Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма

(„Службени гласник РС“ 113/2017)

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом прописују се радње и мере које се предузимају ради спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма.

Овим законом уређује се надлежност Управе за спречавање прања новца (у даљем тексту: Управа) и надлежност других органа за спровођење одредаба овог закона.

Прање новца и финансирање тероризма

Члан 2.

Прањем новца, у смислу овог закона, сматра се:

1) конверзија или пренос имовине стечене извршењем кривичног дела;

2) прикривање или нетачно приказивање праве природе, порекла, места налажења, кретања, располагања, власништва или права у вези са имовином која је стечена извршењем кривичног дела;

3) стицање, држање или коришћење имовине стечене извршењем кривичног дела.

Финансирањем тероризма, у смислу овог закона, сматра се обезбеђивање или прикупљање имовине или покушај њеног обезбеђивања или прикупљања, у намери да се користи или са знањем да може бити коришћена, у целости или делимично:

1) за извршење терористичког акта;

2) од стране терориста;

3) од стране терористичких организација.

Под финансирањем тероризма сматра се и подстрекавање и помагање у обезбеђивању и прикупљању имовине, без обзира да ли је терористички акт извршен и да ли је имовина коришћена за извршење терористичког акта.

Терористичким актом, у смислу овог закона, сматра се дело утврђено споразумима наведеним у анексу уз Међународну конвенцију о сузбијању финансирања тероризма, као и било које друго дело чији је циљ да изазове смрт или тежу телесну повреду цивила или било ког другог лица које не учествује активно у непријатељствима у случају оружаног сукоба, када је сврха таквог дела, по његовој природи или сплету околности повезаних са тим делом, да застраши становништво, или да примора неку владу или неку међународну организацију да учини или да се уздржи од чињења неког дела.

Терористом, у смислу овог закона, сматра се лице које само или са другим лицима са умишљајем:

1) покуша или учини терористички акт на било који начин, непосредно или посредно;

2) подстрекава и помаже у извршењу терористичког акта;

3) располаже сазнањем о намери групе терориста да изврши терористички акт, допринесе извршењу или помогне групи настављање вршења терористичког акта са заједничком сврхом.

Терористичком организацијом, у смислу овог закона, сматра се група терориста која:

1) покуша или учини терористички акт на било који начин, непосредно или посредно;

2) подстрекава и помаже у извршењу терористичког акта;

3) располаже сазнањем о намери групе терориста да изврши терористички акт, допринесе извршењу или помогне групи настављање вршења терористичког акта са заједничком сврхом.

Појмови

Члан 3.

Поједини појмови у смислу овог закона имају следеће значење:

1) имовина јесу ствари, новац, права, хартије од вредности и друге исправе у било ком облику, којима се може утврдити право својине и другa права;

2) новац јесте готов новац (домаћи и страни), средства на рачунима (динарска и девизна) и електронски новац;

3) физички преносива средства плаћања јесу готов новац, чекови, менице и друга физички преносива средства плаћања, платива на доносиоца;

4) лице страног права је правнa формa организовања у циљу управљања и располагања имовином којa не постоји у домаћем законодавству (нпр. траст, ансталт, фидуције, фидокомис и сл.);

5) странка јесте физичко лице, предузетник, правно лице, лице страног права и лице грађанског права које врши трансакцију или успоставља пословни однос са обвезником;

6) траст је лице страног права које једно лице, оснивач (settlor, trustor) успоставља за живота или по смрти, а које поверава имовину на располагање и управљање поверенику (trustee) у корист корисника (beneficiary) или у неку посебно назначену сврху, и то тако да: имовина није део имовине оснивача траста; право својине на имовини траста има повереник који имовину држи, користи и њоме располаже у корист корисника или оснивача, а у складу са условима траста; уговором о трасту обављање одређених послова се може поверити и заштитнику (trust protector), чија је основна улога да обезбеди да се имовином траста располаже и управља тако да се у пуној мери остваре циљеви успостављања траста; корисник је физичко лице или група лица у чијем интересу је лице страног права основано или послује, без обзира на то да ли је то лице или група лица одређена или одредива;

