Закон о стечају

(“Службени гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 – други закон, 71/2012 – одлука УС, 83/2014 и 113/2017)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

1. Предмет

Члан 1

Овим законом уређују се услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицима.

Стечај се, у смислу овог закона, спроводи банкротством или реорганизацијом.

Под банкротством се подразумева намирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица.

Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.

2. Циљ стечаја

Члан 2

Циљ стечаја јесте најповољније колективно намирење стечајних поверилаца остваривањем највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине.

3. Начела стечаја

Начело заштите стечајних поверилаца

Члан 3

Стечај омогућава колективно и сразмерно намирење стечајних поверилаца, у складу са овим законом.

Начело једнаког третмана и равноправности

Члан 4

У стечајном поступку свим повериоцима обезбеђује се једнак третман и равноправан положај поверилаца истог исплатног реда односно исте класе у поступку реорганизације.

Начело економичности

Члан 5

Стечајни поступак се спроводи тако да омогући остваривање највеће могуће вредности имовине стечајног дужника и највећег могућег степена намирења поверилаца у што краћем времену и са што мање трошкова.

Начело судског спровођења поступка

Члан 6

По отварању стечајни поступак спроводи суд по службеној дужности.

Начело императивности и преклузивности

Члан 7

Стечајни поступак се спроводи по одредбама овог закона, ако овим законом није другачије одређено. На питања која нису посебно уређена овим законом, сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређује парнични поступак.

Прописани рокови су преклузивни, ако овим законом није другачије одређено.

Начело хитности

Члан 8

Стечајни поступак је хитан.

У стечајном поступку није дозвољен застој и прекид.

Начело двостепености

Члан 9

Стечајни поступак је двостепен, осим ако је овим законом искључен правни лек.

Начело јавности и информисаности

Члан 10

Стечајни поступак је јаван и сви учесници у стечајном поступку имају право на благовремени увид у податке везане за спровођење поступка, осим података који представљају пословну или службену тајну.

Закључак о подацима који представљају службену или пословну тајну доноси стечајни судија на предлог стечајног управника.

Огласи, решења и други акти суда, на дан доношења, објављују се на огласној и електронској огласној табли суда, а решења и други акти суда, када је то прописано овим законом, достављају се и одговарајућем регистру ради јавног објављивања на интернет страни тог регистра или на други начин којим се омогућава да јавност буде упозната, уколико тај регистар нема своју интернет страну.

Сви поднесци стечајног управника и учесника у поступку са свим прилозима објављују се, одмах по пријему, на јавном порталу надлежног привредног суда или на други начин којим се омогућава да јавност буде упозната о току стечајног поступка, уз поштовање прописа којима се уређује заштита података о личности.

Поступање и доношење одлука у стечајном поступку врши се на основу увида у све расположиве информације.

4. Стечајни разлози

Члан 11

Стечајни поступак се отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног разлога.

Стечајни разлози су:

1) трајнија неспособност плаћања;

2) претећа неспособност плаћања;

3) презадуженост;

4) непоступање по усвојеном плану реорганизације и ако је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин.

Трајнија неспособност плаћања постоји ако стечајни дужник:

1) не може да одговори својим новчаним обавезама у року од 45 дана од дана доспелости обавезе;

2) потпуно обустави сва плаћања у непрекидном трајању од 30 дана.

Претећа неспособност плаћања постоји ако стечајни дужник учини вероватним да своје већ постојеће новчане обавезе неће моћи да испуни по доспећу.

Презадуженост постоји ако је имовина стечајног дужника мања од његових обавеза. Ако је стечајни дужник друштво лица презадуженост не постоји ако то друштво има најмање једног ортака односно комплементара који је физичко лице.

Непоступање по усвојеном плану реорганизације постоји када стечајни дужник не поступа по плану реорганизације или поступа супротно плану реорганизације на начин којим се битно угрожава спровођење плана реорганизације.

Претпоставка трајније неспособности плаћања

Члан 12

Постојање трајније неспособности плаћања се претпоставља у случају када је предлог за покретање стечајног поступка поднео поверилац који у судском или пореском извршном поступку спроведеном у Републици Србији није могао намирити своје новчано потраживање било којим средством извршења.

Посебни случајеви у којима се стечајни поступак обуставља или закључује без одлагања

Члан 13**

Ако се утврди да стечајни дужник има само једног повериоца, отворени стечајни поступак се обуставља без одлагања.

Ако се утврди да је имовина стечајног дужника мања од висине трошкова стечајног поступка или да је имовина стечајног дужника незнатне вредности, стечајни поступак се закључује без одлагања.

У случају из става 2. овог члана стечајни судија ће решењем о закључењу стечајног поступка наложити стечајном управнику да уновчи имовину стечајног дужника и оствареним средствима покрије настале трошкове.

Изузетно од одредбе става 2. овог члана стечајни поступак се не закључује ако поверилац или стечајни дужник поднесу захтев за спровођење поступка и ако по налогу стечајног судије подносилац захтева положи средства неопходна за покриће трошкова стечајног поступка.

5. Случајеви на које се закон не примењује

Члан 14

Стечајни поступак се не спроводи према: Републици Србији; аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе; фондовима или организацијама обавезног пензијског, инвалидског, социјалног и здравственог осигурања; правним лицима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, а која се искључиво или претежно финансирају кроз уступљене јавне приходе или из републичког буџета односно буџета аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; Народној банци Србије; Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности; јавним агенцијама.

Одредбе овог закона не примењују се на стечајни поступак банака и осигуравајућих организација, осим одредаба којима се уређују питања која нису уређена посебним законом.

За обавезе правног лица над којим се у складу са ставом 1. овог члана не спроводи стечајни поступак солидарно одговарају његови оснивачи, односно власници, као чланови или акционари.

II НАДЛЕЖНОСТ И ОРГАНИ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

1. Надлежност

Стварна надлежност

Члан 15

Стечајни поступак спроводи суд одређен законом којим се уређује надлежност судова.

Извршне радње у стечајном поступку спроводи стечајни судија у складу са овим законом.

Месна надлежност

Члан 16

Стечајни поступак спроводи суд на чијем подручју је седиште стечајног дужника.

Стечајни поступак над стечајним дужником који нема седиште у Републици Србији спроводи суд на чијем подручју је средиште главних интереса стечајног дужника, ако су за то испуњени услови предвиђени овим законом.

2. Органи стечајног поступка

Члан 17

Органи стечајног поступка су стечајни судија, стечајни управник, скупштина поверилаца и одбор поверилаца.

2.1. Стечајни судија

Члан 18

Стечајни судија:

1) одлучује о покретању претходног стечајног поступка;

2) утврђује постојање стечајног разлога и одлучује о отварању стечајног поступка;

3) именује и разрешава стечајног управника;

4) одобрава трошкове стечајног поступка и обавезе стечајне масе пре њихове исплате;

5) одређује износ прелиминарне и коначне накнаде трошкова и награде стечајног управника;

6) одлучује о примедбама на радње стечајног управника;

7) разматра предлог плана реорганизације и одржава рочиште за разматрање предлога плана реорганизације или одбацује предлог плана реорганизације;

8) потврђује усвајање плана реорганизације или констатује да план реорганизације није усвојен;

9) доноси решење о главној деоби стечајне масе;

10) доноси друге одлуке и предузима друге радње одређене овим законом.

2.2. Стечајни управник

Правни положај и статус стечајног управника

Члан 19

Стечајни управник води послове и заступа стечајног дужника, осим ако је овим законом другачије одређено.

Стечајни управник, као и лица која обављају послове стечајног управника у име организације која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника, имају статус службеног лица у смислу одредаба Кривичног законика којима се регулише положај службеног лица.

Стечајни управник има легитимацију коју издаје овлашћена организација.

Стечајни управник легитимацију може да употребљава само за службене радње које предузима у границама својих законских овлашћења.

Министар ближе прописује изглед, образац и садржину легитимације стечајног управника.

Именовање

Члан 20

Стечајног управника именује стечајни судија решењем о отварању стечајног поступка.

Избор стечајног управника врши се методом случајног одабира са листе активних стечајних управника за подручје надлежног суда, коју суду доставља организација надлежна за вођење именика стечајних управника (у даљем тексту: овлашћена организација).

У претходном стечајном поступку, привремени стечајни управник се именује решењем стечајног судије на начин из става 2. овог члана.

Министар надлежан за послове стечаја (у даљем тексту: министар) прописује ближе услове и начин избора стечајног управника методом случајног одабира.

Ограничење у именовању

Члан 21

За стечајног управника не може бити именовано лице које је:

1) у притвору, за време трајања притвора, или против кога је по службеној дужности покренут кривични поступак, као и лице које је правноснажно осуђено за кривично дело против привреде, против правног саобраћаја, против службене дужности, као и за дело за које је запрећена казна преко пет година затвора или које га чини недостојним за обављање послова стечајног управника;

2) сродник по крви у правој линији без обзира на степен или у побочној линији до четвртог степена сродства, сродник по тазбини до другог степена сродства или брачни друг стечајног судије, односно директора, власника или члана органа управљања стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона;

3) солидарни дужник са стечајним дужником или лицем повезаним са стечајним дужником, у смислу овог закона;

4) било директор, власник или члан органа управљања или надзорног органа стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у последње две године пре отварања стечајног поступка;

5) било запослено код стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у последње две године пре отварања стечајног поступка;

6) поверилац стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона или је код таквог лица било запослено у последњих шест месеци пре отварања стечајног поступка;

7) дужник стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона или је код таквог лица било запослено у последњих шест месеци пре отварања стечајног поступка;

8) предузетник који се бави делатношћу која је конкурентска делатности стечајног дужника, лице запослено код тог предузетника, као и лице које би именовањем за стечајног управника било у сукобу интереса у односу на стечајног дужника;

9) радило као саветник стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у пословима везаним за имовину стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у последње две године пре отварања стечајног поступка.

Именовање стечајног управника у стечају друштвених и државних предузећа

Члан 22

У поступку спровођења стечаја над правним лицем које је са већинским јавним или друштвеним капиталом, као и у случају када се током стечајног поступка промени власничка структура стечајног дужника тако да стечајни дужник постане правно лице са већинским јавним капиталом, за стечајног управника стечајни судија именује организацију из члана 19. став 2. овог закона.

На обављање послова стечајног управника од стране организације из става 1. овог члана не примењују се одредбе члана 20. и чл. 23. до 26. овог закона.

Лиценца за обављање послова стечајног управника

Члан 23

Лиценцу за обављање послова стечајног управника (у даљем тексту: лиценца) издаје овлашћена организација решењем о издавању лиценце.

Лиценца се издаје лицу које:

1) је држављанин Републике Србије;

2) има пословну способност;

3) има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно у основном трајању од најмање четири године;

4) има три године радног искуства са високом стручном спремом или три године радног искуства на спровођењу стечајних поступака;

5) има положен стручни испит за добијање лиценце;

6) је достојно поверења за обављање послова стечајног управника.

Лиценца се не може издати лицу против кога је по службеној дужности покренут кривични поступак, односно које је правноснажно осуђено за кривично дело против привреде, против правног саобраћаја, против службене дужности, као и за дело за које је запрећена казна преко пет година затвора или за дело које га чини недостојним за обављање послова стечајног управника или лицу које је у притвору, за време трајања притвора.

Није достојно поверења за обављање послова стечајног управника у смислу става 2. тачка 6) овог члана лице из чијег се понашања у обављању раније професионалне делатности или других поступака може закључити да неће савесно обављати послове стечајног управника и чувати углед професије стечајног управника. Достојност поверења за обављање послова стечајног управника утврђује се нарочито у складу са кодексом етике стечајних управника (у даљем тексту: кодекс етике).

У случају да нису испуњени услови за издавање лиценце из овог члана, овлашћена организација доноси решење о одбијању захтева за издавање лиценце.

Решења из ст. 1. и 5. овог члана су коначна и против њих се може водити управни спор.

Лиценца важи три године од дана издавања и може се обновити.

Министар ближе прописује програм и начин полагања стручног испита, као и начин издавања и обнављања лиценце.

Обнављање и одузимање лиценце

Члан 24

Лиценца се обнавља на захтев стечајног управника, који се подноси овлашћеној организацији најраније три месеца пре истека рока важности лиценце.

Стечајни управник може обновити лиценцу ако:

1) испуњава услове за издавање лиценце прописане овим законом;

2) приложи доказ да је у последње две године обављао послове стечајног управника или друге стручне послове везане за стечајни поступак;

3) је у претходном периоду важности лиценце савесно обављао послове стечајног управника у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике;

4) приложи доказ о уплати накнаде за обнављање лиценце чија је висина прописана тарифом о одређивању цена услуга овлашћене организације;

5) приложи доказ да је измирио све обавезе по основу новчаних казни које му је изрекла овлашћена организација у поступку стручног надзора.

Лице које не испуњава услов из става 2. тачка 2) овог члана за потребе обнављања лиценце прилаже доказ да је било полазник најмање три стручна семинара или курса годишње на тему спровођења стечајног поступка, које организује или признаје овлашћена организација.

Лицу које не испуњава услов из става 2. тачка 3) овог члана не може бити издата ни нова лиценца.

Лиценца се може одузети и пре истека рока важења лиценце у случају да се у поступку по пријави заинтересованог лица или по службеној дужности утврди да стечајни управник није савесно обављао послове у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике.

У случају из ст. 4. и 5. овог члана овлашћена организација доноси решење о одбијању захтева за обнављање лиценце, односно решење о одузимању лиценце, на основу којих стечајног управника брише из именика стечајних управника.

Решења из става 6. овог члана су коначна и против њих се може водити управни спор.

Овлашћена организација без одлагања обавештава судове који спроводе стечајне поступке о свим променама у статусу лиценцираног стечајног управника.

Стечајном управнику коме је одузета лиценца или коме је захтев за обнављање лиценце одбијен из разлога прописаних у ставу 4. овог члана не може да се изда нова лиценца у року од пет година од дана коначности решења о одузимању лиценце, односно решења о одбијању захтева за обнављање лиценце.

Именик стечајних управника

Члан 25

Именик стечајних управника води овлашћена организација.

У именик стечајних управника уписују се лица која су стекла лиценцу за обављање послова стечајних управника као активни стечајни управници или као неактивни стечајни управници.

У именик стечајних управника као активни стечајни управници уписују се лица која су, осим лиценце за обављање послова стечајног управника, доставила доказ о постојању обавезног осигурања од професионалне одговорности за текућу годину и која су се регистровала као предузетници или су чланови друштва лица.

У именик активних стечајних управника не може бити уписано лице које је у радном односу, осим ако је запослено код предузетника или ортачког, односно командитног друштва.

У случају привремене немогућности за обављање послова стечајног управника стечајни управник је дужан да о томе без одлагања писменом изјавом обавести овлашћену организацију, која га по пријему обавештења преводи у статус неактивног стечајног управника.

По престанку привремене немогућности за обављање послова стечајног управника, а на писмени захтев стечајног управника, овлашћена организација неактивног стечајног управника преводи у статус активног стечајног управника.

Стручни надзор

Члан 26

Стручни надзор над радом стечајних управника (у даљем тексту: стручни надзор), врши овлашћена организација, у складу са посебним законом. На поступак стручног надзора сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

У поступку стручног надзора овлашћена организација проверава да ли стечајни управник обавља дужност стечајног управника у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике, као и другим прописима.

У случају утврђених неправилности у раду стечајног управника, овлашћена организација, по спроведеном дисциплинском поступку, стечајном управнику за утврђене повреде дужности изриче следеће мере:

1) опомену;

2) јавну опомену;

3) новчану казну;

4) одузимање лиценце.

Мере из става 3. овог члана изричу се решењем које је коначно.

Повреде дужности стечајног управника могу бити лакше или теже повреде дужности.

У случају лакше повреде дужности могу се изрећи мере: опомена, јавна опомена и новчана казна, а у случају теже повреде дужности могу се изрећи мере: мера јавна опомена и новчана казна, мера новчана казна и мера одузимање лиценце.

Министар ближе прописује које неправилности у раду стечајног управника представљају лакше, а које теже повреде дужности стечајног управника.

Решење из става 4. овог члана доставља се без одлагања свим судовима који спроводе стечајне поступке, као и одбору поверилаца у свим поступцима у којима је именован стечајни управник коме је изречена дисциплинска мера.

По пријему решења којим се изриче мера одузимања лиценце стечајни судија разрешава стечајног управника.

По пријему решења којима се изричу мере опомене, јавне опомене и новчане казне, стечајни судија може разрешити стечајног управника или одредити друге мере, укључујући и обавезу добијања посебне сагласности стечајног судије или писаног одобрења одбора поверилаца за све или поједине радње које стечајни управник предузима, ако оцени да самостално поступање стечајног управника може довести до оштећења стечајне масе.

Против решења из става 4. овог члана може се водити управни спор.

Делокруг послова стечајног управника

Члан 27

Стечајни управник је нарочито дужан да:

1) предузме све неопходне мере за заштиту имовине стечајног дужника, укључујући и спречавање преноса имовине, њено печаћење или одузимање уколико је то неопходно, као и радње побијања, ако би се побијањем увећала стечајна маса;

2) у року од 30 дана од дана именовања састави план тока стечајног поступка са предрачуном трошкова и временским планом;

3) започне пописивање имовине стечајног дужника у року од десет дана од дана именовања и оконча њено пописивање у року од 30 дана од дана именовања;

4) састави извештај о економско-финансијском положају стечајног дужника и да га достави стечајном судији, одбору поверилаца и овлашћеној организацији;

4а) састави пореске билансе са стањем на дан отварања и дан окончања стечајног поступка, у складу са пореским прописима и да те билансе, са пореском пријавом, достави надлежном пореском органу у роковима предвиђеним пореским прописима;

5) без одлагања писменим путем обавести о отварању стечајног поступка све повериоце који су му у том тренутку познати уз навођење свих података из решења о отварању стечајног поступка, као и других података од значаја за повериоце;

6) без одлагања писменим путем обавести о отварању стечајног поступка све судове пред којима се воде извршни поступци;

7) уз сагласност стечајног судије, на терет стечајне масе, осигура имовину стечајног дужника, у целини или делимично, ако је то потребно ради њене заштите;

8) подноси стечајном судији и одбору поверилаца редован тромесечни извештај о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;

9) подноси стечајном судији план трошкова стечајног поступка и обавеза стечајне масе за наредни месец;

10) се стара о завршетку започетих, а незавршених послова стечајног дужника, у циљу остваривања највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине;

11) даје мишљење о предлогу плана реорганизације када он није подносилац;

12) утврди основаност, обим и приоритет пријављених потраживања према стечајном дужнику, као и свих обезбеђења потраживања;

13) уновчи ствари и права стечајног дужника, у складу са овим законом;

14) састави нацрт решења за главну деобу стечајне масе и нацрт завршног рачуна;

15) изврши исплату повериоцима на основу решења о главној деоби, у делу у којем је решење постало правоснажно, у складу са овим законом;

16) достави завршни рачун;

17) заступа стечајног дужника, односно стечајну масу у покретању и вођењу судских, управних и других поступака;

18) поднесе предлог, захтев или други одговарајући акт надлежном органу стране државе као заступник стечајног дужника, којим између осталог захтева пленидбу, одузимање, заштиту или повраћај имовине стечајног дужника која се налази у иностранству или је под контролом тог органа или трећег лица које се налази под његовом јурисдикцијом, као и да сарађује са органима стране државе или страним представницима у складу са одредбама овог закона којима се регулише стечај са елементом иностраности;

19) обавести одговарајуће регистре о отварању стечајног поступка, у складу са законом;

20) обавља и друге послове који су предвиђени овим законом или су од интереса за успешно спровођење стечајног поступка.

Стечајни управник може узети кредит или зајам, без обезбеђења или уз обезбеђење на имовини која чини стечајну масу, у складу са овим законом.

Кредит или зајам из става 2. овог члана сматра се обавезом стечајне масе, чиме се не дира у раније стечена права разлучних и заложних поверилаца, осим ако се разлучни и заложни поверилац не сагласи другачије.

Стечајни управник обавља своје послове самостално и с пажњом доброг стручњака, у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике.

Стечајни управник, у вршењу својих послова, може да ангажује стручна страна или домаћа правна или физичка лица, уз сагласност стечајног судије. Над радом ангажованих лица надзор врши стечајни управник.

Стечајни управник је дужан да у вршењу својих послова пружа увид у свој рад овлашћеној организацији, те да обезбеђује неопходне податке и документацију, као и да сарађује у поступку вршења надзора над његовим радом, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да врши послове стечајног управника.

Стечајни управник може по потреби да консултује одбор поверилаца или стечајног судију о питањима везаним за стечајни поступак.

Стечајни управник именован у претходном стечајном поступку врши послове одређене решењем о његовом именовању.

Министар, на предлог овлашћене организације, доноси националне стандарде за управљање стечајном масом и кодекс етике.

Предузимање радњи од изузетног значаја

Члан 28

Радње које предузима стечајни управник, а које имају или могу имати значајан утицај или последице на стечајну масу, као што су узимање кредита или зајма, набавка опреме веће вредности, издавање у закуп и друге сличне радње (у даљем тексту: радње од изузетног значаја), могу се предузети уз обавештавање стечајног судије и уз добијање сагласности одбора поверилаца. Побијање правних радњи стечајног дужника подношењем тужби или на други начин не сматра се радњом од изузетног значаја.

Ако се у закуп издаје имовина која је оптерећена разлучним или заложним правом, стечајни управник је дужан да обавештење о томе достави и разлучном, односно заложном повериоцу, а таква радња се може предузети само уз добијање сагласности разлучног, односно заложног повериоца који, сходном применом члана 35. став 3. овог закона, учини вероватним да се његово обезбеђено потраживање може намирити из оптерећене имовине делимично или у целости.

Сматраће се да је сагласност из става 2. овог члана дата ако се разлучни, односно заложни поверилац, у року од осам дана од пријема писаног захтева стечајног управника за давање такве сагласности, о томе не изјасни доставом поднеска суду.

На захтев разлучног, односно заложног повериоца услед потребе прибављања нове процене вредности предметне имовине, суд може продужити рок из става 3. овог члана једном за највише 30 дана.

Радње од изузетног значаја у току претходног стечајног поступка стечајни управник предузима уз сагласност стечајног судије.

Стечајни управник је дужан да писменим путем обавести о намераваној радњи од изузетног значаја стечајног судију најкасније 15 дана пре предузимања те радње, као и да свим члановима одбора поверилаца, односно стечајном судији у случају из става 5. овог члана, упути захтев за давање сагласности за предузимање те радње у истом року.

У случајевима изузетне хитности рок из става 6. овог члана може бити и краћи, али не краћи од три дана, под условом да ниједан члан одбора поверилаца писменим путем или на седници одбора поверилаца не приговори таквом року достављања.

Сматраће се да је одбор поверилаца сагласан са предложеном радњом, ако је о њој обавештен у складу са ст. 3. и 4. овог члана и ако на обавештење стечајног управника није реаговао у року од осам дана од дана пријема обавештења оспоравањем предложене или предлагањем друге радње.

Извештавање

Члан 29

Стечајни управник доставља тромесечне писане извештаје о току стечајног поступка и о стању стечајне масе одбору поверилаца, стечајном судији и овлашћеној организацији у року од 20 дана од дана истека тромесечног периода.

Стечајни управник је дужан да извештаје из става 1. овог члана стечајном судији достави у писаном облику, а одбору поверилаца и овлашћеној организацији електронским путем.

Овлашћена организација је дужна да извештаје, одмах по достављању, објави на својој интернет страни.

На захтев одбора поверилаца или поверилаца чија су укупна утврђена или оспорена потраживања већа од 20% од укупног износа пријављених потраживања стечајних поверилаца, стечајни управник је дужан да доставља и месечне и друге извештаје.

Трошкове припреме и достављања извештаја из става 2. овог члана сноси подносилац захтева, а у случају одбора поверилаца стечајна маса.

Тромесечни извештај нарочито садржи:

1) списак имовине која је продата, пренесена или на други начин отуђена;

2) списак готовинских прилива и одлива учињених у току претходна три месеца;

3) почетно и крајње стање на рачуну стечајног дужника;

4) списак обавеза стечајног дужника;

5) списак ангажованих стручњака и износа који су им исплаћени.

Привремени стечајни управник доставља посебан писани извештај о току претходног стечајног поступка лицима из става 1. овог члана, који нарочито садржи податке из става 6. тач. 1) до 4) овог члана.

Стечајни управник доставља завршни рачун стечајном судији, одбору поверилаца и овлашћеној организацији.

Образац и начин достављања извештаја из става 1. овог члана ближе прописује овлашћена организација.

Обавезно осигурање

Члан 30

Активни стечајни управник је дужан да у своје име и за свој рачун закључи са осигуравајућим друштвом уговор о обавезном осигурању од професионалне одговорности са осигураном сумом у износу од најмање 30.000 евра у динарској противвредности на дан закључења уговора, за све ризике повезане са обављањем послова стечајног управника.

Одбор поверилаца може у било ком тренутку захтевати од стечајног управника да закључи уговор о додатном осигурању од професионалне одговорности за конкретни стечајни поступак и на износ који је већи од износа из става 1. овог члана, а стечајни управник је дужан да такво осигурање уговори, осим уколико не докаже да није у могућности да на тржишту уговори такво осигурање.

Износ из става 2. овог члана одређује одбор поверилаца с обзиром на висину стечајне масе и посебне околности, као и постојеће или могуће ризике, с тим што стечајни судија, поступајући по службеној дужности или по захтеву заинтересованог лица, може наложити умањење тог износа или у потпуности забранити преузимање додатног осигурања ако процени да су трошкови премије додатног осигурања неоправдано високи.

Премија додатног осигурања из става 2. овог члана представља обавезу стечајне масе.

Одговорност за штету

Члан 31

У случају када је у обављању послова стечајни управник проузроковао штету учесницима у поступку намерно или крајњом непажњом, стечајни управник личном имовином одговара за такву штету.

Ако је штета настала због радње стечајног управника која је извршена по налогу стечајног судије, стечајни управник није одговоран за насталу штету, осим ако је налог дат на основу његових несавесних радњи или предлога.

За штету коју учине стручна лица која је ангажовао стечајни управник, стечајни управник одговара ако је штета настала услед пропуштања стечајног управника да изврши надзор над њиховим радом.

Захтев за накнаду штете застарева у року од три године од дана брисања стечајног дужника, односно стечајне масе из надлежног регистра, односно правноснажности решења којим је потврђено усвајање плана реорганизације.

Разрешење

Члан 32

Стечајни судија по службеној дужности или на предлог одбора поверилаца разрешава стечајног управника ако утврди да стечајни управник:

1) не испуњава своје обавезе;

2) не поштује рокове одређене овим законом;

3) поступа пристрасно у односу на поједине повериоце;

4) по протеку једне године од рочишта за испитивање потраживања није предузео одговарајуће мере ради уновчења имовине која улази у стечајну масу, осим када је предузимање таквих мера било спречено вишом силом или непредвидивим околностима;

5) није осигурао имовину за случај наступања штете после два упозорења стечајног судије или одбора поверилаца;

6) није тражио сагласност или није поступио по добијеној сагласности у свим случајевима где је овим законом прописана обавезна сагласност одбора поверилаца.

Стечајни судија по службеној дужности разрешава стечајног управника ако је брисан из именика стечајних управника, као и у другим случајевима прописаним овим законом.

На предлог одбора поверилаца за разрешење и истовремено именовање новог стечајног управника за који се изјаснило најмање три четвртине чланова одбора, стечајни судија разрешава стечајног управника и када не постоје разлози за разрешење из става 1. овог члана и истим решењем именује предложеног стечајног управника, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника.

Пре доношења одлуке о разрешењу из става 1. овог члана, стечајни судија ће омогућити стечајном управнику да се изјасни о разлозима за разрешење.

Стечајни судија одлуку о разрешењу из става 1. овог члана без одлагања доставља овлашћеној организацији.

Стечајни управник се разрешава и на лични захтев.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на разрешење привременог стечајног управника.

Примопредаја

Члан 33

По разрешењу, стечајни управник и новоименовани стечајни управник извршиће, без одлагања, примопредају целокупне имовине и документације. Стечајни управник који је разрешен дужан је да извештај о току стечајног поступка и стању стечајне масе од дана отварања стечајног поступка до дана разрешења достави стечајном судији и одбору поверилаца. Извештај о току стечајног поступка и стању стечајне масе садржи све податке из члана 29. став 6. овог закона.

Обавеза из става 1. овог члана у погледу предаје документације важи и за трећа лица, ако се документација стечајног дужника налази у њиховом поседу у тренутку разрешења стечајног управника.

Ако стечајни управник који је разрешен или лице из става 2. овог члана одбије примопредају имовине или документације или одуговлачи са том примопредајом, стечајни судија ће на захтев новоименованог управника без одлагања наложити примопредају под претњом принудног извршења.

У случају непоступања по налогу из става 3. овог члана стечајни судија ће према стечајном управнику који је разрешен или лицу из става 2. овог члана спровести мере принуде ради извршења.

Разрешени стечајни управник и лице из става 2. овог члана одговарају за штету насталу услед неблаговремене примопредаје.

Награда за рад и накнада трошкова

Члан 34

Стечајни управник има право на награду за свој рад и накнаду стварних трошкова (у даљем тексту: награда и накнада трошкова).

Коначну висину награде и накнаде трошкова одређује стечајни судија у време закључења стечајног поступка, у складу са основама и мерилима за одређивање висине награде и накнаде трошкова.

До одређивања коначне висине награде, стечајни судија решењем које се доставља стечајном управнику и одбору поверилаца одређује прелиминарну висину награде стечајном управнику.

Прелиминарна висина награде може се одредити у проценту од укупне вредности стечајне масе. Ако се накнадно, с обзиром на даљи ток стечајног поступка, покаже да је тако одређена прелиминарна висина награде несразмерно висока или ниска, стечајни судија је може на предлог стечајног управника или одбора поверилаца смањити или повећати.

Против решења о прелиминарној висини награде није дозвољена жалба.

Стечајни судија може решењем одобрити месечни износ награде и накнаде трошкова стечајном управнику, који мора бити сразмеран дужностима и резултатима рада стечајног управника.

Накнада трошкова одређује се према стварним трошковима које је стечајни управник имао у обављању послова, у складу са основама и мерилима за одређивање висине награде и накнаде трошкова.

Министар ближе прописује основе и мерила за одређивање висине награде и накнаде трошкова стечајног управника.

2.3. Скупштина поверилаца

Формирање и рад скупштине поверилаца

Члан 35

Скупштина поверилаца формира се на првом поверилачком рочишту.

Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поднели пријаву потраживања.

Разлучни повериоци могу учествовати у скупштини поверилаца само до висине потраживања за коју учине вероватном да ће се појавити као стечајни повериоци. Вероватност необезбеђеног потраживања разлучни повериоци могу доказивати достављањем процене вредности имовине која представља предмет разлучног права. Процена вредности предмета разлучног права мора да буде сачињена од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља) и не може бити старија од 12 месеци.

На првој седници скупштине поверилаца врши се избор председника скупштине поверилаца и чланова одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца.

Заказивање и вођење каснијих седница скупштине поверилаца, обавештавање о њима и одређивање дневног реда врши председник скупштине поверилаца на предлог стечајних поверилаца.

Ако председник скупштине поверилаца у року од пет дана од дана добијања предлога стечајних поверилаца не закаже скупштину поверилаца, стечајни повериоци чија су укупна потраживања већа од 20% од укупног износа потраживања свих стечајних поверилаца могу да закажу скупштину поверилаца и предложе дневни ред.

Стечајни повериоци се о одржавању скупштине поверилаца и о дневном реду обавештавају истицањем обавештења на огласној и електронској табли суда и објављивањем огласа у два високотиражна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, осим ако скупштина поверилаца не донесе одлуку о другачијем начину обавештавања.

На скупштини поверилаца се гласа сразмерно висини потраживања.

Скупштина поверилаца одлучује већином гласова присутних поверилаца, осим у случају гласања о банкротству стечајног дужника на првом поверилачком рочишту.

Ако број стечајних поверилаца није већи од пет, сви повериоци су чланови одбора поверилаца, али се гласање у овако формираном одбору врши сразмерно висини потраживања.

Повериоцима чија су потраживања оспорена у целости и који нису покренули парницу у законом предвиђеном року и о томе обавестили стечајног управника престаје својство повериоца, а тиме и чланство у скупштини поверилаца.

Прво поверилачко рочиште

Члан 36

Прво поверилачко рочиште се заказује решењем о отварању стечајног поступка, којим се сазива и седница скупштине поверилаца.

Прво поверилачко рочиште одржава се најкасније у року од 40 дана од дана отварања стечајног поступка.

На рочишту из става 1. овог члана расправља се о извештају о економско-финансијском положају стечајног дужника и процени стечајног управника да ли постоји могућност реорганизације стечајног дужника.

Ако на рочишту стечајни повериоци за чија потраживања се учини вероватним да износе више од 50% укупних потраживања стечајних поверилаца одлуче да се стечајни поступак одмах настави банкротством стечајног дужника, стечајни судија доноси решење о банкротству.

Стечајни управник на почетку рочишта даје стечајном судији и присутним стечајним повериоцима преглед свих потраживања о којима на дан одржавања рочишта има сазнање, процену њихове основаности и висине, као и износ процентуалног учешћа у односу на укупна потраживања стечајних поверилаца.

Стечајни управник на почетку рочишта даје стечајном судији и присутним повериоцима преглед свих потраживања поверилаца који су лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона.

Стечајни управник дужан је да преглед из става 5. овог члана достави стечајном повериоцу на његов захтев и пре дана одржавања првог поверилачког рочишта, уз напомену да такав преглед може бити измењен до одржавања рочишта.

Делокруг скупштине

Члан 37

Скупштина поверилаца:

1) доноси одлуку о банкротству стечајног дужника у складу са чланом 36. став 4. овог закона;

2) бира и опозива председника скупштине поверилаца и чланове одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца;

3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;

4) разматра извештаје одбора поверилаца;

5) врши друге послове одређене овим законом.

2.4. Одбор поверилаца

Избор одбора поверилаца

Члан 38

Скупштина поверилаца на првом поверилачком рочишту бира чланове одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца, укључујући и разлучне повериоце из члана 35. став 3. овог закона.

Стечајни судија закључком констатује који повериоци су чланови одбора поверилаца у смислу става 1. овог члана.

Број чланова одбора поверилаца одређује скупштина поверилаца, с тим што тај број не може бити већи од седам чланова и што увек мора бити непаран.

Чланови одбора поверилаца из става 1. овог члана могу бити стечајни повериоци, без обзира на висину свог потраживања.

Стечајни поверилац може себе или другог стечајног повериоца предложити за члана одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца.

Повериоци који су истовремено запослени или бивши запослени код стечајног дужника не могу имати више од једног члана одбора поверилаца.

Повериоци који нису лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, а који су међусобно повезана лица у смислу закона којим се уређују привредна друштва не могу имати више од једног члана одбора поверилаца.

Повериоци који су лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита, не могу бити чланови одбора поверилаца.

Сви чланови одбора поверилаца дужни су да суду и стечајном управнику доставе контакт адресу, телефон и електронску адресу за комуникацију.

Чланови одбора поверилаца бирају председника одбора поверилаца.

Члана одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца разрешава скупштина поверилаца.

Стечајни судија може разрешити члана одбора поверилаца уколико не извршава обавезе прописане овим законом или уколико је изабран супротно одредбама овог закона.

Члану одбора поверилаца чије је потраживање оспорено у целости и који није покренуо парницу у законом предвиђеном року и о томе обавестио стечајног управника или је таква парница правоснажно окончана у корист стечајног дужника престаје чланство у одбору поверилаца.

Ако стечајни судија или скупштина поверилаца разреши члана одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца или члан одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца да оставку на чланство у том одбору или ако члану одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца престане чланство у том одбору у складу са ставом 13. овог члана, одбор поверилаца може да кооптира новог члана из реда стечајних поверилаца коме мандат траје до првог наредног заседања скупштине поверилаца на којој ће се изабрати нови члан тог одбора.

Избор члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца

Члан 38а

На првом поверилачком рочишту разлучни повериоци бирају једног члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца.

Право гласа у смислу става 1. овог члана имају сви разлучни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поверилаца поднели пријаву потраживања.

За сврху остваривања права гласа разлучних поверилаца стечајни судија врши процену вероватноће намирења њиховог потраживања из оптерећене имовине, сходном применом члана 35. став 3. овог закона.

Разлучни повериоци гласају сразмерно висини оног дела свог потраживања за који стечајни судија утврди да постоји вероватноћа његовог намирења из оптерећене имовине, у смислу става 3. овог члана, а одлука се доноси већином гласова присутних разлучних поверилаца.

Разлучни повериоци могу на свом састанку у било ком тренутку разрешити члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца и изабрати новог члана одбора поверилаца.

У случају да члан одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца да оставку на чланство у одбору поверилаца или том повериоцу из других разлога престане чланство у одбору поверилаца, разлучни повериоци дужни су да на састанку који ће бити одржан у року од 30 дана од дана престанка чланства у одбору поверилаца изаберу новог члана тог одбора из реда разлучних поверилаца.

Састанак разлучних поверилаца у смислу ст. 5. и 6. овог члана могу заказати разлучни повериоци који имају разлучна потраживања већа од 20% од укупног износа разлучних потраживања.

Разлучни повериоци из става 7. овог члана дужни су да:

1) обавештење о заказаном састанку доставе стечајном судији најкасније 15 дана пре дана одржавања тог састанка;

2) оглас о заказаном састанку објаве у два високотиражна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, најкасније 15 дана пре дана одржавања састанка.

Разлучни повериоци на састанку из ст. 5. и 6. овог члана бирају разлучног повериоца који ће водити тај састанак.

Ако разлучни повериоци у року из става 6. овог члана не изаберу члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца и у истом року о томе не обавесте стечајног судију и одбор поверилаца, одбор поверилаца може да кооптира новог члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца, односно стечајних поверилаца ако ниједан разлучни поверилац не прихвати такав избор, коме мандат траје до првог наредног састанка разлучних поверилаца у смислу става 5. овог члана на којем ће се изабрати нови члан одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца.

Формирање одбора поверилаца од стране суда

Члан 38б

Ако се на првом поверилачком рочишту не изаберу чланови одбора поверилаца:

1) дужност чланова одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца врше четири стечајна повериоца, осим лица која у смислу члана 38. овог закона не могу бити чланови одбора поверилаца, за која стечајни судија закључком који доноси на том рочишту утврди да поседују највећа појединачна необезбеђена потраживања;

2) дужност члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца врши разлучни поверилац за којег стечајни судија закључком из тачке 1) овог става утврди, сходном применом члана 35. став 3. овог закона, да поседује највећи износ потраживања за који постоји вероватноћа намирења из оптерећене имовине.

У случају из става 1. овог члана, ако стечајни дужник нема разлучних поверилаца, дужност чланова одбора поверилаца врши пет поверилаца, осим лица која у смислу члана 38. овог закона не могу бити чланови одбора поверилаца, за која стечајни судија закључком који доноси на том рочишту утврди да поседују највећа појединачна потраживања.

Начин одлучивања одбора поверилаца

Члан 39

Радом одбора поверилаца руководи председник одбора поверилаца који заказује седнице одбора поверилаца.

Председник одбора поверилаца је дужан да закаже седницу одбора поверилаца када то тражи више од половине чланова тог одбора, као и када то затражи члан одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца.

Ако председник одбора поверилаца у року од 15 дана од дана добијања предлога из става 2. овог члана не закаже седницу одбора поверилаца, предлагачи могу да закажу седницу одбора поверилаца и предложе дневни ред.

Одлука одбора поверилаца се сматра донетом када је за ту одлуку гласало више од половине свих чланова одбора поверилаца. У случају једнаког броја гласова одлучујући глас је глас председника одбора поверилаца.

Седницама одбора поверилаца присуствује стечајни управник на позив одбора поверилаца, само ако је потребно да у вези са предложеним дневним редом пружи потребна појашњења или информације или ако је затражено његово изјашњење по неком питању. Стечајни управник нема право гласа.

Стечајни судија не може да присуствује седницама одбора поверилаца.

Уместо члана одбора поверилаца седницама може присуствовати и учествовати у доношењу одлука његов заступник, на основу посебног пуномоћја.

Делокруг и права одбора поверилаца

Члан 40

Одбор поверилаца:

1) даје мишљење стечајном управнику о начину уновчења имовине, уколико се продаја не врши јавним надметањем, и даје сагласност у вези са радњама од изузетног значаја, у складу са овим законом;

2) даје мишљење о настављању започетих послова стечајног дужника;

3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;

4) даје сагласност на завршни рачун стечајног дужника;

5) прегледа и о свом трошку прибавља фотокопије из целокупне документације;

6) извештава скупштину поверилаца о свом раду на захтев скупштине поверилаца;

7) врши и друге послове прописане овим законом.

Члан 41

Одбор поверилаца има право:

1) на подношење писмених примедаба стечајном судији на рад стечајног управника;

2) на подношење жалбе на решења стечајног судије, када је жалба дозвољена;

3) увида у записнике, налазе вештака и друга акта која се налазе у стечајном предмету;

4) давања мишљења о признавању оправданих мањкова утврђених приликом инвентарисања;

5) предлагања разрешења постојећег стечајног управника и предлагања именовања новог;

6) изјашњавања о висини коначне награде стечајном управнику.

Члан одбора поверилаца има право да о свом трошку ангажује једно или више стручних лица која ће извршити анализу пословања стечајног дужника пре или током стечајног поступка и анализу предузетих радњи од стране стечајног управника и сачинити извештај који се, без одлагања, доставља осталим члановима одбора поверилаца, стечајном судији, стечајном управнику и овлашћеној организацији. Стечајни управник је дужан да ангажованом стручном лицу, без одлагања, омогући потпун приступ и увид у пословне књиге, рачуноводствене исправе и другу релевантну документацију стечајног дужника.

Писмене примедбе на рад стечајног управника одбор поверилаца подноси у року од пет дана од дана сазнања за појединачну радњу, а стечајни судија је дужан да у року од пет дана од дана пријема примедбе одлучи о тој примедби. Против одлуке стечајног судије донете по примедби одбора поверилаца није дозвољена жалба.

Одбор поверилаца је дужан да на захтев скупштине поверилаца скупштини поверилаца поднесе писмени извештај о току стечајног поступка и о стању стечајне масе.

Чланови одбора поверилаца одговарају за штету коју су проузроковали својим радом осталим повериоцима намерно или крајњом непажњом.

Накнада трошкова

Члан 42

Председник и чланови одбора поверилаца имају право на накнаду стварних и нужних трошкова које на основу образложеног захтева одобрава стечајни судија.

Накнада из става 1. овог члана сматра се трошком стечајног поступка.

Сваки поверилац појединачно сноси своје трошкове у стечајном поступку, ако овим законом није другачије одређено.

III ОСНОВНЕ ПРОЦЕСНЕ ОДРЕДБЕ, СТРАНКЕ И УЧЕСНИЦИ У ПОСТУПКУ

1. Основне процесне одредбе

Правила поступка

Члан 43

Стечајни поступак се покреће предлогом овлашћених предлагача.

Предлози, изјаве и примедбе не могу се подносити по истеку рока који је овим законом прописан за њихово подношење, као и у случају изостанка са рочишта на којем је ове радње требало предузети, осим ако је овим законом другачије одређено.

У стечајном поступку не може се тражити повраћај у пређашње стање, не може се изјавити ревизија нити се може поднети предлог за понављање поступка.

Одлуке се могу доносити и без усмене расправе.

Злоупотреба захтева за изузеће и искључење

Члан 44

Злоупотребом права на подношење захтева за изузеће и искључење, у циљу одуговлачења поступка, сматра се подношење једног или више захтева за изузеће, односно искључење, у року од три дана пре заказаног рочишта или на рочишту или захтева за изузеће, односно искључење којим су обухваћене све судије које би у суду у коме се поступак води могле поступати, као и којим се истовремено тражи изузеће и искључење поступајућег судије и председника суда.

Злоупотребом права сматра се подношење захтева за делегацију суда у року од три дана пре заказаног рочишта или на рочишту.

Захтеви из ст. 1. и 2. овог члана одбацују се као недозвољени.

Против решења из става 3. овог члана није дозвољена жалба.

Акти у стечајном поступку

Члан 45

У стечајном поступку доносе се решења и закључци.

Решењем се одлучује у стечајном поступку.

Закључком се одлучује по примедбама и издаје налог службеном лицу, органу који спроводи стечајни поступак или трећем лицу за извршење појединих радњи.

Против закључка није дозвољена жалба или приговор.

Ако закључак садржи очигледну техничку или словну грешку, стечајни судија, по службеној дужности или на захтев стечајног управника, повериоца или другог заинтересованог лица, без одлагања врши исправку закључка, ради отклањања грешке.

Жалба

Члан 46

Против решења се може изјавити жалба суду вишег степена преко првостепеног суда у року од осам дана од дана објављивања решења на огласној табли суда, односно од дана достављања решења учесницима у поступку, ако овим законом није другачије одређено.

Решење по жалби доноси се најкасније у року од 30 дана од дана пријема жалбе у суду вишег степена.

Жалба против решења не задржава извршење решења, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 47

По пријему жалбе стечајни судија ће решењем одбацити неблаговремену, непотпуну или недозвољену жалбу.

Стечајни судија може, ако оцени да је основана, жалбу изјављену против решења у целости усвојити и решење изменити доношењем новог решења.

Ако стечајни судија не усвоји жалбу, доставиће је без одлагања на решавање суду вишег степена.

Одредбе ст. 2. и 3. овог члана не примењују се на решење о отварању стечајног поступка, решење о потврђивању усвајања плана реорганизације и решење о закључењу стечајног поступка.

2. Повериоци и други учесници у поступку

Стечајни поверилац

Члан 48

Стечајни поверилац је лице које на дан покретања стечајног поступка има необезбеђено потраживање према стечајном дужнику.

Разлучни и заложни повериоци

Члан 49

Разлучни повериоци су повериоци који имају заложно право, законско право задржавања или право намирења на стварима и правима о којима се воде јавне књиге или регистри и имају право на првенствено намирење из средстава остварених продајом имовине, односно наплате потраживања на којој су стекли то право.

Разлучни повериоци нису стечајни повериоци. Ако је износ њиховог потраживања већи од износа средстава остварених продајом имовине на којој су стекли разлучно право, право на намирење за разлику у висини тих износа остварују као стечајни повериоци.

Разлучна права стечена извршењем или обезбеђењем за последњих 60 дана пре дана отварања стечајног поступка ради принудног намирења или обезбеђења престају да важе и такви повериоци нису разлучни повериоци. На основу решења стечајног судије, надлежни орган који води одговарајуће јавне књиге, дужан је да изврши брисање овако стечених разлучних права.

Разлучни повериоци имају право на сразмерно намирење из стечајне масе као стечајни повериоци, ако се одрекну свог статуса разлучног повериоца или ако без своје кривице не могу намирити своје разлучно потраживање, као и у случају спровођења делимичне деобе пре уновчења имовине на којој имају разлучно право. Писмену изјаву о одрицању од статуса разлучног повериоца разлучни повериоци подносе стечајном судији и стечајном управнику, истовремено са захтевом за брисање терета који се подноси надлежном регистру.

Заложни повериоци су повериоци који имају заложно право на стварима или правима стечајног дужника о којима се воде јавне књиге или регистри, а немају новчано потраживање према стечајном дужнику које је тим заложним правом обезбеђено.

Заложни повериоци нису стечајни повериоци и нису разлучни повериоци. Заложни повериоци су дужни да у року за подношење пријаве потраживања обавесте суд о заложном праву, уз достављање доказа о постојању заложног права и изјаве о износу новчаног потраживања према трећем лицу које је тим правом обезбеђено на дан отварања стечајног поступка, чиме стичу својство странке.

Заложни повериоци не могу да бирају и да буду бирани у скупштину и одбор поверилаца.

Излучни поверилац

Члан 50

Излучни поверилац је лице које, на основу свог стварног или личног права, има право да тражи да се одређена ствар издвоји из стечајне масе.

Излучни поверилац није стечајни поверилац.

Ствар из става 1. овог члана не улази у стечајну масу.

Стицање својства странке

Члан 51

Стечајни дужник стиче својство странке подношењем предлога за покретање стечајног поступка.

Повериоци стичу својство странке подношењем пријаве потраживања у складу са овим законом.

Учешће у поступку

Члан 52

Повериоци на основу својих потраживања могу да учествују у стечајном поступку и пре подношења пријаве потраживања суду, на начин и у обиму прописаним овим законом.

Трећа лица

Члан 53

У стечајном поступку могу да учествују лица која су солидарни дужници, јемци, гаранти и слично, на начин прописан овим законом.

Лица из става 1. овог члана могу као стечајни повериоци захтевати да им се врати оно што су за стечајног дужника платили пре или после дана покретања стечајног поступка, ако имају регресно право према стечајном дужнику.

Овлашћено стручно лице (проценитељ) и процена вредности

Члан 53а

Овлашћено стручно лице (проценитељ) у поступку стечаја мора бити лице које поседује лиценцу за вршење одговарајуће врсте процена у складу са посебним законом.

У случају да за вршење одговарајуће врсте процена није донет посебан закон, послове овлашћеног стручног лица може обављати лице које поседује одговарајућа знања и уписано је у листу коју води надлежни орган за вршење послова процене, односно вештачења.

У случајевима када овај закон прописује да процена која се подноси суду не може бити старија од 12 месеци, тај услов сматраће се испуњеним и ако подносилац, уз процену која је старија од 12 месеци, суду достави писану потврду, не старију од 12 месеци, да је та процена и даље ажурна, издату од стране истог овлашћеног стручног лица (проценитеља).

Редослед намирења

Члан 54

Из стечајне масе приоритетно се намирују трошкови стечајног поступка, а по њиховом пуном намирењу обавезе стечајне масе.

Стечајни повериоци се, у зависности од њихових потраживања, сврставају у исплатне редове. Стечајни повериоци нижег исплатног реда могу се намирити тек пошто се намире стечајни повериоци вишег исплатног реда.

Стечајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања.

Утврђују се следећи исплатни редови:

1) у први исплатни ред спадају неисплаћене нето зараде запослених и бивших запослених, у износу минималних зарада за последњих годину дана пре отварања стечајног поступка са каматом од дана доспећа до дана отварања стечајног поступка и неплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечајног поступка, а чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка, као и потраживања по основу закључених уговора са привредним друштвима чији су предмет неисплаћене обавезе на име доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечајног поступка, а чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка;

2) у други исплатни ред спадају потраживања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре отварања стечајног поступка, осим доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених;

3) у трећи исплатни ред спадају потраживања осталих стечајних поверилаца;

4) у четврти исплатни ред спадају потраживања настала две године пре дана отварања стечајног поступка по основу зајмова, као и других правних радњи које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, у делу у којем ти зајмови нису обезбеђени, а који су стечајном дужнику одобрени од стране лица повезаних са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова.

Потраживања стечајних поверилаца који су се пре отварања стечајног поступка сагласили да буду намирени након пуног намирења потраживања једног или више стечајних поверилаца, биће намирени тек након пуног намирења трећег исплатног реда са припадајућим каматама.

IV ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА И ПРЕТХОДНИ СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК

1. Предлог за покретање стечајног поступка

Овлашћени предлагачи

Члан 55

Стечајни поступак се покреће предлогом повериоца, дужника или ликвидационог управника.

Поверилац подноси предлог за покретање стечајног поступка у случају постојања трајније неспособности плаћања, непоступања по усвојеном плану реорганизације и уколико је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин.

Стечајни дужник подноси предлог за покретање стечајног поступка у случају постојања једног од стечајних разлога из члана 11. став 2. овог закона.

Ликвидациони управник подноси предлог за покретање стечајног поступка у случајевима прописаним законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

Изузетно од става 1. овог члана, стечајни поступак се не може покренути над привредним друштвима која су регистрована за производњу наоружања и војне опреме без претходне сагласности министарства надлежног за послове одбране.

Форма и садржина предлога

Члан 56

Предлог за покретање стечајног поступка подноси се надлежном суду.

Предлог за покретање стечајног поступка садржи:

1) назив суда којем се предлог подноси;

2) пословно име или име и адресу предлагача или адресу лица које је у овом поступку овлашћено за пријем писмена и за заступање предлагача;

3) пословно име стечајног дужника, као и податке о контакт адреси;

4) списак стечајних и осталих поверилаца са навођењем висине износа и основа потраживања, као и имена и пребивалишта чланова друштва који за обавезе стечајног дужника одговарају својом имовином, ако је предлагач стечајни дужник;

5) чињенице и пратећу документацију која доказује врсту, основ и висину неизмиреног потраживања, ако је предлагач поверилац;

6) списак докумената приложених уз предлог за покретање стечајног поступка.

Поступање са неуредним и непотпуним предлогом за покретање стечајног поступка

Члан 57

Ако предлог за покретање стечајног поступка не садржи све прописане елементе, стечајни судија ће о томе обавестити предлагача и одредити рок, који не може бити дужи од осам дана, у ком је предлагач дужан да предлог за покретање стечајног поступка уреди и да недостатке отклони.

Ако предлагач не поступи по налогу из става 1. овог члана, стечајни судија ће предлог за покретање стечајног поступка одбацити решењем.

У случају из става 2. овог члана трошкове поступка сноси предлагач.

Повлачење предлога за покретање стечајног поступка

Члан 58

Предлог за покретање стечајног поступка се може повући до истицања огласа о отварању стечајног поступка на огласној и електронској огласној табли суда, односно пре доношења решења о одбацивању или о одбијању предлога за покретање стечајног поступка.

Ако предлагач повуче предлог за покретање стечајног поступка, стечајни судија обуставља поступак, а трошкове поступка сноси предлагач.

Накнада трошкова

Члан 59

Предлагач је дужан да у року од пет дана од дана добијања налога од суда уплати предујам на име трошкова огласа и трошка обавештавања поверилаца из члана 27. став 1. тачка 5) овог закона, трошкова ангажовања стечајног управника и трошкова неопходних за обезбеђење имовине, у висини коју одреди стечајни судија, као и трошкова за регистрацију података о стечају у регистрима које води организација надлежна за вођење регистра привредних субјеката, у складу са прописима којима се одређује врста, висина и начин плаћања накнада за послове регистрације и друге услуге које пружа организација надлежна за вођење регистра привредних субјеката.

Уколико се ради о правним лицима која су разврстана као микро правна лица у складу са прописима којима се уређују критеријуми за разврставање правних лица, предујам се не може одредити у износу већем од 50.000 динара.

Ако предлагач у прописаном року не уплати средства из става 1. овог члана, стечајни судија ће одбацити предлог за покретање стечајног поступка.

Уплаћени предујам сматра се трошком стечајног поступка и исплаћује се приоритетно из стечајне масе, одмах по утврђивању да се трошкови обезбеђени предујмом могу намиривати из преосталих средстава стечајне масе, осим ако стечајни судија утврди да је предлог неоснован и да не постоје услови за отварање стечајног поступка, када се настали трошкови, по налогу суда, измирују из уплаћених средстава из става 1. овог члана.

Ако су настали трошкови већи од уплаћених средстава из става 1. овог члана, предлагач чији је предлог за покретање стечајног поступка одбијен дужан је да надокнади разлику тих средстава у року од осам дана од дана добијања налога од суда. Ако предлагач у остављеном року не уплати разлику, стечајни судија обуставља поступак, а сви настали трошкови падају на трошак предлагача.

Ако стечајни поступак буде отворен, у трошкове тог поступка улазе и трошкови претходног стечајног поступка, као и трошкови принудне ликвидације која је покренута у складу са законом којим се уређује приватизација.

2. Покретање претходног стечајног поступка

Решење о покретању претходног стечајног поступка

Члан 60

Стечајни судија у року од три дана од дана достављања предлога за покретање стечајног поступка доноси решење о покретању претходног стечајног поступка. Претходни стечајни поступак покреће се ради утврђивања разлога за покретање стечајног поступка.

Против решења о покретању претходног стечајног поступка није дозвољена жалба.

Стечајни судија отвара стечајни поступак без вођења претходног стечајног поступка:

1) ако стечајни дужник поднесе предлог за покретање стечајног поступка са потребним исправама и прилозима;

2) ако поверилац поднесе предлог за покретање стечајног поступка, а стечајни дужник призна постојање стечајног разлога;

3) у случају претпоставке трајније неспособности плаћања из члана 12. овог закона.

