Агенције
Члан 88
Поступци приватизације покренути по Закону о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС) наставиће се по одредбама овог закона.
За субјекте приватизације за које је покренута иницијатива у складу са законом из става 1. овог члана, не покреће се иницијатива у складу са одредбама овог закона.
Уговори о продаји капитала, односно имовине, закључени до дана ступања на снагу овог закона, у случају неизвршења уговорних обавеза купца, раскидају се у складу са прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.
Ступањем на снагу овог закона, привремени заступници капитала настављају да обављају своју дужност у складу са актом о именовању и овим законом.
Средства остварена од продаје имовине субјеката приватизације у поступку реструктурирања у складу са одредбама Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС), која се на дан ступања на снагу овог закона налазе на привременом рачуну Агенције, у складу са Уредбом о начину и условима измиривања обавеза субјеката приватизације према повериоцима („Службени гласник РС“, бр. 45/06, 108/07, 126/07 и 60/08), остају на привременом рачуну Агенције и не могу бити предмет принудног извршења до окончања или обуставе поступка приватизације, након чега се преносе на рачун субјекта приватизације.
Приватизација преосталог капитала приватизованог по ранијим прописима
Члан 89
Ако се привредно друштво, које је до дана ступања на снагу овог закона, извршило приватизацију више од 50% друштвеног капитала, према одредбама Закона о друштвеном капиталу („Службени лист СФРЈ“, бр. 84/89 и 56/90) и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Службени гласник РС“, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), као и привредно друштво које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију дела капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, бр. 32/97 и 10/01), не приватизује у року прописаном чланом 6. овог закона, даном истека тог рока, 70% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд а 30% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се запосленима без накнаде, у складу са одредбама чл. 61-64. овог закона.
Ако је за привредно друштво из става 1. овог члана донета одлука о преносу капитала на Акционарски фонд, привредно друштво је дужно да акције или уделе пренесе Акционарском фонду, најкасније у року од 30 дана од дана доношења те одлуке.
Ако привредно друштво из става 1. овог члана не пренесе акције, односно уделе Акционарском фонду у року из става 2. овог члана, министарство надлежно за послове привреде донеће решење о преносу тих акција, односно удела.
Решење из става 3. овог члана коначно је.
Акционарски фонд подноси пријаву за упис у надлежне регистре, који су дужни да изврше упис без накнаде у року од осам дана од дана доношења решења из става 4. овог члана.
Непримењивање закона на одређене субјекте приватизације
Члан 90
Одредбе овог закона неће се примењивати на субјекте приватизације за које је до дана ступања на снагу овог закона Агенција донела одлуку да заступник капитала предузме мере у циљу покретања стечајног поступка.
Обавештавање надлежног регистра
Члан 91
У року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона, Агенција ће обавестити регистар надлежан за упис привредних субјеката о субјектима приватизације који су се на дан ступања на снагу овог закона налазили у поступку реструктурирања.
Надлежни регистар из става 1. дужан је да по службеној дужности изврши брисање ознаке „у реструктурирању“ из пословног имена субјекта приватизације.
Рок за доношење подзаконских аката
Члан 92
Подзаконски акти, који се доносе на основу овлашћења из овог закона, донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Престанак важења других закона
Члан 93
Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС) и прописи донети на основу тог закона.
Изузетно од става 1. овог члана, остаје на снази члан 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације („Службени гласник РС“, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13) до спровођења поступка продаје субјеката приватизације који су на дан ступања на снагу овог закона били у реструктурирању.
Субјекти приватизације из става 2. овог члана, не могу без сагласности Агенције да доносе одлуке из члана 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације („Службени гласник РС“, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13).
Одлуке донете супротно ставу 3. овог члана ништаве су.
Наплата потраживања поверилаца
Члан 94
Захтеве за исплату потраживања поверилаца, који су поднети у складу са Законом о изменама Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, број 51/14), Агенција ће у року од 60 дана од дана доношења одлуке о моделу приватизације у смислу овог закона, евидентирати и утврдити висину потраживања за сваког повериоца и сачинити предлог за намирење потраживања које ће доставити повериоцима.
Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјекта приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по истеку рока од 180 дана од дана истека рока за доношење одлуке о моделу приватизације субјекта приватизације.
Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјеката приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се покренути по истеку рока из става 2. овог члана.
Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана.
Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана.
Одредбе овог члана неће се примењивати на субјекте приватизације за које Агенција, на основу акта Владе, донесе одлуку о покретању стечаја, као и на субјекте приватизације за које је Агенција дала сагласност на УППР.