7) трансакција јесте пријем, давање, замена, чување, располагање или друго поступање са имовином код обвезника;

8) готовинска трансакција јесте физички пријем или давање готовог новца;

9) лица грађанског права јесу удружења појединаца која удружују или ће удруживати новац или другу имовину за одређену намену;

10) стварни власник странке је физичко лице које посредно или непосредно има у својини или контролише странку; странка из ове тачке укључује и физичко лице;

11) стварни власник привредног друштва, односно другог правног лица јесте:

(1) физичко лице, које је посредно или непосредно ималац 25% или више пословног удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању правним лицем, односно учествује у капиталу правног лица са 25% или више удела, односно физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука;

(2) физичко лице, које привредном друштву посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу има право да битно утиче на доношење одлука органа управљања привредним друштвом приликом одлучивања о финансирању и пословању;

12) стварни власник траста је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом; одредбa ове тачке се аналогно примењујe на стварнoг власника другог лица страног права;

13) пословни однос јесте пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати;

14) коресподентски однос јесте однос између две банке или друге сличне институције, који настаје отварањем рачуна једне банке или друге сличне институције код друге банке у циљу вршења послова међународног платног промета;

15) квази банка јесте страна банка или друга финансијска институција која се бави пословима који одговарају пословима банке или друге финансијске институције, која је регистрована у држави у којој се налази њено стварно седиште, односно у којој нема физичког присуства органа управљања и која није део финансијске групе уређене одговарајућим прописима;

16) лични документ јесте важећа исправа са фотографијом издата од стране надлежног државног органа;

17) службена исправа јесте исправа коју је у оквиру својих овлашћења издало службено лице или одговорно лице, при чему се под тим лицима сматрају лица у смислу одредаба Кривичног законика („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05-исправка, 107/05-исправка, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16);

18) информација о активностима странке која је физичко лице јесте обавештење о личном, професионалном или сличном деловању странке (запослен, пензионер, студент, незапослен итд), односно податак о активности странке (на спортском, културноуметничком, научноистраживачком, васпитнообразовном или другом подручју), који представља основ за успостављање пословног односа;

19) информација о активностима странке која је предузетник, правно лице, лице страног права или лице грађанског права јесте обавештење о делатности странке, пословним односима и пословним партнерима, пословним резултатима и слична обавештења;

20) оф-шор (offshore) правно лице је страно правно лице које не обавља или не сме да обавља производну или трговинску делатност у држави у којој је регистровано;

21) анонимно друштво јесте страно правно лице са непознатим власницима или управљачима;

22) функционер је функционер друге државе, функционер међународне организације и функционер Републике Србије;

23) функционер друге државе је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у другој држави, и то:

(1) шеф државе и/или владе, члан владе и његов заменик,

(2) изабрани представник законодавног тела,

(3) судија врховног и уставног суда или другог судског органа на високом нивоу, против чије пресуде, осим у изузетним случајевима, није могуће користити редовни или ванредни правни лек,

(4) члан рачунског суда, односно врховне ревизорске институције и чланови органа управљања централне банке,

(5) амбасадор, отправник послова и високи официр оружаних снага,

(6) члан управног и надзорног органа правног лица које је у већинском власништву стране државе,

(7) члан органа управљања политичке странке;

24) функционер међународне организације је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у међународној организацији, као што је: директор, заменик директора, члан органа управљања, или другу еквивалентну функцију у међународној организацији;

25) функционер Републике Србије је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то:

(1) председник државе, председник Владе, министар, државни секретар, посебни саветник министра, помоћник министра, секретар министарства, директор органа у саставу министарства и његови помоћници, и директор посебне организације, као и његов заменик и његови помоћници,

(2) народни посланик,

(3) судије Врховног касационог, Привредног апелационог и Уставног суда,

(4) председник, потпредседник и члан савета Државне ревизорске институције,

(5) гувернер, вицегувернер, члан извршног одбора и члан Савета гувернера Народне банке Србије,

(6) лице на високом положају у дипломатско-конзуларним представништвима (амбасадор, генерални конзул, отправник послова),