Обавеза стечајног дужника да пружи потребне податке

Члан 61

Овлашћена лица стечајног дужника, пуномоћници и лица која за стечајног дужника врше финансијске послове и послове ревизије обавезна су да стечајном судији и стечајном управнику, на њихов захтев и без одлагања, пруже све податке и обавештења.

Обавеза из става 1. овог члана односи се и на чланове извршног, управног и надзорног одбора стечајног дужника којима је престала дужност отварањем стечајног поступка, као и на контролне чланове друштва.

Лица из ст. 1. и 2. овог члана дужна су да стечајном управнику одмах по позиву предају рачуноводствене исправе, пословне књиге, печате, кључеве и шифре стечајног дужника и да предају или омогуће приступ рачуноводственом софтверу.

Стечајни судија може решењем, против којег није дозвољена жалба, наложити стечајном дужнику, као и лицима из ст. 1. и 2. овог члана да, у одређеном року, предају писани извештај о економско-финансијском стању стечајног дужника, као и све податке, односно документацију за које стечајни судија оцени да су релевантни за даљи ток поступка.

Ако стечајни дужник, односно лица из става 1. овог члана не поступе по налогу стечајног судије, стечајни судија може одредити и спровести мере принудног извршења у складу са овим законом.

Лица из става 1. овог члана одговорна су повериоцима за накнаду штете коју су проузроковали ускраћивањем података и обавештења, као и несавесно састављеним извештајем о економско-финансијском стању стечајног дужника или ускраћивањем тог извештаја.

Банке имају обавезу да без накнаде на захтев стечајног управника доставе бројеве свих девизних и динарских рачуна, све изводе у електронској форми са свих динарских и девизних рачуна, све уговоре о орочењу средстава стечајног дужника, као и све уговоре о сефу.

Јавни регистри имају обавезу да без накнаде на захтев стечајног управника доставе податке о имовини и правима стечајног дужника за период до пет година пре отварања стечајног поступка.

Мере обезбеђења

Члан 62

Стечајни судија ће, по службеној дужности или на захтев подносиоца предлога за покретање стечајног поступка, решењем о покретању претходног стечајног поступка, одредити мере обезбеђења ради спречавања промене имовинског положаја стечајног дужника, односно уништавања пословне документације, ако постоји опасност да ће стечајни дужник отуђити имовину односно уништити документацију до отварања стечајног поступка.

Стечајни судија може изрећи једну или више мера из става 1. овог члана, и то:

1) именовати привременог стечајног управника који ће преузети сва или део овлашћења органа стечајног дужника;

2) забранити плаћања са рачуна стечајног дужника без сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника, ако у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника нису блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате;

3) забранити располагање имовином стечајног дужника или одредити да стечајни дужник може располагати својом имовином само уз претходно прибављену сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника;

4) забранити или привремено одложити спровођење извршења према стечајном дужнику, укључујући и забрану или привремено одлагање које се односи на остваривање права разлучних и заложних поверилаца.

Ако су у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате, стечајни судија може решењем из става 1. овог члана одредити да су плаћања са рачуна дозвољена уз сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника.

Ако одреди меру из става 3. овог члана, стечајни судија утврђује решењем из става 1. овог члана намене за које се могу вршити плаћања са рачуна стечајног дужника уз сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника.

Мера из става 2. тачка 4) овог члана може се изрећи само ако је суд изрекао и меру из става 2. тачка 2) овог члана, односно меру из става 3. овог члана.

Рачуни стечајног дужника, који су на дан подношења предлога за покретање стечајног поступка блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате или су блокирани током трајања претходног стечајног поступка, остају блокирани до окончања претходног стечајног поступка, осим ако стечајни дужник не измири све доспеле обавезе на основу којих су ови рачуни блокирани.

У случају повреде забране располагања из става 2. тачка 3) овог члана примењују се одредбе овог закона о правним последицама повреде забране располагања после отварања стечајног поступка.

Мере из ст. 2. и 3. овог члана важе до окончања претходног стечајног поступка и стечајни судија их може у било које доба условити или укинути.

Мере из ст. 2. и 3. овог члана могу бити укинуте или измењене под условима и на начин који су овим законом прописани за укидање или условљавање забране извршења.

Јавност мера обезбеђења

Члан 63

Решење којим се одређују мере обезбеђења из члана 62. ст. 2. и 3. овог закона објављује се на огласној и електронској огласној табли суда и доставља се регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру који је дужан да без одлагања упише изречене мере. Садржина уписаних изречених мера објављује се и на интернет страни тог регистра.

Ако се решењем из става 1. овог члана одређује мера забране исплате са рачуна или мера из члана 62. став 3. овог закона, решење се истог дана доставља организацији која спроводи поступак принудне наплате, која о томе без одлагања обавештава све пословне банке, ради спречавања преноса средстава и других трансакција стечајног дужника које су у супротности са одредбама овог закона, односно како би се омогућила плаћања у складу са одредбама члана 62. став 2. тачка 3) или члана 62. став 3. овог закона.

Пружање услуга од општег интереса

Члан 64

Правна лица која стечајном дужнику пружају комуналне, телекомуникационе и услуге испоруке електричне енергије, гаса или другог енергента (у даљем тексту: услуге од општег интереса) не могу обуставити вршење тих услуга по основу неплаћених рачуна насталих пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.

Стечајни дужник је дужан да редовно врши плаћања за текуће обавезе по основу услуга из става 1. овог члана, од дана подношења предлога за покретање стечајног поступка.

На писмени захтев правног лица из става 1. овог члана стечајни судија може да наложи стечајном дужнику да код суда депонује део својих средстава у циљу обезбеђења плаћања услуга тог правног лица за текуће обавезе настале после подношења предлога за покретање стечајног поступка. Износ депонованих средстава не може бити већи од једномесечне уплате за услуге од општег интереса које се дужнику пруже у току календарског месеца који претходи месецу у којем је поднет предлог за покретање стечајног поступка.

Привремени стечајни управник у претходном стечајном поступку

Члан 65

За привременог стечајног управника у претходном стечајном поступку може се именовати лице које испуњава услове да буде именовано као стечајни управник.

Овлашћења привременог стечајног управника

Члан 66

Ако је изречена мера обезбеђења забране располагања имовином, овлашћење располагања имовином стечајног дужника прелази на привременог стечајног управника, који је дужан да заштити и одржава имовину и да настави са вођењем послова стечајног дужника, осим ако стечајни судија не одреди прекид послова.

Привремени стечајни управник има овлашћења одређена решењем о његовом именовању. Овлашћења привременог стечајног управника престају доношењем решења о отварању стечајног поступка.

Стечајни управник који је именован у претходном стечајном поступку подноси извештај о свом раду са подацима о економско-финансијском стању стечајног дужника и резултатима рада у претходном стечајном поступку.

Рок претходног стечајног поступка

Члан 67

Претходни стечајни поступак може трајати најдуже 30 дана од дана подношења предлога за покретање стечајног поступка од стране овлашћеног предлагача.

V ОТВАРАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

1. Рочишта пре отварања стечајног поступка

Расправа о отварању стечајног поступка

Члан 68

Ако је покренут претходни стечајни поступак, стечајни судија заказује рочиште ради расправљања о постојању стечајног разлога за отварање стечајног поступка најкасније у року од 30 дана од дана пријема предлога за покретање стечајног поступка.

Ако стечајни судија не донесе решење о покретању претходног стечајног поступка, заказује рочиште ради расправљања о постојању разлога за отварање стечајног поступка у року од десет дана од дана пријема предлога за покретање стечајног поступка.

На рочиште на ком се расправља о постојању разлога за отварање стечајног поступка позивају се предлагач, стечајни дужник и стечајни управник, ако је био именован у претходном стечајном поступку.

Решење о отварању стечајног поступка

Члан 69

Стечајни судија отвара стечајни поступак доношењем решења о отварању стечајног поступка којим се усваја предлог за покретање стечајног поступка.

Стечајни судија решењем одбија предлог за покретање стечајног поступка ако утврди да нису испуњени услови за отварање стечајног поступка. У решењу о одбијању предлога за отварање стечајног поступка одређује се ко сноси трошкове претходног стечајног поступка.

Решење из ст. 1. и 2. овог члана стечајни судија доноси на рочишту о отварању стечајног поступка.

Решење из става 2. овог члана, након правноснажности, стечајни судија доставља надлежном регистру ради регистрације брисања мера обезбеђења, ако су решењем о покретању претходног стечајног поступка изречене мере обезбеђења, и то у року који не може бити дужи од три дана од дана правноснажности.

Садржина решења о отварању стечајног поступка

Члан 70

Решење о отварању стечајног поступка садржи:

1) назив и седиште суда који је донео решење о отварању стечајног поступка;

2) матични број, пословно име и седиште стечајног дужника;

3) постојање стечајног разлога;

4) одлуку о именовању стечајног управника, његово име, презиме и адресу;

5) позив повериоцима да у року који не може бити краћи од 30 дана, ни дужи од 120 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у “Службеном гласнику Републике Србије”, пријаве своја обезбеђена и необезбеђена потраживања;

6) позив дужницима стечајног дужника да испуне своје обавезе према стечајној маси;

7) датум, време и место одржавања рочишта за испитивање потраживања;

8) датум, време и место одржавања првог поверилачког рочишта када се одржава и прва седница скупштине поверилаца;

9) дан објављивања огласа на огласној табли суда.

Отварање стечајног поступка уписује се у одговарајући регистар на основу решења о отварању стечајног поступка.

Достављање решења и објављивање огласа

Члан 71

Решење о отварању стечајног поступка се истог дана када је донето доставља стечајном дужнику, подносиоцу предлога, организацији која спроводи поступак принудне наплате, регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру, а другим лицима ако суд процени да за тим постоји потреба.

Оглас о отварању стечајног поступка израђује стечајни судија одмах по доношењу решења.

Оглас о отварању стечајног поступка објављује се на огласној и електронској огласној табли суда, у једном високотиражном дневном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије, као и у “Службеном гласнику Републике Србије”, а може се објавити и у другим домаћим и страним средствима информисања.

Оглас о отварању стечајног поступка садржи све податке из решења о отварању стечајног поступка и друге податке од значаја за повериоце.

2. Рочишта после отварања стечајног поступка

Заказивање испитног и првог поверилачког рочишта

Члан 72

Решењем о отварању стечајног поступка стечајни судија заказује рочиште за испитивање потраживања (у даљем тексту: испитно рочиште) и прво поверилачко рочиште.

Испитно рочиште ће се одржати у року који није краћи од 30 дана и дужи од 60 дана од дана истека рока одређеног решењем за пријављивање потраживања.

Прво поверилачко рочиште одржава се у складу са одредбама члана 36. овог закона.

3. Време наступања правних последица отварања стечајног поступка

Наступање правних последица

Члан 73

Правне последице отварања стечајног поступка наступају даном објављивања огласа о отварању поступка на огласној табли суда.

Ако је решење о отварању стечајног поступка по жалби укинуто, а у поновном поступку стечајни поступак буде отворен, правне последице отварања стечајног поступка наступају даном када је прво решење истакнуто на огласној табли суда.

У случају укидања решења о отварању стечајног поступка, стечајни управник наставља да обавља функцију привременог стечајног управника који преузима сва овлашћења органа стечајног дужника до доношења новог решења по предлогу за отварање стечајног поступка.

Правне последице отварања стечајног поступка не наступају у случају истовременог отварања и обуставе стечајног поступка према унапред припремљеном плану реорганизације.

4. Последице отварања стечајног поступка по стечајног дужника

Прелазак права и обавеза на стечајног управника

Члан 74

Даном отварања стечајног поступка престају заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа стечајног дужника и та права прелазе на стечајног управника.

Правни посао располагања стварима и правима која улазе у стечајну масу, који је стечајни дужник закључио после отварања стечајног поступка, не производи правно дејство, осим у случају располагања за која важе општа правила поуздања у јавне књиге, а друга страна има право да захтева враћање противчинидбе из стечајне масе као стечајни поверилац.

Пуномоћја која је дао стечајни дужник, а која се односе на имовину која улази у стечајну масу, престају отварањем стечајног поступка.

Право прече куповине

Члан 75

Отварањем стечајног поступка гасе се раније стечена права прече куповине у погледу имовине стечајног дужника.

Ако је носилац права прече куповине за такво право извршио одређену престацију стечајном дужнику, он може вредност такве престације потраживати као стечајни поверилац.

Ако се стечајни поступак обустави услед усвајања плана реорганизације, а имовина која је била предмет права прече куповине није продата, право прече куповине се поново успоставља.

Наследничка изјава

Члан 76

Ако је стечајни дужник стекао наследство после отварања стечајног поступка, наследничку изјаву даје стечајни управник.

Престанак радног односа

Члан 77

Отварање стечајног поступка је разлог за отказ уговора о раду који је стечајни дужник закључио са запосленима.

Стечајни управник одлучује о отказу уговора о раду из става 1. овог члана и о отказу обавештава одговарајући орган односно организацију за запошљавање на чијој територији се налази седиште стечајног дужника.

Стечајни управник може, поред запослених којима није дат отказ уговора о раду, да ангажује потребан број лица ради окончања започетих послова или ради вођења стечајног поступка уз сагласност стечајног судије.

Зараде и остала примања лица из става 3. овог члана, која одређује стечајни управник, уз сагласност стечајног судије, намирују се из стечајне масе као обавеза стечајне масе.

Назив стечајног дужника

Члан 78

Уз пословно име стечајног дужника додаје се ознака “у стечају”.

Рачуни стечајног дужника

Члан 79

Организација која води поступак принудне наплате одмах после пријема решења из члана 71. став 1. овог закона то решење доставља свим банкама, ради спречавања преноса средстава и других трансакција стечајног дужника које су у супротности са одредбама овог закона.

Даном отварања стечајног поступка банка блокира рачуне стечајног дужника, чиме престају права лица која су била овлашћена да располажу средствима са тих рачуна.

На захтев стечајног управника, банка отвара нови рачун преко којег ће се вршити пословање стечајног дужника.

Новчана средства са блокираних рачуна, на захтев стечајног управника преносе се на нови рачун, а рачуни стечајног дужника се гасе.

5. Последице отварања стечајног поступка на потраживања

Потраживања поверилаца

Члан 80

Стечајни повериоци своја потраживања према стечајном дужнику остварују само у стечајном поступку.

Отварањем стечајног поступка разлучно право се остварује искључиво у стечајном поступку, осим у случају доношења одлуке о укидању забране извршења и намирења у складу са овим законом.

Излучни повериоци могу своје потраживање остваривати у свим судским и другим поступцима.

Доспелост потраживања према стечајном дужнику

Члан 81

Даном отварања стечајног поступка, потраживања поверилаца према стечајном дужнику, која нису доспела, сматрају се доспелим.

Новчана и неновчана потраживања према стечајном дужнику која имају за предмет повремена давања постају једнократна потраживања даном отварања стечајног поступка. Даном отварања стечајног поступка неновчана потраживања стечајног дужника изражавају се у новчаној вредности.

Потраживања у страној валути обрачунавају се у динарској противвредности према званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан отварања стечајног поступка.

Право на пребијање потраживања у стечајном поступку

Члан 82

Ако је поверилац пре подношења предлога за покретање стечајног поступка стекао право на пребијање свог потраживања према стечајном дужнику са потраживањем стечајног дужника према њему, отварањем стечајног поступка не губи се право на пребијање.

Поверилац је дужан да до истека рока за пријаву потраживања суду достави пријаву на целокупан износ потраживања и изјаву о пребијању. У супротном, поверилац губи право на пребијање.

Изузетно, у случају права и обавеза из једног или више финансијских уговора у којима је једна од страна стечајни дужник, а који су закључени на основу оквирног уговора између истих страна и то у периоду пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, право на пребијање (нетирање) ће постојати искључиво у погледу таквих међусобних права и обавеза и ако је поверилац у складу са таквим оквирним уговором право на пребијање (нетирање) стекао после подношења предлога за покретање стечајног поступка, али најкасније у тренутку отварања стечајног поступка, аутоматски или путем достављања обавештења о томе стечајном дужнику које мора бити уручено стечајном дужнику најкасније у року од три дана од дана отварања стечајног поступка, и то по основу постојања стечајног разлога, подношења предлога за покретање стечајног поступка или отварања стечајног поступка.

Финансијским уговором у смислу става 3. овог члана сматра се уговор који предвиђа обавезу једне или обе уговорне стране на вршење неког плаћања или испоруку одређене робе, који за предмет има трансакцију са финансијским дериватима попут свопова, опција, фјучерса, форварда и других неименованих деривата, репо трансакцију или зајам хартија од вредности, а који је закључен у писаној форми или усмено уколико о садржини таквог усменог финансијског уговора постоји писани траг у складу са уобичајеном пословном праксом за закључивање уговора такве врсте.

Случајеви када је пребијање недопуштено

Члан 83

Пребијање није допуштено:

1) ако је стечајни поверилац потраживање стекао у последњих шест месеци пре дана подношења предлога за покретање стечајног поступка, а стечајни поверилац је знао или је морао знати да је дужник неспособан за плаћање или да је презадужен;

2) ако су се услови за пребијање стекли правним послом или другом правном радњом која се може побијати.

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана пребијање потраживања је допуштено ако је у питању потраживање које је стечено у вези са испуњењем неизвршених уговора или потраживање коме је враћено правно дејство успешним побијањем правног посла или друге правне радње стечајног дужника.

Конверзија потраживања стечајног дужника

Члан 84

Неновчана потраживања стечајног дужника од трећих лица уносе се у стечајну масу и изражавају се у новчаној вредности на дан отварања стечајног поступка.

Потраживања према стечајном дужнику у страној валути пријављују се у тој валути и прерачунавају се у динарској противвредности према званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан отварања стечајног поступка.

Камате

Члан 85

За необезбеђена потраживања у стечајном поступку, обрачунавање уговорених и затезних камата престаје даном отварања стечајног поступка.

На обезбеђена потраживања у стечајном поступку обрачунава се уговорена и затезна камата, али само до висине реализоване вредности имовине која служи за обезбеђење потраживања.

Ако после измирења свих потраживања постоје расположива средства за исплату, стечајни судија одобрава обрачунавање и плаћање камате стечајним повериоцима и за период после отварања стечајног поступка и обрачунавање и плаћање камате обезбеђених поверилаца које нису измирене из реализоване вредности предмета обезбеђења.

Камата из става 3. овог члана обрачунава се по прописима којима се одређује стопа законске затезне камате из облигационих односа, при чему се камата свим стечајним повериоцима исплаћује сразмерно, независно од исплатних редова.

Одредбе уговора којима се у случају неиспуњења уговорних обавеза стечајног дужника, односно неспособности плаћања или покретања стечајног поступка предвиђа уговорна казна, повећана каматна стопа или било која друга казнена мера, сматрају се ништавим у поступку утврђивања висине потраживања у стечајном поступку.

Стечајни дужник односно стечајни управник има право да остане при испуњењу првобитног уговора у облику у ком је он закључен пре отварања стечајног поступка, а у циљу извршења уговорних обавеза у поступку реорганизације.

Застарелост

Члан 86

Пријављивањем потраживања прекида се застарелост потраживања које постоји према стечајном дужнику.

Застарелост потраживања стечајног дужника према његовим дужницима застаје даном покретања стечајног поступка и не тече годину дана од дана отварања стечајног поступка.

Условна потраживања

Члан 87

Повериоцу чије је потраживање везано за одложни услов обезбеђују се одговарајућа средства из стечајне масе.

Ако одложни услов не наступи до правноснажности решења о главној деоби стечајне масе, потраживање везано за одложни услов се гаси, а средства се распоређују на остале повериоце, сразмерно висини њихових потраживања.

Потраживања везана за раскидни услов узимају се у обзир приликом деобе стечајне масе ако поверилац пружи обезбеђење да ће вратити оно што је примио из стечајне масе када наступи раскидни услов. Ако раскидни услов не наступи до правноснажности решења о коначној деоби стечајне масе, сматра се да тај услов није ни постојао.

6. Процесноправне последице отварања стечајног поступка

Прекид поступка

Члан 88

У тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника.

Наставак поступка

Члан 89

Судски поступак из члана 88. овог закона у којем је стечајни дужник тужилац, односно предлагач наставља се када стечајни управник обавести суд пред којим се води поступак да је преузео поступак.

Управни поступак из члана 88. овог закона покренут на захтев стечајног дужника наставља се када стечајни управник обавести орган који води поступак да је преузео поступак.

Управни и порески поступак који за предмет има утврђивање новчане обавезе стечајног дужника не наставља се, а одговарајући орган дужан је да поднесе пријаву потраживања у складу са овим законом.

Члан 90

Парнични поступак у којем је стечајни дужник тужени наставља се ако је:

1) тужилац као стечајни или разлучни поверилац поднео благовремену и уредну пријаву потраживања;

2) на испитном рочишту стечајни управник оспорио пријаву потраживања;

3) тужилац као стечајни или разлучни поверилац закључком стечајног судије упућен на наставак прекинутог парничног поступка ради утврђивања оспореног потраживања;

4) тужилац као стечајни или разлучни поверилац предложио наставак прекинутог поступка у року од осам дана од дана пријема закључка стечајног судије из тачке 3) овог члана.

Члан 91

Ако нису испуњени сви услови из члана 90. овог закона парнични суд решењем одбацује предлог за наставак прекинутог поступка.

Ако су испуњени сви услови из члана 90. овог закона парнични суд решењем против кога није дозвољена посебна жалба одређује наставак поступка.

Ако се прекинути парнични поступак водио пред судом опште надлежности, тај суд се, уколико настави прекинути поступак, решењем оглашава стварно и месно ненадлежним и предмет уступа суду који спроводи стечајни поступак над туженим.

Ако се прекинути парнични поступак водио пред привредним судом код кога се не води стечајни поступак над туженим, тај суд се, уколико настави поступак, решењем оглашава месно ненадлежним и предмет уступа суду који води стечајни поступак над туженим.

Против решења из ст. 3. и 4. овог члана није дозвољена жалба.

Члан 92

Уколико у предлогу за наставак поступка тужилац не преиначи тужбу постављањем утврђујућег уместо обавезујућег тужбеног захтева, надлежни суд ће наставити поступак и одбацити тужбу као недозвољену.

Забрана извршења и намирења

Члан 93

Од дана отварања стечајног поступка не може се против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног поступка.

Поступци из става 1. овог члана који су у току прекидају се.

Даном доношења решења о закључењу стечајног поступка, поступци из става 1. овог члана обустављају се.

Пропуштање адекватне заштите или смањење вредности имовине

Члан 93а

У случају изрицања мере забране извршења и намирења из члана 62. став 2. овог закона или у случају забране извршења и намирења из члана 93. став 1. овог закона, стечајни дужник, односно стечајни управник су дужни да обезбеде адекватну заштиту имовине, на начин којим ће осигурати да вредност и стање имовине остану непромењени.

Стечајни судија, на предлог стечајног управника, разлучног повериоца или заложног повериоца који докаже да је његово потраживање обезбеђено заложним правом доспело делом или у целости, доноси одлуку о укидању мере обезбеђења из члана 62. став 2. тачка 4) овог закона или забране извршења и намирења из члана 93. став 1. овог закона, у односу на имовину која је предмет обезбеђења, на период од девет месеци почев од дана објављивања огласа из члана 93в став 1. овог закона, ако:

1) стечајни дужник или стечајни управник нису на адекватан начин заштитили предметну имовину која је предмет разлучног, односно заложног права тако да је њена безбедност изложена ризику или

2) се вредност предметне имовине смањује, а нема друге могућности да се обезбеди примерена и ефикасна заштита од смањења вредности имовине.

Уместо одлуке о укидању мере обезбеђења или забране извршења и намирења из става 2. овог члана, стечајни судија може да донесе одлуку о адекватној заштити имовине која је предмет разлучног, односно заложног права одређивањем једне или више од следећих мера:

1) исплата редовних новчаних надокнада разлучном повериоцу, чији је износ једнак износу за који се умањује вредност имовине или надокнада за стварне или предвиђене губитке;

2) замена имовине или одређивање додатне имовине која ће бити предмет разлучног, односно заложног права, на начин да се надокнади смањење вредности или губитак;

3) исплата дела прихода добијених коришћењем имовине која је предмет разлучног, односно заложног права разлучном, односно заложном повериоцу, до висине његовог обезбеђеног потраживања или предаја средстава добијених отуђењем ове имовине, ако је имовину отуђио стечајни дужник пре или током претходног стечајног поступка;

4) поправка, одржавање, осигурање или мере посебног обезбеђивања и чувања имовине;

5) друге заштитне мере или друге врсте надокнада за које стечајни судија сматра да ће заштитити вредност имовине разлучног повериоца.

Имовина која није од значаја за реорганизацију, односно за продају правног лица

Члан 93б

Стечајни судија, на предлог разлучног повериоца или заложног повериоца који докаже да је његово потраживање обезбеђено заложним правом доспело делом или у целости, који садржи процену вредности имовине која је предмет разлучног, односно заложног права, сачињену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља), која није старија од 12 месеци, доноси одлуку о укидању мера обезбеђења из члана 62. став 2. тачка 4) овог закона или забране извршења или намирења из члана 93. став 1. овог закона у односу на ту имовину на период од девет месеци почев од дана објављивања огласа из члана 93в став 1. овог закона, ако је вредност предметне имовине мања од износа обезбеђеног потраживања тог повериоца.

Стечајни судија неће донети одлуку о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења из става 1. овог члана ако стечајни управник докаже да је предметна имовина од кључног значаја за реорганизацију, односно за продају стечајног дужника као правног лица.

Заједничке одредбе за укидање мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења

Члан 93в

О предлогу из чл. 93а и 93б овог закона стечајни судија одлучује решењем, у року од 15 дана од дана пријема предлога. У случају укидања мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења, стечајни судија по правноснажности тог решења објављује оглас о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења сходном применом члана 71. став 3. овог закона. Предлагач је у обавези да по закључку суда предујми трошкове објављивања овог огласа, у супротном суд ће одбацити предлог.

На решење из става 1. овог члана право жалбе имају стечајни управник, одбор поверилаца и разлучни, односно заложни поверилац који има разлучно, односно заложно право на имовини која је предмет тог решења.

Лица повезана са стечајним дужником у смислу члана 125. овог закона немају право на подношење предлога из чл. 93а и 93б овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова.

По правноснажности решења о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења из става 1. овог члана, стечајни управник нема право да на било који начин располаже имовином која је предмет решења, укључујући давање у закуп или оптерећивање те имовине.

У случају да је објављен оглас за продају имовине која је предмет предлога из чл. 93а и 93б овог закона, рок из става 1. овог члана почиње да тече по неуспелом окончању тог поступка продаје.

Евентуално оспоравање потраживања или оспоравање разлучног, односно заложног права од стране стечајног управника, као и вођење парнице за утврђење постојања потраживања или постојање разлучног, односно заложног права, нема утицаја на право разлучног, односно заложног повериоца да суду предложи укидање мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења у складу са чл. 93а и 93б овог закона.

Последице пропуштања уновчења имовине од стране разлучног, односно заложног повериоца

Члан 93г

У случају да разлучни, односно заложни поверилац пропусти да уновчи имовину која је предмет решења о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења из чл. 93а и 93б овог закона у року од девет месеци од правноснажности тог решења, стечајни судија ће по службеној дужности донети решење којим ће констатовати да је мера забране извршења и намирења у односу на ту имовину поново успостављена.

На предлог разлучног, односно заложног повериоца који је поднет пре истека рока из става 1. овог члана, стечајни судија ће продужити рок из става 1. овог члана једном за три месеца, ако разлучни, односно заложни поверилац достави доказ да је у оквиру поступка уновчења објављен оглас о продаји имовине из става 1. овог члана.

По правноснажности решења из става 1. овог члана, стечајни управник стиче право продаје и располагања имовином сходно одредбама овог закона.

7. Последице отварања стечајног поступка на правне послове

Право на избор у случају двостранотеретног уговора

Члан 94

Ако стечајни дужник и његов сауговарач до отварања стечајног поступка нису у целости или делимично извршили двостранотеретни уговор који су закључили, стечајни управник може, уместо стечајног дужника, испунити уговор и тражити испуњење од друге стране.

Ако стечајни управник одбије испуњење, сауговарач стечајног дужника може остварити своје потраживање као стечајни поверилац.

Ако сауговарач стечајног дужника позове стечајног управника да се изјасни о испуњавању уговора, стечајни управник је дужан да сауговарача стечајног дужника, у року од 15 дана од дана пријема позива, писмено обавести о томе да ли намерава да испуни уговор.

Ако стечајни управник остане код испуњења уговора па у току стечајног поступка престане да га извршава, потраживање по основу тог уговора сматра се обавезом стечајне масе.

Одредбе овог члана примењују се на све двостранотеретне уговоре, осим ако је овим законом за одређене уговоре другачије прописано.

Финансијски лизинг

Члан 95

Ако се стечајни поступак отвори над примаоцем лизинга, давалац лизинга подноси захтев да му се из стечаја излучи предмет лизинга, под условима из овог члана.

Забрана извршења и намирења из члана 93. овог закона сходно се примењује и на остваривање права даваоца лизинга на излучење из стечаја предмета лизинга до одлуке о банкротству стечајног дужника, односно до потврђивања усвојеног плана реорганизације. Обавезе стечајног дужника према даваоцу лизинга које доспевају након отварања стечајног поступка сматрају се обавезама стечајне масе.

У случају да стечајни дужник или стечајни управник нису на адекватан начин заштитили предмет лизинга тако да је његова безбедност изложена ризику давалац лизинга може захтевати укидање мера обезбеђења, односно укидање забране извршења и намирења.

На одлучивање по захтеву из става 3. овог члана примењује се чл. 93а и 93в овог закона.

Стечајни судија може, на предлог стечајног управника, и пре одлуке о банкротству стечајног дужника, односно усвајања плана реорганизације да наложи предају даваоцу лизинга предмета лизинга који није од кључног значаја за реорганизацију стечајног дужника.

У случају одлуке о банкротству давалац лизинга има право на излучење предмета лизинга, а стечајни судија без одлагања одлучује о захтеву из става 1. овог члана. Ако је излучни захтев усвојен, стечајни управник је дужан да преда предмет лизинга даваоцу лизинга без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од доношења одлуке о банкротству, у супротном давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом. Изузетно, стечајни судија може, на предлог стечајног управника и уз сагласност одбора поверилаца, одбити излучни захтев и одредити исплату пуног уговореног износа лизинг накнаде. Уколико таква исплата није извршена у року од 30 дана од доношења одлуке о банкротству, давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом.

У случају реорганизације, стечајни дужник односно стечајни управник је дужан да предмет лизинга преда даваоцу лизинга у року од осам дана од дана потврђивања усвојеног плана реорганизације, уколико усвојени план реорганизације не предвиђа наставак коришћења предмета лизинга и плаћање лизинг накнада у складу са уговором о лизингу.

Ако стечајни дужник односно стечајни управник не изврши предају предмета лизинга у складу са ставом 7. овог члана, односно не извршава обавезе из уговора о лизингу након потврђивања усвојеног плана реорганизације, давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом.

Фиксни послови

Члан 96

Ако је време испуњења обавезе из фиксног уговора наступило после отварања стечајног поступка, сауговарач стечајног дужника не може тражити испуњење, али може тражити накнаду због неиспуњења као стечајни поверилац.

Накнада због неиспуњења из става 1. овог члана одређује се у висини разлике између уговорене и тржишне цене која у месту испуњења важи за фиксне уговоре на дан отварања стечајног поступка.

Примена правила на друге послове са уговореним роком

Члан 97

Одредбе чл. 94. и 96. овог закона сходно се примењују и на правне послове ако су предмет уговора чинидбе, као што су предаја хартија од вредности, испорука племенитих метала, новчане чинидбе које се испуњавају у страној валути и друго, а уговорено време или рок испуњења су наступили после отварања стечајног поступка.

Налози и понуде

Члан 98

Налог који је издао стечајни дужник губи дејство даном отварања стечајног поступка, ако стечајни управник не одлучи другачије.

Понуде учињене стечајном дужнику или понуде које је учинио стечајни дужник које нису прихваћене до дана отварања стечајног поступка престају да важе даном отварања стечајног поступка, ако стечајни управник не одлучи другачије.

Закуп

Члан 99

Закуп непокретности не престаје отварањем стечајног поступка.

Сауговарач стечајног дужника може своја права која су настала пре отварања стечајног поступка према стечајном дужнику остваривати само као стечајни поверилац.

Уговоре о закупу стечајни управник може отказати независно од законских и уговорених рокова, са отказним роком од 30 дана. Право на накнаду штете због отказа закупа закуподавац остварује у износу који не може бити виши од износа полугодишње закупнине.

Сауговарач стечајног дужника не може отказати закуп због неплаћања закупнине или због погоршања имовинског стања стечајног дужника после подношења предлога за покретање стечајног поступка.

Ако уговор о закупу остане на снази стечајни дужник је у обавези да уредно плаћа уговорену закупнину, а потраживање по основу тог уговора сматра се обавезом стечајне масе.

Ако је стечајни поступак отворен пре него што је стечајни дужник ушао у непокретност као закупац, стечајни управник и сауговарач стечајног дужника могу одустати од уговора о закупу у року од 30 дана од дана отварања стечајног поступка, а по истеку тог рока сходно се примењују одредбе ст. 3. до 5. овог члана.

Стечајни управник може имовину стечајне масе издати у закуп, али најдуже до продаје имовине која је предмет закупа.

Роба у превозу

Члан 100

Сауговарач стечајног дужника односно продавац или његов комисионар, коме цена није исплаћена у целости, може тражити да му се врати роба која је послата стечајном дужнику, а до дана отварања стечајног поступка није приспела у место опредељења, односно није преузета од стечајног дужника – право на потрагу.

Ако је стечајни дужник преузео робу која је стигла у место опредељења пре отварања стечајног поступка само на чување, продавац нема право на потрагу, али може остварити своја права као излучни поверилац по општим правилима.

VI СТЕЧАЈНА МАСА

1. Обим и састав стечајне масе

Појам стечајне масе

Члан 101

Стечајна маса је целокупна имовина стечајног дужника у земљи и иностранству на дан отварања стечајног поступка, као и имовина коју стечајни дужник стекне током стечајног поступка.

У погледу имовине стечајног дужника која се налази у иностранству примењују се одредбе овог закона којима се уређује међународни стечај, уколико је таква имовина предмет страног поступка.

Излучна права и накнада за излучна права

Члан 102

Ако је излучно право уписано у земљишну или у другу јавну књигу или регистар, терет доказивања да ствар на којој постоји такво право улази у стечајну масу пада на стечајног дужника.

Ако је ствар на којој постоји излучно право стечајни дужник неовлашћено отуђио пре отварања стечајног поступка, излучни поверилац може захтевати да се на њега пренесе право на противчинидбу ако она још није извршена, а ако је извршена, има право на накнаду штете као стечајни поверилац.

Ако је ствар на којој постоји излучно право стечајни дужник неовлашћено отуђио у току стечајног поступка, односно претходног стечајног поступка, излучни поверилац може да захтева да се на њега пренесе право на противчинидбу, ако противчинидба још увек није извршена, или да захтева противчинидбу из стечајне масе, ако се ствар из стечајне масе још увек може излучити, или да захтева накнаду тржишне вредности те ствари и накнаду за претрпљену штету, која се намирује као обавеза стечајне масе.

Трошкови стечајног поступка

Члан 103

Трошкови стечајног поступка обухватају:

1) судске трошкове стечајног поступка;

2) награде и накнаде стечајном управнику и/или привременом стечајном управнику;

3) друге издатке за које је законом предвиђено да се намирују као трошкови стечајног поступка.

Обавезе стечајне масе

Члан 104

Обавезе стечајне масе су обавезе:

1) које су проузроковане радњама стечајног управника или на други начин управљањем, уновчењем и поделом стечајне масе, а које не спадају у трошкове стечајног поступка;

2) из двостранотеретног уговора, ако се његово испуњење тражи за стечајну масу или мора уследити након отварања стечајног поступка;

3) које су настале неоснованим обогаћењем стечајне масе, укључујући и као последица ништавих правних послова;

4) према запосленима стечајног дужника, настале након отварања стечајног поступка;

5) настале на основу кредита, односно зајма узетог у смислу члана 27. став 2. или члана 157. став 1. тачка 10) овог закона, а поверилац по том основу имаће обавезу да стечајног управника у року од 30 дана од дана објављивања огласа о отварању стечаја у “Службеном гласнику Републике Србије” обавести о постојању и износу таквих обавеза, у супротном неће имати право на камату на то потраживање за период трајања стечајног поступка.

Обавезе стечајне масе су и обавезе из става 1. овог члана које су настале током претходног стечајног поступка ако се стечајни поступак отвори.

2. Управљање имовином и правима

Преузимање стечајне масе

Члан 105

Отварањем стечајног поступка стечајни управник преузима у државину целокупну имовину која улази у стечајну масу и њоме управља.

Ако треће лице у било којој фази поступка одбије да изврши предају ствари које држи без правног основа или по основу правног посла чија је важност престала, а које улазе у имовину стечајног дужника, стечајни управник ће од стечајног судије затражити да хитно наложи и спроведе принудно извршење. Уз налог за предају ствари, стечајни судија може према трећем лицу одредити и мере принуде ради спровођења извршења. У том случају лице које је одбило да преда ствари које држи без правног основа или по основу правног посла чија је важност престала, а које улазе у имовину стечајног дужника и које не поступи по налогу суда одговара за штету која је настала услед таквог поступања.

Одлуке из става 2. овог члана стечајни судија доноси у форми решења, на које право жалбе имају стечајни управник и треће лице из става 2. овог члана.

Ако се у имовини стечајног дужника нађу готов новац, хартије од вредности или драгоцености, стечајни управник одређује начин њиховог чувања или улагања уз сагласност одбора поверилаца.

Попис и печаћење

Члан 106

Стечајни управник пописује ствари које улазе у стечајну масу, уз назначење њихове процене у висини очекиваног уновчења. Ако је то потребно, стечајни управник ће, уз сагласност стечајног судије, процену вредности ствари поверити вештаку.

Стечајни управник може, пошто је преузео стечајну масу, пре пописа ствари или после њега, према околностима, затражити да службено лице стечајног суда запечати просторије у којима се налазе ствари стечајног дужника.

Стечајни дужник обавештава стечајног судију и одбор поверилаца о печаћењу и скидању печата.

Листа поверилаца

Члан 107

Стечајни управник је дужан да састави листу свих поверилаца за које је сазнао из пословних књига и остале документације стечајног дужника, из других података, као и из пријаве потраживања.

У листи из става 1. овог члана посебно се евидентирају разлучни, заложни и излучни повериоци и запослени код стечајног дужника за износе неисплаћених зарада.

За сваког повериоца у листи се наводе подаци о:

1) пословном имену односно имену и седишту односно пребивалишту са контакт адресом;

2) износу потраживања, са одређивањем главног дуга и обрачуном камата;

3) правном основу потраживања;

4) стварима на којима постоји разлучно или излучно потраживање.

Изузетно од става 3. овог члана, за заложне повериоце у листи наводе се подаци из става 3. тач. 1) и 4) овог члана.

Попис дужника стечајног дужника

Члан 108

Стечајни управник је дужан да састави листу дужника стечајног дужника, са подацима из члана 107. став 3. овог закона.

Почетни стечајни биланс и извештај о економско-финансијском положају

Члан 109

Стечајни управник је дужан да у року од 30 дана од дана преузимања имовине и права стечајног дужника састави почетни стечајни биланс у ком ће навести и упоредити активу и пасиву стечајног дужника.

На предлог стечајног управника, рок из става 1. овог члана стечајни судија може продужити из оправданих разлога, али највише за пет дана.

Стечајни управник је дужан да поднесе суду и одбору поверилаца почетни стечајни биланс са извештајем о економско-финансијском положају стечајног дужника са проценом могућности реорганизације најкасније пет дана пре дана одржавања првог поверилачког рочишта.

Пословне књиге

Члан 110

Пословне књиге стечајног дужника после отварања стечајног поступка води стечајни управник или лице које он одреди.

Отварањем стечајног поступка сматра се да је почела нова пословна година.

Стечајни судија може да постави овлашћеног ревизора за оцену завршног рачуна односно почетног стечајног биланса.

VII УТВРЂИВАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА

Пријављивање потраживања

Члан 111

Повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику. У пријави се нарочито мора назначити:

1) назив, односно име и седиште односно пребивалиште повериоца са контакт адресом;

2) матични број правног лица, односно јединствени матични број грађана за физичка лица;

3) број пословног или текућег рачуна;

4) правни основ потраживања;

5) износ потраживања и то посебно износ главног потраживања са обрачуном камате;

6) ствар на којој је поверилац стекао разлучно право уколико се ради о обезбеђеном потраживању и износ његовог потраживања који није обезбеђен, ако његово потраживање није у целини обезбеђено;

7) одређени захтев повериоца, сходно одредбама о садржини тужбе закона којим се уређује парнични поступак.

Повериоци који имају потраживања у страној валути пријављују их у валути потраживања.

Ако се пријављују потраживања о којима се води парница, у пријави се наводи суд пред којим тече поступак са ознаком списа.

Солидарни садужници и јемци стечајног дужника могу, као стечајни повериоци, тражити да им се врати оно што су за стечајног дужника платили после дана отварања стечајног поступка, ако према стечајном дужнику имају право регреса.

Пријаве се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене.

Поверилац који је пријавио потраживање у стечајном поступку дужан је да у пријави потраживања наведе и да ли постоје јемци за обавезу стечајног дужника, као и да о поднетој пријави потраживања благовремено обавести јемце.

Поверилац је дужан да обавести стечајног управника о свакој наплати потраживања од јемца, у року од осам дана од дана извршене наплате.

Трошкове одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања из става 5. овог члана дужан је да предујми подносилац пријаве. Ако се у року који одреди суд не положи предујам, пријава ће се одбацити.

Излучно потраживање

Члан 112

Излучни поверилац подноси захтев да му се из стечаја излучи ствар која не улази у стечајну масу.

Стечајни управник је дужан да у року од 20 дана од дана пријема захтева обавести повериоца да ли прихвата захтев за излучење или одбија такав захтев повериоца, као и да прецизира рок у ком ће омогућити повраћај ствари излучном повериоцу.

Рок из става 2. не може бити дужи од десет дана од дана прихватања захтева излучног повериоца, осим у случају да стечајни судија из оправданих разлога одобри продужење овог рока.

Ако стечајни управник одбије да излучи ствар из стечајне масе, против те одлуке поверилац има право на примедбу стечајном судији у року од пет дана од пријема обавештења од стечајног управника.

Ако стечајни судија оспори право на излучење ствари, поверилац своје право може остваривати у другим судским поступцима.

Ако излучни поверилац не поднесе захтев за излучење до момента продаје имовине која је предмет захтева, излучни поверилац своја права може остваривати само у другим поступцима, у складу са законом.

Поступак утврђивања потраживања и листа потраживања

Члан 113

После истека рока за пријављивање потраживања стечајни судија доставља све пријаве потраживања стечајном управнику.

Стечајни управник утврђује основаност, обим и исплатни ред сваког потраживања и о томе сачињава листу признатих и оспорених потраживања, као и редослед намирења разлучних и заложних поверилаца.

Потраживање пријављено на основу извршне исправе може се оспорити ако је:

1) извршна исправа укинута, поништена, преиначена или стављена ван снаге;

2) потраживање престало на основу чињенице која је наступила након извршности;

3) протекао рок у коме се по закону може тражити извршење;

4) потраживање није прешло на стечајног повериоца, односно ако обавеза није прешла на стечајног дужника;

5) извршна исправа таква да би радња њеног извршења могла бити предмет побијања у складу са овим законом.

Стечајни управник је дужан да најкасније десет дана пре дана одржавања испитног рочишта достави листу потраживања стечајном судији, који је дужан да је објави на огласној и електронској огласној табли суда или да, уколико је листа несразмерно велика, на огласној и електронској огласној табли суда истакне обавештење о месту где се листа налази.

Стечајни управник је дужан да изврши личну доставу обавештења оним повериоцима чија су потраживања оспорена, најкасније 15 дана пре одржавања испитног рочишта. На захтев повериоца чије је потраживање оспорено, стечајни управник је дужан да заједно са повериоцем прегледа поново његову пријаву са додатним доказима и да после тога одлучи коначно да ли ће признати или оспорити потраживање.

Ако стечајни управник не поступи у складу са ставом 5. овог члана, поверилац чије потраживање је оспорено може уложити примедбу о којој одлучује стечајни судија.

Ако стечајни управник после поновног прегледа пријаве промени своју одлуку, дужан је да исправи листу из става 2. овог члана.

Испитно рочиште

Члан 114

Коначна листа о свим пријавама потраживања сачињава се на испитном рочишту.

На испитно рочиште се позива стечајни управник и повериоци, а може се позвати и стечајни дужник, као и лица која су обављала послове код стечајног дужника, а могу да пруже податке о постојању и висини потраживања, као и ревизори који су вршили преглед пословања стечајног дужника.

Испитно рочиште ће се одржати и ако му не присуствују сви повериоци који су пријавили своја потраживања.

Повериоци могу оспоравати пријављена потраживања других поверилаца до закључења испитног рочишта на коме се испитују њихове пријаве потраживања.

Медијација

Члан 115

Поверилац оспореног потраживања, односно стечајни управник уз сагласност одбора поверилаца, може предложити решавање спорног односа путем медијације, у складу са законом којим се уређује поступак медијације.

Уколико до закључења испитног рочишта постоји сагласност стечајног управника и одбора поверилаца, односно повериоца оспореног потраживања, о решењу спорног потраживања путем медијације, стечајни судија ће спорне пријаве издвојити из листе потраживања.

Поступак медијације може трајати најдуже 30 дана од дана закључења испитног рочишта, у ком року је стечајни управник дужан да обавести стечајног судију о резултату спроведеног поступка.

Изузетно, у оправданим случајевима, на сагласан предлог свих учесника у поступку посредовања, стечајни судија може одобрити продужење рока из става 3. овог члана, а најдуже до истека рока од 60 дана од дана закључења испитног рочишта.

Поверилац који је по спроведеном поступку медијације, утврдио своје потраживање, има право да тражи да се уврсти у листу утврђених потраживања у складу са овим законом.

Поверилац оспореног потраживања које по истеку рока из ст. 3. и 4. овог члана није утврђено у спроведеном поступку медијације стиче статус повериоца оспореног потраживања.

Утврђена потраживања

Члан 116

Потраживање се сматра утврђеним ако није оспорено од стране стечајног управника или од стране поверилаца до закључења испитног рочишта.

Стечајни судија ће закључком усвојити коначну листу на основу листе потраживања коју је саставио стечајни управник и на основу измена унетих на рочишту. Коначна листа садржи податке о свим пријављеним потраживањима, о томе ко их је оспорио и у ком износу су утврђена, односно оспорена, као и потраживања о којима ће бити донет закључак о листи утврђених и оспорених потраживања.

На основу коначне листе из става 2. овог члана стечајни судија доноси закључак о листи утврђених и оспорених потраживања.

Закључак о листи утврђених и оспорених потраживања доставља се стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу и објављује се на огласној табли суда.

Коначна листа којом се утврђује потраживање и његов исплатни ред обавезујућа је за стечајног дужника и за све стечајне повериоце.

Закључак из става 3. овог члана доставља се стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу чије је потраживање оспорено и који је упућен на парницу и објављује се на огласној табли суда.

Стечајни поверилац који докаже своје потраживање у парници на коју је упућен, има право да тражи исправљање коначне листе утврђених потраживања.

Уколико је у закључку о листи утврђених и оспорених потраживања стечајни судија дао стечајном управнику или повериоцу погрешан упут на парницу, лице које је погрешно упућено на парницу може поднети захтев за исправку закључка у року од пет дана од дана пријема закључка, односно од дана објављивања закључка на огласној и електронској огласној табли суда, уз поштовање прописа којима се уређује заштита података о личности, о коме је стечајни судија дужан да одлучи у року од три дана.

До доношења одлуке стечајног судије по захтеву из става 8. овог члана не теку рокови за покретање или наставак парничних поступака по упуту стечајног судије.

Оспорена потраживања

Члан 117

Поверилац чије је потраживање оспорено упућује се на парницу, односно на наставак прекинутог парничног или арбитражног поступка ради утврђивања оспореног потраживања, коју може да покрене, односно настави у року од 15 дана од дана пријема закључка из члана 116. овог закона, односно од дана истека рока за медијацију у складу са чланом 115. овог закона.

Поверилац који није поступио на начин из става 1. овог члана губи то право и својство стечајног повериоца за оспорено потраживање.

Поверилац који је оспорио потраживање другог повериоца признато од стране стечајног управника, упућује се на парницу, у складу са ставом 1. овог члана. Оспорено потраживање сматра се признатим ако поверилац који је оспорио потраживање другог повериоца не покрене парницу у законом прописаном року.

Поверилац који је упућен на парницу дужан је да о покретању парнице односно о наставку прекинуте парнице или арбитражног поступка обавести поступајућег стечајног судију у року од 15 дана од дана покретања или наставка парнице.

Ако поверилац из става 1. овог члана не обавести стечајног судију о покретању парнице, одговоран је за трошкове и штету проузроковану пропуштањем.

У случају оспоравања потраживања пријављених на основу извршне исправе стечајни судија закључком упућује стечајног управника или повериоца који је оспорио потраживање на парницу у складу са ставом 1. овог члана. Оспорено потраживање сматра се признатим ако стечајни управник или поверилац не покрене парницу у законом прописаном року.

Пренос потраживања

Члан 117а

Утврђена и оспорена потраживања у стечајном поступку могу бити предмет преноса.

Уговор о преносу потраживања закључују уступилац и пријемник потраживања, с тим да се потписи уговорних страна оверавају у складу са законом којим се уређује оверавање потписа, рукописа и преписа, а стечајни дужник се писаним путем обавештава о извршеном преносу.

Пријемник потраживања има право да тражи исправку коначне листе утврђених потраживања.

Поступак о оспореном потраживању

Члан 118

Ако у тренутку отварања стечајног поступка тече парнични или арбитражни поступак о потраживању, стечајни управник ће преузети парнични или арбитражни поступак у стању у ком се она налази у тренутку отварања стечајног поступка.

Ако се парница из става 1. овог члана не води пред стечајним судом, суд пред којим се води парница ће прекинути поступак, а по стављању предлога за наставак поступка огласиће се ненадлежним и предмет уступити стечајном суду. Против решења о уступању предмета није дозвољена жалба.

Правноснажна одлука о оспореном потраживању има дејство према стечајном дужнику и према свим повериоцима стечајног дужника.

Одлука донета по ванредном правном леку нема дејство према повериоцима у погледу исплата примљених на основу решења о главној деоби.

VIII ПОБИЈАЊЕ ПРАВНИХ РАДЊИ СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА

Општи услови

Члан 119

Правне послове и друге правне радње закључене односно предузете пре отварања стечајног поступка, којима се нарушава равномерно намирење стечајних поверилаца или оштећују повериоци, као и правне послове и друге правне радње којима се поједини повериоци стављају у погоднији положај (у даљем тексту: погодовање поверилаца), могу побијати стечајни управник, у име стечајног дужника и повериоци, у складу са одредбама овог закона.

Пропуштање закључења правног посла односно пропуштање предузимања радње, у погледу побијања, изједначава се са правним послом односно са правном радњом.

Побијати се могу и правни послови, правне и процесне радње на основу којих је донета извршна исправа или које су предузете по основу извршне исправе или у поступку принудног извршења, ако испуњавају услов из става 1. овог члана. Ако захтев за побијање буде усвојен, престаје дејство извршне исправе према стечајној маси.

Побијање се може вршити од дана отварања стечајног поступка до дана одржавања рочишта за главну деобу.

Не могу се побијати уобичајени пригодни дарови, наградни дарови, као ни дарови учињени из захвалности нити издвајања у хуманитарне сврхе, под условом да су у време када су учињени били сразмерни финансијским могућностима стечајног дужника и уобичајени за привредну грану којој стечајни дужник припада.

Уобичајено намирење

Члан 120

Правни посао или друга правна радња предузети у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, којима се једном повериоцу пружа обезбеђење или даје намирење на начин и у време који су у складу са садржином његовог права (у даљем тексту: уобичајено намирење), могу се побијати ако је у време када су предузети стечајни дужник био неспособан за плаћање, а поверилац је знао или морао знати за његову неспособност плаћања.

Правни посао или друга правна радња уобичајеног намирења могу се побијати и када су предузети после подношења предлога за покретање стечајног поступка, ако је поверилац знао или је морао знати да је стечајни дужник неспособан за плаћање или је знао да је поднет предлог за покретање стечајног поступка.

Сматраће се да је поверилац знао или морао знати за неспособност плаћања стечајног дужника или за предлог за покретање стечајног поступка ако је знао за околности из којих се на несумњив начин може закључити да постоји неспособност плаћања, посебно ако је рачун дужника био у непрекидној блокади у трајању од најмање 30 дана, односно да је стављен предлог за покретање стечајног поступка.

За лице које је било повезано са стечајним дужником у време предузимања правног посла или друге правне радње сматра се да је знало или морало знати за неспособност за плаћање или за предлог за покретање стечајног поступка.

Неубичајено намирење

Члан 121

Правни посао или правна радња којима се једном повериоцу пружа обезбеђење или даје намирење које он уопште није имао право да тражи или је имао право да тражи али не на начин и у време када је предузето, могу се побијати ако су предузети у последњих дванаест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.

Непосредно оштећење поверилаца

Члан 122

Правни посао или правна радња стечајног дужника којим се повериоци непосредно оштећују може се побијати ако је:

1) предузет у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, а у време закључења посла стечајни дужник је био неспособан за плаћање и ако је сауговарач стечајног дужника знао за његову неспособност плаћања;

2) посао закључен после подношења предлога за покретање стечајног поступка, а сауговарач стечајног дужника је знао или је морао знати да је стечајни дужник неспособан за плаћање или да је стављен предлог за покретање стечајног поступка;

3) у питању предузимање или пропуштање предузимања правне радње стечајног дужника којом он губи неко своје право или због које он то право више не може остварити, а радња је предузета или пропуштена у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.

Сматраће се да је сауговарач знао или је морао знати за неспособност плаћања стечајног дужника или за предлог за покретање стечајног поступка ако је знао за околности из којих се на несумњив начин може закључити да постоји неспособност плаћања, посебно ако је рачун дужника био у непрекидној блокади у трајању од најмање 30 дана, односно да је поднет предлог за покретање стечајног поступка.

У случају из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 120. ст. 3. и 4. овог закона.

Намерно оштећење поверилаца

Члан 123

Правни посао односно правна радња закључени односно предузети у последњих пет година пре подношења предлога за покретање стечајног поступка или после тога, са намером оштећења једног или више поверилаца, могу се побијати ако је сауговарач стечајног дужника знао за намеру стечајног дужника. Знање намере се претпоставља ако је сауговарач стечајног дужника знао да стечајном дужнику прети неспособност плаћања и да се радњом оштећују повериоци, као и ако су правни посао односно правна радња стечајног дужника предузети без накнаде или уз незнатну накнаду.

Обезбеђење које је стечајни дужник дао за зајам, односно друге правне радње које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, лицу повезаном са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица које се у оквиру своје редовне делатности бави давањем кредита или зајмова, у тренутку када је било трајније неспособно за плаћање у смислу овог закона или у року од годину дана пре дана отварања стечајног поступања над друштвом, не производи правно дејство у поступку стечаја над друштвом.

Ако је стечајни дужник у последњој години пре отварања стечаја вратио кредит или зајам лицу повезаном са стечајним дужником у смислу овог закона, осим лицу које се у оквиру своје редовне делатности бави давањем кредита, сматраће се да је извршио радњу намерног оштећења поверилаца која је подобна за побијање.

Члан 124

(Брисано)

Повезана лица

Члан 125

Повезаним лицима стечајног дужника у смислу овог закона сматрају се:

1) директор, члан органа управљања или органа надзора стечајног дужника;

2) члан стечајног дужника који за његове обавезе одговара целокупном својом имовином;

3) члан или акционар са значајним учешћем у капиталу стечајног дужника;

4) правно лице које стечајни дужник контролише у смислу закона којим се уређују привредна друштва;

5) лица која због свог посебног положаја у друштву имају приступ поверљивим информацијама или имају могућност да се упознају са финансијским стањем стечајног дужника;

6) лице које је фактички у позицији да врши значајнији утицај на пословање стечајног дужника;

7) лице које је сродник по крви у правој линији без обзира на степен или у побочној линији до четвртог степена сродства, сродник по тазбини до другог степена сродства или брачни друг физичких лица из тач. 1), 2), 3), 5) и 6) овог члана.