Ступање на снагу
Члан 95
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о приватизацији
(„Сл. гласник РС“, бр. 46/2015)
Члан 11[с1]
За субјекте приватизације за које се покрене поступак приватизације после ступања на снагу овог закона, рок из члана 4. овог закона почиње да тече од дана достављања иницијативе субјекту приватизације.
Члан 12[с1]
Против субјекта приватизације за који је до дана ступања на снагу овог закона Агенција за приватизацију објавила јавни позив за продају капитала и имовине, поступци принудног извршења и принудне наплате из члана 94. ст. 2. и 3. Закона не могу се наставити, односно покренути до спроведеног поступка приватизације у складу са Законом или до проглашења поступка продаје капитала и имовине неуспешним, по трећем објављеном јавном позиву за продају капитала или имовине, а најкасније до 31. октобра 2015. године.
Против субјекта приватизације за који је до дана ступања на снагу овог закона Агенција објавила јавни позив за избор стратешког инвеститора, поступци принудног извршења и принудне наплате из члана 94. ст. 2. и 3. Закона не могу се наставити, односно покренути до закључења уговора о стратешком партнерству или до проглашења поступка неуспешним, а најкасније до 31. октобра 2015. године.
Против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу Закона, поступци принудног извршења и принудне наплате из члана 94. ст. 4. и 5. Закона не могу се наставити, односно покренути до 31. октобра 2015. године.
Члан 13[с1]
Против субјекта приватизације који је актом Владе одређен за субјект приватизације од стратешког значаја и субјекта приватизације чије се седиште налази или претежна делатност обавља на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија или чија имовина се налази и на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, поступак принудног извршења и принудне наплате не може се наставити, односно покренути у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 14[с1]
Ако се привредно друштво, које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију више од 50% друштвеног капитала, према одредбама Закона о друштвеном капиталу („Службени лист СФРЈ“, бр. 84/89 и 56/90) и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Службени гласник РС“, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), не приватизује у року прописаном чланом 6. Закона, даном истека тог рока, 70% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд, а 30% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се запосленима без накнаде, у складу са одредбама чл. 61-64. Закона.
Ако се привредно друштво, које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију дела капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, бр. 32/97 и 10/01) не приватизује у року прописаном чланом 6. Закона, даном истека тог рока 100% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд.
Ако се привредно друштво чији друштвени капитал чини мање од 50% укупног капитала друштва не приватизује у року прописаном чланом 6. Закона, даном истека тог рока 100% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд.
Ако је за привредно друштво из ст. 1. до 3. овог члана донета одлука о преносу капитала на Акционарски фонд, привредно друштво је дужно да акције или уделе пренесе Акционарском фонду, најкасније у року од 30 дана од дана доношења те одлуке.
Ако привредно друштво из ст. 1. до 3. овог члана не пренесе акције, односно уделе Акционарском фонду у року из става 4. овог члана, министарство надлежно за послове привреде донеће решење о преносу тих акција, односно удела.
Решење из става 5. овог члана коначно је.
Акционарски фонд подноси пријаву за упис у надлежне регистре, који су дужни да изврше упис без накнаде у року од осам дана од дана доношења решења из става 6. овог члана.
Члан 15[с1]
Поступци приватизације започети до дана ступања на снагу овог закона наставиће се по одредбама овог закона.
Члан 16[с1]
У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона субјекти приватизације за које је до дана ступања на снагу овог закона објављен јавни позив за продају капитала или имовине дужни су да доставе Агенцији попис и процену фер тржишне вредности целокупне имовине и обавеза и капитала са стањем на дан 31. децембар 2014. године.
Члан 17[с1]
Министарство надлежно за послове привреде наставља да обавља контролу и верификацију поступака својинске трансформације и процене вредности капитала који су започети, а нису завршени, као и контролу процене вредности капитала учесника статусних промена.
Члан 18[с1]
Овај закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о приватизацији
(„Сл. гласник РС“, бр. 112/2015)
Члан 31[с2]
Агенција за приватизацију основана Законом о Агенцији за приватизацију („Службени гласник РС“, бр. 38/01, 135/04, 30/10, 115/14 и 89/15 – др. закон), престаје са радом даном почетка примене овог закона.
О извршавању обавеза Агенције за приватизацију преузетих у складу са овим законом стараће се министарство надлежно за послове привреде, изузев послова из става 3. овог члана.