Немогућност побијања

Члан 126

Не могу се побијати правни послови закључени односно правне радње предузете ради:

1) узимања кредита или зајма у складу са чланом 27. став 2. овог закона и давање обезбеђења по том правном послу, ако је након обуставе стечајног поступка у којем је такав кредит или зајам узет дошло до отварања стечаја над истим стечајним дужником, као и закључивања уговора о кредиту или зајму у смислу члана 157. став 1. тачка 10) овог закона и давања обезбеђења по том правном послу, ако је након обуставе стечајног односно претходног стечајног поступка у којем је правноснажно усвојен план реорганизације дошло до отварања стечаја над истим стечајним дужником;

2) настављања послова предузетих после отварања стечајног поступка;

3) исплате по меницама или чековима ако је друга страна морала примити исплату да не би изгубила право на регрес против осталих меничних односно чековних обвезника.

Правна радња односно правни посао који се сматра уобичајеним, односно неуобичајеним намирењем у смислу овог закона не може се побијати ако је стечајни дужник истовремено или у кратком периоду пре или после извршеног правног посла односно правне радње примио једнаку вредност у виду противнакнаде од повериоца или другог лица, за чији рачун је извршен правни посао односно правна радња.

Правна радња односно правни посао који представља уобичајено или неуобичајено намирење поверилаца, односно којим се повериоци непосредно оштећују не може се побијати ако је радња предузета, односно посао закључен:

1) пре подношења предлога за покретање стечајног поступка;

2) на основу оквирног уговора из члана 82. став 3. овог закона;

3) у складу са уобичајеном пословном праксом за извршавање уговора такве врсте.

Рокови

Члан 127

Рокови који се рачунају уназад, а односе се на правне радње и правне послове стечајног дужника који се могу побијати тужбом, рачунају се до дана у месецу који по броју одговара дану подношења предлога за покретање стечајног поступка. Ако дан са тим бројем не постоји у последњем месецу, рок се рачуна до последњег дана тог месеца.

Сматра се да је правни посао закључен онда када су испуњени услови за његову пуноважност, а ако је за пуноважност неког правног посла потребан упис у земљишну књигу или у регистар бродова, ваздухоплова или патената, односно у другу јавну књигу или регистар, сматра се да је правни посао закључен онда када је захтев за упис поднет одговарајућем органу.

Радње побијања

Члан 128

Правни посао или правна радња стечајног дужника побијају се тужбом.

Правни посао или правна радња стечајног дужника могу се побијати и подношењем противтужбе или приговора у парници, у ком случају не важи рок прописан у члану 119. став 4. овог закона.

Странке у поступку побијања

Члан 129

Тужиоци могу бити поверилац и стечајни управник, у име и за рачун стечајног дужника односно стечајне масе. Стечајни управник дужан је побијати правне радње увек када оцени да су испуњени услови за подношење тужбе, без обавезе прибављања сагласности одбора поверилаца.

Тужба се подноси против лица са којим је правни посао закључен, односно према коме је правна радња предузета (у даљем тексту: противник побијања) и против стечајног дужника, ако у његово име тужбу није поднео стечајни управник.

Тужба за побијање правног посла или правне радње може се поднети и против наследника или другог универзалног правног следбеника противника побијања.

Тужба се може поднети и против осталих правних следбеника противника побијања ако је:

1) правни следбеник знао за чињенице које представљају разлог за побијање правних послова или радњи његовог претходника;

2) оно што је стечено правним послом или правном радњом који се побијају правном следбенику уступљено без накнаде или уз незнатну накнаду.

Дејства побијања

Члан 130

Ако захтев за побијање правног посла или друге правне радње буде правноснажно усвојен, побијени правни посао односно правна радња немају дејства према стечајној маси, а противник побијања је дужан да у стечајну масу врати сву имовинску корист стечену на основу побијеног посла или друге радње.

Противник побијања, након што врати имовинску корист из става 1. овог члана, има право да остварује своје противпотраживање као стечајни поверилац, подношењем накнадне пријаве потраживања.

IX УНОВЧЕЊЕ И ДЕОБА СТЕЧАЈНЕ МАСЕ, НАМИРЕЊЕ И ЗАКЉУЧЕЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

1. Уновчење стечајне масе

Решење о банкротству и уновчењу имовине

Члан 131

Стечајни судија доноси решење о банкротству ако:

1) (брисана)

2) на првом поверилачком рочишту за то гласа одговарајући број стечајних поверилаца, у складу са чланом 36. став 4. овог закона;

тач. 3) и 4) (брисане)

5) ниједан план реорганизације није поднет у прописаном року;

6) ниједан план реорганизације није усвојен на рочишту за разматрање плана реорганизације.

У случају из става 1. тач. 5) и 6) овог члана стечајни судија је дужан да решење о банкротству стечајног дужника донесе наредног дана по истеку прописаног рока за подношење плана реорганизације, односно на рочишту на коме план није усвојен или најкасније у року од два дана од дана одржавања тог рочишта.

Против решења из става 1. овог члана жалбу могу изјавити стечајни управник и одбор поверилаца и овлашћени предлагач плана реорганизације.

Начин уновчења и метод продаје

Члан 132

По доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине, имовинске целине или појединачне имовине стечајног дужника, односно продају стечајног дужника као правног лица (начин уновчења), у складу са овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом.

У случају да стечајни управник предлаже продају целокупне имовине или имовинске целине стечајног дужника или продају стечајног дужника као правног лица, дужан је да прибави процену целисходности таквог начина уновчења у односу на продају појединачне имовине стечајног дужника коју израђује овлашћено стручно лице (проценитељ) и којом ће се одредити одговарајући део купопродајне цене на којем разлучни, односно заложни поверилац има право приоритетног намирења у складу са чланом 133. став 12. овог закона, као и да такву процену достави суду, одбору поверилаца и сваком разлучном, односно заложном повериоцу који има разлучно, односно заложно право на имовини која је обухваћена таквом продајом.

Одбор поверилаца, разлучни поверилац и заложни поверилац овлашћени су да уложе примедбу на процену из става 2. овог члана у року од 15 дана од дана пријема, у ком случају ће суд, на основу савесне и брижљиве оцене, закључком утврдити целисходност предложеног начина продаје и одговарајући део купопродајне цене на којем разлучни, односно заложни поверилац има право приоритетног намирења у складу са чланом 133. став 12. овог закона.

Продаја имовине, односно правног лица врши се јавним надметањем, јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом (метод продаје), у складу са овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом.

Уз сагласност одбора поверилаца стечајни управник може ангажовати домаћа или страна лица стручна за вршење продаје јавним надметањем ако је предмет продаје уметничко дело, односно други специфичан предмет продаје за који постоји специјализовано тржиште или ако сматра да ће се таквим ангажовањем остварити већа јавност продаје и повољније уновчење.

Предлог продаје из става 2. овог члана мора садржати све услове такве продаје, укључујући и трошкове ангажовања стручних лица.

Ако се продаја врши јавним надметањем или јавним прикупљањем понуда, стечајни управник дужан је да огласи продају у најмање два високотиражна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије и на интернет страни овлашћене организације и то најкасније 30 дана пре дана одређеног за јавно надметање или достављање понуда.

Изузетно, ако су трошкови оглашавања несразмерно високи у односу на вредност предмета продаје стечајни управник, уз сагласност одбора поверилаца, може огласити продају на начин другачији од начина прописаног ставом 7. овог члана.

Оглас нарочито садржи услове и рокове продаје, као и податке о томе када и где потенцијални купци могу да виде имовину која се продаје.

Продаја непосредном погодбом може се извршити искључиво ако је такав начин продаје претходно одобрен од стране одбора поверилаца и уз прибављање претходне сагласности разлучног, односно заложног повериоца, ако:

1) је имовина која се продаје непосредном погодбом предмет разлучног, односно заложног права;

2) предложена купопродајна цена, односно њен део у односу на који постоји право првенственог намирења тог повериоца, не покрива износ његовог обезбеђеног потраживања;

3) претходно није покушана продаја јавним надметањем или јавним прикупљањем понуда.

Поступак продаје

Члан 133

Стечајни управник је дужан да стечајном судији, одбору поверилаца, разлучним, односно заложним повериоцима који имају обезбеђено потраживање на имовини која се продаје и свим оним лицима која су исказала интерес за ту имовину, без обзира по ком основу, достави обавештење о намери, плану продаје, начину уновчења, методу продаје и роковима продаје.

Стечајни управник је дужан да обавештење из става 1. овог члана достави најкасније 15 дана пре дана објављивања огласа о продаји односно 15 дана пре дана одржавања продаје непосредном погодбом.

Обавештење о намери, плану продаје, начину уновчења, методу продаје и роковима продаје из става 1. овог члана стечајни управник дужан је да достави и овлашћеној организацији у року из става 2. овог члана.

Ако се продаја врши јавним надметањем, обавештење стечајног управника мора да садржи:

1) место и адресу на којој се налази имовина која се продаје;

2) детаљан опис имовине са подацима о намени имовине;

3) почетну цену и услове под којима ће се извршити јавно надметање.

У случају продаје јавним прикупљањем понуда, обавештење мора да садржи:

1) место и адресу на којој се имовина налази;

2) детаљан опис имовине и њене функције;

3) процену вредности имовине;

4) процедуру за избор понуда.

У случају продаје непосредном погодбом, обавештење мора да садржи:

1) место и адресу на којој се имовина налази;

2) детаљан опис имовине и њене функције;

3) процену вредности имовине;

4) податке о купцу који се предлаже;

5) све услове продаје која се предлаже, укључивши и цену и начин плаћања.

Када је имовина која је обухваћена продајом предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних и заложних поверилаца, разлучни и заложни поверилац може у року од пет дана од дана пријема обавештења о предложеној продаји да поднесе примедбу на предложену продају, укључујући и предлог повољнијег начина уновчења, односно метода продаје имовине.

Одбор поверилаца, повериоци и друга заинтересована лица, осим разлучног, односно обезбеђеног повериоца из става 7. овог члана, могу у року од пет дана од дана пријема обавештења о предложеној продаји поднети примедбу на предложену продају из разлога непоштовања одредаба овог закона или националних стандарда о управљању стечајном масом у припреми или спровођењу продаје.

О примедбама из ст. 7. и 8. овог члана одлучује стечајни судија закључком у року од осам дана, а продаја се не може спровести пре доношења одлуке суда.

После извршене продаје стечајни управник је дужан да о извршеној продаји, условима и цени обавести стечајног судију и одбор поверилаца, као и разлучног, односно заложног повериоца који има разлучно, односно заложно право на имовини која је обухваћена продајом, у року од десет дана од дана извршене продаје.

Средства остварена продајом имовине на којој нису постојала оптерећења улазе у стечајну масу, а њихова деоба врши се у складу са поступком деобе прописаним овим законом.

Ако је имовина била предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних и заложних поверилаца из остварене цене првенствено се намирују трошкови продаје и други неопходни трошкови (трошкови процене имовине, трошкови оглашавања, законске обавезе и сл.), који укључују и награду стечајног управника, а из преосталог износа исплаћују се разлучни повериоци чије је потраживање било обезбеђено продатом имовином и заложни у складу са њиховим правом приоритета. Намирење разлучних и заложних поверилаца мора бити извршено у року од пет дана од дана када је стечајни управник примио средства по основу продаје имовине, односно наплате потраживања. Ако после намирења разлучних и заложних поверилаца преостану средства, целокупан преостали износ улази у стечајну масу и дели се стечајним повериоцима у складу са одредбама овог закона које се односе на деобу.

Стечајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и наложити одговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом. Наведено решење са доказом о уплати цене је основ за стицање и упис права својине купца, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину.”.

Решење из става 13. овог члана објављује се на огласној и електронској табли суда и доставља разлучном, односно заложном повериоцу који има разлучно, односно заложно право на имовини која је обухваћена продајом и на њега жалбу могу поднети сва заинтересована лица.

Драгоцени метали, минерали, хартије од вредности и друге ствари које имају берзанску односно тржишну цену, продају се по тој цени на одговарајућој берзи или тржишту. Ако драгоцени метали, минерали, хартије од вредности и друге сличне ствари које се уобичајено продају на берзи или имају тржишну цену, у време продаје немају берзанску односно тржишну цену, продају се непосредном погодбом уз сагласност одбора поверилаца.

Обавеза нуђења на продају

Члан 133а

Стечајни управник је дужан да сваки део имовине који је предмет разлучног, односно заложног права понуди на продају у року од шест месеци од правноснажности решења о банкротству.

Стечајни судија може решењем, на образложени предлог стечајног управника, рок из става 1. овог члана продужити једном за највише шест месеци, ако за одлагање продаје постоје нарочито оправдани разлози.

У случају укидања мере забране извршења и намирења у складу са чл. 93а-93в овог закона долази до застоја рока из става 1. овог члана за време током којег стечајни управник нема право да врши продају предметне имовине.

Ако је имовина из става 1. овог члана предмет поднетог захтева за враћање имовине у складу са законом којим се уређује враћање имовине и обештећење, рок из става 1. овог члана почиње да тече правноснажним окончањем поступка за враћање имовине и обештећење.

Подела имовине правне заједнице

Члан 134

Правна заједница, у смислу овог закона, јесте сусвојина, ортаклук и слични облици правне или имовинске заједнице стечајног дужника са трећим лицем.

Ако је стечајни дужник у правној заједници, развргнуће заједнице спроводи се сходном применом правила ванпарничног и извршног поступка. Заједничар има право на одвојено намирење за обавезе настале у правној заједници.

Ако је привремено или трајно било забрањено развргнуће заједнице из става 1. овог члана, даном отварања стечајног поступка забрана престаје да важи.

Продаја стечајног дужника као правног лица

Члан 135

Предмет продаје може бити стечајни дужник као правно лице, уз сагласност одбора поверилаца и уз претходно обавештавање разлучних и заложних поверилаца у складу са чланом 133. став 2. овог закона. У случају да стечајни управник не усвоји предлог разлучног или заложног повериоца о повољнијем начину уновчења имовине из члана 133. став 7. овог закона, стечајни судија ће о таквом предлогу одлучити закључком у року од 5 дана, нарочито узимајући у обзир процену целисходности продаје стечајног дужника као правног лица из члана 132. став 2. овог закона, као и да ли је процена вредности стечајног дужника као правног лица или имовине која је предмет разлучног права извршена у складу са националним стандардима за управљање стечајном масом и да ли се таквом продајом постиже очигледно неповољније намирење разлучног и заложног повериоца у односу на одвојену продају те имовине. У случају усвајања предлога разлучног или заложног повериоца стечајни судија закључком може наложити стечајном управнику предузимање једне или више од следећих мера:

1) одлагање продаје;

2) вршење нове процене целисходности из члана 132. став 2. овог закона или процене вредности стечајног дужника као правног лица, односно имовине која је предмет разлучног и заложног права;

3) издвајање имовине на којој постоји разлучно и заложно право из имовине стечајног дужника који се продаје као правно лице и њену одвојену продају;

4) друге мере у циљу адекватне заштите интереса разлучног и заложног повериоца.

Пре него што изложи продаји стечајног дужника као правно лице, стечајни управник је дужан да изврши процену његове вредности.

Последице продаје стечајног дужника као правног лица

Члан 136*

После продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак се у односу на стечајног дужника обуставља.

Уговор о продаји стечајног дужника као правног лица мора садржати одредбу да имовина стечајног дужника која није била предмет процене из члана 135. став 2. овог закона улази у стечајну масу.

Новац добијен продајом стечајног дужника, као и имовина стечајног дужника из става 2. овог члана, улази у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља.

Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса који води орган надлежан за вођење регистра привредних субјеката и заступа је стечајни управник.

За потраживања према стечајном дужнику која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима, а правна лица која су стечајном дужнику пружала услуге од општег интереса не могу обуставити вршење тих услуга по основу неплаћених рачуна насталих пре отварања стечајног поступка.

У регистру привредних субјеката и другим одговарајућим регистрима региструју се промене (правне форме, оснивача, чланова и акционара и других података) на основу решења из члана 133. став 13. овог закона, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Право приоритета разлучног, односно заложног повериоца

Члан 136а

У случају када је предмет продаје стечајни дужник као правно лице, целокупна имовина стечајног дужника или имовинска целина, разлучни и заложни повериоци који су имали заложно, односно разлучно право на било ком делу имовине који је обухваћен таквом продајом имају право приоритета у деоби оног дела средстава остварених продајом, према рангу приоритета који су стекли у складу са законом, а сразмерно процењеном учешћу процењене вредности имовине која је предмет заложног, односно разлучног права у укупној процењеној вредности предмета продаје, у складу са проценом из члана 132. став 2. овог закона, односно у складу са закључком суда из члана 132. став 3. овог закона.

Полагање цене од стране разлучног или заложног повериоца

Члан 136б

Ако је купац имовине разлучни поверилац који има право приоритетног намирења из средстава остварених продајом, тај купац има право да своје обезбеђено потраживање пребије са износом купопродајне цене, и то на следећи начин:

1) у случају да његово обезбеђено потраживање премашује износ купопродајне цене, односно њеног дела из којег има право приоритетног намирења, дужан је на име цене положити износ трошкова продаје и других неопходних трошкова из члана 133. став 12. овог закона, увећан за евентуално преостали део купопродајне цене из којег нема право приоритетног намирења;

2) у случају да његово обезбеђено потраживање не достиже износ купопродајне цене, односно њеног дела из којег има право приоритетног намирења, дужан је на име цене положити износ трошкова продаје и других неопходних трошкова из члана 133. став 12. овог закона, увећан за разлику између његовог обезбеђеног потраживања и пуног износа купопродајне цене.

Сагласност одбора поверилаца и разлучног, односно заложног повериоца

Члан 136в

У случају продаје стечајног дужника као правног лица, целокупне имовине стечајног дужника или имовинске целине:

1) ако је понуђена цена мања од 50% процењене вредности предмета продаје, стечајни управник дужан је да такву понуду без одлагања достави одбору поверилаца, а продаја се може спровести ако је одобри одбор поверилаца;

2) ако би у смислу процене из члана 132. став 2. овог закона део средстава остварених продајом који се односи на имовину која је под разлучним, односно заложним правом био мањи од 50% процењене вредности те имовине, стечајни управник је дужан да такву понуду без одлагања достави сваком разлучном и заложном повериоцу који има разлучно, односно заложно право на тој имовини, а продаја се може спровести ако је одобри разлучни, односно заложни поверилац који, сходном применом члана 35. став 3. овог закона, учини вероватним да се његово обезбеђено потраживање може намирити делом или у целости из имовине која је под разлучним, односно заложним правом ако би се она продавала појединачно.

Разлучни, односно заложни поверилац који се предложеном продајом стечајног дужника као правног лица, целокупне имовине стечајног дужника или имовинске целине намирује у целости нема право из става 1. тачка 2) овог члана.

У случају да одобрења из става 1. овог члана буду дата, стечајни управник дужан је да прихвати такву понуду и спроведе продају.

Право прече куповине разлучног, односно заложног повериоца у случају продаје непосредном погодбом

Члан 136г

Када је имовина која је предмет продаје непосредном погодбом предмет разлучног, односно заложног права, разлучни, односно заложни поверилац може, у року од пет дана од дана пријема обавештења из члана 133. став 6. овог закона, да обавести суд и стечајног управника да прихвата да купи предмет продаје под истим (или за стечајног дужника повољнијим) условима из обавештења (право прече куповине), при чему је дужан и да наведе да ли ће се користити правом из члана 136б овог закона.

Право прече куповине из става 1. овог члана разлучни, односно заложни поверилац може вршити и преко лица које је са њим повезано у смислу закона којима се уређују привредна друштва, уз достављање доказа да се ради о повезаном лицу.

У случају да је разлучни, односно заложни поверилац уложио примедбу на предложену продају у складу са чланом 133. став 7. овог закона, рок за вршење права прече куповине из става 1. овог члана почиње да тече од дана достављања одлуке суда по тој примедби разлучном, односно заложном повериоцу, а продаја се не може спровести пре истека тог рока.

Продаја кварљиве робе

Члан 137

Стечајни управник ће изложити продаји ствари подложне лаком кварењу, уз обавештавање стечајног судије о намераваној продаји.

Уколико стечајни судија у року од 24 сата од пријема обавештења не обавести стечајног управника о доношењу закључка о уновчењу кварљиве робе, стечајни управник може приступити продаји.

Стечајни управник код ове продаје није дужан да спроведе поступак продаје из члана 133. овог закона.

2. Деоба

Општа правила

Члан 138

Стечајну масу за поделу стечајним повериоцима (деобну масу), чине новчана средства стечајног дужника на дан отварања стечајног поступка, новчана средства добијена настављањем започетих послова и новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и потраживања стечајног дужника наплаћена у току стечајног поступка.

Деоба средстава ради намирења стечајних поверилаца врши се пре или после главне деобе, а према динамици прилива готовинских средстава стечајног дужника.

На основу предлога стечајног управника, а у зависности од прилива готовинских средстава стечајног дужника, стечајни судија одлучује да ли ће одобрити делимичну деобу, која се спроводи на начин и под условима спровођења главне деобе.

Нацрт решења за главну деобу

Члан 139

Пре главне деобе стечајне масе, стечајни управник је дужан да састави нацрт решења за главну деобу деобне масе (у даљем тексту: нацрт за главну деобу).

Стечајни управник нацрт решења за главну деобу доставља стечајном судији ради објављивања на огласној табли суда односно излагања на увид у писарници суда.

Нацрт за главну деобу садржи следеће податке:

1) коначну листу свих потраживања из члана 114. овог закона, укључујући и потраживања која су утврђена након испитног рочишта у поступку медијације или парничном поступку;

2) износ сваког потраживања;

3) исплатни ред потраживања;

4) износ стечајне масе који ће се расподелити стечајним повериоцима, као и проценат намирења стечајних поверилаца;

4а) износ средстава резервисаних за исплату повериоцима за случај накнадних пријава потраживања из члана 130. став 2. овог закона;

5) начин расподеле вишка деобне масе ако је очигледно да постоји такав вишак.

Нацрт за главну деобу стечајни управник је дужан да достави одбору поверилаца, а одбор поверилаца је дужан да обавести стечајне повериоце да је нацрт за главну деобу објављен на огласној табли суда, односно да се налази у писарници у одређеној просторији и да се у тај нацрт може извршити увид у року од 15 дана од дана објављивања на огласној табли суда.

Решење о главној деоби

Члан 140

Стечајни судија ван рочишта доноси решење о главној деоби по истеку рока од 15 дана од дана доставе нацрта за главну деобу одбору поверилаца, ако није поднета примедба на нацрт за главну деобу од стране одбора поверилаца, односно поверилаца појединачно.

Примедбе које су изјављене по истеку рока од 15 дана из става 1. овог члана, неће се узети у разматрање.

Ако одбор поверилаца односно повериоци појединачно поднесу примедбе на нацрт за главну деобу, стечајни судија ће одржати рочиште и на њему донети решење о главној деоби.

Решење о главној деоби објављује се на огласној табли суда и доставља се одбору поверилаца, повериоцу који је изјавио примедбу и стечајном управнику.

Сматра се да је достава свим повериоцима уредно извршена по истеку осам дана од дана доставе решења одбору поверилаца.

Жалбу против решења о главној деоби могу изјавити стечајни управник и повериоци чије примедбе на нацрт за главну деобу нису прихваћене, уз навођење разлога за изјављивање жалбе и подношење доказа о њиховој основаности.

Жалба из става 6. овог члана може се изјавити само због погрешне оцене основаности примедаба на нацрт за главну деобу.

Изузетно од става 6. овог члана, жалбу против решења о главној деоби могу изјавити стечајни управник и повериоци и у случају да решење о главној деоби одступа од објављеног нацрта за главну деобу, као и због повреде раније стеченог права или погрешног обрачуна, у сваком случају уз навођење разлога за изјављивање жалбе и подношење доказа о њиховој основаности.

Оспорена потраживања

Члан 141

У случају да је поверилац чије је потраживање оспорено у законском року поднео тужбу, односно предлог за наставак раније покренуте парнице, износ који би поверилац добио да његово потраживање није оспорено издваја се у сразмери одређеној решењем о главној деоби до правноснажног окончања парнице.

Потраживања везана за услов

Члан 142

Ако је стечајном повериоцу утврђено потраживање са раскидним условом, оно ће се узети у обзир ако стечајни поверилац положи обезбеђење да ће оно што је примио вратити ако се испуни раскидни услов.

Ако је стечајном повериоцу утврђено потраживање са одложним условом, исплатиће му се сразмерни део потраживања ако одложни услов наступи до рочишта за главну деобу.

Главна деоба

Члан 143

Деоби стечајне масе односно намирењу стечајних поверилаца приступа се по правноснажности решења о главној деоби.

Деоби стечајне масе приступа се и у случају делимичне правноснажности решења о главној деоби, у делу у коме је то решење постало правноснажно.

Деоби се, на предлог стечајног управника, може приступити и пре правноснажности решења, уз претходну резервацију средстава потребних за остварење права подносиоца жалбе.

О предлогу из става 2. овог члана одлучује стечајни судија закључком.

Завршна деоба

Члан 144

Завршној деоби стечајне масе приступа се после завршетка уновчења целокупне стечајне масе односно претежног дела стечајне масе, ако главном деобом није обухваћена целокупна деобна маса.

Изузетно, завршној деоби из става 1. овог члана може се приступити и:

1) ако у току поступка стечаја стечајни управник, после више покушаја уновчења имовине стечајног дужника на начин предвиђен овим законом, не успе да уновчи целокупну стечајну масу, односно њен претежни део или

2) ако су у стечајном поступку намирена потраживања поверилаца у целости, са припадајућом каматом у складу са овим законом.

Завршна деоба се спроводи на начин и под условима спровођења главне деобе.

Завршно рочиште

Члан 145

Стечајни судија решењем одређује завршно рочиште на ком се:

1) расправља о завршном рачуну стечајног управника;

2) расправља о коначним захтевима за исплату награде стечајног управника;

3) подносе примедбе на завршни рачун или на поднете захтеве за исплату накнада и награда;

4) одлучује о нерасподељеним деловима стечајне масе;

5) одлучује о другим питањима од значаја за банкротство стечајног дужника.

Решење о завршном рочишту објављује се на огласној табли суда, као и у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Рок за одржавање завршног рочишта не може бити краћи од осам дана односно дужи од 30 дана од дана објављивања позива за његово одржавање.

Полагање задржаних износа

Члан 146

Стечајни управник ће, уз сагласност стечајног судије, а за рачун заинтересованих лица, положити код суда или на посебан наменски рачун износе који су на име оспорених потраживања издвојени приликом завршне деобе стечајне масе.

Поступање са вишком деобне масе

Члан 147

У случају да су у стечајном поступку, пре завршне деобе или у завршној деоби, у пуном износу намирена потраживања поверилаца у целости са припадајућом каматом у складу са овим законом, стечајни управник дужан је да преостали вишак деобне масе, као и евентуално неуновчену имовину стечајног дужника из члана 144. став 2. овог закона, расподели члановима привредног друштва, у складу са правилима поступка ликвидације. У том случају, решењем о завршној деоби стечајни судија налаже брисање свих терета на имовини која се расподељује члановима привредног друштва. Изузетно, стечајни управник неће расподелити неуновчену имовину оним члановима привредног друштва који се одрекну права на такву расподелу и о томе обавесте стечајног управника писаним путем најкасније у року од 15 дана од дана објављивања нацрта за завршну деобу на огласној табли суда.

Вишак деобне масе у делу који је сразмеран учешћу друштвеног капитала у укупном капиталу стечајног дужника уплаћује се на рачун буџета Републике Србије и распоређује се у складу са законом којим се уређује приватизација.

Вишак деобне масе у делу који је сразмеран учешћу вредности задружне својине у укупној имовини стечајног дужника, односно задружног капитала у укупном капиталу стечајног дужника, преноси се републичком задружном савезу чија је задруга била чланица, односно задружном савезу основаном на територији на којој је било седиште те задруге и користи се за оснивање нове задруге, односно за развој задруге на територији на којој је било седиште те задруге.

На образложени предлог стечајног управника стечајни судија може донети решење о расподели средстава из ст. 1. и 2. овог члана и пре исплате поверилаца ако се несумњиво утврди да се из расположивих новчаних средстава (постојеће деобне масе) повериоци могу намирити у целости, са припадајућим каматама у складу са овим законом.

3. Закључење стечајног поступка

Решење о закључењу стечајног поступка

Члан 148

Стечајни судија доноси решење о закључењу стечајног поступка на завршном рочишту.

Ако је уновчена сва имовина стечајног дужника, а постоје парнице које су у току, стечајни судија на предлог стечајног управника може донети решење о закључењу стечајног поступка, али не пре доношења решења о главној деоби.

У случају из става 2. овог члана стечајни управник се именује за заступника стечајне масе стечајног дужника коју чине средства издвојена по основу оспорених потраживања и средства која се остваре окончањем парница у корист стечајног дужника.

Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса и заступа је стечајни управник.

У случају да се парница оконча у корист повериоца оспореног потраживања, стечајни управник ће по правноснажности судске одлуке извршити исплату оспореног потраживања повериоцу у складу са решењем о главној деоби.

У случају да се парница оконча у корист стечајне масе, стечајни управник ће поступати у складу са одредбама овог закона којима се уређује спровођење накнадне деобе.

Решење из става 1. овог члана објављује се на огласној табли суда и у “Службеном гласнику Републике Србије”, а по правноснажности се доставља регистру привредних субјеката или другом одговарајућем регистру ради брисања стечајног дужника из тог регистра.

Спровођење накнадне деобе

Члан 149

Ако се након закључења стечајног поступка пронађе имовина која улази у стечајну масу, стечајни судија на предлог стечајног управника или другог заинтересованог лица спроводи поступак накнадне деобе уновчењем и расподелом средстава остварених продајом те имовине.

У случају накнадно пронађене имовине стечајног дужника, продаја и деоба имовине врши се у складу са овим законом, осим у делу који се односи на права и обавезе поверилачких органа. Сагласност на продају накнадно пронађене имовине даје стечајни судија.

Против решења о спровођењу поступка накнадне деобе није дозвољена жалба.

Решење о спровођењу накнадне деобе доставља се стечајном управнику који накнадно пронађену имовину уновчава и дели на основу решења о главној деоби.

О уновчењу и деоби накнадно пронађене имовине стечајни управник доставља допунски завршни рачун стечајном суду.

Стечајни управник има право на награду за рад у случају продаје накнадно пронађене имовине и намирења поверилаца из остварених средстава. Награда се обрачунава у складу са основама и мерилима из члана 34. став 2. овог закона.

X ПОСЕБНИ ПОСТУПАК У СЛУЧАЈУ ДУГОТРАЈНЕ НЕСПОСОБНОСТИ ЗА ПЛАЋАЊЕ

Чл. 150-154**

(Престало да важи Одлуком УС)

XI РЕОРГАНИЗАЦИЈА

Спровођење реорганизације

Члан 155

Реорганизација се спроводи ако се тиме обезбеђује повољније намирење поверилаца у односу на банкротство.

Реорганизација се спроводи према плану реорганизације који се сачињава у писаној форми.

План реорганизације може се поднети истовремено са предлогом за покретање стечајног поступка или након отварања стечајног поступка у складу са овим законом.

Ако се план реорганизације подноси истовремено са предлогом за покретање стечајног поступка његов назив се мења у унапред припремљен план реорганизације, а садржина и поступак који се на њега примењује одређују се у складу са одредбама овог закона којима се то питање уређује.

Садржина плана реорганизације и унапред припремљеног плана реорганизације

Члан 156

План реорганизације садржи:

1) кратак увод у којем су уопштено објашњени делатност коју стечајни дужник обавља и околности које су довеле до финансијских тешкоћа;

2) попис мера и средстава за реализацију плана, као и детаљан опис мера које је потребно предузети и начин на који ће се реорганизација спровести;

3) детаљну листу поверилаца са поделом на класе поверилаца и критеријуме на основу којих су класе формиране;

4) висину новчаних износа или имовину која ће служити за потпуно или делимично намирење за сваку од класа поверилаца, као и средства резервисана за повериоце оспорених потраживања, начин измирења потраживања и временску динамику плаћања;

5) опис поступка продаје имовине, уз навођење имовине која ће се продавати са заложним правом или без њега и намену прихода од такве продаје;

6) рокове за извршење плана реорганизације и рокове за реализацију мера плана реорганизације;

7) јасно назначење да се усвајањем плана реорганизације сва права и обавезе поверилаца из плана дефинишу искључиво у складу са одредбама усвојеног плана, укључујући и ситуацију у којој план није у потпуности извршен, односно у којој се извршење плана обуставља;

8) списак чланова органа управљања и износ њихових накнада;

9) списак стручњака који ће бити ангажовани и износ накнада за њихов рад;

10) име независног стручног лица које ће пратити спровођење плана у интересу свих поверилаца обухваћених планом и начин на који ће то лице обавештавати повериоце о спровођењу плана реорганизације, износ и динамику исплате награде за његов рад, уз навођење поступка за његову промену;

11) годишње финансијске извештаје за претходне три године са мишљењем ревизора ако су били предмет ревизије;

12) финансијске пројекције, укључујући пројектовани биланс успеха, биланс стања и извештај о новчаним токовима за период извршења плана реорганизације;

13) процену вредности имовине стечајног дужника, као и процену новчаног износа намирења које би се остварило спровођењем банкротства и спровођењем реорганизације за сваку од класа поверилаца посебно, израђену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља) у складу са националним стандардима за управљање стечајном масом, не старију од 12 месеци;

14) датум почетка примене плана реорганизације;

15) рок спровођења плана који не може бити дужи од пет година;

16) предлог за именовање чланова комисије поверилаца, ако је планом предвиђено њено постојање;

17) податке о лицима (за домаће физичко лице: лично име и ЈМБГ; за страно физичко лице: лично име, број пасоша и државе издавања, односно ако је издата лична карта за странца, лично име и лични број странца; за домаће правно лице: пословно име, седиште и матични број; за страно правно лице: пословно име, седиште, број под којим се то правно лице води у матичном регистру и држава тог регистра), која по основу плана реорганизације постају чланови тог правног лица;

18) податке о лицима која су повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона.

19) (брисана)

Независно стручно лице из става 1. тачка 10) овог члана не може да буде лице које је запослено код стечајног дужника или лица које је повезано са стечајним дужником, у смислу овог закона, као ни лице које је повезано са стечајним дужником, у смислу овог закона.

Рок из става 1. тачка 15) овог члана не односи се на мере за реализацију плана реорганизације које се односе на предвиђање отплате потраживања у ратама, измене рокова доспелости, каматних стопа или других услова зајма, кредита или другог потраживања или инструмента обезбеђења, период отплате кредита или зајма узетог у току стечајног поступка или у складу са планом реорганизације, као ни на рокове доспелости дужничких хартија од вредности.

Унапред припремљен план реорганизације поред елемената из става 1. овог члана садржи и:

1) одредбу којом се одређује да ће потраживање повериоца које није обухваћено одредбама плана о намирењу поверилаца бити намирено на исти начин и под истим условима као потраживања других поверилаца његове класе;

2) потписану необавезујућу изјаву већинских поверилаца по вредности потраживања сваке планом предвиђене класе да су сагласни са садржином плана реорганизације и спремни да гласају за његово усвајање;

3) изјаву стечајног дужника о веродостојности података и информација наведених у плану;

4) (брисана)

5) ванредни извештај са мишљењем ревизора о финансијским извештајима стечајног дужника са стањем пословних књига утврђеним најкасније 90 дана пре дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације суду, са прегледом свих потраживања и процентуалним учешћем сваког повериоца у одговарајућој класи плана;

6) изјаву ревизора или лиценцираног стечајног управника да је унапред припремљен план реорганизације изводљив;

7) кратак извештај о очекиваним битним догађајима у пословању након дана сачињавања плана и преглед обавеза чије се доспеће очекује у наредних 90 дана, као и начина намирења тих обавеза.

Мере за реализацију плана реорганизације

Члан 157

Мере за реализацију плана реорганизације су:

1) предвиђање отплате у ратама, измена рокова доспелости, каматних стопа или других услова зајма, кредита или другог потраживања или инструмента обезбеђења;

2) намирење потраживања;

3) уновчење имовине са теретом или без њега или пренос такве имовине на име намирења потраживања;

4) затварање погона или промена делатности;

5) раскид или измена уговора;

6) отпуст дуга;

7) извршење, измена или одрицање од заложног права, уз сагласност имаоца заложног права;

8) давање у залог оптерећене или неоптерећене имовине;

9) претварање потраживања у капитал;

10) закључивање уговора о кредиту, односно зајму;

11) (брисана)

12) отпуштање запослених или ангажовање других лица;

13) (брисана)

14) измене и допуне општих аката стечајног дужника и других докумената о оснивању или управљању;

15) статусне промене;

16) промене правне форме;

17) пренос дела или целокупне имовине на једног или више постојећих или новооснованих субјеката;

18) поништавање издатих или издавање нових хартија од вредности од стране стечајног дужника или било ког новоформираног субјекта;

19) друге мере од значаја за реализацију плана реорганизације.

У случају да је планом реорганизације предвиђена мера претварања потраживања у капитал стечајног дужника, предлагач је дужан да уз план реорганизације достави процену капитала стечајног дужника, извршену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља), не старију од шест месеци.

Права заложних поверилаца који нису разлучни повериоци не могу се мењати или умањити планом реорганизације без њихове изричите сагласности.

Заложни повериоци не могу гласати о плану реорганизације.

Спровођење мера предвиђених планом реорганизације, а нарочито измене у структури капитала стечајног дужника и отуђење или друго располагање непокретном имовином која је евидентирана као друштвена својина, не може се вршити супротно одредбама закона којима се уређује заштита друштвеног капитала у предузећима која послују већинским друштвеним капиталом, односно којима се уређује заштита имовине која је евидентирана као друштвена својина у задругама. Подносилац плана реорганизације дужан је да у прилогу плана реорганизације достави претходну сагласност на план реорганизације, издату од стране организације из члана 19. став 2. овог закона, а та организација у поступку давања претходне сагласности на план реорганизације поступа са нарочитом хитношћу и дужна је да донесе акт по захтеву за давање претходне сагласности у року од 15 дана од дана пријема захтева.

Подношење унапред припремљеног плана реорганизације

Члан 158

Организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника из члана 19. став 2. овог закона овлашћена је да у име правног лица које послује са већинским јавним или друштвеним капиталом поднесе унапред припремљени план реорганизације.

Уколико је организација из става 1. овог члана подносилац унапред припремљеног плана реорганизације, не може бити именована за независно стручно лице које ће пратити спровођење плана.

Ако стечајни дужник истовремено са подношењем предлога за покретање стечајног поступка поднесе унапред припремљен план реорганизације у предлогу се мора јасно назначити да се предлаже покретање стечајног поступка реорганизацијом, у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

Стечајни дужник је дужан да уз предлог из става 1. овог члана поднесе доказ о постојању неког од стечајних разлога из члана 11. овог закона.

Стечајни судија ће по службеној дужности или по примедби заинтересованог лица одбацити предлог за покретање стечајног поступка и предлог унапред припремљеног плана реорганизације, ако:

1) план није у складу са законом;

2) планом нису обухваћени повериоци који би, да су обухваћени планом, могли да својим гласањем утичу на одлуку о усвајању плана;

3) је план непотпун или неуредан, а нарочито ако нису поштоване одредбе овог закона о овлашћеним подносиоцима, садржини и року за подношење плана реорганизације, а недостаци се не могу отклонити или нису отклоњени у року који је одредио стечајни судија.

4) (брисана)

У случају да унапред припремљен план реорганизације садржи отклоњиве недостатке или техничке грешке, стечајни судија може закључком наложити стечајном дужнику да у року од осам дана изврши потребне исправке.

Уколико стечајни дужник у остављеном року не поступи по налогу суда, стечајни судија ће одбацити предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

Ако је пре доношења одлуке по предлогу повериоца за покретање стечајног поступка стечајни дужник поднео предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, стечајни судија ће прво решавати по предлогу стечајног дужника за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

Уколико је предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације правноснажно одбијен, односно одбачен, стечајни дужник је овлашћен да поднесе нови предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

У случају да је пре подношења новог предлога из става 9. овог члана против стечајног дужника поднет предлог за покретање стечајног поступка од стране повериоца, суд ће прво решавати по предлогу за покретање стечајног поступка који је поднет од стране повериоца.

Претходни поступак за утврђивање испуњености услова за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације

Члан 159

Стечајни судија у року од три дана од дана подношења уредног предлога из члана 158. овог закона, доноси решење о покретању претходног поступка за испитивање испуњености услова за отварање поступка стечаја у складу са унапред припремљеним планом реорганизације којим заказује рочиште за одлучивање о предлогу и гласање о плану на које позива све повериоце.

Рочиште за одлучивање о предлогу и гласање о плану одржава се најкасније у року од 90 дана од дана доношења решења из става 1. овог члана.

Решење из става 1. овог члана, заједно са текстом унапред припремљеног плана реорганизације, доставља се овлашћеној организацији и организацији надлежној за вођење регистра привредних субјеката, ради објављивања, односно евидентирања.

Оглас о покретању претходног поступка за испитивање испуњености услова за отварање поступка стечаја у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, израђује стечајни судија одмах по доношењу решења из става 1. овог члана.

Оглас из става 4. овог члана објављује се на огласној и електронској огласној табли суда и у “Службеном гласнику Републике Србије”, као и у једном високотиражном дневном листу који се дистрибуира, на целој територији Републике Србије. Трошкове објављивања огласа као и друге трошкове претходног поступка из става 1. овог члана дужан је да предујми предлагач у износу који одреди суд, а у року од три дана од дана добијања судског налога.

У случају да предлагач не уплати предујам у року из става 5. овог члана, стечајни судија обуставиће претходни поступак и предлог одбацити.

Оглас из става 4. овог члана, уз податке из решења о покретању претходног поступка, мора да садржи и:

1) обавештење повериоцима о томе где и када могу извршити увид у предлог унапред припремљеног плана реорганизације;

2) позив заинтересованим лицима да све примедбе на предлог унапред припремљеног плана реорганизације којима оспоравају садржину унапред припремљеног плана реорганизације или основ или висину планом обухваћених потраживања, доставе надлежном суду у року од 15 дана од дана објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Стечајни судија може наложити подносиоцу предлога да оглас из става 4. овог члана објави и у другим домаћим и међународним средствима информисања.

Рочиште за гласање о унапред припремљеном плану реорганизације не може се одржати пре истека рока од 60 дана од покретања поступка из става 1. овог члана.

Примедбе на унапред припремљени план реорганизације и измене плана

Члан 159а

Примедбе заинтересованих лица достављене суду по истеку рока из члана 159. став 7. тачка 2) овог закона неће бити узете у разматрање од стране суда.

Предлагач плана је у обавези да одговор на примедбе достави надлежном суду у року од 15 дана од истека рока из члана 159. став 7. тачка 2) овог закона.

Одговори на примедбе достављени суду по истеку рока из става 2. овог члана неће бити узети у разматрање од стране суда.

Предлагач може, у року из става 2. овог члана, само једном извршити измену плана реорганизације (у облику пречишћеног текста), са јасном назнаком да је у питању измењени план.

У случају да предлагач суду достави измењени план у складу са ставом 4. овог члана, поступак ће се наставити по тако измењеном плану, при чему:

1) предлагач није у обавези да уз измењени план суду доставља изјаве већинских поверилаца из става 156. став 4. тачка 2) овог закона;

2) суд је дужан да састави и објави оглас о одржавању рочишта за одлучивање о предлогу и гласање о плану у складу са чланом 159. ст. 4-9. овог закона.

Провера тачности података из плана и мера обезбеђења

Члан 159б

Током претходног поступка из члана 159. став 1. овог закона стечајни судија може, на захтев заинтересованог лица или по службеној дужности, ангажовати овлашћена стручна лица (проценитеље, вештаке или ревизоре) у циљу утврђивања тачности података из унапред припремљеног плана реорганизације. Трошкови ангажовања стручног лица представљају трошкове претходног поступка.

Стручно лице из става 1. овог члана дужно је да своје изјашњење достави суду најкасније осам дана пре одржавања рочишта за расправљање и гласање о плану реорганизације.

На предлог подносиоца плана или по службеној дужности, стечајни судија током претходног поступка из става 1. овог члана може одредити меру спречавања промене финансијског и имовинског положаја стечајног дужника, која обухвата:

1) именовање привременог стечајног управника;

2) забрану плаћања са рачуна стечајног дужника ако рачуни стечајног дужника нису блокирани, без претходне сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника, односно дозволу плаћања са рачуна стечајног дужника уз сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника, ако су у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате;

3) забрану располагања имовином стечајног дужника без претходне сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника;

4) забрану одређивања и спровођења извршења или покретања поступка вансудског намирења према стечајном дужнику;

5) забрану организацији која спроводи принудну наплату да спроводи налоге за принудну наплату са рачуна стечајног дужника.

У случају повреде забране располагања из става 3. тачка 3) овог члана, сходно се примењују одредбе овог закона о правним последицама повреде забране располагања после отварања стечајног поступка.

Мера обезбеђења из става 3. овог члана важи до правноснажног окончања претходног поступка из члана 159. став 1. овог закона, а најдуже шест месеци и не може се поново одредити у истом поступку, а стечајни судија може укинути ову меру и пре истека тог рока.

Ако одреди меру из става 3. овог члана, стечајни судија решењем одређује за које намене се могу вршити плаћања са рачуна стечајног дужника уз сагласност стечајног судије.

Рачуни стечајног дужника који су на дан подношења предлога из члана 158. овог закона блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате или су блокирани током трајања претходног стечајног поступка остају блокирани и даље до окончања претходног стечајног поступка, осим ако стечајни дужник измири све доспеле обавезе на основу којих су ови рачуни блокирани.

Решење којим је одређена мера из става 3. овог члана истог дана се доставља организацији која спроводи поступак принудне наплате, која о томе без одлагања обавештава све пословне банке, ради спречавања преноса средстава и других трансакција стечајног дужника, односно како би се омогућила плаћања у складу са ставом 3. овог члана.

Ради одлучивања по предлогу за одређивање мере обезбеђења из става 3. овог члана стечајни судија може заказати и одржати посебно рочиште.

Рочиште за одлучивање о предлогу за покретање поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације

Члан 160

За потребе гласања о унапред припремљеном плану реорганизације сматра се да су све обавезе стечајног дужника настале пре подношења унапред припремљеног плана реорганизације доспеле на дан одржавања рочишта о гласању за план.

Стечајни судија на захтев заинтересованог лица може извршити процену висине потраживања за потребе гласања, ако то лице достави доказе да висина потраживања наведена у унапред припремљеном плану реорганизације није тачна.

Ако се унапред припремљени план реорганизације на рочишту усвоји, стечајни судија ће решењем истовремено отворити стечајни поступак, потврдити усвајање унапред припремљеног плана реорганизације и обуставити стечајни поступак.

Ако се на рочишту не усвоји унапред припремљен план реорганизације стечајни судија решењем одбија предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

Одредбе овог закона којима се уређују реорганизација и план реорганизације, осим одредаба чл. 161-164б овог закона, примењују се и на претходни поступак стечаја покренут у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, осим ако је овим законом другачије прописано.

Трошкове сачињавања и подношења унапред припремљеног плана реорганизације, као и трошкове претходног поступка стечаја сноси предлагач плана реорганизације.

Обавезе настале од дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације до дана одржавања рочишта за одлучивање о предлогу, у случају усвајања плана, сматрају се трошком стечајног поступка, ако планом реорганизације није другачије предвиђено.

Министар ближе прописује начин спровођења реорганизације по унапред припремљеном плану реорганизације и садржину плана.

Подносилац плана и трошкови подношења плана реорганизације

Члан 161

План реорганизације, могу поднети стечајни управник, разлучни повериоци који имају најмање 30% обезбеђених потраживања у односу на укупна потраживања према стечајном дужнику, стечајни повериоци који имају најмање 30% необезбеђених потраживања у односу на укупна потраживања према стечајном дужнику, као и лица која су власници најмање 30% капитала стечајног дужника, ако на првом поверилачком рочишту није донето решење о банкротству.

У случају да предлагач плана реорганизације није стечајни управник, стечајни управник има обавезу да активно сарађује са овлашћеним предлагачем и да му пружи податке о имовини и обавезама стечајног дужника, као и све друге податке од значаја за припрему плана реорганизације стечајног дужника.

Трошкове сачињавања и подношења плана реорганизације сноси предлагач плана реорганизације. Трошкови у вези са сачињавањем и подношењем плана реорганизације, који предложи стечајни управник, представљају трошак стечајног поступка.

Рок за подношење плана

Члан 162

План реорганизације подноси се стечајном судији најкасније 90 дана од дана отварања стечајног поступка.

Утврђивање тачности података, измена и одбацивање предлога плана реорганизације

Члан 163

Стечајни судија може по службеној дужности или на предлог заинтересованог лица наложити стечајном управнику или другим стручним лицима које је ангажовао да утврде тачност података из предлога плана реорганизације. Трошкове настале по том основу сноси подносилац предлога плана реорганизације.

Предлагач је овлашћен да у истом стечајном поступку, по пријему примедаба поверилаца и у року из члана 164а став 2. овог закона, само једном изврши измену плана реорганизације (у облику пречишћеног текста), са јасном назнаком да је у питању измењени план.

Стечајни судија ће по службеној дужности или на предлог заинтересованог лица у року од осам дана одбацити предлог плана реорганизације ако:

1) нису поштоване одредбе овог закона о овлашћеним подносиоцима, садржини и року за подношење плана реорганизације, а недостаци се не могу отклонити или нису отклоњени у примереном року који је одредио стечајни судија;

2) ако план није у складу са другим прописом;

3) планом нису обухваћени повериоци који би, да су обухваћени планом, могли да својим гласањем утичу на одлуку о усвајању плана.

Против решења којим се одбацује план реорганизације жалбу може изјавити само предлагач плана.

Заказивање и оглашавање рочишта за разматрање и гласање о плану реорганизације

Члан 164

Стечајни судија заказује и одржава рочиште за разматрање предлога плана реорганизације и гласање од стране поверилаца у року од 90 дана од дана подношења предлога плана реорганизације.

План реорганизације суд, без одлагања, доставља регистру привредних субјеката, као и другом одговарајућем регистру ради објављивања на интернет страни тог регистра.

Оглас о рочишту за разматрање плана реорганизације и гласању од стране поверилаца суд објављује на огласној и електронској огласној табли суда, у “Службеном гласнику Републике Србије” и у једном високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.

У огласу се наводи пословно име и матични број стечајног дужника, име, односно пословно име предлагача, дан и место одржавања рочишта и поступак гласања, као и начин на који се сва заинтересована лица могу упознати са садржином плана.

Оглас из става 3. овог члана мора да садржи и позив заинтересованим лицима да све примедбе на предлог плана реорганизације којима оспоравају садржину плана реорганизације или основ или висину планом обухваћених потраживања доставе надлежном суду у року од 15 дана од дана објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Стечајни судија може наложити подносиоцу предлога да оглас из става 3. овог члана објави и у другим домаћим и међународним средствима информисања.

Примедбе на план и измене плана реорганизације

Члан 164а

Примедбе заинтересованих лица достављене суду по истеку рока из члана 164. став 5. овог закона неће бити узете у разматрање од стране суда.

Предлагач плана је у обавези да одговор на примедбе заинтересованих лица достави суду у року од 15 дана од истека рока из члана 164. став 5. овог закона.

Одговори на примедбе достављени по истеку рока из става 2. овог члана неће бити узети у разматрање од стране суда.

Рочиште за гласање о плану реорганизације не може се одржати пре истека рока од 60 дана од дана подношења плана реорганизације суду.

У случају да предлагач суду достави измењени план реорганизације у складу са чланом 163. став 2. овог закона, поступак ће се наставити по тако измењеном плану, при чему је суд дужан да састави и објави оглас о одржавању рочишта за одлучивање о предлогу и гласање о плану у складу са чланом 164. ст. 3-6. овог закона.

Измењени план реорганизације суд без одлагања доставља регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру ради објављивања на интернет страни тог регистра.

Право гласа и класе поверилаца

Члан 165

Право гласа имају сви повериоци сразмерно висини њихових потраживања. У случају када је потраживање оспорено или неиспитано стечајни судија ће извршити процену висине потраживања у сврху гласања.

Када се гласање обавља писменим путем, суду се морају поднети гласачки листићи са овереним потписом овлашћеног лица.

Гласање се врши у оквиру класа поверилаца. Потраживања поверилаца деле се најмање на класе по основу њихових разлучних права и права приоритета њихових потраживања према исплатним редовима.

За сврху остваривања права гласа разлучних поверилаца стечајни судија врши процену вероватноће намирења њиховог потраживања из оптерећене имовине.

Разлучни поверилац, односно друго заинтересовано лице, овлашћен је да суду за потребе процене из става 4. овог члана достави процену вредности оптерећене имовине израђену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља). Ако је суду достављена само једна процена, стечајни судија ће процену вероватноће намирења разлучног потраживања из оптерећене имовине утврдити на основу те процене. У случају сумње у достављену процену, стечајни судија може наложити да се ангажује друго овлашћено стручно лице (проценитељ), који ће извршити нову процену. За износ потраживања који стечајни судија процени, на основу образложене оцене свих достављених процена, да се разлучни повериоци не могу намирити из оптерећене имовине, разлучни повериоци остварују право гласа у оквиру класе потраживања у коју би њихово потраживање било разврстано да не постоји предметно обезбеђење.

Стечајни судија може наложити или одобрити формирање једне или више додатних класа у следећим случајевима:

1) ако су стварне и суштинске карактеристике потраживања такве да је оправдано формирање посебне класе;

2) ако су сва потраживања у оквиру предложене посебне класе у значајној мери слична, изузимајући класе формиране из административних разлога у складу са ставом 6. овог члана.

Лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита, чине посебну класу поверилаца и не гласају о плану реорганизације. У случају плана реорганизације поднетог у стечајном поступку, потраживања повезаних лица намирују се на исти начин и под истим условима као потраживања из класе стечајних поверилаца према исплатном реду у које је разврстано њихово потраживање.

Посебна административна класа потраживања може бити формирана из административних разлога ако постоји више од 100 потраживања чији износи појединачно не прелазе 50.000 динара, под условом да суд одобри формирање такве класе. Потраживања из административне класе могу бити измирена по убрзаној процедури ако је потребно умањити административно оптерећење које је својствено великом броју малих потраживања и ако је очигледно да ће бити довољно расположивих средстава за претходну исплату потраживања из класа које су формиране у оквиру првог и другог исплатног реда.

Гласање и усвајање плана реорганизације

Члан 165а

Пре почетка гласања, суд обавештава све присутне на рочишту о резултатима гласања писменим путем (гласање у одсуству).

План реорганизације се сматра усвојеним у једној класи поверилаца ако су за план реорганизације гласали повериоци који имају обичну већину потраживања од укупних потраживања поверилаца у тој класи.

Класа поверилаца чија потраживања према плану реорганизације треба да буду у потпуности измирена у новцу пре почетка примене плана реорганизације не гласа за план реорганизације, односно сматра се да је план реорганизације у тој класи усвојен.

План реорганизације се сматра усвојеним ако га на прописани начин прихвате све класе које гласају о плану и ако је у складу са одредбама овог закона.

Даном почетка примене плана реорганизације сматра се дан одређен планом реорганизације, с тим да тај дан не може наступити пре дана правноснажности решења о потврђивању плана реорганизације, нити по истеку рока од 30 дана од дана правноснажности тог решења.

Ако се у стечајном поступку поднесе више од једног плана реорганизације, о њима се гласа по редоследу подношења, а усвојеним се сматра план реорганизације који је први изгласан.

Ако план реорганизације, осим плана из члана 158. овог закона, не добије потребан број гласова, над стечајним дужником спроводи се банкротство.

Решење о потврђивању усвајања плана реорганизације

Члан 166

На рочишту за разматрање предлога плана реорганизације, стечајни судија доноси решење којим потврђује усвајање плана реорганизације или констатује да план није усвојен.

По правноснажности решења о потврђивању усвајања плана реорганизације стечајни поступак се обуставља.

Решење из става 1. овог члана објављује се на огласној табли суда и доставља стечајним, разлучним и заложним повериоцима, стечајном дужнику и подносиоцу плана, ако то није стечајни дужник.

Против решења из става 1. овог члана жалбу могу изјавити стечајни дужник, стечајни управник, стечајни повериоци, разлучни и заложни повериоци.

По правноснажности решења из става 1. овог члана усвојени план реорганизације стечајни судија доставља регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру, ради објављивања на интернет страни тог регистра или на други одговарајући начин уколико такав регистар нема своју интернет страну. Регистар је дужан да обезбеди да усвојени план реорганизације остане трајно доступан свим трећим лицима.

Правне последице потврђивања плана

Члан 167

По доношењу решења о потврђивању усвајања плана реорганизације, сва потраживања и права поверилаца и других лица и обавезе стечајног дужника одређене планом реорганизације уређују се искључиво према условима из плана реорганизације. Усвојени план реорганизације је извршна исправа и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су у њему наведена.

Послови и радње које предузима стечајни дужник морају бити у складу са усвојеним планом реорганизације.

Стечајни дужник је дужан да предузме све мере прописане усвојеним планом реорганизације.

Правноснажношћу решења о потврђивању усвајања плана реорганизације у стечају, престају све последице отварања стечајног поступка, а у називу стечајног дужника брише се ознака “у стечају”.

Стечајни дужник је овлашћен да пре или након истека рока за спровођење плана реорганизације поднесе предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, под условима прописаним овим законом.

Приоритет класа поверилаца

Члан 168

По сваком плану реорганизације, повериоци из класе нижег исплатног реда могу примити средства из деобне масе, односно задржати одређена права, само ако су сва потраживања поверилаца из вишег исплатног реда у потпуности измирена или ако су ти повериоци гласали, у складу са планом реорганизације, да се третирају као да су повериоци нижег исплатног реда.

Намирење преко номиналног износа потраживања

Члан 169

Планом реорганизације може се предвидети намирење у износу већем од номиналног износа првобитног потраживања, као накнада за продужење рокова исплате.

Повериоци класе вишег исплатног реда могу бити исплаћени у износу који премашује износ којим се у потпуности намирују њихова потраживања ако су сва потраживања поверилаца класе нижег исплатног реда у потпуности намирена или ако су ти повериоци гласали за другачији третман, у складу са планом реорганизације.

Изузетак од примене других прописа

Члан 170

На хартије од вредности које се учесницима у реорганизацији издају или поништавају у складу са усвојеним планом реорганизације не примењују се прописи о хартијама од вредности у делу који се односи на издавање проспекта и прописи о преузимању акционарских друштава, као и прописи којима се уређују привредна друштва у делу који се односи на поништавање акција и заштиту поверилаца у случају смањења основног капитала.

Право поверилаца на информисање

Члан 171

Током спровођења усвојеног плана реорганизације сви повериоци на које се план односи имају право на информисање и приступ актима субјекта реорганизације у складу са одредбама закона којим се уређују привредна друштва које се односе на право акционара на информисање и приступ актима друштва.

Извршење плана реорганизације

Члан 172

Извршењем плана реорганизације којим је стечајни дужник испунио све обавезе предвиђене планом реорганизације престају потраживања поверилаца утврђена планом реорганизације.

Непоступање по усвојеном плану и преваран и незаконит план као стечајни разлог

Члан 173

Повериоци обухваћени усвојеним планом, као и повериоци чија су потраживања настала пре усвајања плана а нису обухваћени планом, могу поднети предлог за покретање стечајног поступка и у случају да:

1) је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин;

2) стечајни дужник не поступа по плану или поступа супротно плану реорганизације ако се тиме битно угрожава спровођење плана реорганизације или ако је такво поступање, односно непоступање планом реорганизације утврђено као стечајни разлог.

Сматра се да је спровођење плана битно угрожено у смислу става 1. тачка 2) овог члана ако је услед непоступања по плану или поступања супротно усвојеном плану дошло до неке од следећих последица:

1) негативног одражавања на новчане токове субјекта реорганизације;

2) онемогућавања субјекта реорганизације да обавља пословну делатност;

3) значајног угрожавања интереса једне или више класа поверилаца.

У случају из става 1. овог члана, стечајни судија током претходног стечајног поступка може ангажовати стручно лице или именовати привременог стечајног управника ради утврђивања чињеница од значаја за оцену постојања стечајног разлога.

У случају из става 1. овог члана стечајни судија може ангажовати стручно лице или именовати привременог стечајног управника ради утврђивања чињеница од значаја за оцену постојања стечајног разлога током претходног стечајног поступка.

Ако утврди постојање стечајног разлога из става 1. тачка 1) овог члана, стечајни судија ће решењем о отварању стечајног поступка одредити да се стечајни поступак спроводи банкротством стечајног дужника.

XII МЕЂУНАРОДНИ СТЕЧАЈ

Примена одредаба о међународном стечају

Члан 174

Одредбе о међународном стечају примењују се ако:

1) страни суд или други страни орган који спроводи контролу или надзор над имовином или пословањем дужника или страни представник затражи помоћ у вези са страним поступком;

2) суд или стечајни управник затражи помоћ у страној држави у вези са стечајним поступком који се у Републици Србији води у складу са овим законом;

3) се страни поступак води истовремено са стечајним поступком који се у Републици Србији води у складу са овим законом.

Под страним поступком, у смислу овог закона, подразумева се судски или управни поступак, укључујући и претходни поступак, који се са циљем колективног намирења поверилаца путем реорганизације, банкротства или ликвидације спроводи у страној држави у складу са прописом којим се уређује инсолвентност, а у којем су имовина и пословање дужника под контролом или надзором страног суда или другог надлежног органа.

Страни представник у смислу става 1. овог члана јесте лице или орган, укључујући и оне који су привремено именовани, који су у страном поступку овлашћени да воде реорганизацију, банкротство или ликвидацију над имовином или пословима дужника или да предузимају радње као представник страног поступка.

Искључива међународна надлежност

Члан 174а

Суд Републике Србије је искључиво надлежан за покретање, отварање и спровођење стечајног поступка против стечајног дужника чије је средиште главних интереса на територији Републике Србије (главни стечајни поступак). Исти суд је искључиво међународно надлежан и за све спорове који произлазе из стечајног поступка.

Средиште главних интереса треба да одговара месту одакле дужник редовно управља својим интересима и које је као такво препознато од стране трећих лица.

У недостатку супротног доказа, претпоставља се да стечајни дужник има средиште главних интереса у месту где се налази његово регистровано седиште.

Средиште главних интереса утврђује се према чињеницама које постоје у моменту подношења предлога за покретање главног стечајног поступка.

Ако се средиште главних интереса стечајног дужника налази у иностранству, а његово регистровано седиште се налази у Републици Србији, искључиво је надлежан суд Републике Србије, ако се према праву државе у којој стечајни дужник има средиште главних интереса не може покренути и отворити стечајни поступак на основу средишта главних интереса.

Главни стечајни поступак обухвата целокупну имовину стечајног дужника, без обзира да ли се налази у Републици Србији или у иностранству.

Када се регистровано седиште стечајног дужника налази у иностранству, а средиште главних интереса на подручју Републике Србије, за спровођење поступка из става 1. овог члана искључиво је надлежан суд Републике Србије.

Међународна надлежност према пословној јединици, односно имовини страног стечајног дужника у Републици Србији

Члан 174б

Ако суд у Републици Србији није надлежан према одредби члана 174а став 1. овог закона, надлежан је ако стечајни дужник има сталну пословну јединицу без својства правног лица у Републици Србији (споредни стечајни поступак).

Под сталном пословном јединицом подразумева се било које место пословања у којем стечајни дужник обавља економску делатност, употребом људске радне снаге и добара или услуга.

Ако се у Републици Србији не налази средиште главних интереса, ни пословна јединица стечајног дужника, већ само његова имовина, споредни стечајни поступак у Републици Србији је могуће отворити и водити:

1) ако постоји стечајни разлог, али се у држави где стечајни дужник има средиште главних интереса стечајни поступак не може водити због услова предвиђених у стечајном праву те државе;

2) ако се према праву државе у којој стечајни дужник има средиште главних интереса, стечајни поступак односи само на имовину у тој држави;

3) када се страна судска одлука о отварању стечајног поступка не може признати.

За спровођење стечајног поступка надлежан је суд на чијем подручју се налази стална пословна јединица стечајног дужника, а ако нема пословне јединице у Републици Србији, суд на чијем подручју се налази имовина стечајног дужника.

Ако би више судова били месно надлежни за спровођење споредног стечајног поступка, поступак води суд коме је прво поднет предлог за покретање стечајног поступка.

Споредни стечајни поступак обухвата само имовину стечајног дужника која се налази на територији Републике Србије.

Меродавно право

Члан 175

На стечајни поступак и његова дејства примењује се право државе у којој је стечајни поступак покренут, ако овим законом није другачије уређено.

У случају признања страног поступка у складу са овим законом, на излучна или разлучна права на стварима или правима која се налазе на територији Републике Србије примењују се прописи Републике Србије.

За дејство стечајног поступка на уговоре о раду примењује се право које је меродавно за уговор о раду.

Стварна надлежност за признање страног поступка и сарадњу

Члан 176

Признање страног поступка и сарадњу са страним судовима и другим надлежним органима спроводи суд из члана 15. став 1. овог закона, у складу са законом.

Месна надлежност за признање страног поступка и сарадњу

Члан 177

Признање страног поступка и сарадњу са страним судовима и другим надлежним органима спроводи суд на чијем подручју се налази седиште, односно стална пословна јединица стечајног дужника.

Ако дужник нема седиште ни сталну пословну јединицу у Републици Србији, месно је надлежан суд на чијем подручју се налази претежни део имовине стечајног дужника.

У случају да се стечајни поступак већ води у Републици Србији, суд који спроводи стечајни поступак месно је надлежан за одлучивање о признању и сарадњи са страним судовима и другим надлежним органима.

Овлашћење стечајног управника да предузима радње у страној држави

Члан 178

Стечајни управник именован у складу са овим законом овлашћен је да предузима радње у страној држави у име и за рачун стечајног дужника, односно стечајне масе, ако је то допуштено законом те државе.

Изузетак у случајевима супротним јавном поретку

Члан 179

Надлежни суд може да одбије да предузме радњу у вези са међународним стечајем ако би таква радња била у супротности са јавним поретком Републике Србије.

Помоћ у складу са другим законима

Члан 180

Надлежни суд или стечајни управник могу да пруже и другу помоћ страном представнику, у складу са законом.

Тумачење

Члан 181

Приликом примене одредби о међународном стечају надлежни суд ће посебно имати у виду њихов међународни карактер и потребу побољшања њихове једнообразне примене у доброј вери.

Право непосредног приступа

Члан 182

Страни представник има право непосредног поступања пред судовима у Републици Србији.

Страни представник је приликом предузимања радњи из става 1. овог члана путем подношења одговарајућег захтева или на други начин дужан да у циљу доказивања свога својства поднесе:

1) одлуку о покретању страног поступка и именовању страног представника у оригиналу или овереној копији или овереном препису, преведену на језик који је у службеној употреби у надлежном суду у Републици Србији, заједно са доказом о њеној извршности по праву стране државе;

2) потврду страног суда или другог надлежног органа о постојању страног поступка и именовању страног представника;

3) било који други доказ о постојању страног поступка и именовању страног представника за који надлежни суд у Републици Србији сматра да је прихватљив, а у одсуству доказа из тач. 1) и 2) овог става.

Надлежност у случају подношења захтева од стране страног представника

Члан 183

Подношењем захтева надлежном суду у Републици Србији од стране страног представника, у складу са овим законом, успоставља се надлежност тог суда само за одлучивање по предметном захтеву.

Предлог страног представника за покретање поступка

Члан 184

Страни представник има право да поднесе предлог за покретање стечајног поступка ако су испуњени услови за покретање таквог поступка у складу са овим законом.

Учествовање страног представника у поступку

Члан 185

После признања страног поступка, страни представник има право да учествује у поступку који се према дужнику води у складу са овим законом.

Захтев за признање страног поступка

Члан 186

Страни представник може надлежном суду у Републици Србији да поднесе захтев за признање страног поступка у којем је именован, при чему своје својство доказује на начин предвиђен чланом 182. став 2. овог закона.

Уз захтев за признање прилаже се изјава страног представника у којој се наводе сви страни поступци у вези са дужником који су познати страном представнику, преведена на језик који је у службеној употреби у надлежном суду у Републици Србији.

Претпоставке у вези са признањем

Члан 187

Ако одлука, односно потврда из члана 182. став 2. овог закона пружа доказ да страни поступак има обележја поступка из члана 174. став 2. овог закона и да је страни представник лице или орган из члана 174. став 3. овог закона, суд може те чињенице сматрати утврђеним.

Суд може документа која су поднета уз захтев за признање да сматра аутентичним, без обзира на то да ли су легализована у смислу закона којим се уређује легализација исправа у међународном саобраћају.

Ако се не докаже супротно, сматра се да је регистровано седиште дужника, односно његово пребивалиште ако се ради о физичком лицу, средиште његових главних интереса.

Одлука о признању страног поступка

Члан 188

Осим у случају из члана 179. овог закона, страни поступак се признаје ако:

1) има обележја поступка из члана 174. став 2. овог закона;

2) је страни представник који подноси захтев за признање лице или орган из члана 174. став 3. овог закона;

3) захтев испуњава услове из члана 182. став 2. овог закона;

4) је захтев поднет надлежном суду, у складу са чл. 176. и 177. овог закона.

Страни поступак се признаје као:

1) главни страни поступак, ако се води у држави у којој је средиште главних интереса дужника;

2) споредни страни поступак, ако дужник има сталну пословну јединицу у тој страној држави.

На главни и споредни страни поступак сходно се примењују одредбе чл. 174а и 174б овог закона.

О захтеву за признање страног поступка суд одлучује решењем у хитном поступку.

Решење о признању страног поступка првостепени суд ће по службеној дужности или на захтев заинтересованог лица изменити или укинути ако се утврди да услови за његово доношење нису били испуњени или да су након признања страног поступка престали да постоје.

После отварања стечајног поступка над стечајним дужником чије је средиште главних интереса у Републици Србији, страни поступак се може признати само као споредни страни поступак.

Против решења којим се одбија предлог за признање страног поступка, страни стечајни дужник, страни представник и повериоци имају право жалбе, у року од 15 дана. Жалба не одлаже извршење.

Обавеза обавештавања

Члан 189

После подношења захтева за признање страног поступка, страни представник је дужан да без одлагања обавести суд којем је захтев поднет о:

1) свакој битној промени статуса страног поступка или статуса страног представника;

2) сваком другом страном поступку у вези са истим дужником за који страни представник сазна.

Помоћ која се пружа после подношења захтева за признање страног поступка

Члан 190

Суд може, од момента подношења захтева за признање страног поступка па до одлучивања о том захтеву, на захтев страног представника пружити потребну помоћ привремене природе у случају да је та помоћ хитно потребна ради заштите имовине стечајног дужника или интереса поверилаца.

Помоћ из става 1. овог члана обухвата изрицање следећих мера:

1) забрану принудног извршења над имовином дужника;

2) поверавање управљања или продаје имовине или дела имовине дужника која се налази у Републици Србији страном представнику или другом лицу које одреди суд, ради заштите и очувања вредности имовине којој, због њене природе или других околности, прети опасност од нестанка, губљења вредности или је угрожена на други начин;

3) друге мере које се у складу са овим законом могу одредити после признања страног поступка.

На одређивање, важност, укидање и измену мера из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона које регулишу мере обезбеђења у претходном стечајном поступку.

Мере из става 2. овог члана које је суд одредио престају да важе доношењем одлуке о захтеву за признање, осим ако њихово дејство није продужено у складу са овим законом у оквиру помоћи која се пружа после признања страног поступка.

Суд може одбити да пружи затражену помоћ ако би таква помоћ ометала вођење главног страног поступка.

Правно дејство признања главног страног поступка

Члан 191

Последице признања главног страног поступка су забрана:

1) покретања нових и прекид започетих поступака у вези са имовином, правима, обавезама или одговорностима дужника;

2) принудног извршења на имовини дужника;

3) преноса, оптерећивања и другог располагања имовином дужника.

Суд може одредити изузећа од примене последица из става 1. овог члана само у случајевима предвиђеним овим законом за изузећа од примене последица отварања стечајног поступка, као и у случају када утврди да главни страни поступак не обезбеђује одговарајућу заштиту интереса поверилаца у Републици Србији.

Забрана из става 1. тачка 1) овог члана не представља сметњу за подношење тужби, односно за покретање поступка, ако је то неопходно ради очувања потраживања повериоца према дужнику.

Забрана из става 1. овог члана не представља сметњу за подношење предлога за покретање стечајног поступка у Републици Србији или за пријављивање потраживања у таквом поступку.

Помоћ која се пружа после признања страног поступка

Члан 192

После признања страног споредног поступка, ако је то неопходно ради заштите имовине стечајног дужника или интереса поверилаца, суд може, на захтев страног представника, пружити одговарајућу помоћ путем одређивања следећих мера:

1) забране покретања нових, односно прекид започетих поступака у вези са имовином, правима, обавезама или одговорностима дужника, ако нису прекинути у складу са чланом 191. став 1. тачка 1) овог закона;

2) забране извршења на имовини стечајног дужника, ако извршење није прекинуто у складу са чланом 191. став 1. тачка 2) овог закона;

3) забране преноса, оптерећивања или другог располагања имовином стечајног дужника, ако таква забрана није последица примене одредбе члана 191. став 1. тачка 3) овог закона.

После признања главног или споредног страног поступка, ако је то неопходно ради заштите имовине стечајног дужника или интереса поверилаца, суд може, на захтев страног представника, пружити одговарајућу помоћ путем одређивања следећих мера:

1) извођење доказа саслушањем сведока или на други начин, као и пружање података у вези са имовином, пословањем, правима, обавезама или одговорностима дужника;

2) поверавање страном представнику или другом лицу које одреди суд управљања или продаје имовине или дела имовине дужника која се налази у Републици Србији;

3) продужење важења мера из члана 190. ст. 1. и 2. овог закона;

4) давање других овлашћења која има стечајни управник по основу овог закона или одређивање других забрана у складу са овим законом.

После признања страног поступка, било главног или споредног, суд може на захтев страног представника поверити спровођење деобе имовине или дела имовине дужника која се налази у Републици Србији страном представнику или другом лицу које одреди суд, под условом да суд утврди да је обезбеђена одговарајућа заштита интереса поверилаца у Републици Србији.

Приликом пружања помоћи страном представнику у случају споредног страног поступка у складу са овим чланом, суд је дужан да утврди да се таква помоћ односи на имовину којом би, по одредбама овог закона, требало да се управља у оквиру тог споредног страног поступка или да се односи на податке који су потребни у том поступку.

Заштита поверилаца и других заинтересованих лица

Члан 193

Приликом доношења одлуке о пружању или одбијању пружања помоћи у складу са чл. 190. и 192. овог закона или одлуке о измени или стављању ван снаге таквих мера у складу са ставом 3. овог члана, суд је дужан да утврди да је обезбеђена одговарајућа заштита интереса поверилаца и других заинтересованих лица, укључујући и дужника.

Суд може условити дејство одређених мера на начин који сматра одговарајућим.

Суд може на захтев страног представника или лица на које утичу мере одређене у оквиру пружања помоћи на основу чл. 190. и 192. овог закона или по службеној дужности изменити или ставити ван снаге одређене мере.

Побијање правних радњи дужника

Члан 194

После признања страног поступка, страни представник може побијати правне радње стечајног дужника по истом процесном праву које важи и за стечајног управника.

У случају споредног страног поступка, суд је дужан да утврди да се побијање односи на имовину којом би, по одредбама овог закона, требало да се управља у оквиру тог споредног страног поступка.

Учешће страног представника у поступку који се води у Републици Србији

Члан 195

После признања страног поступка, страни представник може, у складу са законом, бити учесник у сваком поступку у којем је дужник странка.

Постојање овлашћења страног представника представља претходно питање у поступку из става 1. овог члана.

Сарадња и непосредно обраћање између судова у Републици Србији и страних судова и других надлежних органа или страних представника

Члан 196

У случајевима из члана 174. овог закона, суд је дужан да у највећој могућој мери сарађује са страним судовима и другим надлежним органима или страним представницима, непосредно или преко стечајног управника.

Суд има право да се непосредно обраћа, односно да непосредно затражи податке или помоћ од страних судова и других надлежних органа или од страних представника.

Сарадња и непосредно обраћање између стечајног управника и страних судова и других надлежних органа или страних представника

Члан 197

У случајевима из члана 174. овог закона, стечајни управник је дужан да, у вршењу својих дужности и под надзором суда, у највећој могућој мери сарађује са страним судовима и другим надлежним органима или страним представницима.

Стечајни управник има право да се, у вршењу својих дужности и под надзором суда, непосредно обраћа страним судовима и другим надлежним органима или страним представницима.

Облици сарадње

Члан 198

Сарадња из чл. 196. и 197. овог закона може се спроводити на било који одговарајући начин, а нарочито:

1) именовањем лица или органа који предузима радње по налогу суда;

2) разменом података на начин за који суд сматра да је одговарајући;

3) координацијом управљања и надзора над имовином и пословима дужника;

4) одобравањем или применом од стране судова споразума о координацији поступака;

5) координацијом истовремених поступака који се воде према истом дужнику.

Отварање стечајног поступка после признања главног страног поступка

Члан 199

После признања главног страног поступка, стечајни поступак се може отворити само у случају да стечајни дужник има имовину у Републици Србији.

Стечајни поступак из става 1. овог члана води се само у односу на имовину стечајног дужника која се налази у Републици Србији. Изузетно, територијални стечајни поступак може да обухвати и имовину стечајног дужника која се налази у иностранству, у мери која је неопходна за остваривање сарадње у складу са чл. 196, 197. и 198. овог закона и којом би требало да се управља у оквиру тог стечајног поступка.

Координација стечајног поступка и страног поступка

Члан 200

Када се страни поступак и стечајни поступак воде истовремено према истом дужнику, суд ће затражити сарадњу и координацију у складу са чл. 196, 197. и 198. овог закона.

Када је у време подношења захтева за признање страног поступка већ поднет предлог за покретање стечајног поступка:

1) свака помоћ која се пружа у складу са чл. 190. или 192. овог закона мора бити у складу са правилима и потребама претходног стечајног поступка, односно стечајног поступка;

2) члан 191. овог закона се неће примењивати ако је страни поступак признат као главни страни поступак.

Када је предлог за покретање стечајног поступка поднет после признања или после подношења захтева за признање страног поступка:

1) суд ће по службеној дужности преиспитати сваку помоћ која је пружена у складу са чл. 190. или 192. овог закона и измениће, односно ставити ван снаге све такве мере уколико су у супротности са правилима или потребама претходног стечајног поступка, односно стечајног поступка;

2) ако се ради о главном страном поступку, измена или стављање ван снаге забрана из члана 191. став 1. овог закона извршиће се у складу са чланом 191. став 2. овог закона, ако су такве забране у супротности са правилима или потребама претходног стечајног поступка, односно стечајног поступка.

Код одређивања или измене мера помоћи која се пружа представнику споредног страног поступка суд је дужан да утврди да се таква помоћ односи на имовину којом би, у складу са одредбама овог закона, требало да се управља у том споредном страном поступку, односно да је у вези са подацима који су потребни у оквиру тог поступка.

Поступање у случају постојања више страних поступака

Члан 201

У случајевима из члана 174. овог закона, када се према истом дужнику води више од једног страног поступка, суд ће затражити сарадњу и координацију у складу са чл. 196, 197. и 198. овог закона, при чему:

1) свака помоћ која се пружа у складу са чл. 190. или 192. овог закона представнику споредног страног поступка после признања главног страног поступка мора бити у складу са правилима и потребама главног страног поступка;

2) ако је одлука о признању главног страног поступка донета после признања споредног страног поступка или после подношења захтева за признање споредног страног поступка, суд ће по службеној дужности преиспитати сваку помоћ која је пружена у складу са чл. 190. или 192. овог закона и измениће, односно ставиће ван снаге све такве мере уколико су у супротности са правилима или потребама главног страног поступка;

3) ако, после признања споредног страног поступка, буде донета одлука о признању другог споредног страног поступка, суд ће по службеној дужности или на захтев страног представника одредити, изменити или ставити ван снаге мере помоћи у циљу обезбеђивања координације поступака.

Претпоставка постојања стечајног разлога на основу признања главног страног поступка

Члан 202

Ако се не докаже супротно, постојање стечајног разлога се претпоставља у случају постојања правноснажне одлуке о признању главног страног поступка који се води према стечајном дужнику. Суд неће отворити стечајни поступак ако стечајни дужник докаже да не постоји ниједан од стечајних разлога из члана 11. овог закона.

Намирење поверилаца у поступцима који се воде истовремено

Члан 203

Осим у случају постојања разлучног или излучног права, поверилац чије је потраживање делимично исплаћено у поступку који је спроведен у складу са законом којим се уређује инсолвентност у страној држави не може да прими исплату на име истог потраживања у стечајном поступку који се води према истом дужнику све док су исплате према осталим повериоцима истог исплатног реда или класе у реорганизацији пропорционално мање од износа који је тај поверилац већ примио.

XIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Кривична дела

Пријављивање лажног потраживања

Члан 204

Ко суду у стечајном поступку који се води по одредбама овог закона пријави лажно потраживање подношењем лажних докумената или на други начин, казниће се затвором од једне до три године и новчаном казном од 500.000 динара до 10.000.000 динара.

Необавештавање о намирењу потраживања

Члан 204а

Ко у току стечајног поступка наплати своје потраживање од јемца или главног дужника, а у року од осам дана од дана извршене наплате не обавести суд о наплати потраживања, казниће се новчаном казном од 500.000 динара до 10.000.000 динара.

Располагање имовином стечајног дужника после отварања стечајног поступка

Члан 205

Ко после отварања стечајног поступка, а пре ступања на дужност стечајног управника располаже стварима и правима из стечајне масе без накнаде или уз накнаду која не одговара тржишној вредности, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривично дело учињено из користољубља до 10.000.000 динара.

Ко после именовања привременог стечајног управника, док он не ступи на дужност, располаже стварима и правима стечајног дужника без накнаде или уз накнаду која не одговара тржишној вредности, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривично дело учињено из користољубља до 10.000.000 динара.

Лажно приказивање и прикривање чињеница у унапред припремљеном плану реорганизације

Члан 206

Ко у унапред припремљеном плану реорганизације лажно прикаже или прикрије чињенице од значаја за доношење одлуке суда или гласање поверилаца о плану, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривично дело учињено из користољубља до 10.000.000 динара.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 207

Стечајни поступци који су на дан почетка примене овог закона у току, наставиће се по прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.

Изузетно, на стечајне поступке из става 1. овог члана примењиваће се одредбе чл. 22. до 26, чл. 29. и 30. и члана 157. став 5. овог закона.

Члан 208

Од дана почетка примене овог закона до 31. децембра 2010. године одредбе чл. 150. до 154. овог закона примењиваће се на правна лица која су обуставила сва плаћања у непрекидном трајању од три године, а од 1. јануара 2010. године до 31. децембра 2011. године примењиваће се на правна лица која су обуставила сва плаћања у непрекидном трајању од две године.

Члан 209

У стечајним поступцима над банкама и друштвима за осигурање, надлежности и овлашћења стечајног судије из овог закона врши стечајно веће, у складу са одредбама закона којим се уређује стечај и ликвидација банака и друштава за осигурање, осим ако је тим законом другачије прописано.

Члан 210

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од 30 дана од ступања на снагу овог закона.

Члан 211

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о стечајном поступку (“Службени гласник РС”, бр. 84/04 и 85/05 – др. закон).

Члан 212

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а почиње да се примењује тридесетог дана од дана његовог ступања на снагу, осим:

1) одредаба члана 25. став 3. и члана 30. овог закона које почињу да се примењују 1. јула 2010. године;

2) одредбе члана 25. став 4. овог закона која почиње да се примењује 1. јануара 2012. године;

3) одредаба чл. 150. до 154. овог закона које почињу да се примењују деведесетог дана од дана његовог ступања на снагу.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама

Закона о стечају

(“Сл. гласник РС”, бр. 83/2014)

Члан 67[с1]

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона донеће се у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 68[с1]

Стечајни поступци који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани окончаће се по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 69[с1]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 181. Закона о привредним друштвима (“Службени гласник РС”, бр. 36/11 и 99/11).

Члан 70[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 10. овог закона, које се примењују од 1. октобра 2014. године и одредбе члана 1. став 2. овог закона, која се примењује од 1. јануара 2015. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама

Закона о стечају

(“Сл. гласник РС”, бр. 113/2017)

Члан 65[с2]

Подзаконски акти донети на основу овлашћења из Закона о стечају (“Службени гласник РС”, бр. 104/09, 99/11 – др. закон, 71/12 – УС и 83/14), ускладиће се са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 66[с2]

Стечајни поступци који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани окончаће се по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.

Члан 67[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма

(“Службени гласник РС” 113/2017)

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом прописују се радње и мере које се предузимају ради спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма.

Овим законом уређује се надлежност Управе за спречавање прања новца (у даљем тексту: Управа) и надлежност других органа за спровођење одредаба овог закона.

Прање новца и финансирање тероризма

Члан 2.

Прањем новца, у смислу овог закона, сматра се:

1) конверзија или пренос имовине стечене извршењем кривичног дела;

2) прикривање или нетачно приказивање праве природе, порекла, места налажења, кретања, располагања, власништва или права у вези са имовином која је стечена извршењем кривичног дела;

3) стицање, држање или коришћење имовине стечене извршењем кривичног дела.

Финансирањем тероризма, у смислу овог закона, сматра се обезбеђивање или прикупљање имовине или покушај њеног обезбеђивања или прикупљања, у намери да се користи или са знањем да може бити коришћена, у целости или делимично:

1) за извршење терористичког акта;

2) од стране терориста;

3) од стране терористичких организација.

Под финансирањем тероризма сматра се и подстрекавање и помагање у обезбеђивању и прикупљању имовине, без обзира да ли је терористички акт извршен и да ли је имовина коришћена за извршење терористичког акта.

Терористичким актом, у смислу овог закона, сматра се дело утврђено споразумима наведеним у анексу уз Међународну конвенцију о сузбијању финансирања тероризма, као и било које друго дело чији је циљ да изазове смрт или тежу телесну повреду цивила или било ког другог лица које не учествује активно у непријатељствима у случају оружаног сукоба, када је сврха таквог дела, по његовој природи или сплету околности повезаних са тим делом, да застраши становништво, или да примора неку владу или неку међународну организацију да учини или да се уздржи од чињења неког дела.

Терористом, у смислу овог закона, сматра се лице које само или са другим лицима са умишљајем:

1) покуша или учини терористички акт на било који начин, непосредно или посредно;

2) подстрекава и помаже у извршењу терористичког акта;

3) располаже сазнањем о намери групе терориста да изврши терористички акт, допринесе извршењу или помогне групи настављање вршења терористичког акта са заједничком сврхом.

Терористичком организацијом, у смислу овог закона, сматра се група терориста која:

1) покуша или учини терористички акт на било који начин, непосредно или посредно;

2) подстрекава и помаже у извршењу терористичког акта;

3) располаже сазнањем о намери групе терориста да изврши терористички акт, допринесе извршењу или помогне групи настављање вршења терористичког акта са заједничком сврхом.

Појмови

Члан 3.

Поједини појмови у смислу овог закона имају следеће значење:

1) имовина јесу ствари, новац, права, хартије од вредности и друге исправе у било ком облику, којима се може утврдити право својине и другa права;

2) новац јесте готов новац (домаћи и страни), средства на рачунима (динарска и девизна) и електронски новац;

3) физички преносива средства плаћања јесу готов новац, чекови, менице и друга физички преносива средства плаћања, платива на доносиоца;

4) лице страног права је правнa формa организовања у циљу управљања и располагања имовином којa не постоји у домаћем законодавству (нпр. траст, ансталт, фидуције, фидокомис и сл.);

5) странка јесте физичко лице, предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос са обвезником;

6) траст је лице страног права које једно лице, оснивач (settlor, trustor) успоставља за живота или по смрти, а које поверава имовину на располагање и управљање поверенику (trustee) у корист корисника (beneficiary) или у неку посебно назначену сврху, и то тако да: имовина није део имовине оснивача траста; право својине на имовини траста има повереник који имовину држи, користи и њоме располаже у корист корисника или оснивача, а у складу са условима траста; уговором о трасту обављање одређених послова се може поверити и заштитнику (trust protector), чија је основна улога да обезбеди да се имовином траста располаже и управља тако да се у пуној мери остваре циљеви успостављања траста; корисник је физичко лице или група лица у чијем интересу је лице страног права основано или послује, без обзира на то да ли је то лице или група лица одређена или одредива;

7) трансакција јесте пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника;

8) готовинска трансакција јесте физички пријем или давање готовог новца;

9) лица грађанског права јесу удружења појединаца која удружују или ће удруживати новац или другу имовину за одређену намену;

10) стварни власник странке је физичко лице које посредно или непосредно има у својини или контролише странку; странка из ове тачке укључује и физичко лице;

11) стварни власник привредног друштва, односно другог правног лица јесте:

(1) физичко лице, које је посредно или непосредно ималац 25% или више пословног удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању правним лицем, односно учествује у капиталу правног лица са 25% или више удела, односно физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука;

(2) физичко лице, које привредном друштву посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу има право да битно утиче на доношење одлука органа управљања привредним друштвом приликом одлучивања о финансирању и пословању;

12) стварни власник траста је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом; одредбa ове тачке се аналогно примењујe на стварнoг власника другог лица страног права;

13) пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати;

14) коресподентски однос јесте однос између две банке или друге сличне институције, који настаје отварањем рачуна једне банке или друге сличне институције код друге банке у циљу вршења послова међународног платног промета;

15) квази банка јесте страна банка или друга финансијска институција која се бави пословима који одговарају пословима банке или друге финансијске институције, која је регистрована у држави у којој се налази њено стварно седиште, односно у којој нема физичког присуства органа управљања и која није део финансијске групе уређене одговарајућим прописима;

16) лични документ јесте важећа исправа са фотографијом издата од стране надлежног државног органа;

17) службена исправа јесте исправа коју је у оквиру својих овлашћења издало службено лице или одговорно лице, при чему се под тим лицима сматрају лица у смислу одредаба Кривичног законика („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05-исправка, 107/05-исправка, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16);

18) информација о активностима странке која је физичко лице јесте обавештење о личном, професионалном или сличном деловању странке (запослен, пензионер, студент, незапослен итд), односно податак о активности странке (на спортском, културноуметничком, научноистраживачком, васпитнообразовном или другом подручју), који представља основ за успостављање пословног односа;

19) информација о активностима странке која је предузетник, правно лице, лице страног права или лице грађанског права јесте обавештење о делатности странке, пословним односима и пословним партнерима, пословним резултатима и слична обавештења;

20) оф-шор (offshore) правно лице је страно правно лице које не обавља или не сме да обавља производну или трговинску делатност у држави у којој је регистровано;

21) анонимно друштво јесте страно правно лице са непознатим власницима или управљачима;

22) функционер је функционер друге државе, функционер међународне организације и функционер Републике Србије;

23) функционер друге државе је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у другој држави, и то:

(1) шеф државе и/или владе, члан владе и његов заменик,

(2) изабрани представник законодавног тела,

(3) судија врховног и уставног суда или другог судског органа на високом нивоу, против чије пресуде, осим у изузетним случајевима, није могуће користити редовни или ванредни правни лек,

(4) члан рачунског суда, односно врховне ревизорске институције и чланови органа управљања централне банке,

(5) амбасадор, отправник послова и високи официр оружаних снага,

(6) члан управног и надзорног органа правног лица које је у већинском власништву стране државе,

(7) члан органа управљања политичке странке;

24) функционер међународне организације је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у међународној организацији, као што је: директор, заменик директора, члан органа управљања, или другу еквивалентну функцију у међународној организацији;

25) функционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то:

(1) председник државе, председник Владе, министар, државни секретар, посебни саветник министра, помоћник министра, секретар министарства, директор органа у саставу министарства и његови помоћници, и директор посебне организације, као и његов заменик и његови помоћници,

(2) народни посланик,

(3) судије Врховног касационог, Привредног апелационог и Уставног суда,

(4) председник, потпредседник и члан савета Државне ревизорске институције,

(5) гувернер, вицегувернер, члан извршног одбора и члан Савета гувернера Народне банке Србије,

(6) лице на високом положају у дипломатско-конзуларним представништвима (амбасадор, генерални конзул, отправник послова),

(7) члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе,

(8) члан органа управљања политичке странке;

26) члан уже породице функционера јесте брачни или ванбрачни партнер, родитељи, браћа и сестре, деца, усвојена деца и пасторчад, и њихови брачни или ванбрачни партнери;

27) ближи сарадник функционера јесте физичко лице које остварује заједничку добит из имовине или успостављеног пословног односа или има било које друге блиске пословне односе са функционером (нпр. физичко лице које је формални власник правног лица или лица страног права, а стварну добит остварује функционер);

28) највише руководство јесте лице или група лица која, у складу са законом, води и организује пословање обвезника и одговорно је за обезбеђивање законитости рада;

29) пренос новчаних средстава је било која трансакција која се најмање једним делом извршава електронским путем од стране пружаоца платних услуга у име платиоца, са циљем да та новчана средства буду доступна примаоцу плаћања код пружаоца платних услуга, без обзира на то да ли су платилац или прималац плаћања исто лице и да ли су платиочев пружалац платних услуга и пружалац платних услуга примаоца плаћања исто лице;

30) пружалац платних услуга је банка, институција електронског новца, платна институција, Народна банка Србије, Управа за трезор или други органи јавне власти у Републици Србији, у складу са својим надлежностима утврђеним законом, као и јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге;

31) платилац је физичко или правно лице које на терет свог платног рачуна издаје платни налог или даје сагласност за извршење платне трансакције на основу платног налога који издаје прималац плаћања, а ако нема платног рачуна – физичко или правно лице које издаје платни налог;

32) прималац плаћања је физичко или правно лице које је одређено као прималац новчаних средстава која су предмет платне трансакције;

33) посредник у преносу новчаних средстава је пружалац платних услуга који није у уговорном односу са платиоцем, нити са примаоцем плаћања, а учествује у извршењу преноса новчаних средстава;

34) платни рачун је рачун који се користи за извршавање платних трансакција, а који води пружалац платних услуга за једног или више корисника платних услуга;

35) јединствена идентификациона ознака јесте комбинација слова, бројева и/или симбола коју пружалац платних услуга утврђује кориснику платних услуга и која се у платној трансакцији употребљава за недвосмислену идентификацију тог корисника и/или његовог платног рачуна;

36) претходно кривично дело је кривично дело из кога је прoистекла имовина која је предмет кривичног дела прања новца, без обзира на то да ли је извршено у Републици Србији или иностранству;

37) неуобичајена трансакција је трансакција која одступа од уобичајеног пословања странке код обвезника.

Обвезници

Члан 4.

Обвезници, у смислу овог закона, јесу:

1) банке;

2) овлашћени мењачи, привредни субјекти који мењачке послове обављају на основу посебног закона којим се уређује њихова делатност;

3) друштва за управљање инвестиционим фондовима;

4) друштва за управљање добровољним пензијским фондовима;

5) даваоци финансијског лизинга;

6) друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и заступници у осигурању, који имају дозволу за обављање послова осигурања живота, осим друштава за заступање и заступника у осигурању за чији рад одговара друштво за осигурање у складу са законом;

7) брокерско-дилерска друштва;

8) приређивачи посебних игара на срећу у играчницама и приређивачи игара на срећу преко средстава електронске комуникације;

9) друштво за ревизију и самостални ревизор;

10) институције електронског новца;

11) платне институције;

12) посредници у промету и закупу непокретности;

13) факторинг друштва;

14) предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга;

15) порески саветници;

16) јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге;

17) лица која се баве пружањем услуга куповине, продаје или преноса виртуелних валута или замене тих валута за новац или другу имовину преко интернет платформи, уређаја у физичком облику или на други начин, односно која посредују при пружању ових услуга.

Обвезници су и адвокати када:

1) помажу у планирању или извршавању трансакција за странку у вези са:

(1) куповином или продајом непокретности или привредног друштва,

(2) управљањем имовином странке,

(3) отварањем или располагањем рачуном код банке (банкарским рачуном, штедним улогом или рачуном за пословање са хартијама од вредности),

(4) прикупљањем средстава неопходних за оснивање, обављање делатности и управљање привредним друштвима,

(5) оснивањем, пословањем или управљањем привредног друштва или лица страног права;

2) у име и за рачун странке врше финансијску трансакцију или трансакцију у вези са непокретношћу.

Обвезници су и јавни бележници у складу са посебним одредбама овог закона.

II. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ОБВЕЗНИЦИ

1. Опште одредбе

Радње и мере које предузимају обвезници

Члан 5.

Радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма предузимају се пре, у току и након вршења трансакције или успостављања пословног односа.

Радње и мере из става 1. овог члана обухватају:

1) познавање странке и праћење њеног пословања (у даљем тексту: познавање и праћење странке);

2) достављање информација, података и документације Управи;

3) одређивање лица задуженог за извршавање обавеза из овог закона (у даљем тексту: овлашћено лице) и његовог заменика, као и обезбеђивање услова за њихов рад;

4) редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених;

5) обезбеђивање редовне унутрашње контроле извршавања обавеза из овог закона, као и интерне ревизије ако је то у складу са обимом и природом пословања обвезника;

6) израду списка показатеља (индикатора) за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

7) вођење евиденција, заштиту и чување података из тих евиденција;

8) спровођење мера из овог закона у пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву обвезника у страним државама;

9) извршавање других радњи и мера на основу овог закона.

Обвезник је дужан да у вези са ставом 1. овог члана сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.

Aнализа ризика

Члан 6.

Oбвезник је дужан да изради и редовно ажурира анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма (у даљем тексту: анализа ризика) у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона.

Анализа ризика из става 1. овог члана мора да буде сразмерна природи и обиму пословања, као и величини обвезника, мора да узме у обзир основне врсте ризика (ризик странке, географски ризик, ризик трансакције и ризик услуге) и друге врсте ризика које је обвезник идентификовао због специфичности пословања.

Aнализа ризика из става 1. овог члана садржи:

1) анализу ризика у односу на целокупно пословање обвезника;

2) анализу ризика за сваку групу или врсту странке, односно пословног односа, односно услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности, односно трансакције.

Oбвезник је дужан да анализу ризика из става 1. овог члана достави Управи и органима надлежним за вршење надзора над применом закона, на њихов захтев, у року од три дана од дана испостављања тог захтева, осим ако орган надлежан за вршење надзора захтевом не одреди дужи рок.

На основу анализе ризика из става 3. тачка 2) овог члана обвезник сврстава странку у једну од следећих категорија ризика:

1) ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењује најмање поједностављене радње и мере;

2) средњег ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењује најмање опште радње и мере;

3) високог ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењује појачане радње и мере.

Обвезник интерним актима може, поред наведених, предвидети и додатне категорије ризика, и одредити адекватне радње и мере из овог закона за те категорије ризика.

Министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: Министар), на предлог Управе, ближе уређује начин и разлоге на основу којих обвезник сврстава странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију у категорију ниског ризика од прања новца или финансирање тероризма, у складу са признатим међународним стандардима.

2. Познавање и праћење странке

а) Опште одредбе

Радње и мере познавања и праћења странке

Члан 7.

Ако овим законом није другачије одређено, обвезник је дужан да:

1) утврди идентитет странке;

2) провери идентитет странке на основу докумената, података или информација прибављених из поузданих и веродостојних извора;

3) утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом;

4) прибави и процени веродостојност информација о сврси и намени пословног односа или трансакције и друге податке у складу са овим законом;

5) прибави и процени веродостојност информација о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, у складу са проценом ризика;

6) редовно прати пословање и проверава усклађеност активности странке са природом пословног односа и уобичајеним обимом и врстом пословања странке.

Обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може да изврши радње и мере из става 1. тач. 1)–5) овог члана, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом.

У случајевима из става 2. овог члана обвезник је дужан да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и да поступи у складу са одредбама члана 47. овог закона. Службену белешку обвезник чува у складу са законом.

Када се спроводе радње и мере познавања и праћења странке

Члан 8.

Радње и мере из члана 7. овог закона обвезник врши:

1) при успостављању пословног односа са странком;

2) при вршењу трансакције у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције (у даљем тексту: у динарској противвредности), без обзира на то да ли се ради о једној или више мeђусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен;

3) при преносу новчаних средстава у складу са чл. 11–15. овог закона, у случају када пословни однос није успостављен;

4) када у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

5) када постоји сумња у истинитост или веродостојност прибављених података о странци и стварном власнику.

Изузетно од одредаба става 1. овог члана обвезник који врши мењачке послове дужан је да радње и мере из члана 7. овог закона изврши приликом вршења трансакције у износу од 5.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција.

Изузетно од одредaба става 1. овог члана, обвезник из члана 4. став 1. тачка 8) овог закона je дужан да радње и мере из члана 7. овог закона изврши приликом подизања добитака, полагања улога или у оба случаја, када се врше трансакције у износу од 2.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција.

Познавање и праћење странке приликом успостављања пословног односа

Члан 9.

Радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона обвезник врши пре успостављања пословног односа са странком.

Познавање и праћење странке при вршењу трансакције

Члан 10.

У случају из члана 8. став 1. тачка 2) и ст. 2. и 3. овог закона обвезник врши радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона пре извршења трансакције.

б) Посебне одредбе у вези са преносом новчаних средстава

Обавезе платиочевог пружаоца платних услуга

Члан 11.

Платиочев пружалац платних услуга дужан је да прикупи податке о платиоцу и примаоцу плаћања и да их укључи у образац платног налога или електронску поруку који прате пренос новчаних средстава од платиоца до примаоца плаћања.

Подаци о платиоцу се прикупљају ако је реч о преносу новчаних средстава у износу од 1.000 евра или више, у динарској противвредности, као и без обзира на износ ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

Подаци о платиоцу су:

1) име и презиме, односно назив и седиште платиоца;

2) број платног рачуна, односно друга јединствена идентификациона ознака, ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна;

3) адреса, односно седиште платиоца.

Уколико је немогуће прибавити податке о адреси, односно седишту платиоца, прикупља се један од следећих података:

1) национални идентификациони број, односно друга идентификациона ознака коју даје пружалац платних услуга;

2) датум и место рођења.

Подаци о примаоцу плаћања су:

1) име и презиме, односно назив и седиште примаоца плаћања;

2) број платног рачуна примаоца плаћања, односно друга јединствена идентификациона ознака, ако се пренос новчаних средстава врши без отварања рачуна.

Пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају када се:

1) пренос новчаних средстава обавља са платног рачуна отвореног код пружаоца платне услуге;

2) пренос новчаних средстава у износу мањем од 1.000 евра у динарској противвредности обавља са платног рачуна отвореног код другог пружаоца платне услуге.

Пружалац платних услуга је дужан да сачини процедуре за проверу потпуности података из овог члана.

У складу са проценом ризика, пружалац платне услуге може проверавати тачност прикупљених података без обзира на износ новчаних средстава која се преносе.

Обавезе пружаоца платних услуга примаоца плаћања

Члан 12.

Пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан је да провери да ли су подаци о платиоцу и примаоцу плаћања укључени у образац платног налога или електронску поруку које прате пренос новчаних средстава.

Пружалац платних услуга је дужан да сачини процедуре за проверу потпуности података из става 1. овог члана и чл. 11, 13, 14. и 15. овог закона.

Уколико је пренос новчаних средстава у износу од 1.000 евра или више, у динарској противвредности, пружалац платних услуга је дужан да провери идентитет примаоца плаћања, осим ако идентитет није већ проверен у складу са чл. 17–23. овог закона, или ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

У складу са проценом ризика, пружалац платне услуге може проверавати идентитет примаоца плаћања без обзира на износ новчаних средстава која се преносе.

Информације које недостају

Члан 13.

Пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан је да, користећи приступ заснован на процени ризика, сачини процедуре о поступању у случају да пренос новчаних средстава не садржи потпуне информације из члана 11. ст. 3–5. овог закона.

Уколико долазећа електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке прописане чланом 11. ст. 3. и 4. овог закона, или су ти подаци непотпуни, пружалац платних услуга може да одбије пренос новчаних средстава или да привремено обустави извршење преноса новчаних средстава и затражи од пружаоца платних услуга платиоца податке који недостају.

Уколико пружалац платне услуге платиоца учестало не доставља тачне и потпуне податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона, пружалац платне услуге примаоца плаћања ће размотрити прекид пословне сарадње са пружаоцем платне услуге платиоца, али је дужан да га о прекиду сарадње претходно обавести. Пружалац платних услуга о прекиду пословне сарадње обавештава Управу.

Пружалац платних услуга дужан је да размотри да ли недостатак тачних и потпуних података из члана 11. ст. 3–5. овог закона представља основ сумње у прање новца или финансирање тероризма. Уколико пружалац платних услуга утврди да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, сачињава белешку, коју чува у складу са законом.

Обавезе посредника у преносу новчаних средстава

Члан 14.

Посредник у преносу новчаних средстава дужан је да обезбеди да сви подаци о платиоцу и примаоцу плаћања буду сачувани у обрасцу или поруци која прати пренос новчаних средстава.

Посредник у преносу новчаних средстава дужан је да, користећи приступ заснован на процени ризика, сачини процедуре о поступању у случају да електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона.

Посредник у преносу новчаних средстава дужан је да, уколико утврди да електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона, а у складу са процедурама из става 2. овог члана, одбије пренос новчаних средстава или да привремено обустави пренос новчаних средстава и затражи од платиочевог пружаоца платних услуга податке који недостају, у року одређеном процедурама из ставa 2. овог члана.

Уколико платиочев пружалац платних услуга учестало не доставља тачне и потпуне податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона, посредник у преносу новчаних средстава ће размотрити прекид пословне сарадње са платиочевим пружаоцем платних услуга, али је дужан да га о прекиду сарадње претходно обавести.

Посредник у преносу новчаних средстава дужан је да размотри да ли недостатак тачних и потпуних података из члана 11. ст. 3–5. овог закона представља основ сумње у прање новца или финансирање тероризма. Уколико посредник у преносу новчаних средстава утврди да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, сачињава белешку, коју чува у складу са законом.

Изузеци од обавезе прикупљања података о платиоцу и примаоцу плаћања

Члан 15.

Пружалац платних услуга није дужан да прикупи податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона у следећим случајевима:

1) када се преносом новчаних средстава врши плаћање пореза, новчаних казни и других јавних давања;

2) када су платилац и прималац плаћања пружаоци платних услуга који делују у своје име и за свој рачун;

3) када платилац подиже новац са свог рачуна;

4) када су испуњени услови из члана 16. став 1. овог закона.

в) Изузетак од познавања и праћења странке код одређених услуга

Члан 16.

Издаваоци електронског новца не морају вршити радње и мере познавања и праћења странке ако је у складу са анализом ризика процењено да постоји низак ризик од прања новца или финансирања тероризма и ако су испуњени сви следећи услови:

1) износ електронског новца похрањен на платном инструменту се не може допуњавати или максимални месечни лимит за плаћање је ограничен на 250 евра у динарској противвредности и који се може користити само у Републици Србији;

2) максимални износ похрањеног електронског новца не прелази 250 евра у динарској противвредности;

3) новац похрањен на платном инструменту се користи искључиво за куповину робе или услуга;

4) платни инструмент се не може финансирати анонимним електронским новцем;

5) издавалац електронског новца у довољној мери прати трансакције или пословни однос тако да може да открије неуобичајене или сумњиве трансакције.

Одредбе става 1. овог члана не примењују се ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и у случају откупа електронског новца за готов новац или у случају подизања готовог новца у вредности електронског новца, где откупљени износ прелази 100 евра у динарској противвредности.

г) Вршење радњи и мера познавања и праћења странке

г1) Утврђивање и провера идентитета странке

Утврђивање и провера идентитета физичког лица, законског заступника и пуномоћника

Члан 17.

Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је физичко лице и законског заступника те странке прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона.

Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у лични документ уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши. Ако из тог документа није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе. Подаци које, из објективних разлога није могуће прибавити на тај начин, прибављају се непосредно од странке.

Изузетно од одредаба става 2. овог члана, странка која је физичко лице може извршити трансакцију или успоставити пословни однос преко пуномоћника.

Ако, у име странке која је физичко лице, трансакцију врши или пословни однос успоставља пуномоћник или законски заступник, обвезник је дужан да, поред идентитета странке, утврди и провери идентитет пуномоћника и законског заступника, прибави податке из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона на начин који је прописан у ставу 2. овог члана, као и да тражи оверено писмено овлашћење (пуномоћје), или друге јавне исправе којим се доказује својство законског заступника, чије копије чува у складу са законом. При том, обвезник је дужан да примени мере из члана 39. овог закона.

Ако приликом утврђивања и провере идентитета странке на основу овог члана обвезник посумња у истинитост прикупљених података или веродостојност исправа из којих су подаци прибављени, дужан је да од странке прибави писмену изјаву о истинитости и веродостојности података и исправа.

Приликом идентификације лица из става 1. овог члана обвезник је дужан да прибави фотокопију личног документа тог лица. Обвезник је дужан да на тој фотокопији упише датум, време и лично име лица које је извршило увид. Фотокопију из овог става обвезник чува у складу са законом.

Утврђивање и провера идентитета физичког лица путем квалификованог електронског сертификата

Члан 18.

Изузетно од одредаба члана 17. став 2. овог закона обвезник може да утврди и провери идентитет странке која је физичко лице, односно његов законски заступник и на основу квалификованог електронског сертификата странке, издатог од стране сертификационог тела са седиштем у Републици Србији, односно страног електронског сертификата који је равноправан са домаћим, у складу са законом којим је уређено електронско пословање и електронски потпис.

Услови под којима се може утврдити и проверити идентитет странке (физичког лица), односно њеног законског заступника путем квалификованог електронског сертификата странке су:

1) да је квалификовани електронски сертификат странке издат од стране сертификационог тела које је уписано у регистар који води надлежни орган у складу са законом којим је уређено електронско пословање и електронски потпис;

2) да квалификовани електронски сертификат странке није издат под псеудонимом;

3) да обвезник обезбеди техничке и друге услове који му омогућавају да у сваком тренутку провери да ли је квалификовани електронски сертификат странке истекао или је опозван и да ли је приватни криптографски кључ важећи и издат у складу са тачком 1) овог става;

4) да обвезник провери да ли квалификовани електронски сертификат странке има ограничења употребе сертификата у погледу висине трансакције, начина пословања и слично и да своје пословање усклади са тим ограничењима;

5) обвезник је дужан да обезбеди техничке услове за вођење евиденције о коришћењу система путем квалификованог електронског сертификата странке.

Обвезник је дужан да обавести Управу и надзорни орган да ће утврђивање и проверу идентитета странке вршити на основу квалификованог електронског сертификата странке. Приликом обавештавања, дужан је да достави и изјаву о испуњености услова из става 2. тач. 3) и 4) овог члана.

При утврђивању и провери идентитета странке обвезник, на основу става 1. овог члана, прикупља податке о странци из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона из квалификованог електронског сертификата. Подаци које није могуће добити из тог сертификата прибављају се из копије личног документа, коју странка шаље обвезнику у папирном или електронском облику. Ако на овај начин није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се непосредно од странке.

Сертификационо тело, које је странци издало квалификовани електронски сертификат, дужно је да обвезнику, на његов захтев, без одлагања достави податке о начину на који је утврдило и проверило идентитет странке која је ималац сертификата.

Изузетно од одредаба ст. 1. и 3. овог члана, утврђивање и провера идентитета странке на основу квалификованог електронског сертификата није дозвољена ако постоји сумња да је квалификовани електронски сертификат злоупотребљен, односно ако обвезник утврди да су околности које суштински утичу на важење сертификата измењене, а сертификационо тело тај сертификат није опозвало.