Послове које је обављала Агенција за приватизацију који су у функцији заступања у поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, у којима је Агенција за приватизацију имала положај странке или умешача, а који су покренути пре 1. фебруара 2016. године, преузима Агенција за вођење спорова у поступку приватизације, коју ће основати Влада у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Агенција за вођење спорова у поступку приватизације сматра се правним следбеником Агенције за приватизацију у судским и другим поступцима из става 3. овог члана.
Послове заступања Републике Србије у поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима покренуте после 1. фебруара 2016. године у вези са пословима приватизације које је преузело министарство надлежно за послове привреде обавља Државно правобранилаштво, у складу са законом.
Агенција за вођење спорова у поступку приватизације, даном почетка рада, преузима од Агенције за приватизацију права и обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву, који су у функцији заступања у поступцима из става 3. овог члана, као и запослене распоређене на пословима заступања.
Даном почетка примене овог закона министарство надлежно за послове привреде преузима од Агенције за приватизацију права и обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву, који су у функцији обављања послова утврђених овим законом, као и запослене распоређене на пословима приватизације, тржишта капитала и контроле извршења уговорних обавеза.
Запосленима у Агенцији за приватизацију који не буду преузети у смислу ст. 6. и 7. овог члана, престаје радни однос даном престанка рада Агенције за приватизацију, уз исплату отпремнине у складу са законом којим је уређено смањење броја запослених у јавном сектору.
Члан 32[с2]
У Регистар се преносе и евидентирају акције, односно удели из портфеља Агенције за приватизацију који су тој агенцији, до дана почетка примене овог закона, пренети по основу раскинутих уговора.
Члан 33[с2]
Централни регистар ће по службеној дужности, у року од 15 дана од дана почетка примене овог закона, извршити пренос акција из члана 32. овог закона, са власничког рачуна Агенције за приватизацију на власнички рачун Регистра.
Агенција надлежна за послове регистрације привредних субјеката ће по службеној дужности, у року од 15 дана од дана почетка примене овог закона, извршити промену власника удела из члана 32. овог закона са Агенције за приватизацију на Регистар.
Члан 34[с2]
Поступци приватизације започети до дана почетка примене овог закона, наставиће се по одредбама овог закона.
Изузетно од рока за приватизацију друштвеног капитала прописаног чланом 6. став 2. Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 83/14 и 46/15), започети поступци јавног прикупљања понуда са јавним надметањем за које је јавни позив објављен до дана ступања на снагу овог закона, наставиће се у складу са тим јавним позивом, односно наведени рок се неће примењивати на субјекте приватизације за које је покренут поступак утврђивања удела државне својине у средствима која тај субјект користи по основу члана 48. Закона о средствима у својини Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 53/95, 3/96 – исправка, 54/96, 32/07 и 101/05 – др. закон) или поступак преузимања власничких права на друштвеном капиталу.
Уколико се у поступцима из става 2. овог члана, приватизација не спроведе у смислу члана 6. став 6. Закона о приватизацији, односно уколико се по окончању поступка утврђивања удела државне својине у средствима која субјект приватизације користи утврди постојање друштвеног капитала, односно уколико Република Србија не преузме власничка права, министарство надлежно за послове привреде подноси предлог за покретање стечаја, односно сходно се примењују одредбе члана 14. Закона о изменама и допунама Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, број 46/15).
Поступци одлучивања по приговорима и жалбама по којима министарство надлежно за послове привреде није одлучило до дана почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.
Даном почетка примене овог закона заложно право које је Агенција за приватизацију имала на капиталу који је био предмет продаје преноси се на министарство надлежно за послове привреде, а надлежни орган је дужан да по службеној дужности то право региструје.
Средства која су Законом о буџету Републике Србије за 2016. годину („Службени гласник РС“, број 103/15), на разделу министарства надлежног за послове привреде обезбеђена за финансирање Агенције за приватизацију, преусмеравају се ради финансирања послова које то министарство и Агенција за вођење спорова у поступку приватизације преузимају овим законом.
Члан 35[с2]
Подзаконски акти, донети на основу овлашћења из Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 83/14 и 46/15), ускладиће се са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 36[с2]
Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о Агенцији за приватизацију („Службени гласник РС“, бр. 38/01, 135/04, 30/10, 115/14 и 89/15 – др. закон) и прописи донети на основу тог закона.
Члан 37[с2]
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а примењиваће се од 1. фебруара 2016. године, осим члана 34. ст. 2. и 3. овог закона који ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.