Ако приликом утврђивања и провере идентитета странке на основу овог члана обвезник посумња у истинитост прикупљених података или веродостојност исправа из којих су подаци прибављени, дужан је да обустави поступак утврђивања и провере идентитета физичког лица путем квалификованог електронског сертификата, и да утврди и провери идентитет на основу члана 17. овог закона.

Народна банка Србије може ближе уредити и друге начине и услове утврђивања и провере идентитета странке која је физичко лице и законског заступника те странке коришћењем средстава електронске комуникације и без обавезног физичког присуства лица чија се идентификација врши код обвезника из члана 4. став 1. тач. 1), 4), 5), 6), 10), 11) и 16) овог закона.

Утврђивање и провера идентитета предузетника

Члан 19.

Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је предузетник прибављањем података из члана 99. став 1. тач. 1) и 3) овог закона.

Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, као и лична документа предузетника, чије копије чува у складу са законом. На копији коју чува, обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију.

Документација из регистра из става 2. овог члана не сме бити старија од три месеца од дана издавања.

Обвезник може податке из става 1. овог члана прибавити непосредним увидом у регистар који води надлежни орган државе седишта или други званични јавни регистар. Обвезник је дужан да на одштампаном изводу из тог регистра упише датум, време и лично име лица које је извршило увид. Извод из овог става обвезник чува у складу са законом.

Ако није могуће прибавити све податке из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације коју доставља странка. Ако поједине податке који недостају, из објективних разлога није могуће утврдити на прописани начин, обвезник је дужан да те податке утврди на основу писмене изјаве странке.

Ако обвезник посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације дужан је да о томе прибави писмену изјаву странке.

Утврђивање и провера идентитета правног лица

Члан 20.

Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је правно лице прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 1) овог закона.

Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, чију копију чува у складу са законом. На копији коју чува, обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију.

Документација из става 2. овог члана не сме бити старија од три месеца од дана издавања.

Обвезник може податке из става 1. овог члана прибавити непосредним увидом у регистар који води надлежни орган државе седишта или други званични јавни регистар. Обвезник је дужан да на одштампаном изводу из тог регистра упише датум, време и лично име лица које је извршило увид. Извод из овог става обвезник чува у складу са законом.

Ако није могуће прибавити све податке из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације коју доставља странка. Ако поједине податке који недостају, из објективних разлога није могуће утврдити на прописани начин, обвезник је дужан да те податке утврди на основу писмене изјаве странке.

Ако обвезник посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације дужан је да о томе прибави писмену изјаву странке.

Ако је странка страно правно лице које обавља делатност у Републици Србији преко свог огранка, обвезник је дужан да утврди и провери идентитет страног правног лица и његовог огранка.

Утврђивање и провера идентитета заступника правног лица и лица страног права

Члан 21.

Обвезник утврђује идентитет заступника правног лица увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак. На копији коју чува, односно одштампаном изводу, обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију, односно званични јавни регистар.

На проверу идентитета заступника правног лица и прибављање података из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона сходно се примењују одредбе члана 17. ст. 2. и 6. овог закона.

Ако обвезник код утврђивања и провере идентитета заступника правног лица посумња у истинитост прибављених података, дужан је да о томе прибави његову писмену изјаву.

Приликом утврђивања и провере идентитета заступника лица страног права и прибављања његових података сходно се примењују одредбе ст. 1–3. овог члана.

Ако је правно лице заступник правног лица или лица страног права, обвезник је дужан да утврди и провери идентитет заступника у складу са чланом 20. овог закона.

На утврђивање и проверу идентитета заступника правног лица које заступа правно лице или лице страног права, обвезник је дужан да примени одредбе ст. 1–3. овог члана.

Утврђивање и провера идентитета прокуристе и пуномоћника правног лица, лица страног права и предузетника

Члан 22.

Ако у име правног лица пословни однос успоставља или трансакцију врши прокуриста или пуномоћник, обвезник утврђује његов идентитет из писменог овлашћења које је издао заступник правног лица. На копији коју чува, обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију.

На проверу идентитета прокуристе или пуномоћника и прибављање података из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона сходно се примењују одредбе члана 17. ст. 2. и 6. овог закона.

У случају из става 1. овог члана, обвезник је дужан да утврди идентитет заступника правног лица увидом у оригинал или оверену копију документа из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак. На копији коју чува, односно одштампаном изводу обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију, односно званични јавни регистар. Обвезник је дужан да податке о заступнику из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона који недостају прибави из копије личног документа заступника коју чува у складу са законом. Ако из тог документа није могуће добити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се из писмене изјаве прокуристе или пуномоћника.

Ако обвезник код утврђивања и провере идентитета прокуристе или пуномоћника посумња у истинитост прибављених података, дужан је да о томе прибави њихову писмену изјаву.

Ако у име предузетника или лица страног права пословни однос успоставља или трансакцију врши прокуриста или пуномоћник приликом утврђивања и провере идентитета прокуристе или пуномоћника сходно се примењују одредбе ст. 1–4. овог члана.

Утврђивање и провера идентитета лица грађанског права

Члан 23.

Ако је странка лице грађанског права, обвезник је дужан да:

1) утврди и провери идентитет лица овлашћеног за заступање;

2) прибави писмено овлашћење за заступање;

3) прибави податке из члана 99. став 1. тач. 2) и 14) овог закона.

Обвезник је дужан да утврди идентитет заступника лица грађанског права увидом у оригинал или оверену копију писменог овлашћења за заступање, чију копију чува у складу са законом. На копији коју чува обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид. Обвезник је дужан да провери идентитет заступника лица грађанског права и прибави податке из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона увидом у лични документ лица овлашћеног за заступање, у његовом присуству, чију копију обвезник чува у складу са законом. На копији коју чува обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал личног документа. Ако из тог документа није могуће прибавити прописане податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе, чију копију обвезник чува у складу са законом.

Обвезник је дужан да податке из члана 99. став 1. тачка 14) овог закона прибави из писменог овлашћења које подноси лице овлашћено за заступање. Ако из тог писменог овлашћења није могуће прибавити ове податке, подаци који недостају прибављају се непосредно од заступника.

Ако обвезник посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације, дужан је да о томе прибави писмену изјаву лица овлашћеног за заступање.

Посебни случајеви утврђивања и провере идентитета странке

Члан 24.

Приликом уласка странке у играчницу, као и приликом сваког приступа странке односно њеног законског заступника или пуномоћника сефу, приређивач посебне игре на срећу у играчници, односно обвезник који пружа услуге чувања вредности у сефовима, дужан је да утврди и провери идентитет странке и да од странке односно њеног законског заступника или пуномоћника, прибави податке из члана 99. став 1. тач. 4) и 6) овог закона.

г2) Утврђивање стварног власника странке

Утврђивање стварног власника правног лица и лица страног права

Члан 25.

Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона.

Обвезник је дужан да податке из става 1. овог члана прибави увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања, чију копију чува у складу са законом. На копији коју чува, обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију. Подаци се могу прибавити и непосредним увидом у званични јавни регистар у складу са одредбама члана 20. ст. 4. и 6. овог закона.

Ако из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, није могуће прибавити све податке о стварном власнику странке, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке.

Податке које из објективних разлога није могуће прибавити на начин утврђен у овом члану, обвезник може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. У поступку утврђивања идентитета стварног власника, обвезник може да прибави копију личног документа стварног власника странке.

Ако обвезник, након предузимања свих радњи прописаних овим чланом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци. Обвезник је дужан да документује радње и мере предузете на основу овог члана.

Обвезник је дужан да предузме разумне мере да провери идентитет стварног власника странке, тако да у сваком тренутку зна власничку и управљачку структуру странке и да зна ко су стварни власници странке.

Утврђивање идентитета корисника полисе животног осигурања

Члан 26.

Обвезник из члана 4. став 1. тачка 6) овог закона дужан је да, осим утврђивања идентитета странке – уговарача осигурања живота, прибави податак о имену, односно називу корисника животног осигурања живота. Обвезник је дужан да утврди идентитет корисника осигурања живота у тренутку када га одреди странка – уговарач осигурања живота.

Уколико корисник осигурања живота није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета, односно идентитетa стварног власника корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања живота.

Обвезник је дужан да провери идентитет корисника осигурања живота у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања.

Обвезник је дужан да утврди да ли је корисник осигурања и стварни власник корисника осигурања функционер, и уколико утврди да јесте, да предузме мере из члана 38. овог закона.

Уколико је корисник осигурања живота сврстан у категорију високог ризика од прања новца или финансирања тероризма, обвезник је дужан да предузме разумне мере да утврди стварног власника тог корисника, и то најкасније у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања.

Ако у вези са полисом осигурања утврди висок ризик од прања новца и финансирања тероризма, обвезник је дужан да поред радњи и мера из члана 8. овог закона, предузме следеће мере: обавести највише руководство пре исплате осигуране суме и изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке.

Ако обвезник не може да утврди идентитет корисника осигурања живота, односно стварног власника корисника животног осигурања, дужан је да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Службену белешку обвезник чува у складу са законом.

г3) Прибављање података о сврси и намени пословног односа или трансакције и других података по одредбама овог закона

Који подаци се прибављају

Члан 27.

Обвезник је дужан да у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона прибави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3), 5), 6), 13) и 14) oвог закона.

Обвезник је дужан да у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) и члана 8. ст. 2. и 3. овог закона прибави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3), 7)–10), 13) и 14) овог закона.

Обвезник је дужан да у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке из члана 8. став 1. тач. 4) и 5) овог закона прибави податке из члана 99. став 1. овог закона.

Подаци о пореклу имовине

Члан 28.

Обвезник је дужан да прикупи податке и информације из члана 99. став 1. тачка 11) овог закона о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, или трансакције када пословни однос није успостављен, и процени веродостојност прикупљених информација, ако у складу са анализом ризика из члана 6. овог закона, утврди да у вези са странком постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма.

Обвезник прикупља податке и информације о пореклу имовине од странке и предузимајући разумне мере додатно их проверава кроз расположиве изворе информација.

г4) Праћење пословања странке

Праћење пословања странке са дужном пажњом

Члан 29.

Обвезник је дужан да прати пословање странке са дужном пажњом.

Праћење пословања странке из става 1. овог члана укључује и:

1) прикупљање података из члана 99. став 1. тач. 7)–10) овог закона о свакој трансакцији када је пословни однос успостављен;

2) проверу усаглашености пословања странке са претпостављеном сврхом и наменом пословног односа који је странка успоставила са обвезником;

3) праћење и проверу усаглашености пословања странке са њеним уобичајеним обимом пословања;

4) праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању.

Обвезник је дужан да радње и мере из става 2. тач. 2)–4) овог члана врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи из члана 6. овог закона.

д) Вршење радњи и мера познавања и праћења странке преко трећих лица

Поверавање вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу

Члан 30.

Код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона трећем лицу.

Треће лице из става 1. овог члана је:

1) обвезник из члана 4. став 1. тач. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) и 16) и друштва која имају дозволу за обављање послова животног осигурања;

2) лице из тачке 1) овог става из друге државе, ако подлеже обавезној законској регистрацији за обављање делатности, примењује радње и мере познавања и праћења странке, води евиденције на начин који је једнак или сличан начину који је прописан овим законом, и адекватно је надзирано у вршењу послова спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма.

Обвезник је дужан да претходно провери да ли треће лице из става 2. овог члана испуњава услове прописане овим законом.

Обвезник не сме да прихвати вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке преко трећег лица ако је то лице утврдило и проверило идентитет странке без њеног присуства.

Поверавањем вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу обвезник се не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са овим законом.

Забрана поверавања

Члан 31.

Обвезник не сме да повери вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, ако је странка оф-шор правно лице или анонимно друштво.

Обвезник не сме да повери вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу из државе која има стратешке недостатке у систему спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Треће лице ни у ком случају не може бити оф-шор правно лице или квази банка.

Прибављање података и документације од трећег лица

Члан 32.

Обвезник је дужан да обезбеди да му треће лице које у складу са одредбама овог закона уместо обвезника изврши поједине радње и мере познавања и праћења странке, без одлагања достави прибављене податке о странци који су обвезнику неопходни за успостављање пословног односа по овом закону.

Обвезник је дужан да обезбеди да му треће лице, на његов захтев, без одлагања достави копије исправа и друге документације на основу којих је извршило радње и мере познавања и праћења странке и прибавило тражене податке о странци. Прибављене копије исправа и документације обвезник чува у складу са овим законом.

Ако обвезник посумња у веродостојност извршених радњи и мера познавања и праћења странке, или у истинитост прибављених података и документације о странци, дужан је да предузме додатне мере за отклањање разлога за сумњу у веродостојност документације.

Ако и поред додатних мера из става 3. овог члана обвезник сумња у веродостојност документације, дужан је да размотри да ли постоји сумња на прање новца или финансирање тероризма.

Обвезник је дужан да сачини службену белешку о предузетим мерама из овог члана. Обвезник чува службену белешку у складу са законом.

Ако обвезник и поред предузетих додатних мера не отклони сумњу у веродостојност документације, као и на прање новца или финансирање тероризма, дужан је да размотри да ли ће убудуће поверавати вршење радњи и мера познавања и праћења странке овом лицу. Обвезник је дужан да сачини службену белешку о предузетим мерама из овог става. Обвезник чува службену белешку у складу са законом.

Забрана успостављања пословног односа

Члан 33.

Обвезник не сме успоставити пословни однос, ако:

1) је радње и мере познавања и праћења странке извршило лице које није треће лице из члана 30. став 2. овог закона;

2) је треће лице утврдило и проверило идентитет странке без њеног присуства;

3) од трећег лица није претходно прибавио податке из члана 32. став 1. овог закона;

4) од трећег лица претходно није добио копије исправа и друге документације о странци;

5) је посумњао у веродостојност извршене радње и мере познавања и праћења странке или истинитост прибављених података и документације о странци, а предузетим додатним мерама није отклоњена сумња.

ђ) Посебни облици радњи и мера познавања и праћења странке

Члан 34.

Осим општих радњи и мера познавања и праћења странке које се врше у складу са одредбама члана 7. став 1. овог закона, у случајевима прописаним овим законом предузимају се и посебни облици мера познавања и праћења странке, и то:

1) појачане радње и мере;

2) поједностављене радње и мере.

ђ1) Појачане радње и мере познавања и праћења странке

Опште одредбе

Члан 35.

Појачане радње и мере познавања и праћења странке, поред радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обухватају и додатне радње и мере прописане овим законом које обвезник врши, и то:

1) код успостављања коресподентског односа са банкама и другим сличним институцијама других држава;

2) приликом примене нових технолошких достигнућа и нових услуга, а у складу са проценом ризика;

3) код успостављања пословног односа из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона или вршења трансакције из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) овог закона са странком која је функционер;

4) када странка није физички присутна при утврђивању и провери идентитета;

5) када је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице;

6) код успостављања пословног односа или вршења трансакције са странком из државе која има стратешке недостатке у систему спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Осим у случајевима из става 1. овог члана, обвезник је дужан да изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке у случајевима када, у складу са одредбама члана 6. овог закона, процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирање тероризма. Обвезник је дужан да својим интерним актом дефинише које ће појачане радње и мере, и у ком обиму, примењивати у сваком конкретном случају.

Кореспондентски однос са банкама и другим сличним институцијама страних држава

Члан 36.

Код успостављања кореспондентског односа са банком или другом сличном институцијом која има седиште у страној држави, обвезник је дужан да, поред радњи и мера познавања и праћења странке у складу са проценом ризика, прибави и следеће податке, информације, односно документацију:

1) датум издавања и време важења дозволе за вршење банкарских делатности и назив и седиште надлежног органа стране државе који је издао дозволу;

2) опис спровођења интерних поступака који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, а нарочито поступака за познавање и праћење странке, достављање података о сумњивим трансакцијама и лицима надлежним органима, вођење евиденција, унутрашњу контролу и других поступака које је банка, односно друга слична институција, донела у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма;

3) опис система спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма у држави седишта, односно у држави у којој је регистрована банка, односно друга слична институција;

4) писмену изјаву одговорног лица банке да је банка или друга слична институција у држави седишта односно у држави у којој је регистрована, под надзором надлежног државног органа и да је дужна да примењује прописе те државе који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма;

5) прибави додатне податке како би: разумео природу и намену кореспондентског односа који успоставља, утврдиo квалитет надзора, утврдио да ли постоји репутациони ризик, утврдио да ли је вођен кривични поступак за прање новца или финансирање тероризма или је банка или друга финансијска институција била кажњавана због тежих повреда прописа за спречавање прања новца и финансирања тероризма, утврдио да ли банка односно друга слична институција не послује као квази банка, да нема успостављен пословни однос и да не врши трансакције са квази банком.

Обвезник је дужан да пре успостављања пословног односа прибави писмено одобрење највишег руководства у обвезнику, а ако је тај однос успостављен, не може се наставити без писменог одобрења највишег руководства у обвезнику.

Податке из става 1. тач. 1)–4) овог члана обвезник прибавља увидом у исправе и пословну документацију коју обвезнику доставља банка или друга слична институција са седиштем у страној држави, а податке из става 1. тачка 5) овог члана увидом у јавне или друге доступне изворе.

Обвезник не сме успоставити или наставити кореспондентски однос са банком или другом сличном институцијом која има седиште у страној држави ако:

1) претходно није прибавила податке из става 1. овог члана;

2) запослени код обвезника задужен за успостављање кореспондентског односа претходно није прибавио писмено одобрење највишег руководства у обвезнику;

3) банка или друга слична институција са седиштем у страној држави нема успостављен систем за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма или није дужна да примењује прописе у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма у складу са прописима стране државе у којој има седиште, односно у којој је регистрована;

4) банка или друга слична институција са седиштем у страној држави послује као квази банка, односно успоставља коресподентске или друге пословне односе или обавља трансакције са квази банкама.

Обвезник је дужан да, у уговору на основу којег се успоставља кореспондентски однос, посебно утврди и документује обавезе сваке уговорне стране у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма. Тај уговор обвезник је дужан да чува у складу са законом.

Обвезник не може успоставити кореспондентски однос са страном банком или другом сличном институцијом на основу ког та институција може користити рачун код обвезника тако што ће својим странкама омогућити директно коришћење овог рачуна.

Нова технолошка достигнућа и нове услуге

Члан 37.

Обвезник је дужан да процени ризик од прања новца и финансирања тероризма у односу на нову услугу коју пружа у оквиру своје делатности, нову пословну праксу, као и начине пружања нове услуге, и то пре увођења нове услуге.

Обвезник је дужан да процени ризик од коришћења савремених технологија у пружању постојећих или нових услуга.

Обвезник је дужан да предузме додатне мере којима се умањују ризици и управља ризицима од прања новца и финансирања тероризма из ст. 1. и 2. овог члана.

Функционер

Члан 38.

Обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона, надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника.

Ако је странка или стварни власник странке функционер, осим радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обвезник је дужан да:

1) прибави податке о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, и то из исправа и друге документације, коју подноси странка. Ако те податке није могуће прибавити на описани начин, обвезник ће о њиховом пореклу узети писмену изјаву непосредно од странке;

2) прибави податке о целокупној имовини коју поседује функционер, и то из јавно доступних и других извора, као и непосредно од странке;

3) обезбеди да запослени код обвезника који води поступак успостављања пословног односа са функционером пре успостављања тог односа прибави писмену сагласност највишег руководства;

4) прати, са дужном пажњом, трансакције и друге пословне активности функционера у току трајања пословног односа.

Ако обвезник утврди да је странка или стварни власник странке постао функционер у току пословног односа дужан је да примени радње и мере из става 2. тач. 1), 2) и 4) овог члана, а за наставак пословног односа са тим лицем мора се прибавити писмена сагласност највишег руководства.

Одредбе ст. 1–3. овог члана примењују се и у односу на члана уже породице функционера, као и на ближег сарадника функционера.

Утврђивање и провера идентитета без физичког присуства странке

Члан 39.

Ако приликом утврђивања и провере идентитета, странка или законски заступник, односно лице које је овлашћено за заступање правног лица или лица страног права није физички присутна код обвезника, обвезник је дужан да осим радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона предузме неке од додатних мера, и то:

1) прибављање додатних исправа, података или информација, на основу којих проверава идентитет странке;

2) додатну проверу поднетих исправа или додатно потврђивање података о странци;

3) да се прва уплата на рачун који је та странка отворила код обвезника изврши са рачуна те странке, отвореног код банке или сличне институције у складу са чланом 17. ст. 1. и 2. овог закона, а пре извршења других трансакција странке код обвезника;

4) прибави податке о разлозима одсуства странке;

5) друге мере које одреди орган из члана 104. овог закона.

Оф-шор правно лице

Члан 40.

Обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице. Ако утврди да јесте, обвезник је дужан да, осим радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона предузме додатне мере, и то:

1) утврди разлоге за успостављање пословног односа, односно вршење трансакције у износу од 15.000 евра или више, када пословни однос није успостављен, у Републици Србији;

2) изврши додатну проверу података о власничкој структури правног лица.

Ако је странка из става 1. овог члана правно лице са сложеном власничком структуром, обвезник је дужан да о разлозима такве структуре прибави писмену изјаву од стварног власника странке или заступника странке.

У случају из става 2. овог члана обвезник је дужан да размотри да ли постоји основ сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и да о томе сачини службену белешку, коју чува у складу са законом.

Државе које не примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма

Члан 41.

Обвезник је дужан да када успоставља пословни однос или врши трансакције у износу од 15.000 евра или више када пословни однос није успостављен, са странком из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма, примени појачане радње и мере из става 2. овог члана. Стратешки недостаци посебно се односе на:

1) правни и институционални оквир државе, а нарочито на инкриминацију кривичних дела прања новца и финансирања тероризма, мере познавања и праћења странке, одредбе у вези са чувањем података, одредбе у вези са пријављивањем сумњивих трансакција, овлашћења и процедуре надлежних органа тих држава у вези са прањем новца и финансирањем тероризма;

2) делотворност система за борбу против прања новца и финансирања тероризма у отклањању ризика од прања новца и финансирања тероризма.

У случају из става 1. овог члана обвезник је дужан да:

1) примени радње и мере из члана 35. став 2. овог закона на начин и у обиму који одговара високом ризику који носи пословање са том странком;

2) прикупи податке о пореклу имовине која је предмет пословног односа или трансакције;

3) прикупи додатне информације о сврси и намени пословног односа или трансакције;

4) додатно провери поднете исправе;

5) предузме друге адекватне мере ради отклањања ризика.

Министарство надлежно за послове финансија, Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности, самостално или на захтев надлежне међународне организације, могу да утврде да је пословање са државом која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма нарочито ризично и могу применити следеће мере:

1) забранити финансијским институцијама за чију су регистрацију надлежне да оснивају огранке и пословне јединице у тим државама;

2) забранити оснивање огранака и пословних јединица финансијских институција из тих држава у Републици Србији;

3) ограничити финансијске трансакције и пословне односе са странкама из те државе;

4) захтевати од финансијских институција да процене, измене, или кад је неопходно раскину коресподентске или сличне односе са финансијским институцијама из тих држава;

5) друге адекватне мере.

Уколико је пословни однос већ успостављен, обвезник примењује мере из става 1. овог члана.

Министар, на предлог Управе, утврђује листу држава које имају стратешке недостатке, узимајући у обзир листе релевантних међународних институција, као и извештаје о процени националних система за борбу против прања новца и финансирања тероризма од стране међународних институција.

ђ2) Поједностављене радње и мере познавања и праћења странке

Опште одредбе

Члан 42.

Поједностављене радње и мере познавања и праћења странке обвезник може да изврши у случајевима из члана 8. став 1. тач. 1)–3) овог закона, осим ако у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, ако је странка:

1) обвезник из члана 4. став 1. тач. 1)–7), 10), 11) и 16) овог закона, изузев посредника и заступника у осигурању;

2) лице из члана 4. став 1. тач. 1)–7), 10), 11) и 16) овог закона, изузев посредника и заступника у осигурању из стране државе која је на листи држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма који су на нивоу стандарда Европске уније или виши;

3) државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, јавна агенција, јавна служба, јавни фонд, јавни завод или комора;

4) привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују међународни стандарди на нивоу стандарда Европске уније или виши, а који се односе на подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу;

5) лице за које је на основу члана 6. став 5. овог закона утврђено да постоји низак степен ризика од прања новца или финансирања тероризма.

Осим у случајевима из става 1. овог члана, обвезник може да изврши поједностављене радње и мере познавања и праћења странке и у случајевима када, у складу са одредбама члана 6. овог закона, процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји незнатан или низак степен ризика за прање новца или финансирање тероризма.

При вршењу поједностављених радњи и мера познавања и праћења странке обвезник је дужан да успостави адекватан ниво праћења пословања странке тако да буде у стању да открије неуобичајене и сумњиве трансакције.

Подаци о странци који се прибављају и проверавају

Члан 43.

У случајевима када се, на основу овог закона, врше поједностављене радње и мере познавања и праћења странке, обвезник је дужан да прибави следеће податке:

1) при успостављању пословног односа из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона:

(1) податке из члана 99. став 1. тач.1), 2), 5), 6) и 14) овог закона,

(2) податке из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, осим у случају из члана 42. став 1. тач. 3) и 4) овог закона;

2) при вршењу трансакције из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) овог закона:

(1) податке из члана 99. став 1. тач.1), 2) и 7)–10) овог закона,

(2) податке из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, осим у случају из члана 42. став 1. тач. 3) и 4) овог закона.

За странку која је физичко лице, обвезник при успостављању пословног односа из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона и вршењу трансакције из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) овог закона прикупља податке из члана 99. став 1. тач. 3), 5)–10) и 13) овог закона.

е) Ограничења пословања са странкама

Забрана пружања услуга које омогућавају прикривање идентитета странке

Члан 44.

Обвезник не сме странкама отворити, издавати или за њих водити анонимне рачуне, штедне књижице на шифру или доносиоца, односно вршити друге услуге, које посредно или непосредно омогућавају прикривање идентитета странке.

Забрана пословања са квази банкама

Члан 45.

Обвезник не сме успостављати нити наставити коресподентске односе са банком која послује или која би могла пословати као квази банка, или са другом сличном институцијом за коју се основано може претпоставити да би могла дозволити коришћење својих рачуна квази банци.

Ограничење готовинског пословања

Члан 46.

Лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

Ограничење из става 1. овог члана важи и у случају ако се плаћање робе и услуге врши у више међусобно повезаних готовинских трансакција у укупном износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

3. Достављање информација, података и документације Управи

Обавеза достављања и рокови

Члан 47.

Обвезник је дужан да Управи достави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3) и 7)–10) овог закона о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, и то одмах када је извршена, а најкасније у року од три дана од дана извршења трансакције.

Обвезник је дужан да Управи достави податке из члана 99. став 1. овог закона увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, и то пре извршења трансакције, и да у извештају наведе рок у коме та трансакција треба да се изврши. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, али се накнадно мора доставити Управи у писменом облику најкасније следећег радног дана.

Обавеза обавештавања о трансакцијама из става 2. овог члана односи се и на планирану трансакцију, без обзира на то да ли је извршена.

Друштво за ревизију и самостални ревизор, предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга и порески саветници дужни су да, у случају када странка од њих тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, о томе одмах обавесте Управу, а најкасније у року од три дана од дана када је странка тражила савет.

Ако обвезник, у случајевима из ст. 2. и 3. овог члана, због природе трансакције, због тога што трансакција није извршена, могућности да се тиме осујети прикупљање и провера информација о стварном власнику или из других оправданих разлога не може да поступи у складу са ставом 2. овог члана, дужан је да Управи достави податке чим то буде могуће, а најкасније одмах по сазнању за основе сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Обвезник је дужан да писмено образложи разлоге због којих није поступио на прописани начин.

Податке из ст. 1–4. овог члана обвезник доставља Управи на начин који прописује Министар.

Министар ближе уређује начин и разлоге када обвезник за одређене странке није дужан да Управи пријави готовинску трансакцију из става 1. овог члана.

4. Спровођење радњи и мера у пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву обвезника у страним државама

Обавеза спровођења радњи и мера у страним државама

Члан 48.

Обвезник је дужан да обезбеди да се радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, једнаке онима прописаним овим законом, у истом обиму спроводе и у његовим пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица – у складу са законом који уређује привредна друштва, у његовом већинском власништву која имају седиште у страној држави, осим ако је то изричито супротно прописима те државе.

Обвезник који је део међународне групације примењује програме и процедуре који важе за целу групацију, укључујући процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, као и других радњи и мера у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма. Обвезник који је део међународне групације може са другим чланицама те групације да размењује податке и информације о трансакцијама и лицима за које постоје основи сумње на прање новца и финансирање тероризма и које су као такве пријављене Управи, осим ако Управа не захтева другачије поступање.

Ако се пословна јединица или подређено друштво правног лица налази у држави која не примењује међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма обвезник је дужан да обезбеди појачану контролу спровођења радњи и мера из става 1. овог члана.

Уколико одговарајуће мере наведене у ставу 3. овог члана нису довољне, у нарочито оправданим случајевима, орган из члана 104. овог закона и Управа одлучују о примени посебних мера надзора.

Ако прописима стране државе није допуштено спровођење радњи и мера за спречавање и откривање прања новца или финансирања тероризма у обиму прописаном овим законом, обвезник је дужан да о томе одмах обавести Управу и орган из члана 104. овог закона, ради доношења одговарајућих мера за отклањање ризика од прања новца или финансирања тероризма.

Обвезник је дужан да своје пословне јединице или подређенa друштвa правног лица у већинском власништву у страној држави правовремено и редовно упознаје са поступцима који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, а нарочито у делу који се односи на радње и мере познавања и праћења странке, достављања података Управи, вођења евиденција, унутрашње контроле и других околности повезаних са спречавањем и откривањем прања новца или финансирања тероризма.

Обвезник је дужан да интерним актима пропише начин вршења контроле применe процедура за спречавање прања новца и финансирања тероризма на нивоу групације.

5. Овлашћено лице, образовање и унутрашња контрола

а) Овлашћено лице

Одређивање овлашћеног лица и његовог заменика

Члaн 49.

Обвезник је дужан да за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега, именује овлашћено лице и његовог заменика.

Ако обвезник има једног запосленог, тај запослени се сматра овлашћеним лицем.

Услови које овлашћено лице мора да испуњава

Члан 50.

Овлашћено лице из члана 49. овог закона, може бити лице које испуњава следеће услове:

1) да је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом;

2) да није правноснажно осуђивано или се против њега не води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности која га чине неподобним за вршење послова овлашћеног лица;

3) да је стручно оспособљено за послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма;

4) да познаје природу пословања обвезника у областима која су подложна ризику прања новца или финансирања тероризма.

Заменик овлашћеног лица мора да испуњава исте услове као и лице из става 1. овог члана.

Обавезе овлашћеног лица

Члан 51.

Овлашћено лице врши следеће послове у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма:

1) стара се о успостављању, деловању и развоју система за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, и иницира и предлаже руководству одговарајуће мере за његово унапређење;

2) обезбеђује правилно и благовремено достављање података Управи у складу са овим законом;

3) учествује у изради интерних аката;

4) учествује у изради смерница за вршење унутрашње контроле;

5) учествује у успостављању и развоју информатичке подршке;

6) учествује у припреми програма стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених у обвезнику.

Заменик овлашћеног лица замењује овлашћено лице у његовом одсуству и обавља друге задатке у складу са интерним актом обвезника.

Овлашћено лице самостално врши задатке и непосредно је одговорно највишем руководству.

Обавезе обвезника

Члан 52.

Обвезник је дужан да овлашћеном лицу обезбеди:

1) неограничен приступ подацима, информацијама и документацији која је неопходна за вршење његових послова;

2) одговарајуће кадровске, материјалне, информационо-техничке и друге услове за рад;

3) одговарајуће просторне и техничке могућности које обезбеђују одговарајући степен заштите поверљивих података којима располаже овлашћено лице;

4) стално стручно оспособљавање;

5) замену за време његовог одсуства;

6) заштиту у смислу забране одавања података о њему неовлашћеним лицима, као и заштиту од других поступака који могу утицати на неометано вршење његових дужности.

Унутрашње организационе јединице, укључујући највише руководство у обвезнику, дужни су да овлашћеном лицу обезбеде помоћ и подршку при вршењу послова, као и да га редовно обавештавају о чињеницама које су, или које би могле бити повезане са прањем новца или финансирањем тероризма. Обвезник је дужан да пропише начин сарадње између овлашћеног лица и осталих организационих јединица.

Обвезник Управи доставља податке о личном имену и називу радног места овлашћеног лица и његовог заменика, као и податке о личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену овог закона, као и сваку промену тих података најкасније у року од 15 дана од дана именовања.

б) Образовање, оспособљавање и усавршавање

Обавеза редовног образовања

Члан 53.

Обвезник је дужан да обезбеди редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених који обављају послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма.

Стручно образовање, оспособљавање и усавршавање односи се на упознавање са одредбама закона и прописа донетих на основу њега и интерних аката, са стручном литературом о спречавању и откривању прања новца и финансирања тероризма, са листом индикатора за препознавање странака и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Обвезник је дужан да изради програм годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма најкасније до краја марта за текућу годину.

в) Унутрашња контрола, интерна ревизија и интегритет запослених

Унутрашња контрола и интерна ревизија

Члан 54.

Обвезник је дужан да, у оквиру активности које предузима ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, спроводи редовну унутрашњу контролу обављања послова спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма. Обвезник спроводи унутрашњу контролу у складу са утврђеним ризиком од прања новца и финансирања тероризма.

Обвезник је дужан да организује независну интерну ревизију у чијем делокругу је редовна процена адекватности, поузданости и ефикасности система управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма када закон који уређује делатност обвезника прописује обавезу постојања независне интерне ревизије, или када обвезник процени да је, имајући у виду величину и природу посла, потребно да постоји независна интерна ревизија у смислу овог закона.

Интегритет запослених

Члан 55.

Обвезник је дужан да утврди поступак којим се при заснивању радног односа на радном месту на коме се примењују одредбе овог закона и прописа донетих на основу овог закона, кандидат за то радно место проверава да ли је осуђиван за кривична дела којима се прибавља противправна имовинска корист или кривична дела повезана са тероризмом.

У поступку из става 1. овог члана проверавају се и други критеријуми којима се утврђује да кандидат за радно место из става 1. овог члана, задовољава високе стручне и моралне квалитете.

г) Подзаконски прописи за вршење одређених послова обвезника

Методологија за извршавање послова код обвезника

Члан 56.

Министар, на предлог Управе, ближе прописује начин вршења унутрашње контроле, чувања и заштите података, вођења евиденција и стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених код обвезника по овом закону.

III. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ АДВОКАТИ

Утврђивање и провера идентитета странке

Члан 57.

Адвокат је дужан да приликом утврђивања и провере идентитета странке у случају из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона прибави податке из члана 103. тач. 1)–5) овог закона.

Адвокат је дужан да приликом утврђивања и провере идентитета странке у случају из члана 8. став 1. тачка 2. овог закона прибави податке из члана 103. тач. 1)–3) и 6)–9) овог закона.

Адвокат је дужан да приликом утврђивања и провере идентитета странке у случају из члана 8. став 1. тач. 4) и 5) овог закона прибави податке из члана 103. овог закона.

Адвокат утврђује и проверава идентитет странке, односно њеног заступника, прокуристе и пуномоћника и прибавља податке из члана 103. тач. 1) и 2) овог закона увидом у лични документ тог лица у његовом присуству, односно у оригинал или оверену копију документације из званичног јавног регистра, која не сме бити старија од три месеца од дана издавања, или непосредним увидом у званични јавни регистар.

Адвокат је дужан да утврди идентитет стварног власника странке које је правно лице или лице страног права у другом правном облику прибављањем података из члана 103. тачка 3) овог закона увидом у оригинале или оверену копију документације из званичног јавног регистра која не сме бити старија од шест месеца од дана издавања. Ако из њих није могуће прибавити потребне податке, они се прибављају увидом у оригинал или оверену копију исправе и другу пословну документацију коју доставља заступник, прокуриста или пуномоћник правног лица.

Остале податке из члана 103. овог закона адвокат прибавља увидом у оригинал или оверену копију исправе и другу пословну документацију.

О подацима који недостају, осим података из члана 103. тач. 11)–13) овог закона, адвокат узима писмену изјаву странке.

Обавештавање Управе о лицима и трансакцијама за које постоје основи сумње да се ради o прању новца или финансирању тероризма

Члан 58.

Ако адвокат, приликом вршења послова из члана 4. став 2. овог закона, утврди да у вези са лицем или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужан је да о томе обавести Управу пре извршења трансакције, као и да у том обавештењу наведе рок у којем би требало да се трансакција изврши. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, али се накнадно мора доставити Управи у писменом облику најкасније следећег радног дана.

Обавеза обавештавања из става 1. овог члана важи и за планирану трансакцију без обзира на то да ли је трансакција касније извршена.

Ако адвокат због природе трансакције или због тога што трансакција није извршена или из других оправданих разлога не може да поступа у складу са ст. 1. и 2. овог члана, дужан је да Управи достави податке чим то буде могуће, а најкасније одмах по сазнању разлога за основе сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Адвокат је дужан да писмено образложи разлоге због којих није поступио на прописани начин.

Адвокат је дужан да у случају када странка од њега тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, о томе одмах обавести Управу, а најкасније у року од три дана од дана када је странка тражила савет.

Адвокат обавештава Управу електронским путем, препорученом пошиљком или доставом преко курира. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, уз обавезу накнадног обавештавања електронским путем, препорученом пошиљком или доставом преко курира, најкасније следећег радног дана.

Тражење података од адвоката

Члан 59.

Ако Управа оцени да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, може да захтева од адвоката податке, информације и документацију неопходне за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма.

Управа може да захтева од адвоката и податке и информације из става 1. овог члана који се односе на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Адвокат је дужан да податке, информације и документацију из овог члана Управи достави без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана пријема захтева. Управа може у захтеву одредити и краћи рок за достављање података, информација и документације ако је то неопходно ради доношења одлуке о привременом обустављању извршења трансакције или у другим хитним случајевима.

Управа може, због обимности документације или из других оправданих разлога, адвокату да одреди и дужи рок за достављање документације.

Изузеци

Члан 60.

Адвокат није дужан да поступа у складу са одредбама члана 58. ст. 1. и 2. овог закона у вези са податком који добије од странке или о странци при утврђивању њеног правног положаја или њеном заступању у судском поступку или у вези са судским поступком, што подразумева и давање савета о покретању или избегавању тог поступка, без обзира да ли је тај податак прибављен пре, у току или након судског поступка.

Под условима из става 1. овог члана адвокат није дужан да достави податке, информације и документацију на захтев Управе из члана 59. овог закона. У том случају дужан је да Управу без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, писмено обавести о разлозима због којих није поступио у складу са захтевом Управе.

Обавеза састављања и примене листе индикатора

Члан 61.

Адвокат је дужан да изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Код израде листе из става 1. овог члана адвокат узима у обзир сложеност и обим извршења трансакција, неуобичајени начин извршења, вредност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намену, односно нису усаглашене или су у несразмери са уобичајеним односно очекиваним пословањем странке, као и друге околности које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке.

Адвокат је дужан да приликом утврђивања основа сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма примењују листу индикатора из става 1. овог члана, и да узима у обзир и друге околности које указују на постојање основа сумње на прање новца или финансирање тероризма.

Приликом израде листе индикатора из става 1. овог члана, адвокат је дужан да унесе и индикаторе који су објављени на званичној интернет страници Управе.

Вођење евиденције

Члан 62.

Адвокат води евиденцију података:

1) о странкама, као и пословним односима и трансакцијама из члана 8. овог закона;

2) достављених Управи у складу са чланом 58. овог закона.

IV. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ЈАВНИ БЕЛЕЖНИЦИ

Утврђивање идентитета странке

Члан 63.

Јавни бележник утврђује идентитет странке у складу са прописима који регулишу јавнобележничку делатност.

Обавештавање Управе о лицима и трансакцијама за које постоје основи сумње да се ради o прању новца или финансирању тероризма

Члан 64.

Ако јавни бележник, приликом састављања јавнобележничког записа и потврђивања приватне исправе (солемнизације), утврди да у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужан је да о томе без одлагања обавести Управу.

Ако јавни бележник због природе трансакције или из других оправданих разлога не може да поступа у складу са ставом 1. овог члана, дужан је да обавести Управу чим то буде могуће. Јавни бележник је дужан да писмено образложи разлоге због којих није поступио на прописани начин.

Јавни бележник Управу обавештава електронским путем. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, уз обавезу накнадног обавештавања електронским путем, најкасније следећег радног дана.

Дужност давања података

Члан 65.

Јавни бележник је дужан да Управи на њен захтев без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана пријема захтева, достави све расположиве податке, информације и документацију неопходну за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма.

Управа може у захтеву одредити и краћи рок за достављање података, информација и документације, ако је то неопходно ради доношења одлуке о привременом обустављању извршења трансакције или у другим хитним случајевима.

Јавни бележник може захтевати од Управе продужење рока за достављање података, информација и документације, ако због обимности документације или из других оправданих разлога, процени да не може благовремено да поступи у првобитно одређеном року.

Обавеза састављања и примене листе индикатора

Члан 66.

Јавнобележничка комора саставља листу индикатора, а јавни бележници су дужни да је примењују у сваком конкретном случају.

Начин вођења евиденција

Члан 67.

Јавни бележник води евиденцију података о странкама и трансакцијама који су достављени Управи на начин прописан Јавнобележничким пословником.

V. ИНДИКАТОРИ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОСНОВА СУМЊЕ

Сарадња приликом израде листе индикатора

Члан 68.

Органи из члана 104. овог закона израђују листе индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, које се објављују на веб сајту Управе.

У изради листе индикатора могу учествовати и друга лица по позиву.

Обавеза састављања и примене листе индикатора

Члан 69.

Обвезник је дужан да изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Приликом израде листе индикатора, обвезник је дужан да унесе и индикаторе које су израдили органи из члана 104. овог закона у складу са чланом 68. овог закона.

Код израде листе из става 1. овог члана обвезник узима у обзир сложеност и обим извршења трансакција, неуобичајени начин извршења, вредност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намену, односно нису усаглашене или су у несразмери са уобичајеним односно очекиваним пословањем странке, као и друге околности које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке.

Обвезник је дужан да приликом утврђивања основа сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма примењују листу индикатора из става 1. овог члана, и да узима у обзир и друге околности које указују на постојање основа сумње на прање новца или финансирање тероризма.

VI. САРАДЊА НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА, ПРОЦЕНА РИЗИКА НА НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ И АНАЛИЗА ЕФИКАСНОСТИ И ДЕЛОТВОРНОСТИ СИСТЕМА

Сарадња надлежних органа и процена ризика на националном нивоу

Члан 70.

Влада образује кooрдинационо тело ради остваривања ефикасне сарадње и координације послова надлежних органа који се врше у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Процена ризика од прања новца и финансирања тероризма на националном нивоу израђује се у писменој форми и ажурира најмање једном у три године.

Анализа ефикасности и делотворности система

Члан 71.

Анализа ефикасности и делотворности система за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма врши се најмање једном годишње.

Ради обављања послова из става 1. овог члана Управа води следеће евиденције:

1) о лицима и трансакцијама из члана 47. овог закона;

2) о издатим налозима за привремено обустављање извршења трансакције из чл. 75. и 82. овог закона;

3) о издатим налозима за праћење финансијског пословања странке из члана 76. овог закона;

4) о примљеним иницијативама из члана 77. овог закона;

5) о подацима прослеђеним надлежним државним органима у складу са чланом 78. овог закона;

6) о подацима примљеним и достављеним у складу са чл. 80. и 81. овог закона;

7) о подацима о прекршајима, привредним преступима и кривичним делима која се односе на прање новца и финансирање тероризма;

8) о недостацима, незаконитостима и изреченим мерама у надзору из члана 104. овог закона;

9) о обавештењима из члана 112. овог закона.

Органи из члана 104. овог закона, министарство надлежно за унутрашње послове, министарство надлежно за послове правосуђа, јавна тужилаштва и судови дужни су да Управи, ради обједињавања података и анализе из става 1. овог члана, редовно достављају податке и информације о поступцима у вези са прекршајима, привредним преступима и кривичним делима који се односе на прање новца и финансирање тероризма, о њиховим извршиоцима, као и о одузимању имовине стечене извршењем кривичног дела.

Органи из члана 104. овог закона и министарство надлежно за унутрашње послове, дужни су да Управи достављају следеће податке:

1) датум подношења пријаве, односно захтева за покретање прекршајног поступка;

2) име, презиме, датум и место рођења, јединствени матични број грађана (у даљем тексту: ЈМБГ), односно пословно име и седиште лица против кога је поднета пријава, односно захтев;

3) правна квалификација дела и место, време и начин извршења радње дела;

4) правна квалификација претходног дела и место, време и начин извршења радње тог дела.

Републичко јавно тужилаштво и друго надлежно тужилаштво, дужно је да Управи достави следеће податке:

1) датум подизања оптужнице;

2) име, презиме, датум и место рођења, ЈМБГ, односно пословно име и седиште оптуженог лица;

3) правна квалификација дела, место, време и начин извршења радње дела;

4) правна квалификација претходног дела, место, време и начин извршења радње тог дела.

Судови су дужни да Управи доставе следеће податке:

1) име, презиме, датум и место рођења, ЈМБГ, односно пословно име и седиште лица против којих је покренут поступак;

2) правна квалификација дела, врста и износ привремено или трајно одузете имовинске користи;

3) врста и висина казне;

4) последња одлука донета у поступку у тренутку извештавања;

5) о примљеним и послатим замолницама у вези са кривичним делима из става 3. овог члана или претходним делима;

6) о свим примљеним и послатим захтевима за привремено или трајно одузимање имовинске користи, без обзира на врсту кривичног дела.

Министарство надлежно за послове правосуђа дужно је да Управи достави податке о примљеним и послатим захтевима за међународну правну помоћ у вези са кривичним делима из става 3. овог члана, као и податке о привремено и трајно одузетој имовини.

Надлежни државни органи којима је Управа доставила обавештење из члана 78. овог закона, дужни су да Управи доставе податке о предузетим мерама и донетим одлукама.

Органи из става 3. овог члана дужни су да податке из ст. 4–7. овог члана достављају Управи једном годишње, а најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину, као и на њен захтев.

Начин достављања података и информација из става 3. овог члана уређује Министар на предлог Управе.

VII. УПРАВА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА

1. Опште одредбе

Члан 72.

Управа за спречавање прања новца образује се као орган управе у саставу министарства надлежног за послове финансија.

Управа обавља финансијско-информационе послове: прикупља, обрађује, анализира и прослеђује надлежним органима информације, податке и документацију коју прибавља у складу са овим законом и врши друге послове који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма у складу са законом.

2. Откривање прања новца и финансирања тероризма

Тражење података од обвезника

Члан 73.

Ако Управа оцени да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, може од обвезника да захтева:

1) податке из евиденција о странкама и трансакцијама које обвезник води на основу члана 99. став 1. овог закона;

2) податке о новцу и имовини странке код обвезника;

3) податке о промету новца или имовине странке код обвезника;

4) податке о другим пословним односима странке успостављеним код обвезника;

5) друге податке и информације потребне за откривање или доказивање прања новца или финансирања тероризма.

Управа може да захтева од обвезника и податке и информације из става 1. овог члана који се односе на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана, обвезник је дужан да Управи, на њен захтев, достави сву потребну документацију.

Обвезник је дужан да податке, информације и документацију из овог члана Управи достави без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана пријема захтева, или омогући Управи директан електронски приступ тим подацима, информацијама или документацији, без накнаде. Управа може у захтеву одредити и краћи рок за достављање података, информација и документације ако је то неопходно ради доношења одлуке о привременом обустављању извршења трансакције или у другим хитним случајевима.

Управа може, због обимности документације или из других оправданих разлога, обвезнику да одреди и дужи рок за достављање документације или да ту документацију прегледа код обвезника. Запослени у Управи који прегледа ту документацију легитимише се службеном легитимацијом и службеном значком са идентификационим бројем.

Образац службене легитимације и изглед службене значке прописује Министар.

Подаци, информације и документација из овог члана достављају се на начин који прописује Министар, на предлог Управе.

Тражење података од надлежних државних органа и ималаца јавних овлашћења

Члан 74.

Управа може, ради оцене да ли у вези са одређеним трансакцијама или одређеним лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, да од државних органа, организација и лица којима су поверена јавна овлашћења, захтева податке, информације и документацију који су потребни за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма.

Управа може од органа и организација из става 1. овог члана да захтева податке, информације и документацију који су потребни за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма, а који се односе на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица у вези са којима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Органи и организације из става 1. овог члана дужни су да Управи, у писменој форми, доставе тражене податке, у року од осам дана од дана пријема захтева или да омогуће Управи директан електронски приступ подацима и информацијама, без накнаде.

Управа може, у хитним случајевима захтевати достављање података у року краћем од рока из става 3. овог члана.

Привремено обустављање извршења трансакције

Члан 75.

Управа може издати писмени налог обвезнику којим се привремено обуставља извршење трансакције, ако оцени да у вези са трансакцијом или лицем које обавља трансакцију постоји основана сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма, о чему обавештава надлежне органе ради предузимања мера из њихове надлежности.

Директор Управе може, у хитним случајевима, усмено издати налог којим се привремено обуставља извршење трансакције, који мора, у писменој форми, потврдити најкасније следећег радног дана.

Привремено обустављање извршења трансакције на основу ст. 1. и 2. овог члана може трајати 72 сата од момента привременог обустављања извршења трансакције. Ако рок из овог става пада у нерадне дане, Управа може издати налог којим се тај рок продужава за додатних 48 сати.

За време за које је извршење трансакције привремено обустављено обвезник је дужан да се придржава налога Управе који се односе на ту трансакцију или на лице које врши ту трансакцију.

Надлежни органи из става 1. овог члана дужни су да, без одлагања предузму мере из своје надлежности и о томе одмах обавесте Управу.

Ако Управа у року из става 3. овог члана утврди да не постоји основана сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужна је да обавести обвезника да може да изврши трансакцију.

Ако Управа у року из става 3. овог члана не обавести обвезника о резултатима спроведених радњи, сматра се да је обвезнику дозвољено да изврши трансакцију.

Обвезник може да привремено обустави извршење трансакције, најдуже до 72 сата, ако основано посумња да се, у вези са трансакцијом или лицем које врши или за које се врши трансакција, ради о прању новца и ако је то неопходно за благовремено извршавање обавеза из овог закона.

Праћење финансијског пословања странке

Члан 76.

Ако Управа оцени да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма може обвезнику издати писмени налог да прати све трансакције или послове тих лица који се врше код обвезника.

Налог из става 1. овог члана Управа може издати и у односу на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Обвезник је дужан да о свакој трансакцији или послу обавештава Управу у роковима који су одређени у налогу из става 1. овог члана.

Ако у налогу није другачије одређено, обвезник је дужан да Управу о свакој трансакцији или послу обавештава пре извршења трансакције или посла, као и да у обавештењу наведе рок у коме ће се трансакција или посао извршити.

Ако обвезник, због природе трансакције или посла или из других оправданих разлога, не може да поступи у складу са ставом 4. овог члана, дужан је да Управу о тој трансакцији или послу обавести одмах након њиховог извршења, а најкасније наредног радног дана. Обвезник је дужан да у обавештењу наведе разлоге због којих није поступио у складу са ставом 4. овог члана.

Мера из става 1. овог члана траје три месеца од дана издавања налога. Ова мера може се продужавати на по месец дана, а најдуже шест месеци од дана издавања налога.

Иницијатива за покретање поступка у Управи

Члан 77.

Ако у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу Управа може започети поступак прикупљања података, информација и документације у складу са овим законом, као и извршити друге радње и мере из своје надлежности и на основу писмене и образложене иницијативе суда, јавног тужиоца, полиције, Безбедносно-информативне агенције, Војнобезбедносне агенције, Војнообавештајне агенције, Пореске управе, Управе царина, Народне банке Србије, Комисије за хартије од вредности, надлежних инспекција и државних органа надлежних за државну ревизију и борбу против корупције.

Ако у вези са одређеним трансакцијама постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу, државни орган из става 1. овог члана може да тражи од Управе податке и информације потребне за доказивање тих кривичних дела.

Управа је дужна да одбије покретање поступка на основу иницијативе из става 1. овог члана или захтева из става 2. овог члана ако у њој нису образложени основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и у случајевима када је очигледно да такви основи сумње не постоје.

Управа је дужна да у случају из става 3. овог члана писменим путем обавести подносиоца иницијативе о разлозима због којих није покренула поступак на основу те иницијативе.

Прослеђивање података надлежним органима

Члан 78.

Ако Управа на основу добијених података, информација и документације, оцени да у вези са одређеном трансакцијом или лицем постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужна је да у писменој форми о томе обавести надлежне државне органе, ради предузимања мера из њихове надлежности, као и да им достави прикупљену документацију.

Повратна информација

Члан 79.

Управа је дужна да обвезника и државни орган из члана 112. овог закона, који су је обавестили о лицу или трансакцији у вези са којима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, обавештава о резултатима до којих су њихова обавештења довела.

Обавештавање из става 1. овог члана односи се на:

1) податке о броју поднетих обавештења о трансакцијама или лицима за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

2) резултате до којих су та обавештења довела;

3) информације које Управа поседује о техникама прања новца и финансирања тероризма и трендовима у тој области;

4) опис случајева из праксе Управе и других надлежних државних органа.

3. Међународна сарадња

Тражење података од страних држава

Члан 80.

Управа може да тражи податке, информације и документацију потребну за спречавање и откривање прања новца или финансирања тероризма од надлежних органа страних држава.

Податке, информације и документацију прибављену на основу става 1. овог члана Управа може користити само за намене одређене овим законом.

Податке, информације и документацију прибављену на основу става 1. овог члана Управа не може да проследи другом државном органу без претходне сагласности државног органа стране државе надлежног за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, који је те податке доставио Управи.

Податке, информације и документацију прибављене на основу става 1. овог члана Управа не може да користи супротно условима и ограничењима која је одредио државни орган стране државе који је те податке доставио Управи.

Достављање података надлежним државним органима страних држава

Члан 81.

Податке и информације и документацију у вези са трансакцијама или лицима за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма Управа може да достави органима страних држава надлежним за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма на њихов писмени и образложени захтев или на своју иницијативу.

Управа може да одбије испуњење захтева из става 1. овог члана ако би достављање тих података угрозило или могло да угрози ток кривичног поступка у Републици Србији.

Управа је дужна да о одбијању захтева писменим путем обавести државни орган стране државе који је тражио податке, информације или документацију, као и да у том обавештењу наведе разлоге одбијања захтева.

Управа може да одреди услове и ограничења под којима орган стране државе може користити податке, информације и документацију из става 1. овог члана.

Привремено обустављање извршења трансакције на захтев надлежног органа стране државе

Члан 82.

Управа може, под условима одређеним овим законом и под условом узајамности, издати писмени налог којим се привремено обуставља извршење трансакције и на основу писменог и образложеног захтева државног органа стране државе надлежног за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма.

На привремено обустављање извршења трансакције из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 75. овог закона.

Управа може да одбије извршење захтева из става 1. овог члана ако би достављање тих података угрозило или могло да угрози ток кривичног поступка у Републици Србији, о чему писменим путем обавештава надлежни орган стране државе који је тај захтев доставио наводећи разлоге одбијања.

Захтев надлежном органу стране државе за привремено обустављање извршења трансакције

Члан 83.

Управа може да тражи од органа стране државе надлежног за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма да привремено обустави извршење трансакције ако у вези са том трансакцијом или лицем које врши ту трансакцију постоји основана сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

4. Спречавање прања новца и финансирања тероризма

Члан 84.

Управа обавља послове спречавања прања новца и финансирања тероризма, и то:

1) прати извршавање одредаба овог закона и предузима радње и мере из своје надлежности ради отклањања уочених неправилности;

2) учествује у изради полазних основа за унапређење законског оквира у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма;

3) учествује у изради листе индикатора за препознавање трансакција или лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

4) припрема и даје мишљења о примени овог закона и прописа донетих на основу овог закона, у сарадњи са надзорним органима;

5) припрема и даје препоруке у циљу јединствене примене овог закона и прописа донетих на основу овог закона код обвезника;

6) планира и спроводи обуку запослених у Управи и сарађује код стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених код обвезника у вези са применом прописа из области спречавања прања новца и финансирања тероризма;

7) иницира закључивање споразума о сарадњи са надлежним државним органима, надлежним органима страних држава и међународним организацијама;

8) закључује споразум о сарадњи са државним органима који обављају послове државне управе у области грађевинарства, као и другим областима које су изложене ризицима од прања новца и финансирања тероризма, и са којима заједнички израђује смернице и препоруке у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма за правна лица и предузетнике који обављају делатност у овим областима;

9) учествује у међународној сарадњи у области откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма;

10) објављује статистичке податке у вези са прањем новца и финансирањем тероризма;

11) обавештава јавност о појавним облицима прања новца и финансирања тероризма;

12) врши друге послове у складу са законом.

5. Остале обавезе

Извештавање о раду

Члан 85.

Управа подноси извештај о раду Влади најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину.

Извештај из става 1. овог члана обавезно садржи статистичке податке, податке о појавним облицима прања новца или финансирања тероризма, трендове у прању новца или финансирању тероризма, као и податке о активностима Управе.

VIII. КОНТРОЛА ПРЕНОСА ФИЗИЧКИ ПРЕНОСИВИХ СРЕДСТАВА ПЛАЋАЊА ПРЕКО ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ

Пријава преноса физички преносивих средстава плаћања

Члан 86.

Свако физичко лице које прелази државну границу и при том преноси физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути, дужно је да то пријави надлежном царинском органу.

Пријава из става 1. овог члана садржи податке из члана 100. став 1. овог закона.

Министар прописује облик и садржину обрасца пријаве, начин подношења и попуњавања пријаве, као и начин обавештавања о овој обавези физичких лица која прелазе државну границу.

Царинска контрола

Члан 87.

Надлежни царински орган, у вршењу царинске контроле у складу са законом, контролише испуњавање обавезе из члана 86. овог закона.

Надлежни царински орган контролише да ли се физички преносива средства плаћања налазе у поштанској пошиљци или пошиљци робе (карго).

Основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма

Члан 88.

Ако надлежни царински орган установи да физичко лице преноси преко државне границе физички преносива средства плаћања у износу нижем од износа из члана 86. став 1. овог закона, или та средства буду пронађена у поштанској пошиљци или пошиљци робе (карго), а постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужан је да прикупи податке из члана 100. став 2. овог закона.

Надлежни царински орган привремено задржава физички преносива средства плаћања која нису пријављена и депонује их на рачун надлежног органа за вођење прекршајног поступка који се води код Народне банке Србије. Надлежни царински орган привремено задржава та средства и када оцени да постоји основана сумња да су та средства, без обзира на њихов износ, у вези са прањем новца или финансирањем тероризма. О одузетим физички преносивим средствима плаћања издаје се потврда.

Достављање података Управи

Члан 89.

Надлежни царински орган дужан је да Управи достави податке из члана 100. став 1. овог закона о сваком пријављеном или непријављеном преносу физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у року од три дана од дана тог преноса, а у случају да постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма дужан је да наведе и разлоге за сумњу.

Надлежни царински орган дужан је да Управи достави податке из члана 100. став 2. овог закона у року из става 1. овог члана у случају преноса физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у износу нижем од износа из члана 86. став 1. овог члана ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

IX. ЗАШТИТА И ЧУВАЊЕ ПОДАТАКА И ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈА

1. Заштита података

Забрана дојављивања

Члан 90.

Обвезник, односно његови запослени, укључујући и чланове управног, надзорног и другог органа управљања, као и друга лица којима су доступни подаци из члана 99. овог закона, не смеју странци или трећем лицу открити:

1) да су достављени или су у поступку достављања Управи подаци, информације и документација о странци или о трансакцији за које постоји сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

2) да је Управа, на основу чл. 75. и 82. овог закона, издала налог за привремено обустављање извршења трансакције;

3) да је Управа, на основу члана 76. овог закона, издала налог за праћење финансијског пословања странке;

4) да је против странке или трећег лица покренут или би могао бити покренут поступак у вези са прањем новца или финансирањем тероризма.

Забрана из става 1. овог члана не односи се на случајеве:

1) када су подаци, информације и документација које у складу са овим законом прикупља и води обвезник потребни за утврђивање чињеница у кривичном поступку и ако те податке тражи надлежни суд у складу са законом;

2) ако податке из тачке 1. овог става тражи орган из члана 104. овог закона у поступку надзора над применом одредаба овог закона;

3) ако предузеће за ревизију, овлашћени ревизор, правно или физичко лице које пружа рачуноводствене услуге или услуге пореског саветовања покуша да одврати странку од незаконите делатности;

4) када обвезник поступа у складу са чланом 48. став 2. овог закона;

5) код размене информација између два или више обвезника у случајевима који се односе на исту странку и исту трансакцију, под условом да су то обвезници из Републике Србије или треће државе која прописује обавезе у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма које су еквивалентне обавезама прописаним овим законом, да се баве истом делатношћу, као и да подлежу обавезама чувања професионалне тајне и података о личности.

Тајност података

Члан 91.

Подаци, информације и документација које Управа прикупи у складу са овим законом представљају тајне податке у смислу закона који уређује одређивање и заштиту тајних података.

Достављање података, информација и документације из става 1. овог члана надлежним државним органима и страним државним органима надлежним за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма врши се у складу са одредбама закона који уређује одређивање и заштиту тајних података и прописима донесеним на основу овог закона.

Када обвезник доставља податке, информације и документацију Управи, кореспондентској банци у складу са чланом 36. овог закона, у складу са чл. 11–15. овог закона, и трећем лицу у складу са чл. 30–32. овог закона, не сматра се да су повредили обавезу чувања пословне, банкарске или професионалне тајне.

Обвезник је дужан да примењује одредбе овог закона без обзира на обавезу чувања професионалне тајне.

Искључење од одговорности

Члан 92.

Обвезник, односно његови запослени нису одговорни за штету, осим ако се докаже да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом, учињену странкама и трећим лицима ако, у складу са овим законом:

1) прибављају и обрађују податке, информације и документацију о странкама;

2) доставе Управи податке, информације и документацију о својим странкама;

3) изврше налог Управе за привремено обустављање извршења трансакције или за праћење финансијског пословања странке;

4) привремено обуставе извршење трансакције у складу са одредбом члана 75. став 8. овог закона.

Обвезник односно његови запослени не одговарају дисциплински или кривично за кршење обавезе чувања пословне, банкарске и професионалне тајне ако:

1) податке, информације и документацију доставе Управи у складу са овим законом;

2) обрађују податке, информације и документацију у циљу провере странака и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Заштита интегритета овлашћеног лица и запослених

Члан 93.

Обвезник је дужан да предузме неопходне мере како би заштитио овлашћено лице и запослене који спроводе одредбе овог закона од насилних радњи усмерених на њихов физички и психички интегритет.

Коришћење података, информација и документације

Члан 94.

Управа, други надлежни државни орган или ималац јавних овлашћења, обвезник и њихови запослени могу податке, информације и документацију прибављену на основу овог закона користити само за намене одређене законом.

2. Чување података

Рок за чување података код обвезника

Члан 95.

Обвезник је дужан да податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом са странком, извршеном анализом ризика и извршеном трансакцијом, прибављене у складу са овим законом, чува најмање десет година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције, односно од последњег приступа сефу или уласка у играчницу.

Обвезник је дужан да податке и документацију о овлашћеном лицу, заменику овлашћеног лица, стручном оспособљавању запослених и извршеним унутрашњим контролама чува најмање пет година од дана престанка дужности овлашћеног лица, извршеног стручног оспособљавања или извршене унутрашње контроле.

Рок за чување података код надлежног царинског органа

Члан 96.

Надлежни царински орган дужан је да податке прикупљене у складу са овим законом чува најмање десет година од дана њиховог прибављања.

Рок за чување података код Управе

Члан 97.

Управа је дужна да податке из евиденција које води у складу са овим законом чува најмање десет година од дана њиховог добијања.

3. Евиденције

Вођење евиденција

Члан 98.

Обвезник води евиденцију података:

1) о странкама, као и пословним односима и трансакцијама из члана 8. овог закона;

2) достављених Управи у складу са чланом 47. овог закона.

Надлежни царински орган води евиденције о:

1) пријављеним и непријављеним преносима физички преносивих средстава плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути преко државне границе;

2) преносима или покушајима преноса физички преносивих средстава плаћања у износу нижем од 10.000 евра у динарима или страној валути преко државне границе ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Садржина евиденција које води обвезник

Члан 99.

Евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама из члана 98. став 1. тачка 1) овог закона садржи:

1) пословно име и правну форму, адресу, седиште, матични број и порески идентификациони број (у даљем тексту: ПИБ) правног лица или предузетника које успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција;

2) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ заступника, пуномоћника или прокуристе који у име и за рачун странке – правног лица, лица страног права, предузетника, траста или лица грађанског права успоставља пословни однос или врши трансакцију, као и врсту и број личног документа, датум и место издавања;

3) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, његовог законског заступника и пуномоћника, као и предузетника који успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција, као и врсту и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања;

4) име и презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште физичког лица које улази у играчницу или приступа сефу;

5) сврху и намену пословног односа, као и информацију о делатности и пословним активностима странке;

6) датум успостављања пословног односа, односно датум и време уласка у играчницу или приступа сефу;

7) датум и време извршења трансакције;

8) износ трансакције и валуту у којој је трансакција извршена;

9) намену трансакције, као и име и презиме и пребивалиште, односно пословно име и седиште лица коме је трансакција намењена;

10) начин вршења трансакције;

11) податке и информације о пореклу имовине која је предмет или која ће бити предмет пословног односа или трансакције;

12) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

13) име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке;

14) назив лица грађанског права.

Евиденција података достављених Управи у складу са чланом 47. овог закона садржи податке из става 1. овог члана.

Садржина евиденција које води надлежни царински орган

Члан 100.

Евиденција о пријављеним и непријављеним преносима физички преносивих средстава плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути преко државне границе садржи:

1) име и презиме, пребивалиште, датум и место рођења и држављанство лица које преноси та средства, као и број пасоша, датум и место издавања;

2) пословно име, адресу и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и држављанство власника тих средстава, односно лица за које се врши пренос тих средстава преко државне границе, као и број пасоша, датум и место издавања;

3) пословно име, адресу и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и држављанство примаоца тих средстава;

4) врсту физички преносивих средстава плаћања;

5) износ и валуту физички преносивих средстава плаћања која се преносе;

6) порекло физички преносивих средстава плаћања која се преносе;

7) намену за коју ће та средства бити употребљена;

8) место, датум и време преласка државне границе;

9) превозно средство које се користи за пренос тих средстава;

10) маршруту (земља поласка и датум поласка, земља транзита, земља доласка и датум доласка), транспортно предузеће и референтни број (нпр. број лета);

11) податак о томе да ли су физички преносива средства плаћања пријављена или нису.

Евиденција о преносу физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у износу нижем од 10.000 евра у динарима или страној валути ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма садржи:

1) име, презиме, пребивалиште, датум и место рођења и држављанство лица које пријави или не пријави пренос тих средства;

2) пословно име и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште и држављанство власника тих средстава, односно лица за које се врши пренос тих средстава преко државне границе;

3) пословно име, адресу и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и држављанство примаоца тих средстава;

4) врсту физички преносивих средстава плаћања;

5) износ и валута физички преносивих средстава плаћања која се преносе;

6) порекло физички преносивих средстава плаћања која се преносе;

7) намену за коју ће та средства бити употребљена;

8) место, датум и време преласка државне границе;

9) превозно средство које се користи за пренос тих средстава;

10) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Садржина евиденција које води Управа

Члан 101.

Евиденција налога за привремено обустављање извршења трансакције садржи:

1) пословно име обвезника коме је издат налог;

2) датум и време издавања налога;

3) износ и валуту трансакције чије извршење је привремено обустављено;

4) име и презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и ЈМБГ физичког лица које тражи извршење трансакције чије извршење је привремено обустављено;

5) име и презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, адресу и седиште правног лица које је прималац средстава, или податке о рачуну на који се средства трансферишу;

6) податке о државном органу који је обавештен о привременом обустављању извршења трансакције.

Евиденција издатих налога за праћење финансијског пословања странке садржи:

1) пословно име обвезника коме је издат налог;

2) датум и време издавања налога;

3) име и презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и ЈМБГ физичког лица односно, пословно име, адресу и седиште правног лица у односу на које је издат налог.

Евиденција о иницијативама из члана 77. овог закона садржи:

1) име и презиме, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, седиште, матични број и ПИБ правног лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

2) податке о трансакцији за коју постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (износ трансакције, валута, датум, односно период извршења трансакције);

3) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Евиденција података прослеђених надлежним државним органима у складу са чланом 78. овог закона садржи:

1) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, седиште, матични број и ПИБ правног лица у вези са којима је Управа надлежном државном органу доставила податке, информације и документацију;

2) податке о трансакцији за коју постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (износ трансакције, валута, датум, односно време извршења трансакције);

3) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

4) податке о органу коме су ти подаци достављени.

Евиденција података примљених и достављених у складу са чл. 80. и 81. овог закона садржи:

1) назив државе или органа којима Управа доставља или тражи податке, информације и документацију;

2) податке о трансакцијама или лицима о којима Управа доставља или тражи податке из става 1. овог члана.

Садржина евиденција које водe надлежни државни органи

Члан 102.

Евиденција података о прекршајима, привредним преступима и кривичним делима из члана 71. ст. 4–7. овог закона садржи:

1) датум подношења пријаве, подизања оптужнице, односно покретања поступка;

2) име, презиме, датум и место рођења односно пословно име и седиште пријављеног или оптуженог лица, односно лица против кога је покренут поступак;

3) правну квалификацију дела и место, време и начин извршења радње дела;

4) правну квалификацију претходног дела и место, време и начин извршења радње тог дела;

5) врсту и висину привремено или трајно одузете имовинске користи која је прибављена кривичним делом, привредним преступом, односно прекршајем;

6) врсту и висину казне;

7) последњу одлуку донету у поступку у тренутку извештавања;

8) податке о примљеним и послатим замолницама у вези са кривичним делима прања новца и финансирања тероризма или претходним делима;

9) податке о примљеним и послатим захтевима за привремено или трајно одузимање противправне имовинске користи без обзира на врсту кривичног дела, привредног преступа, односно прекршаја;

10) податке о примљеним и послатим захтевима за екстрадицију у вези са кривичним делима прања новца и финансирања тероризма.

Евиденција о прекршајима и изреченим мерама у вршењу надзора из члана 104. овог закона садржи:

1) име, презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, држављанство и ЈМБГ физичког лица, а за одговорно и овлашћено лице у правном лицу и радно место и послове које врши;

2) пословно име, адресу, седиште, матични број и ПИБ правног лица;

3) опис прекршаја, односно недостатака;

4) податке о изреченим мерама.

Евиденција о обавештењима из члана 112. овог закона садржи:

1) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, седиште, матични број и ПИБ правног лица на које се односе чињенице које су у вези или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма;

2) податке о трансакцији на коју се односе чињенице које су у вези или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма (износ трансакције, валута, датум, односно време извршења трансакције);

3) опис чињеница које су у вези или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма.

Садржина евиденција које води адвокат

Члан 103.

Евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама које води адвокат на основу члана 62. овог закона садржи:

1) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ, врсту, број, место и датум издавања личног документа физичког лица и предузетника, односно пословно име, адресу, седиште, матични број и ПИБ правног лица и предузетника за које адвокат врши услуге;

2) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ, врсту, број, место и датум издавања личног документа заступника правног лица или законског заступника или пуномоћника физичког лица који у име и за рачун тог правног или физичког лица успоставља пословни однос или врши трансакцију;

3) име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника правног лица за које адвокат врши услугу;

4) сврху и намену пословног односа, као и информацију о делатности странке;

5) датум успостављања пословног односа;

6) датум вршења трансакције;

7) износ трансакције и валуту у којој је трансакција извршена;

8) намену трансакције, као и име и презиме и пребивалиште, односно пословно име и седиште лица коме је трансакција намењена;

9) начин вршења трансакције;

10) податке и информације о пореклу имовине која је предмет или која ће бити предмет пословног односа или трансакције;

11) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица и предузетника, односно пословно име, адресу и седиште, матични број и ПИБ правног лица и предузетника за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

12) податке о трансакцији у вези са којом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (износ и валута у којој се трансакција врши, датум и време вршења трансакције);

13) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

X. НАДЗОР

1. Органи надлежни за вршење надзора

Органи надлежни за вршење надзора и њихова овлашћења

Члан 104.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника, адвоката и јавних бележника дужни су да врше:

1) Управа;

2) Народна банка Србије;

3) Комисија за хартије од вредности;

4) државни орган надлежан за инспекцијски надзор у области девизних и мењачких послова и игара на срећу;

5) министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине;

6) Адвокатска комора Србије;

7) министарство надлежно за послове поштанског саобраћаја;

8) Јавнобележничка комора.

Ако орган из става 1. овог члана у вршењу надзора, утврди постојање неправилности или незаконитости у примени овог закона, дужан је да предузме једну од следећих мера:

1) захтева отклањање неправилности и недостатака у року који сам одреди;

2) поднесе захтев надлежном органу за покретање одговарајућег поступка;

3) предузме друге мере и радње за које је законом овлашћен.

Орган из става 1. овог члана, уколико на основу закона даје дозволе за рад обвезника, може привремено или трајно да забрани обављање делатности обвезника у нарочито оправданим случајевима.

Орган из става 1. овог члана приликом вршења надзора спроводи приступ заснован на процени ризика. У вршењу надзора орган из става 1. овог члана је дужан да:

1) има јасну слику о ризицима од прања новца и финансирања тероризма у Републици Србији;

2) има директан и индиректан приступ свим релевантним информацијама о специфичним домаћим и међународним ризицима везаним за странке и услуге обвезника;

3) прилагођава динамику надзора и мере предузете у надзору са ризиком од прања новца и финансирања тероризма код обвезника, као и са процењеним ризиком у Републици Србији.

Процењени ризик од прања новца и финансирања тероризма код обвезника из става 4. овог члана, укључујући и ризик од непримењивања радњи и мера на основу овог закона, орган из става 1. овог члана преиспитује периодично, као и када код обвезника дође до значајне промене управљачке или организационе структуре или начина рада обвезника.

Надлежност Управе у надзору

Члан 105.

Управа врши посредан и непосредан надзор над применом овог закона код обвезника из члана 4. став 1. тач. 9), 13) и 14) овог закона.

Приликом вршења надзора запослени у Управи који се баве пословима надзора се легитимишу службеном легитимацијом и значком.

Посредан надзор спроводи се контролом документације коју обвезници достављају Управи на њен захтев, одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана достављања захтева.

Непосредан надзор покреће се и води по службеној дужности, а спроводи се увидом у пословне књиге и другу документацију обвезника, који врше запослени у Управи.

Ради обављања надзора, Управа сачињава контролне листе, које објављује на званичној интернет страници Управе. Садржај контролних листи се преиспитује најмање два пута годишње.

На поступак непосредног надзора сходно се примењује закон којим се уређује инспекцијски надзор.

Посредан надзор

Члан 106.

Обвезник је дужан да Управи достави податке, информације и документацију који су неопходни за вршење надзора одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана достављања захтева.

У циљу обављања послова из става 1. овог члана може се донети закључак.

Против закључка из става 2. овог члана није дозвољена жалба.

Непосредан надзор

Члан 107.

Непосредан надзор се спроводи на основу плана надзора, који се сачињава на годишњем нивоу. План надзора се означава степеном тајности.

Директор Управе или лице које он одреди, на основу годишњег плана надзора, издаје писмени налог. Надзор почиње уручењем налога за надзор надзираном субјекту, односно лицу које је присутно.

Ако надзирани субјект, односно присутно лице одбија уручење налога, сматра се да надзор почиње показивањем налога и предочавањем његове садржине надзираном субјекту, односно присутном лицу.

Када у складу са законом налог није издат, надзор почиње предузимањем прве радње запосленог у Управи са тим циљем.

Запослени у Управи може о свом доласку обавестити обвезника.

Запослени у Управи је дужан да о извршеном непосредном надзору сачини записник, у року од 15 дана од дана завршетка надзора и достави га обвезнику. Записник садржи налаз и предложене, односно наложене мере.

Обвезник може да достави Управи примедбе на записник из става 6. овог члана у року од 15 дана од дана достављања записника.

Ако запослени у Управи утврди да су примедбе на записник основане, сачињава допуну записника.

Допуна записника доставља се обвезнику, који има право да у року од осам дана од дана достављања допуне записника достави Управи своје примедбе.

Закључак

Члан 108.

Запослени у Управи, у случају када обвезник онемогући вршење непосредног надзора доноси закључак којим се обвезнику налаже да омогући вршење надзора одмах, а најкасније у року од три дана од дана пријема закључка.

Под онемогућавањем вршења непосредног надзора подразумева се:

1) онемогућавање увида у документацију;

2) достављање намерно или грубом непажњом нетачних података;

3) необезбеђивање запосленом у Управи услова за вршење непосредног надзора;

4) недостављање у одређеном року тражених података и документације, којом је обвезник дужан да располаже.

Надлежност Народне банке Србије у надзору

Члан 109.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује пословање банака.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 4) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује пословање друштава за управљање добровољним пензијским фондовима.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 5) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује делатност финансијског лизинга.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 6) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује делатност осигурања.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тач. 10), 11) и 16) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује пружање платних услуга.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 17) овог закона врши Народна банка Србије сходном применом одредаба закона којим се уређује пружање платних услуга које се односе на надзор над платним институцијама, укључујући и предузимање мера према том обвезнику које се могу предузети према платним институцијама у складу с тим законом.

Ако обвезник из члана 4. став 1. тачка 17) овог закона не поступи у складу с мерама које су му изречене у складу са ставом 6. овог члана, Народна банка Србије може донети решење којим се изриче мера забране обављања делатности, а ако је то оправдано код привредних друштава и решење којим утврђује да су испуњени услови за покретање поступка принудне ликвидације над тим друштвом.

Народна банка Србије доставља решења из става 7. овог члана организацији надлежној за вођење регистра привредних субјеката ради уписа одговарајуће промене података, односно ради спровођења поступка принудне ликвидације, и/или брисања субјекта из тог регистра.

Остали органи надлежни за вршење надзора

Члан 110.

Комисија за хартије од вредности врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона, када се ради о кастоди и пословима овлашћене банке, и члана 4. став 1. тач. 3) и 7) овог закона, у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, законом којим се уређује преузимање акционарских друштава и законом којим се регулише пословање инвестиционих фондова.

Државни орган надлежан за инспекцијски надзор у области девизних и мењачких послова и игара на срећу врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тач. 2), 8) и 15) овог закона, у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор.

Министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 12) овог закона, у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор.

Адвокатска комора Србије врши надзор над применом овог закона од стране адвоката.

Mинистарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине врши надзор над применом одредбе члана 46. овог закона.

Министарство надлежно за послове поштанског саобраћаја врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 16) овог закона.

Јавнобележничка комора врши надзор над применом овог закона од стране јавних бележника.

Органи надлежни за вршење надзора дужни су да један другом на захтев доставе све податке и информације потребне за вршење надзора над применом овог закона.

2. Обавештавање Управе у вези са надзором

Обавештавање о предузетим мерама у надзору

Члан 111.

Органи из члана 104. овог закона дужни су да о предузетим мерама у извршеном надзору, о утврђеним неправилностима и незаконитостима, као и о другим значајним чињеницама у вези са надзором одмах, у писменој форми, обавесте Управу, као и да доставе примерак донетог акта.

Обавештење из става 1. овог члана садржи податке из члана 102. став 2. овог закона.

Орган који је утврдио неправилности и незаконитости о томе обавештава и друге органе из члана 104. ако су од значаја за њихов рад.

Обавештавање о чињеницама које су у вези са прањем новца и финансирањем тероризма

Члан 112.

Органи надлежни за вршење надзора дужни су да у писменој форми обавесте Управу, ако у вршењу послова из свог делокруга утврде, односно открију чињенице које су или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма.

Податке, информације и документацију у вези са трансакцијама или лицима за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма орган из става 1. овог члана, у сарадњи са Управом може да достави органу стране државе који обавља сродне послове, на његов писмени и образложени захтев или на своју иницијативу.

Орган из става 1. овог члана може да одреди услове и ограничења под којима орган стране државе може користити податке, информације и документацију из става 2. овог члана.

Пријављивање кршења одредаба овог закона

Члан 113.

Орган из члана 104. овог закона је дужан да успостави механизам којим се подстиче пријављивање том органу кршења одредаба овог закона од стране обвезника, односно запослених у обвезнику.

Механизам из става 1. овог члана укључује најмање следеће:

1) поступак за примање пријава о кршењу одредаба овог закона и предузимање активности у вези с тим пријавама;

2) одговарајућу заштиту запосленог код обвезника који пријави кршење одредаба овог закона;

3) одговарајућу заштиту запосленог које је пријављено за кршење одредаба овог закона;

4) заштиту личних података запосленог који пријави кршење одредаба овог закона и запосленог које је пријављено за кршење одредаба овог закона;

5) правила која обезбеђују поверљивост у односу на запосленог који пријави кршење одредаба овог закона, осим ако је то неопходно у циљу истраге или судског поступка.

Обвезник је дужан да интерним актом пропише процедуре за интерно пријављивање за кршење одредаба овог закона кроз посебан и анониман канал комуникације, а у складу са величином обвезника и природом његовог пословања.

3. Доношење препорука и смерница

Члан 114.

Орган из члана 104. овог закона може, самостално или у сарадњи са другим органима, да донесе препоруке, односно смернице за примену одредаба овог закона.

XI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 115.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона у складу са законом којим се уређује пословање банака.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 4) овог закона у складу са законом којим се уређује пословање друштава за управљање добровољним пензијским фондовима.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 5) овог закона у складу са законом којим се уређује делатност финансијског лизинга.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 6) овог закона у складу са законом којим се уређује делатност осигурања.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тач. 10), 11) и 16) овог закона у складу са законом којим се уређује пружање платних услуга.

Члан 116.

На кршење одредаба овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона када се ради о кастоди и пословима овлашћене банке, члана 4. став 1. тач. 2), 3), 7)–9) и 12–17) овог закона и члана 4. ст. 2. и 3. овог закона, изричу се казне прописане чл. 117–120. овог закона.

Привредни преступи

Члан 117.

Новчаном казном у износу од 1.000.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1) не утврди идентитет стварног власника странке (члан 25. став 1.);

2) не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, или када странка тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 47. ст. 2–6.);

3) не обезбеди овлашћеном лицу услове за вршење послова у складу са овим законом (члан 52. ст. 1. и 2.);

4) не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 73.);

5) привремено не обустави извршење трансакције на основу налога Управе или се за време за које је извршење трансакције привремено обустављено не придржава налога Управе који се односе на ту трансакцију или на лице које врши ту трансакцију (члан 75.);

6) не поступи по налогу Управе да прати финансијско пословање странке, не обавештава Управу о свим трансакцијама и пословима које та странка врши, односно не обавештава је у прописаним роковима (члан 76.);

7) обвезник, односно његови запослени, укључујући и чланове управног, надзорног и другог органа управљања прекрше забрану дојављивања (члан 90.);

8) податке и документацију прибављену у складу са овим законом не чува најмање 10 година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције, односно од последњег приступа сефу или уласка у играчницу (члан 95.);

Новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара казниће се за привредни преступ и одговорно лице у правном лицу.

Члан 118.

Новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1) не изради анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма (члан 6.);

2) успостави пословни однос са странком, а да претходно није извршило прописане радње и мере, односно ако је пословни однос успостављен, не раскине га (чл. 7. и 9.);

3) изврши трансакцију а да претходно није извршило прописане мере (чл. 7. и 10.);

4) не прикупи податке о платиоцу и примаоцу плаћања и не укључи их у образац или поруку који прате пренос новчаних средстава током целог пута кроз ланац плаћања (члан 11. став 1.);

5) не провери тачност прикупљених података, на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава (члан 11. ст. 6. и 8.);

6) не провери да ли су подаци о платиоцу и примаоцу плаћања укључени у образац или поруку које прате пренос новчаних средстава (члан 12. став 1.);

7) не сачини процедуре за проверу потпуности података из чл. 11. до 15. овог закона (члан 12. став 2.);

8) не провери идентитет примаоца плаћања, осим ако идентитет није већ проверен у складу са чл. 17–23. овог закона (члан 12. став 3.);

9) не сачини процедуре о поступању у случају да пренос новчаних средстава не садржи потпуне информације из члана 11. ст. 3–5. овог закона (члан 13. став 1.);

10) не размотри да ли недостатак тачних и потпуних података из члана 11. ст. 3–5. закона представља основ сумње у прање новца или финансирање тероризма; или не сачини белешку, коју чува у складу са законом (члан 13. став 4.);

11) не обезбеди да сви подаци о платиоцу и примаоцу плаћања буду сачувани у обрасцу или поруци која прати пренос новчаних средстава (члан 14. став 1.);

12) не сачини, користећи приступ заснован на процени ризика, процедуре о поступању у случају да електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона (члан 14. став 2.);

13) не одбије пренос новчаних средстава, привремено не обустави пренос новчаних средстава и не затражи од платиочевог пружаоца платних услуга податке из члана 11. став 3–5. овог закона који недостају у електронској поруци којом се преносе новчана средства (члан 14. став 3.);

14) не утврди и провери идентитет странке која је физичко лице, законског заступника те странке, пуномоћника странке која је физичко лице и не прибави све прописане податке или их не прибави на прописани начин (члан 17.);

15) утврди и провери идентитет странке на основу квалификованог електронског сертификата супротно одредбама члана 18. овог закона (члан 18. став 1.);

16) не утврди и провери идентитет странке која је предузетник (члан 19. став 1.);

17) не утврди и провери идентитет странке која је правно лице (члан 20. став 1.);

18) не утврди и провери идентитет заступника правног лица и лица страног права (члан 21. став 1.);

19) не утврди и провери идентитет прокуристе или пуномоћника правног лица, лица страног права и предузетника (члан 22.);

20) не утврди и провери идентитет лица грађанског права, лица овлашћеног за заступање тог другог лица или не прибави све прописане податке (члан 23.);

21) не утврди и провери идентитет странке у складу са чланом 24. овог закона (члан 24.);

22) не прибави податке о стварном власнику на прописани начин (члан 25.);

23) не провери идентитет стварног власника странке (члан 25. став 6.);

24) не утврди идентитет корисника животног осигурања (члан 26.);

25) не утврди да ли је корисник осигурања и стварни власник корисника осигурања функционер (члан 26. став 4.);

26) не обавести највише руководство пре исплате осигуране суме и не изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке (члан 26. став 6.);

27) не прикупи податке и информације о пореклу имовине (члан 28.);

28) повери вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу из државе коју су надлежне међународне институције означиле као државу која не примењује или не примењује на адекватан начин међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма (члан 31. став 2.);

29) успостави пословни однос са странком супротно одредбама члана 33. овог закона (члан 33.);

30) не изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке из чл. 35–41. овог закона у случајевима када, у складу са одредбама члана 6. овог закона, процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирање тероризма (члан 35. став 2.);

31) код успостављања кореспондентског односа са банком или другом сличном институцијом, која има седиште у страној држави која није на листи држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма који су на нивоу стандарда европске уније или виши, не прибави прописане податке, информације и документацију, односно не прибави их на прописани начин (члан 36. ст. 1. и 3.);

32) у уговору на основу којег се успоставља кореспондентски однос, посебно не утврди и документује обавезе сваке уговорне стране у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма и ако тај уговор не чува у складу са законом (члан 36. став 5.);

33) успостави кореспондентски однос са страном банком или другом сличном институцијом на основу којег та страна институција може користити рачун код обвезника за директно пословање са својим странкама (члан 36. став 6.);

34) не утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер (члан 38. став 1.);

35) не изврши мере и радње прописане чланом 38. ст. 2. и 3. уколико је странка или стварни власник странке функционер (члан 38. ст. 2. и 3.);

36) успостави пословни однос без физичког присуства странке а да претходно није извршило прописане додатне мере (члан 39.);

37) не утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице (члан 40. став 1.);

38) не предузме додатне мере ако је странка или стварни власник странке из оф-шор државе (члан 40.);

39) не примени додатне мере када успоставља пословни однос или врши трансакције са странком из државе коју су надлежне међународне институције означиле као државу која не примењује или не примењује на адекватан начин међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма (члан 41. став 1.);

40) изврши поједностављене мере познавања и праћења странке супротно условима прописаним у члану 42. овог закона (члан 42.);

41) отвори, изда или води анонимни рачун, штедну књижицу на шифру или доносиоца, односно врши друге услуге, које посредно или непосредно омогућавају прикривање идентитета странке (члан 44.);

42) успостави или настави кореспондентски однос са банком која послује или би могла пословати као квази банка или са другом сличном институцијом за коју се основано може претпоставити да може дозволити коришћење својих рачуна квази банци (члан 45.);

43) прими готов новац за плаћање робе и непокретности или услуга у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција (члан 46.);

44) не обавести Управу о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности (члан 47. став 1.);

45) не обезбеди да се мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма прописане овим законом, у истом обиму спроводе и у њеним пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у његовом већинском власништву, која имају седиште у страној држави (члан 48.);

46) не именује овлашћено лице и његовог заменика за вршење послова у складу са овим законом (члан 49.);

47) не обезбеди да послове овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица из члана 49. овог закона обавља лице које испуњава услове прописане чланом 50. овог закона (члан 50.);

48) не изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (члан 69. став 1.);

49) не примењује листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (члан 69. став 3.);

50) у листу индикатора не унесе индикаторе чије је уношење обавезно у складу са законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона (члан 69. став 1.);

51) ако податке, информације и документацију прибављену на основу овог закона не користи само за намене одређене законом (члан 94.);

52) не води евиденције података у складу са овим законом (члан 98. став 1.);

53) евиденције које води у складу са овим законом не садрже све прописане податке (члан 99. став 1.);

Новчаном казном у износу од 10.000 до 150.000 динара казниће се и одговорно лице у правном лицу.

Члан 119.

Новчаном казном у износу од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1) не изради анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона надлежан за надзор над применом закона код тог правног лица, односно та анализа не садржи процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног односа, услуге коју пружа у оквиру своје делатности или трансакције (члан 6. ст. 1. и 2.);

2) не сачини службену белешку или је не чува у складу са законом у случајевима када не може да изврши радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)–4) овог закона (члан 7. став 3.);

3) не прибави све прописане податке или их не прибави на прописани начин приликом утврђивања идентитета странке која је правно лице (члан 20. ст. 2–5.);

4) не прибави писмену изјаву странке уколико посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације (члан 20. став 6.);

5) не прибави све податке на прописани начин приликом утврђивања идентитета заступника странке која је правно лице (члан 21.);

6) не прибави све податке о лицу овлашћеном за заступање лица грађанског права на прописани начин (члан 23.);

7) не прибави прописане податке или их не прибави на прописани начин приликом утврђивања идентитета странке или њеног законског заступника или пуномоћника приликом уласка тог лица у играчницу или приступа сефу (члан 24.);

8) не прати пословање странке са дужном пажњом у обиму и учесталости који одговарају степену ризика утврђеном у анализи ризика из члана 6. овог закона (члан 29.);

9) повери вршење мера познавања и праћења странке трећем лицу без претходне провере да ли то треће лице испуњава услове прописане овим законом или ако је то треће лице утврдило и проверило идентитет странке без њеног присуства (члан 30. ст. 3. и 4.);

10) повери вршење мера познавања и праћења странке трећем лицу када је странка оф-шор правно лице или анонимно друштво или је странка оф-шор правно лице или квази банка (члан 31. ст. 1. и 3.);

11) не предузме додатне мере и радње за отклањање разлога за сумњу у веродостојност документације достављене од трећег лица и не сачини службену белешку о предузетим мерама и радњама (члан 32. ст. 3–5.);

12) уколико не размотри да ли ће убудуће поверавати вршење радњи и мера познавања и праћења странке и не сачини службену белешку о предузетим мерама (члан 32. став 6.);

13) успостави или настави кореспондентски однос са банком или другом сличном институцијом која има седиште у страној држави супротно одредбама члана 36. ст. 2. и 4. овог закона (члан 36. ст. 2. и 4.);

14) не процени ризик од прања новца или финансирања тероризма у складу са чланом 37. ст. 1. и 2. и не предузме додатне мере којима се умањују процењени ризици и управља тим ризицима (члан 37.);

15) не обавести Управу о личном имену и називу радног места овлашћеног лица и његовог заменика, личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену овог закона као и сваку промену тих података у прописаним роковима (члан 52. став 3.);

16) не обезбеди редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених који обављају послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма (члан 53. ст. 1. и 2.);

17) не изради програм годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених, односно не изради га у прописаним роковима (члан 53. став 3.);

18) не спроводи редовну унутрашњу контролу обављања послова спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма (члан 54.);

19) не утврди поступак којим се при заснивању радног односа на радном месту на коме се примењују одредбе овог закона и прописа донетих на основу овог закона, кандидат за то радно место проверава да ли је осуђиван за кривична дела којима се прибавља противправна имовинска корист или кривична дела повезана са тероризмом или тај поступак не примењује (члан 55.);

20) не предузме неопходне мере како би заштитио овлашћено лице и запослене који спроводе одредбе овог закона од насилних радњи усмерених на њихов физички и психички интегритет (члан 93.).

Новчаном казном у износу од 10.000 до 100.000 динара казниће се и одговорно лице у правном лицу ако изврши неку од радњи из става 1. овог члана.

Прекршаји

Члан 120.

Новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 117. овог закона.

Новчаном казном у износу од 30.000 до 300.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 118. овог закона.

Новчаном казном у износу од 20.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 119. овог закона.

Новчаном казном у износу од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако изврши неку од радњи из чл. 117. и 118. овог закона.

Новчаном казном у износу од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако надлежном царинском органу не пријави физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути које преноси преко државне границе (члан 86. став 1.).

Новчаном казном у износу од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако пријава из члана 86. овог закона не садржи све прописане податке (члан 86. став 2.).

Прекршаји за које одговара адвокат

Члан 121.

Новчаном казном у износу од 10.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај адвокат ако:

1) не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, или када странка тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 58.);

2) не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 59.).

Прекршаји за које одговара јавни бележник

Члан 122.

Новчаном казном у износу од 10.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај јавни бележник ако:

1) не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 64.);

2) не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 65.).

Обавештење о одлуци којом се изриче казна или друга мера

Члан 123.

Орган из члана 104. овог закона је дужан да на својој званичној интернет страници објави обавештење о правноснажној одлуци којом се изриче казна или друга мера обвезнику за кршење одредаба овог закона, и то одмах након што је лице коме је изречена казна или друга мера обавештено о одлуци.

Обавештење из става 1. овог члана садржи податке о врсти и природи кршења одредаба овог закона, као и о идентитету лица према коме је казна или друга мера изречена.

Ако орган из става 1. овог члана процени да је мера објављивања идентитета лица према коме је казна или друга мера изречена, односно његових личних података несразмерна тежини кршења одредаба овог закона, или ако би објава угрозила стабилност финансијског тржишта Републике Србије или истраге која је у току, надзорни орган:

1) одлаже објављивање обавештења из става 1. овог члана до тренутка када разлози из овог става престану да постоје;

2) oбјављује обавештења из става 1. овог члана не наводећи личне податке о лицу коме је изречена казна или друга мера, у ком случају се објављивање личних података може одложити за разуман временски период, под условом да се предвиђа да ће у том периоду разлози за ненавођење личних података престати да постоје;

3) неће објавити обавештење из става 1. овог члана ако процени да поступање из тач. 1) и 2) овог става није довољно да осигура стабилност финансијског тржишта, као и када процени да је објављивање тог обавештења несразмерно тежини изречене казне или друге мере.

Обавештење из става 1. овог члана мора да буде доступно на званичној интернет страници пет година након објављивања. Период у коме су лични подаци доступни на званичној интернет страници је једна година од дана објављивања.

XII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 124.

Обвезник је дужан да радње и мере из чл. 5. и 6. овог закона изврши у односу на странке са којима је пословна сарадња успостављена пре ступања на снагу овог закона у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

Обвезник је дужан да интерна акта из члана 5. став 3, члана 6. став 6, члана 11. став 7, члана 12. став 2, члана 13. став 1, члана 14. став 2, члана 35. став 2, члана 38. став 1, члана 48. став 7. и члана 113. став 3. овог закона донесе у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 125.

Министар доноси прописе из члана 6. став 7, члана 41. став 5, члана 47. ст. 6. и 7, члана 56, члана 71. став 10, члана 73. ст. 6. и 7. и члана 86. став 3. у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Прописи донети на основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС”, бр. 20/09, 72/09, 91/10 и 139/14) примењиваће се до доношења прописа на основу овог закона, осим ако нису у супротности са овим законом.

Члан 126.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС”, бр. 20/09, 72/09, 91/10 и 139/14).

Члан 127.

Управа за спречавање прања новца образована Законом о спречавању прања новца („Службени гласник РС”, број 107/05) наставља са радом у складу са овлашћењима утврђеним овим законом.

Члан 128.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. априла 2018. године.

Закон о порезу на додату вредност

(“Службени гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – исправка, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – усклађени динарски износи, 68/2014 – други закон, 142/2014, 5/2015 – усклађени динарски износ, 83/2015, 5/2016 – усклађени динарски износи, 108/2016, 7/2017 – усклађени динарски износи и 113/2017)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уводи се порез на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ) у Републици Србији (у даљем тексту: Република).

ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Члан 2

Приход од ПДВ припада буџету Републике.

II ПРЕДМЕТ ОПОРЕЗИВАЊА

Члан 3

Предмет опорезивања ПДВ су:

1) испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности;

2) увоз добара у Републику.

Промет добара и услуга

Члан 4

Промет добара, у смислу овог закона, је пренос права располагања на телесним стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено.

Добрима се сматрају и вода, електрична енергија, гас и енергија за грејање, односно хлађење.

Прометом добара, у смислу овог закона, сматра се и:

1) пренос права располагања на добрима уз накнаду на основу прописа или другог акта државног органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе;

2) предаја добара на основу уговора о продаји са одложеним плаћањем којим је уговорено да се право располагања преноси најкасније отплатом последње рате;

2а) предаја добара на основу уговора о лизингу, односно закупу, закљученог на одређени период, за покретне или непокретне ствари, када ниједна од уговорних страна не може раскинути уговор ако се стране придржавају уговорних обавеза;

3) пренос добара од стране власника комисионару и од стране комисионара примаоцу;

4) испорука добара по уговору на основу којег се плаћа провизија при продаји;

5) пренос добара од стране власника консигнатеру и од консигнатера примаоцу добара;

6) испорука добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала испоручиоца, ако се не ради само о додацима или другим споредним материјалима;

7) пренос права располагања на грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;

7а) пренос власничког удела на грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката;

8) размена добара за друга добра или услуге.

Са прометом добара уз накнаду изједначава се:

1) узимање добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица;

2) сваки други промет добара без накнаде;

3) исказани расход (кало, растур, квар и лом) изнад количине утврђене актом који доноси Влада Републике Србије.

Узимање добара, односно сваки други промет добара из става 4. овог члана сматра се прометом добара уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра или њихове саставне делове може одбити у потпуности или сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза.

Ако се уз испоруку добара врши споредна испорука добара или споредно пружање услуга, сматра се да је извршена једна испорука добара.

Споредном испоруком добара из става 6. овог члана не сматра се пренос права располагања на грађевинском објекту или економски дељивој целини у оквиру грађевинског објекта која се сматра непокретношћу у смислу закона којим се уређује промет непокретности.

Код преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, испорука сваког добра у имовини која се преноси сматра се посебним прометом.

Код испоруке у низу једног истог добра, код које први испоручилац преноси право располагања непосредно последњем примаоцу добра, свака испорука добра у низу сматра се посебном испоруком.

Министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар) ближе уређује критеријуме на основу којих се одређује када се предаја добара на основу уговора о лизингу, односно закупу сматра прометом добара из става 3. тачка 2а) овог члана, као и шта се сматра узимањем добара која су део пословне имовине пореског обвезника и сваким другим прометом без накнаде из става 4. овог члана.

Члан 5

Промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4 овог закона.

Промет услуга је и свако нечињење и трпљење.

Прометом услуга, у смислу овог закона, сматра се и:

1) пренос, уступање и давање на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине;

2) пружање услуга уз накнаду на основу прописа или другог акта државних органа, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе;

3) предаја добара произведених или састављених по налогу наручиоца, од материјала наручиоца;

4) размена услуга за добра или услуге;

5) предаја јела и пића за конзумацију на лицу места;

6) (брисана);

7) уступање удела или права.

Са прометом услуга уз накнаду изједначава се:

1) употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно употреба добара у непословне сврхе пореског обвезника;

2) пружање услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно друго пружање услуга без накнаде у непословне сврхе пореског обвезника.

Употреба добара из става 4. тачка 1) овог члана сматра се прометом услуга уз накнаду под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра може одбити у потпуности или сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза.

Ако се уз услугу врши споредно пружање услуга или споредна испорука добара, сматра се да је пружена једна услуга.

Код преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, свака услуга која се пружа преносом имовине сматра се посебним прометом.

Министар ближе уређује шта се сматра употребом добара и пружањем услуга из става 4. овог члана.

Члан 6

Сматра се да промет добара и услуга, у смислу овог закона, није извршен код:

1) преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, ако је стицалац порески обвезник или тим преносом постане порески обвезник и ако продужи да обавља исту делатност;

2) замене добара у гарантном року;

3) бесплатног давања пословних узорака у уобичајеним количинама за ту намену купцима или потенцијалним купцима, односно трећим лицима за потребе анализе на основу акта надлежног органа;

4) давања рекламног материјала и других поклона мање вредности, ако се дају повремено различитим лицима.

Делом имовине из става 1. тачка 1) овог члана сматра се целина којом се омогућава самостално обављање делатности стицаоца дела имовине.

Код преноса целокупне или дела имовине из става 1. тачка 1) овог члана сматра се да стицалац ступа на место преносиоца.

Преносилац имовине или дела имовине из става 1. тачка 1) овог члана дужан је да стицаоцу достави све податке који се односе на добра и услуге који чине имовину или део имовине чији је пренос извршен.

Ако у року од три године од дана извршеног преноса имовине или дела имовине у складу са ставом 1. тачка 1) овог члана престану услови из става 1. тачка 1) овог члана, стицалац имовине или дела имовине дужан је да обрачуна ПДВ за добра и услуге које је стекао тим преносом, а која на дан престанка услова чине његову имовину, на начин на који би преносилац имовине или дела имовине имао обавезу обрачунавања ПДВ да при преносу имовине или дела имовине нису били испуњени услови из става 1. тачка 1) овог члана.

Изузетно од става 5. овог члана, обавеза обрачунавања ПДВ не односи се на опрему и објекте за вршење делатности и улагања у објекте за вршење делатности за које постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза у складу са овим законом.

Министар ближе уређује поступак замене добара у гарантном року, шта се сматра преносом целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, из става 1. тачка 1), као и шта се сматра уобичајеним количинама пословних узорака, рекламним материјалом и другим поклонима мање вредности из става 1. тач. 3) и 4) овог члана.

Члан 6а

Сматра се да, у смислу овог закона, промет добара и услуга који врши давалац концесије концесионару, односно концесионар даваоцу концесије у оквиру реализације уговора о јавно-приватном партнерству са елементима концесије, закљученог у складу са законом којим се уређују јавно-приватно партнерство и концесије, није извршен, ако су давалац концесије и концесионар обвезници ПДВ који би, у случају када би се тај промет сматрао извршеним, имали у потпуности право на одбитак претходног пореза у складу са овим законом.

Увоз добара

Члан 7

Увоз је сваки унос добара у царинско подручје Републике.

III ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК, ПОРЕСКИ ДУЖНИК И ПОРЕСКИ ПУНОМОЋНИК

Порески обвезник

Члан 8

Порески обвезник (у даљем тексту: обвезник) је лице, укључујући и лице које у Републици нема седиште, односно пребивалиште (у даљем тексту: страно лице), које самостално обавља промет добара и услуга, у оквиру обављања делатности.

Делатност из става 1. овог члана је трајна активност произвођача, трговца или пружаоца услуга у циљу остваривања прихода, укључујући и делатности експлоатације природних богатстава, пољопривреде, шумарства и самосталних занимања.

Сматра се да обвезник обавља делатност и када је врши у оквиру сталне пословне јединице.

Изузетно од става 3. овог члана, ако страно лице у Републици има сталну пословну јединицу, то страно лице обвезник је за промет који не врши његова стална пословна јединица.

Сталном пословном јединицом из ст. 3. и 4. овог члана сматра се организациони део правног лица који у складу са законом може да обавља делатност.

Обвезник је лице у чије име и за чији рачун се врши испорука добара или пружање услуга.

Обвезник је лице које врши испоруку добара, односно пружање услуга у своје име, а за рачун другог лица.

Члан 9

Република и њени органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и правна лица основана законом, односно актом органа Републике, територијалне аутономије или локалне самоуправе у циљу обављања послова државне управе или локалне самоуправе (у даљем тексту: Република, органи и правна лица), нису обвезници у смислу овог закона ако обављају промет добара и услуга из делокруга органа, односно у циљу обављања послова државне управе или локалне самоуправе.

Република, органи и правна лица обвезници су за промет добара и услуга из става 1. овог члана за који би изузимање од обавезе у смислу става 1. овог члана могло да доведе до нарушавања конкуренције, као и за промет добара и услуга изван делокруга органа, односно ван обављања послова државне управе или локалне самоуправе, а који су опорезиви у складу са овим законом. Сматра се да би изузимање од обавезе у смислу става 1. овог члана могло да доведе до нарушавања конкуренције, у смислу овог закона, ако промет добара и услуга из става 1. овог члана, осим Републике, органа и правних лица, врши и друго лице.

Порески дужник

Члан 10

Порески дужник, у смислу овог закона, је:

1) обвезник који врши опорезиви промет добара и услуга, осим када обавезу плаћања ПДВ у складу са овим чланом има друго лице;

2) (брисана)

3) прималац добара и услуга, ако страно лице није обвезник ПДВ у Републици, независно од тога да ли у Републици има сталну пословну јединицу и да ли је та стална пословна јединица обвезник ПДВ у Републици;

4) лице које у рачуну или другом документу који служи као рачун (у даљем тексту: рачун) искаже ПДВ, а није обвезник ПДВ или није извршило промет добара и услуга;

5) лице које увози добро.

6) (брисана)

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, порески дужник је:

1) прималац добара или услуга, обвезник ПДВ, за промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, извршен од стране другог обвезника ПДВ;

2) прималац добара, обвезник ПДВ, за промет грађевинских објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, извршен од стране другог обвезника ПДВ, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ у складу са овим законом;

3) прималац добара и услуга из области грађевинарства, обвезник ПДВ, односно лице из члана 9. став 1. овог закона, за промет извршен од стране обвезника ПДВ;

4) прималац електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, обвезник ПДВ који је ова добра набавио ради даље продаје, за промет електричне енергије и природног гаса извршен од стране другог обвезника ПДВ;

5) прималац добара или услуга, обвезник ПДВ, за промет извршен од стране другог обвезника ПДВ, и то код промета:

(1) хипотековане непокретности код реализације хипотеке у складу са законом којим се уређује хипотека;

(2) предмета заложног права код реализације уговора о залози у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима;

(3) добара или услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са законом;

6) стицалац имовине или дела имовине чији је пренос извршен у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) овог закона, после чијег преноса су престали услови из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона.

Изузетно од става 1. тачка 3) овог члана, када страно лице врши промет добара и услуга у Републици лицу које није обвезник ПДВ, осим лицу из члана 9. став 1. овог закона, а накнаду за тај промет добара и услуга у име и за рачун страног лица наплаћује обвезник ПДВ, порески дужник за тај промет је обвезник ПДВ који наплаћује накнаду.

Министар ближе уређује шта се сматра секундарним сировинама, услугама које су непосредно повезане са секундарним сировинама и добрима и услугама из области грађевинарства из става 2. тач. 1) и 3) овог члана.

Порески пуномоћник

Члан 10а

Страно лице које врши опорезиви промет добара и услуга у Републици дужно је да одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ, независно од износа тог промета у претходних 12 месеци, ако овим законом није друкчије уређено.

Страно лице које у Републици врши опорезиви промет добара и услуга искључиво обвезницима ПДВ, односно лицима из члана 9. став 1. овог закона, као и промет услуга превоза путника аутобусима за које се као основица за обрачунавање ПДВ утврђује просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз, у складу са овим законом, није дужно да у Републици одреди пореског пуномоћника и да се евидентира за обавезу плаћања ПДВ.

Страно лице из става 1. овог члана може да одреди само једног пореског пуномоћника.

Порески пуномоћник страног лица може бити физичко лице, укључујући и предузетника, односно правно лице, које има пребивалиште, односно седиште у Републици, које је евидентирани обвезник ПДВ најмање 12 месеци пре подношења захтева за одобравање пореског пуномоћства, које на дан подношења захтева нема доспеле, а неплаћене обавезе за јавне приходе по основу обављања делатности које утврђује Пореска управа и којем је надлежни порески орган, на основу поднетог захтева за одобрење пореског пуномоћства уз који је приложена прописана документација (у даљем тексту: захтев за пореско пуномоћство), решењем одобрио пореско пуномоћство.

Порески пуномоћник страног лица не може бити стална пословна јединица тог страног лица.

Порески пуномоћник страног лица у име и за рачун тог страног лица обавља све послове у вези са испуњавањем обавеза и остваривањем права које страно лице у складу са овим законом има као обвезник ПДВ (подношење евиденционе пријаве, обрачунавање ПДВ, издавање рачуна, подношење пореских пријава, плаћање ПДВ и друго).

Надлежни порески орган неће издати одобрење за пореско пуномоћство лицу које је правоснажно осуђено за пореско кривично дело.

Надлежни порески орган укинуће одобрење за пореско пуномоћство лицу које је правоснажно осуђено за пореско кривично дело.

У случају укидања одобрења за пореско пуномоћство из става 8. овог члана, односно престанка пореског пуномоћства по другом основу, наступају све правне последице брисања из евиденције за ПДВ у смислу овог закона, осим ако страно лице у року од 15 дана од дана укидања одобрења за пореско пуномоћство, односно престанка пореског пуномоћства по другом основу, не одреди другог пуномоћника и у истом року тај пуномоћник не поднесе захтев за пореско пуномоћство надлежном пореском органу.

Ако надлежни порески орган не одобри пореско пуномоћство пуномоћнику из става 9. овог члана, наступају све правне последице из тог става.

У случају опозива, односно отказа пуномоћја, пореско пуномоћство престаје даном када је надлежни порески орган примио обавештење о опозиву, односно отказу пуномоћја, упућеног од стране лица чије је пуномоћство престало опозивом, односно отказом.

Порески пуномоћник страног лица солидарно одговара за све обавезе страног лица као обвезника ПДВ, укључујући и обавезе по основу брисања из евиденције за ПДВ, а нарочито за плаћање ПДВ, казни и камата у вези са дугом по основу ПДВ.

Акт за извршавање овог члана донеће министар.

IV МЕСТО И ВРЕМЕ ПРОМЕТА ДОБАРА И УСЛУГА И НАСТАНАК ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

Место промета добара

Члан 11

Место промета добара је место:

1) у којем се добро налази у тренутку слања или превоза до примаоца или, по његовом налогу, до трећег лица, ако добро шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по његовом налогу;

2) уградње или монтаже добра, ако се оно уграђује или монтира од стране испоручиоца или, по његовом налогу, од стране трећег лица;

3) у којем се добро налази у тренутку испоруке, ако се добро испоручује без отпреме, односно превоза;

4) у којем прималац електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, а који је ова добра набавио ради даље продаје, има седиште или сталну пословну јединицу којима се добра испоручују;

5) пријема воде, електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, за крајњу потрошњу.

У случају промета добара у оквиру комисионих или консигнационих послова, место промета добара од стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са ставом 1. овог члана, и за испоруку комисионару или консигнатеру.

Место промета услуга

Члан 12

Овим чланом одређује се порески обвезник искључиво за сврху примене правила која се односе на одређивање места промета услуга.

Када услугу пружа лице које је обвезник ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:

1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;

2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе са седиштем у Републици;

3) страна правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој имају седиште.

Када услугу пружа страно лице које се није евидентирало за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се:

1) свако лице које обавља делатност као трајну активност без обзира на циљ обављања те делатности;

2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе.

Ако се промет услуга врши пореском обвезнику, местом промета услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште.

Ако се промет услуга врши лицу које није порески обвезник, местом промета услуга сматра се место у којем пружалац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши из сталне пословне јединице која се не налази у месту у којем пружалац услуга има седиште, односно место у којем пружалац услуга има пребивалиште или боравиште.

Изузетно од ст. 4. и 5. овог члана, местом промета услуга:

1) у вези са непокретностима, укључујући и услуге посредовања код промета непокретности, сматра се место у којем се налази непокретност;

2) превоза лица, сматра се место где се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици;

3) превоза добара која се пружа лицу које није порески обвезник, сматра се место где се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у Републици и у иностранству, одредбе овог закона примењују се само на део превоза извршен у Републици;

4) сматра се место где су услуге стварно пружене, ако се ради о:

(1) услугама које се односе на присуствовање културним, уметничким, спортским, научним, образовним, забавним или сличним догађајима (сајмови, изложбе и др.), укључујући и помоћне услуге у вези са присуствовањем тим догађајима;

(2) услугама организатора догађаја из подтачке (1) ове тачке, пружених лицу које није порески обвезник;

(3) помоћним услугама у вези са превозом, као што су утовар, истовар, претовар и слично, пружених лицу које није порески обвезник;

(4) услугама процене покретних ствари, односно радова на покретним стварима пружених лицу које није порески обвезник;

(5) услугама предаје јела и пића за конзумацију на лицу места;

5) изнајмљивања превозних средстава на краћи временски период, сматра се место у којем се превозно средство стварно ставља на коришћење примаоцу услуге;

6) изнајмљивања превозних средстава, осим из тачке 5) овог става, пружених лицу које није порески обвезник, сматра се место у којем то лице има седиште, пребивалиште или боравиште;

7) које се пружају лицу које није порески обвезник, сматра се место седишта, пребивалишта или боравишта примаоца услуга, ако се ради о услугама:

(1) преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, права на патенте, лиценце, заштитне знакове и друга права интелектуалне својине;

(2) оглашавања;

(3) саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга, као и преводилаца за услуге превођења, укључујући и превођење у писаном облику;

(4) обраде података и уступања, односно давања информација, укључујући и информације о пословним поступцима и искуству;

(5) преузимања обавезе да се у потпуности или делимично одустане од обављања неке делатности или од коришћења неког права из ове тачке;

(6) банкарског и финансијског пословања и пословања у области осигурања, укључујући реосигурање, осим изнајмљивања сефова;

(7) стављања на располагање особља;

(8) изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава;

(9) омогућавања приступа мрежи природног гаса, мрежи за пренос електричне енергије и мрежи за грејање, односно хлађење, транспорта и дистрибуције путем тих мрежа, као и других услуга које су непосредно повезане са тим услугама;

(10) телекомуникација;

(11) радијског и телевизијског емитовања;

(12) пружених електронским путем;

8) посредовања код промета добара или услуга која се пружа лицу које није порески обвезник, сматра се место у којем је извршен промет добара или услуга који је предмет посредовања.

Место промета услуге посредовања која се пружа пореском обвезнику, осим услуга посредовања из става 6. тачка 1) овог члана, одређује се у складу са ставом 4. овог члана.

Краћим временским периодом из става 6. тачка 5) овог члана сматра се непрекидни временски период који није дужи од 30 дана, а ако се ради о пловилима од 90 дана.

Министар ближе уређује шта се сматра услугама из става 6. тачка 1), тачка 4) подтачка (5), превозним средствима из тач. 5), 6) и тачка 7) подтачка (8), као и услугама из тачке 7) подтачка (12) овог члана.

Место увоза добара

Члан 13

Место увоза добара је место у којем је увезено добро унето у царинско подручје Републике.

Време промета добара

Члан 14

Промет добара настаје даном:

1) отпочињања слања или превоза добара примаоцу или трећем лицу, по његовом налогу, ако добра шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по њиховом налогу;

2) преузимања добара од стране примаоца у случају уградње или монтаже добара од стране испоручиоца или, по његовом налогу, трећег лица;

3) преноса права располагања на добрима примаоцу, ако се добро испоручује без отпреме, односно превоза;

4) очитавања, односно на други начин утврђивања стања, у складу са законом, електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, лицу из члана 11. став 1. тачка 4) овог закона, у циљу обрачуна испоруке;

5) очитавања стања примљене воде, електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, у циљу обрачуна потрошње.

У комисионим или консигнационим пословима, време испоруке добара од стране комисионара или консигнатера одређује се, у складу са ставом 1. овог члана и за испоруку комисионару или консигнатеру.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на делимичне испоруке.

Делимичне испоруке из става 3. овог члана постоје ако је за испоруку одређених делова економски дељиве испоруке посебно уговорена накнада.

Време промета услуга

Члан 15

Услуга се сматра пруженом даном када је:

1) завршено појединачно пружање услуге;

2) престао правни основ пружања услуге – у случају пружања временски ограничених или неограничених услуга.

Изузетно од става 1. тачка 2) овог члана, ако се за пружање услуга издају периодични рачуни, промет услуга сматра се извршеним последњег дана периода за који се издаје рачун.

Делимична услуга сматра се извршеном у време када је окончано пружање тог дела услуге.

Делимична услуга из става 3. овог члана постоји ако је за одређене делове економски дељиве услуге посебно уговорена накнада.

Време увоза добара

Члан 15а

Време увоза добара настаје даном када је добро унето у царинско подручје Републике.

Настанак пореске обавезе

Члан 16

Пореска обавеза настаје даном када се најраније изврши једна од следећих радњи:

1) промет добара и услуга;

2) наплата, односно плаћање ако је накнада или део накнаде наплаћен, односно плаћен у новцу пре промета добара и услуга;

2а) издавање рачуна код услуга из члана 5. став 3. тачка 1) овог закона;

3) настанак обавезе плаћања царинског дуга, код увоза добара, а ако те обавезе нема, даном у којем би настала обавеза плаћања тог дуга.

V ПОРЕСКА ОСНОВИЦА И ПОРЕСКА СТОПА

Пореска основица код промета добара и услуга

Члан 17

Пореска основица (у даљем тексту: основица) код промета добара и услуга јесте износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, укључујући субвенције и друга примања (у даљем тексту: субвенције), у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није друкчије прописано.

Субвенцијама из става 1. овог члана сматрају се новчана средства која чине накнаду, односно део накнаде за промет добара или услуга, осим новчаних средстава на име подстицаја у функцији остваривања циљева одређене политике у складу са законом.

У основицу се урачунавају и:

1) акцизе, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ;

2) сви споредни трошкови које обвезник зарачунава примаоцу добара и услуга.

Основица не садржи:

1) попусте и друга умањења цене, који се примаоцу добара или услуга одобравају у моменту вршења промета добара или услуга;

2) износе које обвезник наплаћује у име и за рачун другог, ако тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату.

Ако се накнада или део накнаде не остварују у новцу, већ у облику промета добара и услуга, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ.

Код промета добара или услуга, које чине улог у привредно друштво, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ.

Министар ближе уређује начин утврђивања пореске основице.

Члан 18

Основицом код промета добара без накнаде сматра се набавна цена, односно цена коштања тих или сличних добара, у моменту промета.

Основицом код промета услуга без накнаде сматра се цена коштања тих или сличних услуга, у моменту промета.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана ПДВ се не урачунава у основицу.

У случају превоза путника аутобусима, који врши лице које нема место стварне управе у Републици, основицу чини просечна накнада превоза за сваки појединачни превоз.

Начин утврђивања накнаде из става 4. овог члана ближе уређује министар.

Основица код увоза добара

Члан 19

Основица код увоза добара је вредност увезеног добра утврђена по царинским прописима.

У основицу из става 1. овог члана урачунава се и:

1) акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ;

2) сви споредни трошкови који су настали до првог одредишта у Републици.

Првим одредиштем, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се место које је назначено у отпремници или другом превозном документу, а ако није назначено, место првог претовара добара у Републици.

Члан 20

Код увоза добара, које је обвезник привремено извезао ради оплемењивања, обраде, дораде или прераде (у даљем тексту: оплемењивање), оправке или уградње, основицу чини накнада коју је обвезник платио или треба да плати за оплемењивање, оправку или уградњу, а ако се та накнада не плаћа, основицу чини пораст вредности настао оплемењивањем, оправком или уградњом.

У случају из става 1. овог члана примењују се одредбе члана 19. став 2. овог закона.

Измена пореске основице

Члан 21

Ако се основица накнадно повећа за промет добара и услуга који је опорезив ПДВ, обвезник који је испоручио добра или услуге дужан је да износ ПДВ, који дугује по том основу, исправи у складу са изменом.

Обавеза из става 1. овог члана односи се и на лица из члана 10. став 1. тачка 3) и ст. 2. и 3. овог закона.

Ако се основица накнадно смањи, обвезник који је извршио промет добара и услуга може да измени износ ПДВ само ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга исправи одбитак претходног ПДВ и ако о томе писмено обавести испоручиоца добара и услуга.

Ако је испорука добара и услуга извршена обвезнику који нема право на одбитак претходног ПДВ, односно лицу које није обвезник ПДВ, измену из става 3. овог члана обвезник може да изврши ако поседује документ о смањењу накнаде за извршени промет добара и услуга тим лицима.

Обвезник може да измени основицу за износ накнаде који није наплаћен само на основу правноснажне одлуке суда о закљученом стечајном поступку, односно на основу овереног преписа записника о судском поравнању.

Ако обвезник који је изменио основицу у складу са ставом 5. овог члана прими накнаду или део накнаде за испоручена добра и услуге у вези са којима је дозвољена измена основице, дужан је да на примљени износ накнаде обрачуна ПДВ.

Измена основице из ст. 1 – 5. овог члана врши се у пореском периоду у којем је наступила измена.

Ако је накнада за промет добара и услуга изражена у страној валути, повећање, односно смањење вредности динара у односу на страну валуту, не доводи до измене пореске основице, под условом да је при утврђивању основице и обрачунатог ПДВ и наплати накнаде примењена иста врста курса динара исте банке.

Ако се у складу са царинским прописима измени основица за увоз добара која подлежу ПДВ, примењују се одредбе овог закона.

Министар ближе уређује начин измене пореске основице.

Обрачун вредности исказаних у страним валутама

Члан 22

Ако је накнада за промет добара и услуга изражена у страној валути, за обрачун те вредности у домаћој валути примењује се средњи курс централне банке, односно уговорени курс који важи на дан настанка пореске обавезе.

Ако је основица за увоз добара изражена у страној валути, за обрачун те вредности у домаћој валути примењују се царински прописи који утврђују царинску вредност, а који важе на дан настанка пореске обавезе.

Пореска стопа

Члан 23

Општа стопа ПДВ за опорезиви промет добара и услуга или увоз добара износи 20%.

По посебној стопи ПДВ од 10% опорезује се промет добара и услуга или увоз добара, и то:

1) хлеба и других пекарских производа, млека и млечних производа, брашна, шећера, јестивог уља од сунцокрета, кукуруза, уљане репице, соје и маслине, јестиве масноће животињског и биљног порекла и меда;

1а) (брисана)

2) свежег, расхлађеног и смрзнутог воћа, поврћа, меса, укључујући и изнутрице и друге кланичне производе, рибе и јаја;

2а) житарица, сунцокрета, соје, шећерне репе и уљане репице;

3) лекова, укључујући и лекове за употребу у ветерини;

4) ортотичких и протетичких средстава, као и медицинских средстава – производа који се хирушки уграђују у организам;

5) материјала за дијализу;

6) ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала, компоста са мицелијумом, комплетне крмне смеше за исхрану стоке и живе стоке;

7) уџбеника и наставних средстава;

7а) (брисана)

8) дневних новина;

9) монографских и серијских публикација;

10) огревног дрвета, укључујући брикете, пелет и друга слична добра од дрвне биомасе;

11) услуга смештаја у угоститељским објектима за смештај у складу са законом којим се уређује туризам;

12) услуге које се наплаћују путем улазница за биоскопске и позоришне представе, сајмове, циркусе, забавне паркове, концерте (музичке догађаје), изложбе, спортске догађаје, музеје и галерије, ботаничке баште и зоолошке вртове, ако промет ових услуга није ослобођен ПДВ;

12а) (брисана)

13) природног гаса;

13а) топлотне енергије за потребе грејања;

14) пренос права располагања на стамбеним објектима, економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и власничким уделима на тим добрима;

15) услуге које претходе испоруци воде за пиће водоводном мрежом, као и воде за пиће, осим флаширане;

16) пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода;

17) управљање комуналним отпадом;

18) одржавање чистоће на површинама јавне намене;

19) одржавање јавних зелених површина и приобаља;

20) превоз путника и њиховог пратећег пртљага;

21) управљање гробљима и погребне услуге.

Министар ближе уређује шта се, у смислу овог закона, сматра добрима и услугама из става 2. тач. 1), 2), 2а), 4) – 11) и 15) – 21) овог члана.

VI ПОРЕСКА ОСЛОБОЂЕЊА

Пореска ослобођења за промет добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза

Члан 24

ПДВ се не плаћа на:

1) превозне и остале услуге, које су повезане са увозом добара, ако је вредност тих услуга садржана у основици из члана 19 став 2 овог закона;

2) промет добара која обвезник или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;

3) промет добара која инострани прималац или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство;

4) промет добара која путник отпрема у иностранство у личном пртљагу, за некомерцијалне сврхе, ако:

(1) путник у Републици нема пребивалиште ни боравиште,

(2) се добра отпремају пре истека три календарска месеца по истеку календарског месеца у којем је извршен промет добара,

(3) је укупна вредност испоручених добара већа од 100 ЕУР, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије, укључујући ПДВ,

(4) обвезник ПДВ поседује доказе да је путник отпремио добра у иностранство;

5) унос добара у слободну зону, превозне и друге услуге корисницима слободних зона које су непосредно повезане са тим уносом и промет добара и услуга у слободној зони, за које би обвезник – корисник слободне зоне имао право на одбитак претходног пореза када би та добра или услуге набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне;

6) промет добара која су у поступку царинског складиштења;

6а) отпремање добара у слободне царинске продавнице отворене на ваздухопловним пристаништима отвореним за међународни саобраћај на којима је организована пасошка и царинска контрола ради продаје путницима у складу са царинским прописима (у даљем тексту: слободне царинске продавнице), као и на испоруку добара из слободних царинских продавница;

7) услуге радова на покретним добрима набављеним од стране иностраног примаоца услуге у Републици, или која су увезена ради оплемењивања, оправке или уградње, а која после оплемењивања, оправке или уградње, испоручилац услуге, инострани прималац или треће лице, по њиховом налогу, превози или отпрема у иностранство;

8) превозне и остале услуге које су у вези са извозом, транзитом или привременим увозом добара, осим услуга које су ослобођене од ПДВ без права на порески одбитак у складу са овим законом;

9) услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају, с тим што за нерезидентно ваздухопловно предузеће пореско ослобођење важи само у случају узајамности;

10) испоруке летилица, сервисирање, поправке, одржавање, чартерисање и изнајмљивање летилица, које се претежно користе уз накнаду у међународном ваздушном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих летилица;

11) промет добара и услуга намењених непосредним потребама летилица из тачке 10) овог става;

12) услуге међународног превоза лица бродовима у речном саобраћају, с тим што за нерезидентно предузеће које врши међународни превоз лица бродовима у речном саобраћају, пореско ослобођење важи само у случају узајамности;

13) испоруке бродова, сервисирање, поправке, одржавање и изнајмљивање бродова, који се претежно користе уз накнаду у међународном речном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих бродова;

14) промет добара и услуга намењених непосредним потребама бродова из тачке 13) овог става;

15) испоруке злата Народној банци Србије;

16) добра и услуге намењене за:

(1) службене потребе дипломатских и конзуларних представништава;

(2) службене потребе међународних организација, ако је то предвиђено међународним уговором;

(3) личне потребе страног особља дипломатских и конзуларних представништава, укључујући и чланове њихових породица;

(4) личне потребе страног особља међународних организација, укључујући чланове њихових породица, ако је то предвиђено међународним уговором;

16а) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о донацији закљученим са државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Републиком, ако је тим уговором предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза, у делу који се финансира добијеним новчаним средствима осим ако ратификованим међународним уговором није друкчије предвиђено;

16б) промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о кредиту, односно зајму, закљученим између државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике и међународне финансијске организације, односно друге државе, као и између треће стране и међународне финансијске организације, односно друге државе у којем се Република Србија појављује као гарант, односно контрагарант, у делу који се финансира добијеним новчаним средствима, ако је тим уговорима предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза;

16в) промет добара и услуга који се врши на основу међународних уговора, ако је тим уговорима предвиђено пореско ослобођење, осим међународних уговора из тач. 16а) и 16б) овог става;

17) услуге посредовања које се односе на промет добара и услуга из тач. 1) – 16) овог става.

Пореско ослобођење из става 1. овог члана примењује се и ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног промета.

Пореско ослобођење из става 1. тачка 3) овог члана не односи се на промет добара која инострани прималац сам превезе ради опремања или снабдевања спортских чамаца, спортских авиона и осталих превозних средстава за приватне потребе.

Пореско ослобођење за промет добара из става 1. тачка 4) овог члана обвезник ПДВ остварује у пореском периоду у којем поседује доказе да је путник отпремио добра у иностранство.

Ако у пореском периоду у којем је извршио промет добара из става 1. тачка 4) овог члана обвезник ПДВ не поседује доказе да је путник отпремио добра у иностранство, обвезник ПДВ је дужан да ПДВ обрачунат за тај промет плати у складу са овим законом.

У пореском периоду у којем обвезник ПДВ добије доказе да је путник отпремио добра у иностранство, обвезник ПДВ смањује обрачунати ПДВ из става 5. овог члана.

Пореско ослобођење за промет добара из става 1. тачка 4) овог члана не односи се на промет добара која се сматрају акцизним производима у складу са законом којим се уређују акцизе и промет добара за опремање и снабдевање било ког превозног средства за приватне потребе.

Пребивалиштем, односно боравиштем из става 1. тачка 4) подтачка (1) овог члана сматра се место уписано у пасошу, личној карти или другом документу који се, у складу са законом, сматра идентификационом исправом у Републици.

ПДВ који је плаћен као део накнаде за промет добара из става 1. тачка 4) овог члана враћа се путнику, односно другом подносиоцу захтева ако у року од шест месеци од дана издавања рачуна за тај промет достави обвезнику ПДВ доказе да је путник отпремио добра у иностранство.

Ослобођење из става 1. тачка 16) подтач. (1) и (3) овог члана се остварује под условом реципроцитета, а на основу потврде министарства надлежног за иностране послове.

Иностраним примаоцем добара или услуга, у смислу овог члана, сматра се лице које:

1) је обвезник, а чије је место стварне управе ван Републике;

2) није обвезник, а има пребивалиште или седиште ван Републике.

Министар ближе уређује начин и поступак остваривања пореских ослобођења из ст. 1-3. овог члана, шта се сматра личним пртљагом и доказима да је путник отпремио добра у иностранство из става 1. тачка 4) овог члана, као и начин и поступак враћања ПДВ из става 9. овог члана.

Пореска ослобођења за промет добара и услуга без права на одбитак претходног пореза

Члан 25

ПДВ се не плаћа у промету новца и капитала, и то код:

1) пословања и посредовања у пословању законским средствима плаћања, осим папирног и кованог новца који се не користи као законско средство плаћања или има нумизматичку вредност;

2) пословања и посредовања у пословању акцијама, уделима у друштвима и удружењима, обвезницама и другим хартијама од вредности, осим пословања које се односи на чување и управљање хартијама од вредности;

3) кредитних послова, укључујући посредовање, као и новчаних позајмица;

3а) (брисана)

4) преузимања обавеза, гаранција и других средстава обезбеђења, укључујући посредовање;

5) пословања и посредовања у пословању депозитима, текућим и жиро рачунима, налозима за плаћање, као и платним прометом и дознакама;

6) пословања и посредовања у пословању новчаним потраживањима, чековима, меницама и другим сличним хартијама од вредности, осим наплате потраживања за друга лица;

7) пословања друштава за управљање инвестиционим фондовима у складу са прописима којима се уређују инвестициони фондови;

8) пословања друштава за управљање добровољним пензијским фондовима у складу са прописима којима се уређују добровољни пензијски фондови и пензијски планови.

ПДВ се не плаћа и на промет:

1) услуга осигурања и реосигурања, укључујући пратеће услуге посредника и агента (заступника) у осигурању;

2) земљишта (пољопривредног, шумског, грађевинског, изграђеног или неизграђеног), као и на давање у закуп тог земљишта;

3) објеката, осим првог преноса права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката и првог преноса власничког удела на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и промета објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да стицалац обрачунати ПДВ може у потпуности одбити као претходни порез;

3а) добара и услуга за које при набавци обвезник није имао право на одбитак претходног пореза;

3б) добара за која је у претходној фази промета постојала обавеза плаћања пореза у складу са законом којим се уређују порези на имовину;

4) услуга закупа станова, ако се користе за стамбене потребе;

5) удела, хартија од вредности, поштанских вредносница, таксених и других важећих вредносница по њиховој утиснутој вредности у Републици, осим власничких удела из члана 4. овог закона;

6) поштанских услуга од стране јавног предузећа, као и са њима повезаних испорука добара;

7) услуга које пружају здравствене установе у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту, укључујући и смештај, негу и исхрану болесника у тим установама, осим апотека и апотекарских установа;

8) услуга које пружају лекари, стоматолози или друга лица у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту;

9) услуга и испоруке зубне протетике у оквиру делатности зубног техничара, као и испорука зубне протетике од стране стоматолога;

10) људских органа, ткива, телесних течности и ћелија, крви и мајчиног млека;

11) услуга социјалног старања и заштите, дечје заштите и заштите младих, услуга установа социјалне заштите, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности;

12) услуга смештаја и исхране ученика и студената у школским и студентским домовима или сличним установама, као и са њима непосредно повезан промет добара и услуга;

13) услуга образовања (предшколско, основно, средње, више и високо) и професионалне преквалификације, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности, ако се ове делатности обављају у складу са прописима који уређују ту област;

14) услуга из области културе и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност;

15) услуга из области науке и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност;

16) услуга верског карактера од стране регистрованих цркава и верских заједница и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга;

17) услуга јавног радиодифузног сервиса, осим услуга комерцијалног карактера;

18) услуга приређивања игара на срећу;

19) услуга из области спорта и физичког васпитања лицима која се баве спортом и физичким васпитањем, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност.

Ако је обвезник ПДВ при набавци добара могао да оствари право на одбитак дела претходног пореза у складу са чланом 30. овог закона, не примењује се пореско ослобођење из става 2. тачка 3а) овог члана.

Лицем чија делатност није усмерена ка остваривању добити, у смислу става 2. овог члана, сматра се лице које је основано од стране Републике, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и чији је власник Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе у потпуности или у већинском делу.

Министар ближе уређује шта се сматра добрима, односно услугама из става 2. тач. 3), 7), 11), 12), 13), 14), 15) и 18) овог члана.

Пореска ослобођења код увоза добара

Члан 26

ПДВ се не плаћа на увоз добара:

1) чији промет је у складу са чланом 24. став 1. тач. 5), 10), 11) и 13) – 16в) и чланом 25. став 1. тач. 1) и 2) и став 2. тач. 5) и 10) овог закона ослобођен ПДВ;

1а) која се увозе на основу уговора о донацији, односно као хуманитарна помоћ у складу са законом којим се уређују донације, односно хуманитарна помоћ;

1б) која су извезена, а која се у Републику враћају непродата или зато што не одговарају обавезама које проистичу из уговора, односно пословног односа на основу којег су била извезена;

1в) која се, у оквиру царинског поступка, уносе у слободне царинске продавнице;

1г) по основу замене у гарантном року;

1д) чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, и то: електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење;

2) која се, у оквиру царинског поступка, привремено увозе и поново извозе, као и стављају у царински поступак активног оплемењивања са системом одлагања;

3) која се, у оквиру царинског поступка, привремено извозе и у непромењеном стању поново увозе;

4) за која је, у оквиру царинског поступка, одобрен поступак прераде под царинском контролом;

5) у оквиру царинског поступка, над транзитом робе;

6) за која је, у оквиру царинског поступка, одобрен поступак царинског складиштења;

7) за која је у складу са чланом 216. и чланом 217. став 1. тачка 6) Царинског закона (“Службени гласник РС”, бр. 18/10, 111/12 и 29/15) прописано ослобођење од царине, осим на увоз моторних возила.

VII ПРЕТХОДНИ ПОРЕЗ

Појам

Члан 27

Претходни порез је износ ПДВ обрачунат у претходној фази промета добара и услуга, односно плаћен при увозу добара, а који обвезник може да одбије од ПДВ који дугује.

Услови за одбитак претходног пореза

Члан 28

Право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако добра набављена у Републици или из увоза, укључујући и набавку опреме, као и објеката за вршење делатности и економски дељивих целина у оквиру тих објеката (у даљем тексту: објекти за вршење делатности), односно примљене услуге, користи или ће их користити за промет добара и услуга:

1) који је опорезив ПДВ;

2) за који у складу са чланом 24. овог закона постоји ослобођење од плаћања ПДВ;

3) који је извршен у иностранству, ако би за тај промет постојало право на одбитак претходног пореза да је извршен у Републици.

Право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако поседује:

1) рачун издат од стране другог обвезника у промету о износу претходног пореза, у складу са овим законом;

2) документ о извршеном увозу добара у којем је исказан ПДВ и документ којим се потврђује да је исказани ПДВ плаћен приликом увоза.

У пореском периоду у којем су испуњени услови из ст. 1. и 2. овог члана обвезник може да одбије претходни порез од дугованог ПДВ, и то:

1) обрачунати и исказани ПДВ за промет добара и услуга, који је или ће му бити извршен од стране другог обвезника у промету;

2) ПДВ који је плаћен приликом увоза добара.

Право на одбитак претходног пореза настаје даном испуњења услова из ст. 1 – 3. овог члана.

Право на одбитак претходног пореза може да оствари и порески дужник:

1) из члана 10. став 1. тачка 3) и став 2. тач. 1)-5) овог закона, под условом да је обрачунао ПДВ у складу са овим законом и да примљена добра и услуге користи за промет добара и услуга из става 1. овог члана;

2) из члана 10. став 2. тачка 6) овог закона, под условом да поседује рачун претходног учесника у промету у складу са овим законом, да је обрачунао ПДВ у складу са овим законом и да ће та добра и услуге користити за промет добара и услуга из става 1. овог члана.

Обвезник може да оствари право на одбитак претходног пореза у року од пет година од истека године у којој је стекао ово право.

Изузимање од одбитка претходног пореза

Члан 29

Обвезник нема право на одбитак претходног пореза по основу:

1) набавке, производње и увоза путничких аутомобила, мотоцикала, мотоцикала са бочним седиштем, трицикала, четвороцикала, јахти, чамаца и ваздухоплова, објеката за смештај тих добара, резервних делова, горива и потрошног материјала за њихове потребе, изнајмљивања, одржавања, поправки и других услуга, које су повезане са коришћењем ових превозних средстава, као и добара и услуга који су повезани са коришћењем објеката за смештај тих добара;

2) издатака за репрезентацију обвезника;

3) издатака за превоз запослених, односно других радно ангажованих лица за долазак на посао, односно одлазак с посла, као и издатака за исхрану, укључујући и пиће, запослених, односно других радно ангажованих лица, осим издатака за исхрану, укључујући и пиће, тих лица у угоститељским објектима обвезника када обвезник по том основу наплаћује накнаду.

4) (брисана)

Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, обвезник има право на одбитак претходног пореза ако превозна средства и друга добра користи искључиво за обављање делатности:

1) промета и изнајмљивања наведених превозних средстава и других добара;

2) превоза лица и добара или обуку возача за управљање наведеним превозним средствима.

Издацима за репрезентацију из става 1. тачка 2) овог члана сматрају се издаци за угоститељске услуге, поклони, осим поклона мање вредности, издаци за одмор, спорт, разоноду и други издаци учињени у корист пословних партнера, потенцијалних пословних партнера, представника пословних партнера и других физичких лица, а да за то не постоји правна обавеза.

Подела претходног пореза и сразмерни порески одбитак

Члан 30

Ако обвезник користи испоручена или увезена добра или прима услуге, за потребе своје делатности, да би извршио промет добара и услуга за који постоји право на одбитак претходног пореза, као и за промет добара и услуга за који не постоји право на одбитак претходног пореза, дужан је да изврши поделу претходног пореза према економској припадности на део који има право и део који нема право да одбије од ПДВ који дугује.

Ако за поједина испоручена или увезена добра или примљене услуге обвезник не може да изврши поделу претходног пореза на начин из става 1. овог члана, а које користи за потребе своје делатности, да би извршио промет добара и услуга за који постоји право на одбитак претходног пореза и за промет добара и услуга за који не постоји право на одбитак претходног пореза, може да одбије сразмерни део претходног пореза који одговара учешћу промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ, у укупном промету у који није укључен ПДВ (у даљем тексту: сразмерни порески одбитак).

Сразмерни порески одбитак утврђује се применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза у пореском периоду, умањеног за износе који су опредељени на начин из става 1. овог члана, као и за износ претходног пореза за који обвезник нема право на одбитак у смислу члана 29. став 1. овог закона.

Проценат сразмерног пореског одбитка за порески период утврђује се стављањем у однос промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ и укупног промета добара и услуга у који није укључен ПДВ, извршеног од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава.

У промет добара за утврђивање процента сразмерног пореског одбитка из става 4. овог члана не урачунава се промет опреме и објеката за вршење делатности.

У последњем пореском периоду, односно у последњем пореском периоду календарске године, обвезник ПДВ врши исправку сразмерног пореског одбитка применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза из свих пореских периода у календарској години.

Министар ближе уређује начин утврђивања и исправку сразмерног пореског одбитка.

Исправка одбитка претходног пореза код измене основице

Члан 31

Ако се основица за опорезиви промет добара и услуга:

1) смањи, обвезник коме је извршен промет добара и услуга дужан је да, у складу са том изменом, исправи одбитак претходног пореза који је по том основу остварио;

2) повећа, обвезник коме је извршен промет добара и услуга може да, у складу са том изменом, исправи одбитак претходног пореза који је по том основу остварио.

Исправка одбитка претходног пореза из става 1. овог члана односи се и на примаоца добара или услуга из члана 10. став 1. тачка 3) и став 2. овог закона.

Исправка одбитка претходног пореза из става 1. овог члана врши се и на основу овереног преписа записника о судском поравнању, у складу са чланом 21. ст. 3. и 5. овог закона.

Исправка одбитка претходног пореза врши се у пореском периоду у којем је измењена основица.

Министар ближе уређује начин исправке одбитка претходног пореза код измене основице.

Исправка одбитка претходног пореза на основу одлуке пореског или царинског органа

Члан 31а

Ако је порески орган у поступку контроле решењем утврдио обавезу по основу ПДВ за извршени промет добара и услуга, обвезник ПДВ који је примио добра и услуге може да исправи одбитак претходног пореза ако је износ ПДВ обрачунат од стране пореског органа платио обвезнику ПДВ који му је извршио промет добара и услуга.

Ако се решење из става 1. овог члана поништи, измени или укине у делу којим је утврђена обавеза по основу ПДВ, обвезник ПДВ који је извршио промет добара и услуга дужан је да о томе писмено обавести примаоца добара и услуга.

На основу писменог обавештења из става 2. овог члана прималац добара и услуга дужан је да изврши исправку одбитка претходног пореза.

Ако је порески орган у поступку контроле решењем утврдио обавезу по основу ПДВ за извршени промет добара и услуга обвезнику ПДВ – пореском дужнику из члана 10. став 1. тачка 3), односно став 2. овог закона, тај обвезник ПДВ може да исправи одбитак претходног пореза ако је платио износ ПДВ утврђен од стране надлежног пореског органа.

Ако се решење из става 4. овог члана поништи, измени или укине у делу којим је утврђена обавеза по основу ПДВ, обвезник ПДВ је дужан да изврши исправку одбитка претходног пореза по том основу.

Ако је порески орган у поступку контроле утврдио да је обвезник ПДВ обрачунао ПДВ као да је порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) и став 2. овог закона и да је обрачунати ПДВ исказао као претходни порез, порески орган решењем врши исправку одбитка претходног пореза, на основу којег обвезник ПДВ има право да смањи обрачунати ПДВ.

Ако се решење из става 6. овог члана поништи, измени или укине у делу којим је исправљен претходни порез, обвезник ПДВ је дужан да искаже дуговани ПДВ по том основу.

Ако је ПДВ за увоз добара, који је одбијен као претходни порез, смањен, рефундиран или обвезник ослобођен обавезе плаћања, обвезник је дужан да, на основу царинског документа или одлуке царинског органа, исправи одбитак претходног пореза у складу са том изменом.

Исправка одбитка претходног пореза врши се у пореском периоду у којем је наступила измена.

Исправка одбитка претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности

Члан 32

Обвезник који је остварио право на одбитак претходног пореза по основу набавке опреме и објеката за вршење делатности, као и улагања у сопствене или туђе објекте, осим улагања која се односе на редовно одржавање објеката (у даљем тексту: улагања у објекте), дужан је да изврши исправку одбитка претходног пореза ако престане да испуњава услове за остваривање овог права, и то у року краћем од пет година од момента прве употребе за опрему, десет година од момента прве употребе за објекте, односно десет година од момента завршетка улагања у објекте.

Исправка одбитка претходног пореза врши се за период који је једнак разлици између рокова из става 1. овог члана и периода у којем је обвезник испуњавао услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Обвезник нема обавезу да изврши исправку одбитка претходног пореза у случају:

1) промета опреме и објеката за вршење делатности са правом на одбитак претходног пореза;

2) улагања у објекте за вршење делатности за која наплаћује накнаду;

3) преноса имовине или дела имовине из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона.

У случају преноса из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона не прекидају се рокови из става 1. овог члана.

Стицалац имовине из става 3. тачка 3) овог члана врши исправку одбитка претходног пореза који је за објекте и опрему за вршење делатности, односно улагања у објекте за вршење делатности остварио преносилац имовине ако престане да испуњава услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Министар ближе уређује шта се сматра опремом и објектима за вршење делатности и улагањима у објекте у смислу овог закона, као и начин спровођења исправке одбитка претходног пореза.

Накнадно стицање права на одбитак претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности

Члан 32а

Обвезник ПДВ који није имао право на одбитак претходног пореза по основу набавке опреме и објеката за вршење делатности и улагања у објекте може да оствари право на одбитак дела претходног пореза ако у роковима из члана 32. став 1. овог закона испуни услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Обвезник из става 1. овог члана може да оствари право на одбитак дела претходног пореза сразмерно периоду који је једнак разлици између рокова из става 1. овог члана и периода у којем обвезник није испуњавао услове за остваривање права на одбитак претходног пореза.

Стицалац имовине из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона може да оствари право на одбитак дела претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности, односно за улагања у објекте, по основу којих преносилац имовине није имао право на одбитак претходног пореза, ако стекне услове за остваривање овог права у роковима из става 1. овог члана и ако му преносилац имовине достави неопходне податке за остваривање права на одбитак претходног пореза.

У случају преноса из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона не прекидају се рокови из става 1. овог члана.

Ако обвезник ПДВ који је остварио право на одбитак дела претходног пореза у складу са ставом 1. овог члана престане да испуњава услове за остваривање права на одбитак претходног пореза пре истека прописаних рокова, дужан је да исправи одбитак претходног пореза у складу са чланом 32. овог закона сразмерно периоду у којем не испуњава услове за одбитак претходног пореза.

Министар ближе уређује начин утврђивања дела претходног пореза из става 2. овог члана.

Стицање права на одбитак претходног пореза код евидентирања за обавезу плаћања ПДВ

Члан 32б

Лице које је евидентирано за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом има право на одбитак претходног пореза за добра која поседује на дан који претходи дану отпочињања ПДВ активности, а која је набавило у периоду од 12 месеци пре отпочињања ПДВ активности, под условима да:

1) је извршило попис добара и пописну листу доставило пореском органу при подношењу пријаве за ПДВ (у даљем тексту: евиденциона пријава);

2) поседује рачун који му је издао претходни учесник у промету, обвезник ПДВ, у којем је исказан обрачунати ПДВ за промет добара, односно царински документ о извршеном увозу добара и износу обрачунатог ПДВ за увоз тих добара;

3) је платило рачун испоручиоцу добара, обвезнику ПДВ, односно да је ПДВ плаћен приликом увоза.

Сматра се да ПДВ активност из става 1. овог члана, а у смислу овог закона, отпочиње наредног дана од дана када је настала обавеза за евидентирање за обавезу плаћања ПДВ, односно даном опредељивања за обавезу плаћања ПДВ.

Право на одбитак претходног пореза за добра из става 1. овог члана обвезник ПДВ стиче у пореском периоду у којем је извршио промет са правом на одбитак претходног пореза тих добара, односно добара произведених или састављених од тих добара.

Добрима из става 1. овог члана не сматрају се добра која се сматрају опремом и објектима за вршење делатности у складу са овим законом.

Пописна листа из става 1. тачка 1) овог члана нарочито садржи податке о врсти, количини и датуму набавке добара, набавној цени добара без ПДВ и износу обрачунатог ПДВ.

VIII ПОСЕБАН ПОСТУПАК ОПОРЕЗИВАЊА

Мали порески обвезници

Члан 33

Малим обвезником, у смислу овог закона, сматра се лице које врши промет добара и услуга на територији Републике и/или у иностранству, а чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, односно које при отпочињању обављања делатности процењује да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет већи од 8.000.000 динара.

Мали обвезник не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга, нема право исказивања ПДВ у рачунима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да води евиденцију прописану овим законом.

Мали обвезник може да се определи за обавезу плаћања ПДВ подношењем евиденционе пријаве прописане у складу са овим законом надлежном пореском органу и у том случају стиче права и обавезу из става 2. овог члана, као и друга права и обавезе које обвезник ПДВ има по овом закону.

У случају из става 3. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две године.

По истеку рока из става 4. овог члана, обвезник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу.

Укупним прометом из става 1. овог члана сматра се промет добара и услуга из члана 28. став 1. тач. 1) и 2) овог закона, осим промета опреме и објеката за вршење делатности и улагања у објекте за вршење делатности за која наплаћује накнаду (у даљем тексту: укупан промет).

Пољопривредници

Члан 34

Физичка лица која су власници, закупци и други корисници пољопривредног и шумског земљишта и физичка лица која су као носиоци, односно чланови пољопривредног газдинства уписана у регистру пољопривредних газдинстава у складу са прописом којим се уређује регистрација пољопривредних газдинстава (у даљем тексту: пољопривредници), имају право на надокнаду по основу ПДВ (у даљем тексту: ПДВ надокнада), под условима и на начин одређен овим законом.

ПДВ надокнада признаје се пољопривредницима који изврше промет пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга обвезницима.

Ако пољопривредници изврше промет добара и услуга из става 2. овог члана, обвезник је дужан да обрачуна ПДВ надокнаду у износу од 8% на вредност примљених добара и услуга, о чему издаје документ за обрачун (у даљем тексту: признаница), као и да обрачунату ПДВ надокнаду исплати пољопривредницима у новцу (уплатом на текући рачун или рачун штедње).

Обвезници из става 3. овог члана имају право да одбију износ ПДВ надокнаде као претходни порез, под условом да су ПДВ надокнаду и вредност примљених добара и услуга платили пољопривреднику.

Пољопривредник чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга, нема право исказивања ПДВ у рачунима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да води евиденцију прописану овим законом.

Пољопривредник може да се определи за обавезу плаћања ПДВ подношењем евиденционе пријаве прописане у складу са овим законом надлежном пореском органу и у том случају стиче права и обавезу из става 5. овог члана, као и друга права и обавезе које обвезник ПДВ има по овом закону.

У случају из става 6. овог члана, обавеза плаћања ПДВ траје најмање две године.

По истеку рока из става 7. овог члана, обвезник може да поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежном пореском органу.

Туристичка агенција

Члан 35

Туристичком агенцијом, у смислу овог закона, сматра се обвезник који путницима пружа туристичке услуге и у односу на њих иступа у своје име, а за организацију путовања прима добра и услуге других обвезника које путници непосредно користе (у даљем тексту: претходне туристичке услуге).

Туристичке услуге које пружа туристичка агенција сматрају се, у смислу овог закона, јединственом услугом.

Место промета јединствене туристичке услуге је место у којем пружалац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши из сталне пословне јединице која се не налази у месту у којем пружалац услуга има седиште.

Основица јединствене туристичке услуге коју пружа туристичка агенција је износ који представља разлику између укупне накнаде коју плаћа путник и стварних трошкова које туристичка агенција плаћа за претходне туристичке услуге, уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици.

У случајевима из члана 5. став 4. овог закона, као укупна накнада у смислу става 4. овог члана сматра се вредност из члана 18. овог закона.

Туристичка агенција може да утврди основицу у складу са ст. 4. и 5. овог члана за групе туристичких услуга или за све туристичке услуге пружене у току пореског периода.

Туристичка агенција за туристичке услуге из става 1. овог члана не може да исказује ПДВ у рачунима или другим документима и нема право на одбитак претходног пореза на основу претходних туристичких услуга које су јој исказане у рачуну.

Половна добра, уметничка дела, колекционарска добра и антиквитети

Члан 36

Обвезници који се баве прометом половних добара, укључујући половна моторна возила, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета, утврђују основицу као разлику између продајне и набавне цене добра (у даљем тексту: опорезивање разлике), уз одбитак ПДВ који је садржан у тој разлици.

Основица из става 1. овог члана примењује се ако код набавке добара њихов испоручилац није дуговао ПДВ или је користио опорезивање разлике из става 1. овог члана.

У случајевима из члана 4. став 4. овог закона, као продајна цена за израчунавање разлике сматра се вредност из члана 18. овог закона.

Код промета добара из става 1. овог члана, обвезник не може исказивати ПДВ у рачунима или другим документима.

Обвезник нема право на одбитак претходног пореза за добра и услуге који су у непосредној вези са добрима из става 1. овог члана.

Половним добрима из става 1. овог члана не сматрају се секундарне сировине из члана 10. став 2. тачка 1) овог закона.

Ако би износ ПДВ обрачунат у складу са одредбама ст. 1 – 3. овог члана за промет добара чији је пренос права својине предмет опорезивања у складу са законом којим се уређују порези на имовину, био мањи од износа пореза који би за тај промет био обрачунат у складу са тим законом, на тај промет не плаћа се ПДВ.

Министар ближе уређује шта се сматра половним добрима, уметничким делом, колекционарским добром и антиквитетом из става 1. овог члана.

Пореска обавеза по наплаћеном потраживању

Члан 36а

Обвезник ПДВ чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 50.000.000 динара и који је у том периоду непрекидно био евидентиран за обавезу плаћања ПДВ може да поднесе захтев надлежном пореском органу за одобравање плаћања пореске обавезе по наплаћеном потраживању за извршени промет добара и услуга (у даљем тексту: систем наплате), под условима да:

1) је у претходних 12 месеци подносио пореске пријаве за ПДВ у прописаном року;

2) у претходних 12 месеци нису престали услови за обрачунавање ПДВ по систему наплате, односно да обвезник ПДВ није престао да користи систем наплате на сопствени захтев.

Захтев из става 1. овог члана подноси се надлежном пореском органу који проверава испуњеност услова за систем наплате и издаје потврду о одобравању система наплате.

Обвезник ПДВ примењује систем наплате од првог дана пореског периода који следи пореском периоду у којем је примио потврду из става 2. овог члана.

Обвезник ПДВ коме је надлежни порески орган одобрио примену система наплате:

1) обрачунава ПДВ за извршени промет добара и услуга, издаје рачун у складу са овим законом у којем исказује обрачунати ПДВ и наводи да за тај промет добара и услуга примењује систем наплате;

2) пореску обавезу из тачке 1) овог става плаћа за порески период у којем је наплатио потраживање, односно део потраживања за извршени промет добара и услуга, у делу наплаћеног потраживања;

3) има право на одбитак претходног пореза у складу са чланом 28. ст. 1, 2. и 4. овог закона, а под условом да је претходном учеснику у промету платио обавезу за промет добара и услуга, у делу плаћене обавезе, односно да је плаћен ПДВ при увозу добара.

Изузетно од става 4. овог члана, систем наплате не примењује се код:

1) промета добара из члана 4. став 3. тач. 7) и 7а) овог закона;

2) преноса целокупне или дела имовине, осим преноса из члана 6. став 1. тачка 1) овог закона;

3) промета добара и услуга за који је обвезник ПДВ порески дужник из члана 10. став 1. тачка 3) и ст. 2. и 3. овог закона;

4) промета добара и услуга у складу са чл. 35. и 36. овог закона;

5) промета добара и услуга који се врши повезаним лицима у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица.

Ако обвезник ПДВ не наплати потраживање за промет добара и услуга у року од шест месеци од дана када је извршио промет, дужан је да пореску обавезу по основу тог промета плати за порески период у којем је истекао рок од шест месеци.

Систем наплате престаје првог дана пореског периода који следи пореском периоду у којем:

1) је обвезник ПДВ доставио изјаву надлежном пореском органу о престанку система наплате;

2) су настале околности због којих се обвезнику ПДВ не би одобрио систем наплате од стране надлежног пореског органа при подношењу захтева за одобравање овог система.

Надлежни порески орган издаје потврду о престанку система наплате из става 7. овог члана.

Изузетно од става 7. овог члана, систем наплате престаје и у случају подношења захтева за брисање из евиденције за ПДВ даном престанка ПДВ активности.

Код престанка система наплате, обвезник ПДВ је дужан да за последњи порески период, односно период у којем је престао са ПДВ активношћу, а у којем је примењивао систем наплате, плати и пореску обавезу за промет добара и услуга за који није наплатио потраживање и има право да ПДВ обрачунат од стране претходног учесника у промету којем није платио обавезу за промет добара и услуга одбије као претходни порез у складу са овим законом.

Министар ближе уређује шта се сматра наплатом потраживања из става 1. овог члана.

Инвестиционо злато

Члан 36б

Инвестиционим златом, у смислу овог закона, сматра се:

1) злато у облику полуга или плочица, масе прихваћене на тржишту племенитих метала, степена финоће једнаког или већег од 995 хиљадитих делова (995/1000), независно од тога да ли је вредност злата изражена кроз хартије од вредности;

2) златни новчићи степена финоће једнаког или већег од 900 хиљадитих делова (900/1000), исковани после 1800. године, који јесу или су били законско средство плаћања у држави порекла, а који се уобичајено продају по цени која није виша од 80% вредности злата на отвореном тржишту, садржаног у новчићима.

Инвестиционим златом, у смислу овог закона, не сматра се монетарно злато.

Сматра се да се златни новчићи из става 1. тачка 2) овог члана, у смислу овог закона, не сматрају колекционарским добрима у смислу члана 36. овог закона и да се не продају у нумизматичке сврхе.

ПДВ се не плаћа на:

1) промет и увоз инвестиционог злата, укључујући и инвестиционо злато чија је вредност наведена у потврдама о алоцираном или неалоцираном злату, злато којим се тргује преко рачуна за трговање златом, укључујући и зајмове и замене злата (своп послови) који подразумевају право власништва или потраживања у вези са златом, као и активности у вези са инвестиционим златом на основу фјучерс и форвард уговора чији је резултат пренос права располагања или права потраживања у вези са инвестиционим златом;

2) промет услуга посредника који у име и за рачун налогодавца врши промет инвестиционог злата.

Изузетно од става 4. овог члана, обвезник ПДВ може да се определи да ће на промет инвестиционог злата обрачунати ПДВ достављањем обавештења надлежном пореском органу, ако:

1) производи инвестиционо злато, односно прерађује злато у инвестиционо злато, а промет врши другом обвезнику ПДВ;

2) у оквиру своје делатности врши промет злата за индустријске сврхе, а промет инвестиционог злата врши другом обвезнику ПДВ.

Порески дужник за промет инвестиционог злата из става 5. овог члана је обвезник ПДВ којем је тај промет извршен.

Ако се обвезник ПДВ из става 5. овог члана определио за обрачунавање ПДВ на промет инвестиционог злата, право на опредељење за обрачунавање ПДВ, о чему доставља обавештење надлежном пореском органу, има и посредник који врши промет услуга из става 4. тачка 2) овог члана.

Обвезник ПДВ из ст. 5. и 7. овог члана обрачунава ПДВ на промет инвестиционог злата и промет услуга посредовања код промета инвестиционог злата почев од пореског периода по истеку пореског периода у којем је доставио обавештење надлежном пореском органу.

Обвезник ПДВ који врши промет инвестиционог злата на који се не плаћа ПДВ у складу са овим чланом, има право да по основу тог промета одбије као претходни порез ПДВ обрачунат за:

1) промет инвестиционог злата који му је извршио обвезник ПДВ из става 5. овог члана;

2) промет или увоз злата намењеног преради у инвестиционо злато;

3) промет услуга које се односе на промену облика, масе или финоће злата, односно инвестиционог злата.

Обвезник ПДВ који врши промет инвестиционог злата на који се не плаћа ПДВ у складу са овим чланом, а који производи инвестиционо злато или прерађује злато у инвестиционо злато, има право да одбије као претходни порез ПДВ обрачунат за промет добара и услуга, односно плаћен при увозу добара, а који су у непосредној вези са производњом или прерадом тог злата.

Обвезник ПДВ из ст. 5. и 7. овог члана који се определио за обрачунавање ПДВ на промет инвестиционог злата и промет услуга посредовања код промета инвестиционог злата, има право на одбитак претходног пореза у складу са овим законом.

Обвезник ПДВ који врши промет инвестиционог злата дужан је да издаје рачуне за промет инвестиционог злата, да води евиденцију о свим активностима у вези са инвестиционим златом, посебно о лицима којима је извршио промет инвестиционог злата, као и да чува евиденцију у складу са овим законом.

Министар ближе уређује начин и поступак достављања обавештења о опредељењу за обрачунавање ПДВ обвезника ПДВ из ст. 5. и 7. овог члана, садржину рачуна и евиденције из става 12. овог члана.

IX ОБАВЕЗЕ ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА КОД ПРОМЕТА ДОБАРА И УСЛУГА

Члан 37

Обвезник је дужан да:

1) поднесе евиденциону пријаву;

2) издаје рачуне о извршеном промету добара и услуга;

3) води евиденцију и сачињава прегледе обрачуна ПДВ у складу са овим законом;

4) обрачунава и плаћа ПДВ и подноси пореске пријаве;

5) доставља обавештења пореском органу у складу са овим законом.

Евидентирање и брисање из евиденције обвезника ПДВ

Члан 38

Обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара дужан је да, најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве, поднесе евиденциону пријаву надлежном пореском органу.

Евиденциону пријаву подноси и мали обвезник, односно пољопривредник који се определио за обавезу плаћања ПДВ, у року из става 1. овог члана.

Надлежни порески орган обвезнику издаје потврду о извршеном евидентирању за ПДВ.

Обвезник је дужан да наведе порески идентификациони број (у даљем тексту: ПИБ) у свим документима у складу са овим законом.

Члан 38а

На захтев обвезника који у претходних 12 месеци није остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара, укључујући и обвезника из члана 33. став 5. и члана 34. став 8. овог закона, за престанак обавезе плаћања ПДВ, надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ.

Пре брисања из регистра привредних субјеката, односно другог регистра у складу са законом (у даљем тексту: регистар) код органа надлежног за вођење регистра, обвезник ПДВ који престаје да обавља делатност дужан је да, најкасније у року од 15 дана пре подношења захтева за брисање из регистра, надлежном пореском органу поднесе захтев за брисање из евиденције обвезника за ПДВ.

Захтев за брисање из евиденције за ПДВ из ст. 1. и 2. овог члана обавезно садржи податак о датуму престанка обављања ПДВ активности.

Надлежни порески орган спроводи поступак и издаје потврду о брисању из евиденције за ПДВ.

Орган надлежан за вођење регистра не може извршити брисање обвезника из регистра без потврде из става 4. овог члана.

Потврда из члана 38. став 3. и става 4. овог члана садржи следеће податке:

1) назив, односно име и презиме и адресу обвезника;

2) датум издавања потврде о извршеном евидентирању за ПДВ, односно брисању из евиденције за ПДВ;

3) ПИБ;

4) датум отпочињања ПДВ активности и евидентирања за ПДВ, односно датум брисања из евиденције за ПДВ.

Надлежни порески орган води евиденцију о свим обвезницима ПДВ којима су издате потврде из става 5. овог члана.

Члан 39

(Брисан)

Члан 40

Обвезник који је поднео захтев за брисање из евиденције за ПДВ дужан је да на дан престанка ПДВ активности:

1) изврши попис добара, укључујући опрему, објекте за вршење делатности и улагања у објекте, као и датих аванса, по основу којих је имао право на одбитак претходног пореза у складу са овим законом и да о томе сачини пописну листу;

2) изврши исправку одбитка претходног пореза за опрему, објекте и улагања у објекте у складу са овим законом;

3) утврди износ претходног пореза за добра, осим добара из тачке 2) овог става, и дате авансе.

Износ исправљеног одбитка претходног пореза и износ претходног пореза из става 1. тач. 2) и 3) овог члана обвезник исказује као дуговани у пореској пријави у складу са овим законом.

Пописну листу из става 1. тачка 1) овог члана обвезник подноси уз пореску пријаву из става 2. овог члана.

Члан 41

Министар прописује образац евиденционе пријаве и поступак евидентирања и брисања из евиденције обвезника за ПДВ, као и садржину пописне листе из члана 40. став 3. овог закона.

Издавање рачуна

Члан 42

Обвезник је дужан да изда рачун за сваки промет добара и услуга.

У случају пружања временски ограничених или неограничених услуга чије је трајање дуже од годину дана, обавезно се издаје периодични рачун, с тим што период за који се издаје тај рачун не може бити дужи од годину дана.

Обавеза издавања рачуна из ст. 1. и 2. овог члана постоји и ако обвезник наплати накнаду или део накнаде пре него што је извршен промет добара и услуга (авансно плаћање), с тим што се у коначном рачуну одбијају авансна плаћања у којима је садржан ПДВ.

Рачун нарочито садржи следеће податке:

1) назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна;

2) место и датум издавања и редни број рачуна;

3) назив, адресу и ПИБ обвезника – примаоца рачуна;

4) врсту и количину испоручених добара или врсту и обим услуга;

5) датум промета добара и услуга и висину авансних плаћања;

6) износ основице;

7) пореску стопу која се примењује;

8) износ ПДВ који је обрачунат на основицу;

9) напомену о одредби овог закона на основу које није обрачунат ПДВ;

10) напомену да се за промет добара и услуга примењује систем наплате.

Рачун се издаје у најмање два примерка, од којих један задржава издавалац рачуна, а остали се дају примаоцу добара и услуга.

Обвезник ПДВ не издаје рачун за промет добара и услуга за који је решењем утврђена обавеза плаћања ПДВ од стране пореског органа.

Члан 43

Рачун из члана 42. став 1. овог закона је и документ о обрачуну који издаје обвезник као прималац добара и услуга, којим се обрачунава накнада за промет добара и услуга, ако:

1) обвезник – прималац добара и услуга има право да искаже ПДВ у рачуну;

2) између обвезника који издаје и обвезника који прима документ о обрачуну постоји сагласност да обрачун промета добара и услуга изврши прималац добара и услуга;

3) је документ о обрачуну достављен обвезнику који је испоручио добра или услугу;

4) се обвезник који је испоручио добра и услуге писмено сагласио са исказаним ПДВ, осим у случају када тај обвезник није порески дужник за испоручена добра и пружене услуге у складу са овим законом.

Члан 44

Ако обвезник у рачуну за испоручена добра и услуге искаже већи ПДВ од оног који у складу са овим законом дугује, дужан је да тако исказан ПДВ плати, док у новом рачуну не исправи износ ПДВ.

Исправка ПДВ из става 1. овог члана врши се у пореском периоду у којем је издат рачун са исправљеним износом ПДВ.

Лице које искаже ПДВ у рачуну, а није обвезник ПДВ или није извршило промет добара или услуга, дугује исказани ПДВ.

Члан 45

Министар ближе уређује у којим случајевима нема обавезе издавања рачуна или могу да се изоставе поједини подаци у рачуну, односно да се предвиде додатна поједностављења у вези са издавањем рачуна.

Обавеза вођења евиденције

Члан 46

Обвезник је дужан да, ради правилног обрачунавања и плаћања ПДВ, води евиденцију која обезбеђује вршење контроле, као и да за сваки порески период сачини преглед обрачуна ПДВ.

Министар ближе уређује облик, садржину и начин вођења евиденције, као и облик и садржину прегледа обрачуна ПДВ.

Члан 47

Обвезник је дужан да чува евиденцију из члана 46. овог закона и документацију на основу које води ову евиденцију до истека рока застарелости за утврђивање и наплату ПДВ, односно најмање десет година по истеку календарске године од момента прве употребе објеката и завршетка улагања у објекте из члана 32. овог закона.

Порески период, подношење пореске пријаве, обрачун и плаћање ПДВ

Члан 48

Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарски месец за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 50.000.000 динара, као и за обвезника из члана 36а овог закона.

Порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарско тромесечје за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет мањи од 50.000.000 динара, осим за обвезника из члана 36а овог закона.

За обвезника из става 1. овог члана који оствари укупан промет у претходних 12 месеци мањи од 50.000.000 динара, порески период је календарско тромесечје почев од месеца по истеку календарског тромесечја.

За обвезника из става 2. овог члана који у календарском тромесечју оствари укупан промет у претходних 12 месеци већи од 50.000.000 динара, порески период је календарски месец почев од месеца по истеку календарског тромесечја.

Обвезник из става 2. овог члана, може да поднесе надлежном пореском органу захтев за промену пореског периода у календарски месец, најкасније до 15. јануара текуће календарске године.

Одобрени порески период из става 5. овог члана траје најмање 12 месеци.

За обвезнике који први пут започну ПДВ активност у текућој календарској години, независно од дана регистрације за обављање делатности када је реч о обвезнику који се региструје за обављање делатности, за текућу и наредну календарску годину порески период је календарски месец.

За пореског дужника који није обвезник ПДВ, порески период је календарски месец.

Члан 49

Обвезник је дужан да обрачунава ПДВ за одговарајући порески период на основу промета добара и услуга у том периоду, ако је за њих, у складу са овим законом настала пореска обавеза, а обвезник је истовремено и порески дужник.

При обрачуну ПДВ узимају се у обзир и исправке из члана 21. и члана 44. став 1. овог закона.

ПДВ обрачунат у складу са ст. 1. и 2. овог члана умањује се за износ претходног пореза у складу са чл. 28, 30, 34. и 36а овог закона.

Код обрачуна износа претходног пореза из става 3. овог члана узимају се у обзир и исправке из чл. 31, 31а, 32, 32а, 32б и 40. овог закона.

ПДВ код увоза одбија се од ПДВ у пореском периоду у којем је плаћен.

Порески дужник који није обвезник ПДВ дужан је да за промет добара и услуга обрачуна ПДВ за порески период у којем је настала пореска обавеза у складу са овим законом.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, у случају превоза путника аутобусима, који врше страни обвезници ако се прелази државна граница, надлежни царински орган обрачунава ПДВ за сваки превоз (у даљем тексту: појединачно опорезивање превоза), под условом узајамности.

Члан 50

Обвезник подноси пореску пријаву надлежном пореском органу на прописаном обрасцу, у року од 15 дана по истеку пореског периода.

Обвезник подноси пореску пријаву независно од тога да ли у пореском периоду има обавезу плаћања ПДВ.

Пореску пријаву дужни су да поднесу и порески дужници који нису обвезници ПДВ у року од десет дана по истеку пореског периода у којем је настала пореска обавеза.

Изузетно од става 1. овог члана, обвезник ПДВ који се брише из евиденције за ПДВ подноси пореску пријаву надлежном пореском органу на дан подношења захтева за брисање.

Пореска пријава из става 4. овог члана подноси се за период од дана почетка пореског периода у којем је поднет захтев за брисање до дана престанка обављања ПДВ активности.

Члан 50а

Уз пореску пријаву обвезник је дужан да поднесе и преглед обрачуна ПДВ.

Ако обвезник уз пореску пријаву не поднесе и преглед обрачуна ПДВ сматра се да пореска пријава није поднета.

Члан 51

Обвезник је дужан да за сваки порески период плати ПДВ који је једнак позитивној разлици између укупног износа пореске обавезе и износа претходног пореза, у року за подношење пореске пријаве.

Изузетно од става 1. овог члана, ПДВ се плаћа:

1) у року од 15 дана од дана подношења пореске пријаве за обвезника ПДВ из члана 38а став 1. овог закона;

2) до дана подношења захтева за брисање из регистра за обвезника из члана 38а став 2. овог закона.

Порески дужници који нису обвезници ПДВ дужни су да плате ПДВ у року за подношење пореске пријаве.

Члан 51а

Обвезник је дужан да писмено обавести надлежни порески орган о изменама података из евиденционе пријаве који су од значаја за обрачунавање и плаћање ПДВ, најкасније у року од пет дана од дана настанка измене.

Обвезник је дужан да уз пореску пријаву за последњи порески период календарске године, односно последњи порески период достави надлежном пореском органу обавештење о:

1) лицу које није евидентирано за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, а које му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода у Републици извршило промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, као и износу тог промета;

2) пољопривреднику који није евидентиран за обавезу плаћања ПДВ у складу са овим законом, а који му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода извршио промет пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга, као и износу тог промета.

Обавештење из става 2. овог члана садржи најмање податке о називу, односно имену и презимену, као и адреси и ПИБ-у лица из става 2. тачка 1), односно пољопривредника из става 2. тачка 2) овог члана, као и о износу извршеног промета, без припадајућих обавеза.

X ПОВРАЋАЈ, РЕФАКЦИЈА И РЕФУНДАЦИЈА ПОРЕЗА

Повраћај пореза

Члан 52

Ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе, обвезник има право на повраћај разлике.

Ако се обвезник не определи за повраћај из става 1. овог члана, разлика се признаје као порески кредит.

Порески обвезник може да тражи повраћај неискоришћеног износа пореског кредита из става 2. овог члана подношењем захтева, најраније истеком рока за подношење пореске пријаве за текући порески период.

Повраћај из ст. 1. и 3. овог члана врши се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство, по истеку рока за предају пореске пријаве ако је пореска пријава благовремено поднета, у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство од дана подношења пореске пријаве која није благовремено поднета, односно од дана подношења захтева из става 3. овог члана.

Влада Републике Србије прописује критеријуме на основу којих се утврђује шта се, у смислу овог закона, сматра претежним прометом добара у иностранство.

Министар ближе уређује поступак остваривања права на повраћај ПДВ, као и поступак и услове за повраћај ПДВ уместо пореског кредита.

Рефакција ПДВ страном обвезнику

Члан 53

Рефакција ПДВ извршиће се страном обвезнику, на његов захтев, за промет покретних добара и пружене услуге у Републици, под условима да:

1) је ПДВ за промет добара и услуга исказан у рачуну, у складу са овим законом, и да је рачун плаћен;

2) је износ ПДВ за који подноси захтев за рефакцију ПДВ већи од 200 ЕУР у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије;

3) су испуњени услови под којима би обвезник ПДВ могао остварити право на одбитак претходног пореза за та добра и услуге у складу са овим законом;

4) не врши промет добара и услуга у Републици, односно да пружа само услуге превоза добара које су у складу са чланом 24. став 1. тач. 1), 5) и 8) овог закона ослобођене пореза или врши само превоз путника који у складу са чланом 49. став 7. овог закона подлеже појединачном опорезивању превоза.

Рефакција ПДВ у случајевима из става 1. овог члана врши се под условом узајамности.

Хуманитарне организације

Члан 54

Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, имају организације регистроване за хуманитарну делатност, за добра која им се испоручују у Републици, под условом да:

1) је промет добара опорезив;

2) је ПДВ за испоручена добра исказан у рачуну, у складу са чланом 42. овог закона, као и да је рачун плаћен;

3) су набављена добра отпремљена у иностранство, где се користе у хуманитарне, добротворне или образовне сврхе.

Традиционалне цркве и верске заједнице

Члан 55

Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, имају традиционалне цркве и верске заједнице – Српска православна црква, Исламска заједница, Католичка црква, Словачка Евангеличка црква а.в, Јеврејска заједница, Реформаторска хришћанска црква и Евангелистичка хришћанска црква а.в. (у даљем тексту: традиционалне цркве и верске заједнице), за добра која им се испоручују у Републици или која увозе, као и за услуге које им се пружају, а који су непосредно повезани са верском делатношћу, под условом да је:

1) промет добара и услуга, односно увоз добара опорезив;

2) ПДВ за испоручена добра, односно пружене услуге исказан у рачуну, у складу са чланом 42. овог закона, као и да је рачун плаћен од стране лица које има право на рефакцију ПДВ у складу са овим чланом , односно да је ПДВ који се дугује по основу увоза добара претходно плаћен.

Рефакција ПДВ дипломатским и конзуларним представништвима и међународним организацијама

Члан 55а

Ако се дипломатско, односно конзуларно представништво или међународна организација, односно лице из члана 24. став 1. тачка 16) овог закона не определи да изврши набавку или увоз добара, односно прими услуге, намењене њиховим службеним, односно личним потребама, уз пореско ослобођење, има право на рефакцију ПДВ.

Право на рефакцију ПДВ, на основу поднетог захтева, а под условима који су овим законом прописани за остваривање пореског ослобођења, лица из става 1. овог члана могу да остваре ако:

1) су испоруке или увоз добара, односно пружене услуге опорезиве ПДВ;

2) је ПДВ за промет добара и услуга исказан у рачуну, у складу са овим законом, и ако је рачун плаћен, односно ако је ПДВ који се дугује по основу увоза добара плаћен;

3) је укупна вредност добара или услуга, исказана у рачуну, односно вредност добара исказана у царинском документу, већа од 50 ЕУР, без ПДВ, осим за набавку горива за моторна возила.

Члан 56

(Брисано)

Рефундација ПДВ купцу првог стана

Члан 56а

Право на рефундацију ПДВ за куповину првог стана, на основу поднетог захтева, има физичко лице – пунолетни држављанин Републике, са пребивалиштем на територији Републике, који купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана).

Купац првог стана може да оствари рефундацију ПДВ из става 1. овог члана, под следећим условима:

1) да од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу којег стиче први стан није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике;

2) да је уговорена цена стана са ПДВ у потпуности исплаћена продавцу уплатом на текући рачун продавца, односно на одговарајуће рачуне у складу са законом у случају продаје стана као хипотековане непокретности, односно у извршном поступку када се уплата цене стана са ПДВ врши уплатом на одговарајуће рачуне у складу са законом.

Изузетно од става 2. тачка 2) овог члана, код куповине стана под непрофитним условима од јединице локалне самоуправе или непрофитне стамбене организације основане од стране јединице локалне самоуправе за реализацију активности уређених прописима из области социјалног становања, рефундација ПДВ из става 1. овог члана може да се оствари под условом да је на име уговорене цене стана са ПДВ исплаћен износ који није мањи од износа ПДВ обрачунатог за први пренос права располагања на стану, на текући рачун продавца.

Право на рефундацију ПДВ из става 1. овог члана може се остварити за стан чија површина за купца првог стана износи до 40 м2, а за чланове његовог породичног домаћинства до 15 м2 по сваком члану који није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике у периоду из става 2. тачка 1) овог члана, а за власнички удео на стану до површине сразмерне власничком уделу у односу на површину до 40 м2, односно до 15 м2.

Ако купац првог стана купује стан површине која је већа од површине за коју у складу са ставом 4. овог члана има право на рефундацију ПДВ, право на рефундацију ПДВ може да оствари до износа који одговара површини стана из става 4. овог члана.

Породичним домаћинством купца првог стана, у смислу става 4. овог члана, сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода купца првог стана, његовог супружника, купчеве деце, купчевих усвојеника, деце његовог супружника, усвојеника његовог супружника, купчевих родитеља, његових усвојитеља, родитеља његовог супружника, усвојитеља купчевог супружника, са истим пребивалиштем као купац првог стана.

Право на рефундацију ПДВ из става 1. овог члана нема:

1) купац стана који је остварио рефундацију ПДВ по основу куповине првог стана;

2) члан породичног домаћинства купца првог стана за којег је купац првог стана остварио рефундацију ПДВ, у случају када тај члан породичног домаћинства купује стан;

3) купац стана који је стекао први стан без обавезе продавца да за промет тог стана плати порез на пренос апсолутних права по основу куповине првог стана у складу са законом којим се уређују порези на имовину;

4) члан породичног домаћинства купца стана који је стекао први стан без обавезе продавца да за промет тог стана плати порез на пренос апсолутних права по основу куповине првог стана у складу са законом којим се уређују порези на имовину, а за кога је остварено то пореско ослобођење.

Надлежни порески орган, по спроведеном поступку, контроле испуњености услова за остваривање права на рефундацију ПДВ који морају да буду испуњени на дан овере уговора о купопродаји стана, осим услова из става 2. тачка 2), односно става 3. овог члана који мора да буде испуњен на дан подношења захтева за рефундацију ПДВ, доноси решење о рефундацији ПДВ купцу првог стана.

Надлежни порески орган води евиденцију о купцима првог стана и члановима породичних домаћинстава купаца првог стана за које су купци првог стана остварили рефундацију ПДВ, као и о износу остварене рефундације ПДВ.

Члан 56б**

(Брисано)

Члан 57

Начин и поступак рефакције и рефундације пореза из чл. 53 – 56а овог закона, као и шта се сматра добрима и услугама непосредно повезаним са верском делатношћу у смислу члана 55. овог закона ближе уређује министар.

XI ПОСЕБНИ ПРОПИСИ ЗА УВОЗ ДОБАРА

Члан 58

На ПДВ при увозу добара примењују се царински прописи, ако овим законом није друкчије одређено.

Члан 59

За обрачун и наплату ПДВ при увозу добара надлежан је царински орган који спроводи царински поступак, ако овим законом није друкчије одређено.

Чл. 60 и 60а*

(Престало да важи)

XIII ПРЕЛАЗНИ РЕЖИМ

Члан 61

Влада Републике Србије уредиће извршавање овог закона на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија за време важења Резолуције Савета безбедности ОУН број 1244.

XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 62

Одредбе овог закона примењују се на сав промет добара и услуга и увоз добара, који се врше од 1. јануара 2005. године.

Ако је обвезник за издате рачуне или примљене авансе закључно са 31. децембром 2004. године, платио порез на промет, а промет добара, односно услуга је настао од 1. јануара 2005. године, може да умањи пореску обавезу по основу пореза на додату вредност за испоручена добра и услуге у пореском периоду, за износ плаћеног пореза на промет.

Ако се добра или услуге испоручују у деловима у смислу члана 14. став 4. и члана 15. став 3. овог закона, одредбе овог закона примењују се на онај део промета добара и услуга извршен од 1. јануара 2005. године, а одредбе закона којим се уређује порез на промет на део који је извршен закључно са 31. децембром 2004. године.

Порески обвезник је дужан да сачини списак издатих рачуна и примљених аванса из става 2. овог члана и списак достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.

Члан 63

Лице које је у 12 месеци који претходе дану подношења евиденционе пријаве из члана 37. тачка 1) овог закона остварило или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет производа и услуга већи од 2.000.000 динара, обавезно је да надлежном пореском органу поднесе евиденциону пријаву за ПДВ најкасније до 30. септембра 2004. године.

Лице које је у 12 месеци који претходе дану подношења евиденционе пријаве из става 1. овог члана остварило или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет производа и услуга већи од 1.000.000 динара, може надлежном пореском органу да поднесе евиденциону пријаву најкасније до 30. септембра 2004. године.

Члан 64

Лица која су обвезници ПДВ у складу са овим законом, дужна су да на дан 31. децембра 2004. године изврше попис затечених залиха дуванских прерађевина, алкохолних пића, кафе, моторног бензина, дизел горива и лож-уља, намењених даљем промету и утврде износ пореза на промет производа садржаног у тим залихама који је обрачунат при набавци, а који је плаћен преко куповне цене или при увозу.

Утврђени износ пореза из става 1. овог члана, обвезник може да користи као претходни порез, у складу са одредбама овог закона, ако те производе користи за вршење промета добара и услуга, а има право на одбитак претходног пореза.

Одбитак претходног пореза из става 2. овог члана може се остварити у износу који одговара сразмерно извршеном промету добара и услуга у наредним пореским периодима.

Обвезник нема право на повраћај утврђеног износа пореза на промет из става 1. овог члана.

Пописне листе из става 1. овог члана, као и списак добављача, односно увозних царинских декларација за производе из става 1. овог члана, обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.

Министар ближе уређује начин остваривања права на одбитак пореза на промет као претходног пореза.

Члан 65

Лица која су обвезници ПДВ у складу са овим законом дужна су да на дан 31. децембра 2004. године изврше попис новоизграђених грађевинских објеката и грађевинских објеката чија је изградња у току.

Новоизграђени грађевински објекти који до 31. децембра 2004. године нису испоручени или нису плаћени, опорезују се у складу са законом којим се уређују порези на имовину.

За грађевински објекат чија је изградња у току, а који се испоручује од 1. јануара 2005. године, утврђује се вредност на дан 31. децембра 2004. године и опорезује се у складу са законом којим се уређују порези на имовину.

Вредност објекта из става 3. овог члана настала од 1. јануара 2005. године, опорезује се у складу са овим законом.

Пописне листе из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 15. јануара 2005. године.

Члан 66

На обавезе обрачунавања и плаћања пореза на промет производа и услуга настале до 31. децембра 2004. године примењује се Закон о порезу на промет (“Службени гласник РС”, бр. 22/2001, 73/2001, 80/2002 и 70/2003).

Члан 67

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о порезу на додату вредност (“Службени лист СРЈ”, бр. 74/99, 4/2000, 9/2000, 69/2000 и 70/2001).

1. јануара 2005. године престаје да важи Закон о порезу на промет (“Службени гласник РС”, бр. 22/2001, 73/2001, 80/2002 и 70/2003) и прописи донети на основу тог закона, с тим што ће се Уредба о начину евидентирања промета преко регистар каса са фискалном меморијом и о динамици увођења тих каса (“Службени гласник РС”, бр. 5/2003, 39/2003, 72/2003, 2/2004 и 31/2004) и прописи донети на основу те уредбе примењивати до почетка примене закона којим ће се уредити увођење и евидентирање промета преко фискалних каса.

Члан 68

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2005. године, осим одредаба члана 37 тачка 1), члана 63 и одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2005)

Члан 30[с1]

Лица која обављају промет добара и услуга из члана 25. став 2. тачка 7) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04 и 86/04) за која је министарство надлежно за послове здравља платило ПДВ, за добра која су предмет уговора о донацији и хуманитарној помоћи, имају право на рефундацију ПДВ плаћеног при набавци добара у Републици, односно при увозу, од 1. јануара 2005. године до ступања на снагу овог закона.

Право на рефундацију ПДВ плаћеног при набавци добара и услуга у Републици, односно при увозу добара, у роковима из става 1. овог члана, имају и традиционалне цркве и верске заједнице за добра и услуге који су непосредно повезани са верском делатношћу.

Министар надлежан за послове финансија ближе одређује поступак остваривања права на рефундацију ПДВ, као и шта се сматра добрима и услугама непосредно повезаним са верском делатношћу, у смислу овог члана.

Члан 31[с1]

Одредбе члана 14. овог закона у делу који се односи на поделу претходног пореза и начин утврђивања сразмерног пореског одбитка примењује се од 1. октобра 2005. године, а у делу који се односи на исправку сразмерног пореског одбитка од 1. јануара 2006. године.

Члан 32[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2007)

Члан 25[с2]

Обвезник који је у 2007. години остварио укупан промет добара и услуга, осим промета опреме и објеката за вршење делатности (у даљем тексту: укупан промет), мањи од 2.000.000 динара, за промет добара и услуга који врши од 1. јануара 2008. године не обрачунава и не плаћа ПДВ.

Члан 26[с2]

Обвезник који је у 2007. години остварио укупан промет већи од 2.000.000 динара, а мањи од 4.000.000 динара, може да се определи за обавезу обрачунавања и плаћања ПДВ ако надлежном пореском органу достави писмено обавештење у року за подношење пореске пријаве за последњи порески период 2007. године.

Писмено обавештење из става 1. овог члана садржи податке о:

1) називу, адреси и ПИБ – у обвезника;

2) месту и датуму обавештења;

3) износу оствареног промета у 2007. години.

Обвезник из става 1. овог члана који није доставио писмено обавештење надлежном пореском органу у року из става 1. овог члана, за промет добара и услуга који врши од 1. јануара 2008. године не обрачунава и не плаћа ПДВ.

Члан 27[с2]

Обвезник из члана 25. и члана 26. став 3. овог закона дужан је да са стањем на дан 31. децембра 2007. године изврши попис добара при чијој је набавци остварио право на одбитак претходног пореза, и то:

1) залиха добара набављених од 1. јануара 2005. године;

2) опреме и објеката за вршење делатности за које на дан 1. јануара 2008. године постоји обавеза исправке одбитка претходног пореза;

3) добара, осим добара из тач. 1) и 2) овог става, набављених од дана ступања на снагу овог закона.

Обвезник из става 1. овог члана дужан је да утврди износ оствареног одбитка претходног пореза за добра из става 1. тач. 1) и 3) овог члана, да изврши исправку одбитка претходног пореза за добра из става 1. тачка 2) овог члана и да за та добра утврди износ исправљеног одбитка претходног пореза у складу са законом.

Пописне листе из става 1. овог члана обвезник је дужан да достави надлежном пореском органу најкасније до 20. јануара 2008. године.

Утврђени износ оствареног одбитка претходног пореза и износ исправљеног одбитка претходног пореза из става 2. овог члана, обвезник је дужан да плати до 20. фебруара 2008. године.

Министар надлежан за послове финансија ће уредити садржину пописних листи из става 1. овог члана, као и начин утврђивања износа оствареног одбитка претходног пореза из става 2. овог члана.

Члан 28[с2]

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај обвезник – правно лице, ако:

1) не утврди износ оствареног и износ исправљеног одбитка претходног пореза (члан 27. став 2. овог закона);

2) не достави пописне листе у прописаном року (члан 27. став 3. овог закона);

3) не плати утврђени износ оствареног и износ исправљеног одбитка претходног пореза у прописаном року (члан 27. став 4. овог закона).

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник – предузетник новчаном казном од 12.500 до 500.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана, казниће се обвезник – физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Члан 29[с2]

Право на рефундацију ПДВ из члана 22. овог закона може се остварити само на основу уговора о купопродаји стана овереног после ступања на снагу овог закона.

Члан 30[с2]

Пропис из члана 27. став 5. овог закона министар надлежан за послове финансија донеће у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 31[с2]

Одредбе члана 11, члана 12. став 2, члана 14. ст. 1. и 2. и члана 15. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2008. године.

Члан 32[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 93/2012)

Члан 50[с3]

Подношење пореске пријаве, плаћање ПДВ и остваривање права на повраћај ПДВ за пореске периоде у 2012. години врши се у складу са одредбама Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05 и 61/07).

Члан 51[с3]

Обвезник ПДВ који се определио за обавезу плаћања ПДВ до 15. јануара 2012. године може да поднесе захтев за брисање из евиденције за ПДВ у складу са овим законом надлежном пореском органу од 1. јануара 2014. године.

Члан 52[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2013. године, осим одредаба члана 15, члана 26. став 2. и члана 45, које ће се примењивати од 1. октобра 2012. године, члана 32, који ће се примењивати од 31. децембра 2012. године, као и одредаба овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката, које ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2013)

Члан 3[с4]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Самостални члан Закона о измени
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 142/2014)

Члан 2[с5]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. јануара 2015. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 83/2015, 108/2016 и 113/2017)

Члан 34[с6]

За опорезиви промет добара и услуга који се врши након почетка примене овог закона, а за који је пре почетка примене овог закона наплаћена, односно плаћена накнада или део накнаде, порески дужник за тај промет одређује се у складу са Законом о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон и 142/14).

Члан 35[с6]

Ако су након ступања на снагу овог закона престали услови под којима се код преноса имовине или дела имовине сматрало да промет добара и услуга није извршен у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон и 142/14), примењују се одредбе овог закона.

Члан 36[с6]

Од дана почетка примене овог закона пореским пуномоћјима датим лицима из члана 10. став 1. тачка 2) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон и 142/14) престаје правно дејство.

Члан 37[с6]

Одредбе овог закона које садрже овлашћења за доношење подзаконских аката примењиваће се од дана ступања на снагу овог закона.

Одредбе овог закона које се односе на подношење захтева и издавање одобрења за пореско пуномоћство примењиваће се од 1. октобра 2015. године.

Члан 38[с6]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 15. октобра 2015. године, осим одредаба члана 29. овог закона које ће се примењивати од 1. јануара 2016. године и одредаба члана 25, члана 27. став 1. и члана 30. овог закона које ће се примењивати од 1. јула 2018. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 108/2016)

Члан 11[с7]

За испоруку електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, која се врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, лицу из члана 11. став 1. тачка 4) Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14 и 83/15), у последњем пореском периоду 2016. године, дан настанка промета одређује се у складу са тим законом.

Члан 12[с7]

Право на рефундацију ПДВ за храну и опрему за бебе које су набављене до дана почетка примене закона којим се уређује финансијска подршка породици са децом, а којим се прописује једнократна исплата новчаних средстава на име куповине опреме за бебе, остварује се у складу са чланом 56б Закона о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14 и 83/15).

Члан 14[с7]

Одредбе члана 4. овог закона примењиваће се од 1. априла 2017. године, осим одредбе која садржи овлашћење за доношење подзаконских аката, која ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Одредба члана 9. овог закона примењиваће се од дана почетка примене закона о финансијској подршци породици са децом којим се уређује једнократна исплата новчаних средстава на име куповине опреме за бебе.

Члан 15[с7]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2017. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезу на додату вредност

(“Сл. гласник РС”, бр. 113/2017)

Члан 9[с8]

Ако је за промет добара и услуга из члана 1. овог закона, који се врши од дана ступања на снагу овог закона, наплаћена, односно плаћена накнада или део накнаде пре дана ступања на снагу овог закона, тај промет сматра се извршеним у складу са Законом о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16).

Члан 10[с8]

Обвезник ПДВ који има право да се определи за обрачунавање ПДВ на промет инвестиционог злата у смислу члана 6. овог закона и који се определи да ће од 1. априла 2018. године наставити са обрачунавањем ПДВ за тај промет, дужан је да надлежном пореском органу, закључно са 31. мартом 2018. године, достави обавештење о опредељењу за обрачунавање ПДВ на промет инвестиционог злата.

Ако обвезник ПДВ из става 1. овог члана не достави надлежном пореском органу обавештење о опредељењу за обрачунавање ПДВ на промет инвестиционог злата закључно са 31. мартом 2018. године, на промет инвестиционог злата тог обвезника ПДВ примењује се посебан поступак опорезивања уређен чланом 6. овог закона.

Члан 11[с8]

Купац стана који је до дана ступања на снагу овог закона купио стан као хипотековану непокретност, односно у извршном поступку и уговорену цену стана са ПДВ у потпуности исплатио продавцу уплатом на одговарајуће рачуне у складу са законом, а који на основу поднетог захтева није остварио рефундацију ПДВ по основу куповине првог стана у складу са Законом о порезу на додату вредност (“Службени гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 83/15 и 108/16), има право да надлежном пореском органу поднесе нови захтев за рефундацију ПДВ по основу куповине првог стана.

Члан 13[с8]

Одредбе члана 6. овог закона примењиваће се од 1. априла 2018. године, осим одредбе која садржи овлашћење за доношење подзаконског акта, која ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 14[с8]

Одредбе чл. 2. и 7. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2019. године, осим одредбе члана 2. овог закона која садржи овлашћење за доношење подзаконског акта, која ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 15[с8]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2018. године.

Закон о порезу на добит правних лица

(“Службени гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – други закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – други закон, 142/2014, 91/2015 – аутентично тумачење, 112/2015 и 113/2017)

Део први

ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

Врсте пореских обвезника

Члан 1

Порески обвезник пореза на добит правних лица (у даљем тексту: порески обвезник) је привредно друштво, односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити.

Порески обвезник је и задруга која остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.

Порески обвезник је, у складу са овим законом, и друго правно лице које није основано ради остваривања добити, већ је у складу са законом основано ради постизања других циљева утврђених у његовим општим актима, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду (у даљем тексту: недобитна организација).

Недобитном организацијом из става 3. овог члана нарочито се сматрају: установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе; политичка организација; синдикална организација; комора; црква и верска заједница; удружење; фондација и задужбина.

Изузетно од ст. 1. до 3. овог члана, правно лице које, у складу са законом којим се уређује опорезивање посебним порезом по тонажи брода, испуњава услове и определи се да, у складу са тим законом, уместо пореза на део добити, плаћа посебан порез по тонажи брода, за тај део добити није порески обвезник у складу са овим законом.

Резиденти и нерезиденти

Члан 2

Порески обвезник из члана 1. овог закона је резидент Републике Србије (у даљем тексту: резидентни обвезник) који подлеже опорезивању добити коју оствари на територији Републике Србије (у даљем тексту: Република) и изван ње.

Резидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано или има место стварне управе и контроле на територији Републике.

Члан 3

Нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидентни обвезник) подлеже опорезивању добити коју оствари пословањем преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике на начин прописан овим законом, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено.

Нерезидентни обвезник је, у смислу овог закона, правно лице које је основано и има место стварне управе и контроле ван територије Републике.

Члан 3а

За потребе примене одредби овог закона, јурисдикцијом са преференцијалним пореским системом сматра се територија са пореским суверенитетом на којој се примењује законодавство које пружа могућности за значајно мање пореско оптерећење добити правних лица, било свих правних лица или оних која испуњавају посебне услове, као и дивиденди које она расподељују својим оснивачима у поређењу са оним предвиђеним одредбама овог закона и закона који уређује опорезивање дохотка грађана, односно за онемогућавање или отежавање утврђивања стварних власника правних лица од стране пореских органа Републике Србије и онемогућавање или отежавање утврђивања оних пореских чињеница које би биле од значаја за утврђивање пореских обавеза према прописима Републике Србије (у даљем тексту: јурисдикција са преференцијалним пореским системом).

Нерезидентним правним лицем из јурисдикције са преференцијалним пореским системом сматра се нерезидентно правно лице које:

1) је основано на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

2) има регистровано седиште на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

3) има седиште управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом, или

4) има место стварне управе на територији јурисдикције са преференцијалним пореским системом.

Став 2. овог члана се не примењује у случају да се нерезидентно правно лице може сматрати резидентом друге државе уговорнице за потребе примене међународног уговора о избегавању двоструког опорезивања између те државе и Републике Србије.

За потребе примене става 1. овог члана министар финансија утврђује листу јурисдикција са преференцијалним пореским системом.

Члан 4

Стална пословна јединица је свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито:

1. огранак;

2. погон;

3. представништво;

4. место производње, фабрика или радионица;

5. рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства.

Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то:

а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају, или

б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом.

Ако лице, заступајући нерезидентног обвезника, има и врши овлашћење да закључује уговоре у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника.

Не постоји стална пословна јединица ако нерезидентни обвезник обавља делатност преко комисионара, брокера или било ког другог лица које, у оквиру властите делатности, послује у своје име, а за рачун обвезника.

Сталну пословну јединицу не чини ни:

1. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху складиштења, приказивања или испоруке, као ни коришћење просторија искључиво за то намењених;

2. држање залиха робе или материјала који припадају нерезидентном обвезнику искључиво у сврху прераде у другом предузећу или од стране предузетника;

3. држање сталног места пословања искључиво у сврху набављања робе или прикупљања информација за потребе нерезидентног обвезника, као ни у сврху обављања било које друге активности припремног или помоћног карактера за потребе нерезидентног обвезника.

Члан 5

Нерезидентни обвезник који обавља делатност на територији Републике пословањем преко сталне пословне јединице која води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство (огранак и други организациони делови нерезидентног обвезника који обављају делатност), опорезиву добит утврђује у складу са овим законом и подноси за сталну пословну јединицу порески биланс и пореску пријаву.

Нерезидентни обвезник који обавља делатност преко сталне пословне јединице која не води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, дужан је да води у тој сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци од значаја за утврђивање добити коју та јединица остварује пословањем на територији Републике, и да подноси порески биланс и пореску пријаву.

Порески биланс и пореску пријаву подноси и нерезидентни обвезник који делатност на територији Републике обавља преко сталне пословне јединице која се сагласно међународном уговору о избегавању двоструког опорезивања не сматра сталном пословном јединицом.

Део други

ПОРЕСКА ОСНОВИЦА

Опорезива добит

Члан 6

Основица пореза на добит правних лица је опорезива добит.

Опорезива добит утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима (у даљем тексту: МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (у даљем тексту: МСФИ), односно међународним стандардом финансијског извештавања за мала и средња правна лица (у даљем тексту: МСФИ за МСП) и прописима којима се уређује рачуноводство, на начин утврђен овим законом.

Опорезива добит обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, утврђује се у пореском билансу усклађивањем добити обвезника, исказане у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода и расхода који прописује министар финансија, на начин утврђен овим законом.

Усклађивање расхода

Члан 7

За утврђивање опорезиве добити признају се расходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, као и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају се расходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања расхода који прописује министар финансија, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 7а

На терет расхода не признају се:

1) трошкови који се не могу документовати;

2) исправке вредности појединачних потраживања од лица коме се истовремено дугује, до износа обавезе према том лицу;

3) поклони и прилози дати политичким организацијама;

4) поклони чији је прималац повезано лице из члана 59. овог закона;

5) камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина;

5а) трошкови поступка принудне наплате пореза и других дуговања, трошкови порескопрекршајног поступка и других прекршајних поступака који се воде пред надлежним органом;

6) новчане казне које изриче надлежни орган, уговорне казне и пенали;

7) затезне камате између повезаних лица;

8) трошкови који нису настали у сврху обављања пословне делатности, ако овим законом није друкчије уређено.

Члан 8

Трошкови материјала и набавна вредност продате робе признају се у износима обрачунатим применом методе пондерисане просечне цене или ФИФО методе.

У погледу набавне цене материјала и вредности робе набављених од повезаних лица примењују се одредбе члана 61. овог закона.

Члан 9

Трошкови зарада, односно плата, признају се у износу обрачунатом на терет пословних расхода.

Примања запосленог која се, у смислу закона којим је уређено опорезивање дохотка грађана, сматрају зарадом, укључујући и примања на која се до износа прописаног тим законом не плаћа порез на зараде, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћена, односно реализована.

Члан 9а

Обрачунате отпремнине и новчане накнаде запосленом по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћене.

Члан 10

Амортизација сталних средстава признаје се као расход у износу и на начин утврђен овим законом.

Стална средства из става 1. овог члана обухватају материјална средства чији је век трајања дужи од једне године и која се сагласно прописима којима се уређује рачуноводство и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, у пословним књигама обвезника признају као стална средства, осим природних богатстава која се не троше, као и нематеријална средства, осим гоодwилл-а.

Средства из става 2. овог члана, осим нематеријалних средстава, разврставају се у пет група са следећим амортизационим стопама:

1) I група 2,5%;

2) II група 10%;

3) III група 15%;

4) IV група 20%;

5) V група 30%.

Амортизација за стална средства разврстана у I групу утврђује се применом пропорционалне методе, на основицу коју чини набавна вредност средства, за свако стално средство посебно, а у случају када су стална средства из ове групе стечена у току пореског периода, утврђује се применом пропорционалне методе сразмерно времену од када је започет обрачун амортизације до краја пореског периода.

Амортизација за стална средства разврстана у групе II-V утврђује се применом дегресивне методе на вредност средстава разврстаних по групама.

Основицу за амортизацију из става 5. овог члана у првој години чини набавна вредност, а у наредним периодима неотписана вредност.

Стална средства разврстана у I групу јесу непокретности.

Изузетно, стална средства која се састоје из непокретних и покретних делова, разврставају се по групама сходно начину на који су евидентирана у пословним књигама обвезника у складу са прописима којима се уређује рачуноводство.

Амортизација нематеријалних средстава врши се применом пропорционалне методе сразмерно веку трајања који је опредељен моментом признавања тих средстава у пословним књигама обвезника у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, на основицу коју чини набавна вредност сваког средства посебно.

Министар финансија ближе уређује начин разврставања сталних средстава из става 3. овог члана по групама, врсту нематеријалних средстава, као и начин утврђивања амортизације.

Члан 10а

У случају да је стално средство на које се примењују одредбе члана 10. овог закона набављено из трансакције са повезаним лицем из члана 59. овог закона, основицу за његову амортизацију чини мањи од следећа два износа:

1) трансферна набавна цена сталног средства у смислу члана 59. овог закона;

2) набавна цена сталног средства утврђена применом принципа “ван дохвата руке” у смислу чл. 60. и 61. овог закона.

Чл. 11-14

(Брисани)

Члан 15

Као расход у пореском билансу обвезника признају се издаци у збирном износу највише до 5% од укупног прихода за:

1) здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске и спортске намене, заштиту животне средине, као и давања учињена установама, односно пружаоцима услуга социјалне заштите основаним у складу са законом који уређује социјалну заштиту;

2) хуманитарну помоћ, односно отклањање последица насталих у случају ванредне ситуације, који су учињени Републици, аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе.

Издаци из става 1. тачка 1) овог члана признају се као расход само ако су извршени лицима регистрованим, односно основаним за те намене у складу са посебним прописима, која наведена давања искључиво користе за обављање делатности из става 1. тачка 1) овог члана.

Издаци за улагања у области културе, укључујући и кинематографску делатност, признају се као расход у износу највише до 5% од укупног прихода.

Чланарине коморама, савезима и удружењима признају се као расход у пореском билансу највише до 0,1% укупног прихода.

Чланарине чија је висина прописана законом признају се као расход у износу који је прописан законом.

Издаци за рекламу и пропаганду признају се као расход у износу до 10% од укупног прихода.

Издаци за репрезентацију признају се као расход у износу до 0,5% од укупног прихода.

Као расходи пропаганде у пореском билансу се признају само они поклони и други расходи који служе промоцији пословања пореског обвезника.

Ближе прописе о томе шта се у смислу овог закона сматра улагањем у области културе доноси министар надлежан за послове културе, по прибављеном мишљењу министра финансија.

Члан 16

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, под условом:

1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника;

2) да су та потраживања у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива;

3) да порески обвезник пружи доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником.

На терет расхода признаје се и отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП не исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, уколико обвезник испуни услове прописане одредбама става 1. тач. 2) и 3) овог члана.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања, под условом да су та потраживања обухваћена финансијским реструктурирањем, спроведеним на начин прописан законом који уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која су обухваћена усвојеним унапред припремљеним планом реорганизације, који је потврђен правоснажним решењем донетим у складу са законом којим се уређује стечај.

На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања за која су испуњени услови из става 1. тач. 1) и 2), односно става 2. овог члана, под условом да су трошкови утужења појединачног дужника већи од укупног износа потраживања од тог дужника.

Под трошковима утужења у смислу става 5. овог члана сматрају се таксе и други јавни приходи који се плаћају за подношење тужбе у складу са Законом којим се уређују судске таксе.

На терет расхода признаје се исправка вредности појединачних потраживања из ст. 1. и 2. овог члана, ако је од рока за њихову наплату, односно реализацију, до краја пореског периода прошло најмање 60 дана.

За износ расхода по основу исправке вредности појединачних потраживања из става 7. овог члана који су били признати у пореском билансу, увећавају се приходи у пореском билансу у пореском периоду у коме обвезник изврши отпис вредности истих потраживања, ако није кумулативно испунио услове из става 1, односно става 2, односно из става 5. овог члана.

Расход који није био признат по основу исправке вредности појединачних потраживања у пореском периоду у ком је исказан, признаје се у пореском периоду у ком су испуњени услови из става 1, односно става 2, односно става 7. овог члана.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања из ст. 1, 2, 3, 4, 5, 7. и 9. овог члана која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања, улазе у приходе пореског обвезника.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која нису призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате не улазе у приходе пореског обвезника.

Члан 16а

На терет расхода признаје се губитак од продаје појединачних потраживања у износу који је исказан у билансу успеха обвезника, у пореском периоду у коме је извршена продаја тих потраживања.

У случају да је по основу потраживања из става 1. овог члана извршена исправка вредности која је призната као расход у неком од претходних пореских периода у складу са чланом 16. став 7. и чланом 22а став 1. овог закона, такав расход остаје признат без обавезе испуњења услова из члана 16. став 1. тачка 3), односно члана 16. става 2. овог закона.

Чл. 17 и 18

(Брисани)

Члан 19

На терет расхода у пореском билансу признају се укупно обрачунате камате, изузев камата због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина.

У случају кредита од повезаних лица, обрачуната камата умањиће се на начин предвиђен у члану 62. овог закона.

Члан 20

Камата и припадајући трошкови по основу зајма одобреног сталној пословној јединици из члана 4. овог закона од стране њене нерезидентне централе не признају се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Накнада по основу ауторског и сродних права и права индустријске својине, коју стална пословна јединица из члана 4. овог закона исплаћује својој нерезидентној централи, не признаје се као расход у пореском билансу сталне пословне јединице.

Члан 21

(Брисан)

Члан 22

На терет расхода признају се у пореском билансу порези, доприноси, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања, које су плаћене у пореском периоду.

На терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања у складу са одредбама члана 16. ст. 1. до 6. овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, на терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита одобреног неповезаном лицу у смислу овог закона, под условом да је од момента доспелости потраживања прошло најмање две године, уз пружање документације која представља основ за доказивање неспособности дужника да извршава своје новчане обавезе (нпр. документација из кредитног досијеа дужника о измиривању обавезе дужника према банци у току последњих дванаест месеци, преписка и друга документација о контактима банке и дужника у вези са наплатом потраживања и мерама које је банка предузела ради наплате).

Изузетно од става 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности преосталог дела појединачног потраживања банке који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са законом.

Изузетно од ст. 2. и 3. овог члана, на терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита који се, у смислу прописа Народне банке Србије, сматрају проблематичним кредитима, извршен у складу са прописима Народне банке Србије.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања из ст. 1. до 5. овог члана која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања, улазе у приходе банке.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која нису призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате не улазе у приходе банке.

Члан 22а

На терет расхода у пореском билансу банке признаје се увећање исправке вредности потраживања билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама у износу обрачунатом на нивоу банке, која су у складу са унутрашњим актима банке исказани у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, у складу са прописима Народне банке Србије.

На терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања у складу са одредбама члана 16. ст. 1. до 6. овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, на терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита одобреног неповезаном лицу у смислу овог закона, под условом да је од момента доспелости потраживања прошло најмање две године, уз пружање документације која представља основ за доказивање неспособности дужника да извршава своје новчане обавезе (нпр. документација из кредитног досијеа дужника о измиривању обавезе дужника према банци у току последњих дванаест месеци, преписка и друга документација о контактима банке и дужника у вези са наплатом потраживања и мерама које је банка предузела ради наплате).

Изузетно од става 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности преосталог дела појединачног потраживања банке који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са законом.

Изузетно од ст. 2. и 3. овог члана, на терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита који се, у смислу прописа Народне банке Србије, сматрају проблематичним кредитима, извршен у складу са прописима Народне банке Србије.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања из ст. 1. до 5. овог члана која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања, улазе у приходе банке.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која нису призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате не улазе у приходе банке.

Члан 22б

На терет расхода признају се извршена дугорочна резервисања за обнављање природних богатстава, за трошкове у гарантном року и задржане кауције и депозите, као и друга обавезна дугорочна резервисања у складу са законом.

На терет расхода признају се и остала дугорочна резервисања која испуњавају услове за признавање у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, у висини искоришћених износа тих резервисања у пореском периоду, односно измирених обавеза и одлива ресурса по основу тих резервисања.

Члан 22в

На терет расхода у пореском билансу не признају се расходи настали по основу обезвређења имовине, које се утврђује као разлика између нето садашње вредности имовине утврђене у складу са МРС, односно МСФИ и њене процењене надокнадиве вредности, али се признају у пореском периоду у коме је та имовина отуђена, односно употребљена, односно у коме је настало оштећење те имовине услед више силе.

Изузетно од става 1. овог члана, на терет расхода у пореском билансу признају се расходи настали по основу обезвређења обвезниковог учешћа у капиталу субјекта приватизације у поступку реструктурирања, стеченог конверзијом обвезниковог потраживања у учешће у капиталу тог субјекта.

Усклађивање прихода

Члан 23

За утврђивање опорезиве добити признају се приходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, и прописима којима се уређује рачуноводство, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

За утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају се приходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода који прописује министар финансија, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања.

Члан 24

(Брисан)

Члан 25

Приход који резидентни обвезник оствари по основу дивиденди и удела у добити, укључујући и дивиденду из члана 35. овог закона, од другог резидентног обвезника, не улази у пореску основицу.

Приход који резидентни обвезник оствари од камата по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са Законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије, не улази у пореску основицу.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из ст. 1. и 2. овог члана из пореске основице.

Члан 25а

Приходи настали по основу неискоришћених дугорочних резервисања која нису била призната као расход у пореском периоду у ком су извршена, не улазе у пореску основицу у пореском периоду у ком су исказани.

Приходи настали у вези са расходима који у пореском периоду нису били признати у складу са чланом 7а овог закона, не улазе у пореску основицу у пореском периоду у ком су исказани.

Министар финансија ближе уређује начин изузимања прихода из ст. 1. и 2. овог члана из пореске основице.

Члан 26

У вредност залиха недовршене производње, полупроизвода и готових производа, за обрачун опорезиве добити признају се трошкови производње у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

У случајевима дугог производног циклуса и наглашеног сезонског утицаја на обим активности, допуштено је да се у вредност залиха из става 1. овог члана укључи и припадајући део општих трошкова управљања и продаје и трошкова финансирања.

Вредност залиха обрачуната сагласно ст. 1. и 2. овог члана не може бити већа од њихове продајне вредности на дан подношења пореског биланса.

Чл. 26а-26к

(Брисано)

Капитални добици и губици

Члан 27

Капитални добитак обвезник остварује продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):

1) непокретности које је користио, односно које користи као основно средство за обављање делатности укључујући и непокретности у изградњи;

2) права индустријске својине;

3) удела у капиталу правних лица и акција и осталих хартија од вредности, које у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, представљају дугорочне финансијске пласмане, осим обвезница издатих у складу са прописима којима се уређује измирење обавезе Републике по основу зајма за привредни развој, девизне штедње грађана и дужничких хартија од вредности чији је издавалац, у складу са законом, Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или Народна банка Србије;

4) инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда, у складу са законом којим се уређују инвестициони фондови.

Капиталним добитком сматра се и приход који оствари нерезидентни обвезник од продаје имовине из става 1. тач. 1), 3) и 4) овог члана, као и од продаје непокретности на територији Републике коју није користио за обављање делатности.

Капитални добитак представља разлику између продајне цене имовине из ст. 1. и 2. овог члана (у даљем тексту: имовина) и њене набавне цене, утврђене према одредбама овог закона.

Ако је разлика из става 3. овог члана негативна, у питању је капитални губитак.

Члан 28

За сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом се сматра уговорена цена, односно, у случају продаје повезаном лицу из члана 59. овог закона, тржишна цена ако је уговорена цена нижа од тржишне.

Као уговорена, односно тржишна цена из става 1. овог члана узима се цена без пореза на пренос апсолутних права, односно пореза на додату вредност.

Код преноса права путем размене за друго право, продајном ценом се сматра тржишна цена права које се добија у накнаду, коригована за евентуално примљену или плаћену разлику у новцу.

Члан 29

За сврху одређивања капиталног добитка, набавна цена, у смислу овог закона, јесте цена по којој је обвезник стекао имовину, умањена по основу амортизације утврђене у складу са овим законом.

Набавна цена у смислу овог члана коригује се на процењену, односно фер вредност, утврђену у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и усвојеним рачуноводственим политикама, уколико је промена на фер вредност исказивана у целини као приход периода у коме је вршена.

Набавна цена имовине стечене конверзијом обвезниковог потраживања у учешће у капиталу субјекта приватизације у поступку реструктурирања, јесте најнижа обезвређена вредност те имовине након извршене конверзије, утврђена у складу са МРС, односно МСФИ и усвојеним рачуноводственим политикама, осим у случају из става 2. овог члана.

Ако цена по којој је имовина набављена није исказана у пословним књигама обвезника, или није исказана у складу са одредбама ст. 1. и 2. овог члана, набавна цена за сврху одређивања капиталног добитка јесте тржишна цена на дан набавке, коју утврди надлежни порески орган, на начин прописан одредбама ст. 1. и 2. овог члана.

Код продаје непокретности у изградњи, набавну цену чини износ трошкова изградње који су до дана продаје исказани у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и прописима којима се уређује рачуноводство.

За непокретност стечену путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавна цена јесте тржишна цена непокретности на дан уноса улога.

Код хартија од вредности којима се тргује на организованом тржишту, у смислу закона којим се уређује тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију – најнижа тржишна цена остварена на организованом тржишту у периоду од годину дана који претходи продаји те хартије од вредности или у периоду трговања, уколико се трговало краће од годину дана.

Код хартија од вредности којима се не тргује на организованом тржишту, набавна цена хартије од вредности јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију – њена номинална вредност.

Код хартија од вредности прибављених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога, набавну цену чини тржишна цена која је важила на организованом тржишту на дан уноса улога или уколико таква цена није била формирана, номинална вредност хартије од вредности на дан уноса улога.

Набавна цена удела у капиталу правних лица и права индустријске својине јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену. Набавна цена удела у капиталу правних лица и права индустријске својине, стечених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога јесте тржишна цена на дан уноса улога.

Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује, у складу са законом који уређује инвестиционе фондове.

Члан 30

Капитални добитак укључује се у опорезиву добит у износу одређеном на начин из чл. 27-29. овог закона.

Капитални губитак остварен при продаји једног права из имовине може се пребити са капиталним добитком оствареним при продаји другог права из имовине у истој години.

Ако се и после пребијања из става 2. овог члана искаже капитални губитак, допуштено је његово пребијање на рачун будућих капиталних добитака у наредних пет година.

Члан 31

Статусна промена резидентних обвезника извршена у складу са законом којим се уређују привредна друштва (у даљем тексту: статусна промена), одлаже настанак пореске обавезе по основу капиталних добитака.

Пореска обавеза по основу капиталних добитака из става 1. овог члана настаће у тренутку кад правно лице које је имовину из члана 27. овог закона стекло статусном променом изврши продају те имовине.

Капитални добитак из става 2. овог члана обрачунава се као разлика између продајне цене имовине и њене набавне цене коју је платило правно лице које је ту имовину статусном променом пренело на друго правно лице, усклађене на начин из члана 29. овог закона од дана набавке до дана продаје.

Право на одлагање плаћања пореза на добит правних лица за капиталне добитке остварене на начин из става 1. овог члана стиче се ако је власник правног лица које је извршило пренос имовине приликом статусне промене добио накнаду у облику акција или удела у правном лицу на које је пренос имовине извршен, као и евентуалну готовинску накнаду, чији износ не прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела.

Ако готовинска накнада из става 4. овог члана прелази 10% номиналне вредности добијених акција, односно удела, пореска обавеза по основу капиталног добитка настаје у моменту статусне промене, а капитални добитак се обрачунава као разлика између цене по којој би се имовина могла продати на тржишту и набавне цене из члана 29. овог закона.

Порески третман губитака

Члан 32

Губици утврђени у пореском билансу, изузев капиталних добитака и губитака који су утврђени у складу са овим законом, могу се пренети на рачун добити утврђене у пореском билансу из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година.

Члан 33

Коришћење пореске погодности у складу са чланом 32. овог закона не престаје у случају статусних промена или промена правне форме привредних друштава.

У случају поделе или одвајања, погодност из члана 32. овог закона сразмерно се дели и о томе се обавештава надлежни порески орган.

Део трећи

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ЛИКВИДАЦИЈЕ И СТЕЧАЈА ОБВЕЗНИКА

Члан 34

Добит обвезника у поступку ликвидације, у поступку стечаја од дана доношења решења о отварању стечајног поступка до дана почетка примене плана реорганизације или правоснажног решења о настављању стечајног поступка банкротством, као и у поступку реорганизације, опорезује се у складу са овим законом.

Обвезник из става 1. овог члана подноси пореску пријаву и порески биланс у року од 60 дана од дана:

1) покретања поступка ликвидације са стањем на дан који претходи дану покретања поступка ликвидације;

2) окончања, односно обуставе поступка ликвидације са стањем на дан окончања, односно обуставе поступка ликвидације;

3) отварања поступка стечаја са стањем на дан који претходи дану отварања поступка стечаја;

4) почетка примене плана реорганизације са стањем на дан који претходи дану почетка примене плана реорганизације.

Уколико се поступак ликвидације, односно поступак стечаја, односно реорганизација, наставе у наредној календарској години, обвезник из става 1. овог члана подноси и пореску пријаву и порески биланс са стањем на дан 31. децембра текуће године, у складу са чланом 63. ст. 3. и 4. овог закона.

Добит обвезника у периоду од правоснажности решења о настављању стечајног поступка банкротством до правоснажности решења о закључењу стечајног поступка, односно до правоснажности решења о обустави стечајног поступка услед продаје стечајног дужника као правног лица (у даљем тексту: период стечаја) утврђује се као позитивна разлика вредности имовине обвезника са краја и са почетка периода стечаја, после намирења поверилаца. Вредност имовине обвезника са почетка периода стечаја је вредност имовине на дан који претходи дану отварања стечајног поступка коригована за промене настале до почетка периода стечаја у складу са прописима који уређују стечај.

Обвезник из става 4. овог члана подноси пореску пријаву и порески биланс у року од десет дана од дана:

1) правоснажности решења о настављању стечајног поступка банкротством са стањем на дан правоснажности тог решења;

2) правоснажности решења о закључењу стечајног поступка банкротством, односно правоснажности решења о обустави стечајног поступка услед продаје стечајног дужника као правног лица, на дан правоснажности тог решења.

Члан 35

Ликвидациони остатак, односно вишак деобне масе у новцу, односно неновчаној имовини, изнад вредности уложеног капитала који се расподељује члановима привредног друштва над којим је окончан поступак ликвидације, односно закључен поступак стечаја, сматра се дивидендом.

Вредност неновчане имовине из става 1. овог члана једнака је њеној тржишној вредности.

Министар финансија ближе уређује начин и поступак утврђивања дивиденде из става 1. овог члана.

Чл. 36 и 37

(Брисани)

Део четврти

ПОРЕСКИ ПЕРИОД

Члан 38

Порески период за који се обрачунава порез на добит је пословна година.

Пословна година је календарска година, осим у случају престанка или отпочињања обављања делатности у току године, укључујући и статусне промене, покретања поступка стечаја или ликвидације, као и у случају обуставе стечајног поступка услед продаје стечајног дужника као правног лица, односно обуставе поступка ликвидације, у току године.

На захтев пореског обвезника који је добио сагласност министра финансија, односно гувернера Народне банке Србије, да саставља и приказује финансијске извештаје са стањем на последњи дан пословне године која је различита од календарске, надлежан порески орган одобрава решењем да се пословна година и календарска година разликују, с тим да порески период траје 12 месеци. Тако одобрени порески период обвезник је дужан да примењује најмање пет година.

Порески обвезник из става 3. овог члана дужан је да поднесе пореску пријаву и порески биланс за утврђивање коначне пореске обавезе за период од 1. јануара текуће године до дана када, по решењу надлежног пореског органа, започиње пословну годину која се разликује од календарске, у року од десет дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја за период за који се подноси пореска пријава и порески биланс.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио мање пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, дужан је да разлику уплати најкасније до подношења пореске пријаве уз подношење доказа о уплати разлике пореза.

Ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев у року од 30 дана од дана пријема захтева за повраћај.

Изузетно од става 2. овог члана, за пореског обвезника из члана 34. став 4. овог закона, порески период је период стечаја.

Део пети

ПОРЕСКА СТОПА

Члан 39

Стопа пореза на добит п