(7) члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе,

(8) члан органа управљања политичке странке;

26) члан уже породице функционера јесте брачни или ванбрачни партнер, родитељи, браћа и сестре, деца, усвојена деца и пасторчад, и њихови брачни или ванбрачни партнери;

27) ближи сарадник функционера јесте физичко лице које остварује заједничку добит из имовине или успостављеног пословног односа или има било које друге блиске пословне односе са функционером (нпр. физичко лице које је формални власник правног лица или лица страног права, а стварну добит остварује функционер);

28) највише руководство јесте лице или група лица која, у складу са законом, води и организује пословање обвезника и одговорно је за обезбеђивање законитости рада;

29) пренос новчаних средстава је било која трансакција која се најмање једним делом извршава електронским путем од стране пружаоца платних услуга у име платиоца, са циљем да та новчана средства буду доступна примаоцу плаћања код пружаоца платних услуга, без обзира на то да ли су платилац или прималац плаћања исто лице и да ли су платиочев пружалац платних услуга и пружалац платних услуга примаоца плаћања исто лице;

30) пружалац платних услуга је банка, институција електронског новца, платна институција, Народна банка Србије, Управа за трезор или други органи јавне власти у Републици Србији, у складу са својим надлежностима утврђеним законом, као и јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге;

31) платилац је физичко или правно лице које на терет свог платног рачуна издаје платни налог или даје сагласност за извршење платне трансакције на основу платног налога који издаје прималац плаћања, а ако нема платног рачуна – физичко или правно лице које издаје платни налог;

32) прималац плаћања је физичко или правно лице које је одређено као прималац новчаних средстава која су предмет платне трансакције;

33) посредник у преносу новчаних средстава је пружалац платних услуга који није у уговорном односу са платиоцем, нити са примаоцем плаћања, а учествује у извршењу преноса новчаних средстава;

34) платни рачун је рачун који се користи за извршавање платних трансакција, а који води пружалац платних услуга за једног или више корисника платних услуга;

35) јединствена идентификациона ознака јесте комбинација слова, бројева и/или симбола коју пружалац платних услуга утврђује кориснику платних услуга и која се у платној трансакцији употребљава за недвосмислену идентификацију тог корисника и/или његовог платног рачуна;

36) претходно кривично дело је кривично дело из кога је прoистекла имовина која је предмет кривичног дела прања новца, без обзира на то да ли је извршено у Републици Србији или иностранству;

37) неуобичајена трансакција је трансакција која одступа од уобичајеног пословања странке код обвезника.

Обвезници

Члан 4.

Обвезници, у смислу овог закона, јесу:

1) банке;

2) овлашћени мењачи, привредни субјекти који мењачке послове обављају на основу посебног закона којим се уређује њихова делатност;

3) друштва за управљање инвестиционим фондовима;

4) друштва за управљање добровољним пензијским фондовима;

5) даваоци финансијског лизинга;

6) друштва за осигурање, друштва за посредовање у осигурању, друштва за заступање у осигурању и заступници у осигурању, који имају дозволу за обављање послова осигурања живота, осим друштава за заступање и заступника у осигурању за чији рад одговара друштво за осигурање у складу са законом;

7) брокерско-дилерска друштва;

8) приређивачи посебних игара на срећу у играчницама и приређивачи игара на срећу преко средстава електронске комуникације;

9) друштво за ревизију и самостални ревизор;

10) институције електронског новца;

11) платне институције;

12) посредници у промету и закупу непокретности;

13) факторинг друштва;

14) предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга;

15) порески саветници;

16) јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге;

17) лица која се баве пружањем услуга куповине, продаје или преноса виртуелних валута или замене тих валута за новац или другу имовину преко интернет платформи, уређаја у физичком облику или на други начин, односно која посредују при пружању ових услуга.

Обвезници су и адвокати када:

1) помажу у планирању или извршавању трансакција за странку у вези са:

(1) куповином или продајом непокретности или привредног друштва,

(2) управљањем имовином странке,

(3) отварањем или располагањем рачуном код банке (банкарским рачуном, штедним улогом или рачуном за пословање са хартијама од вредности),

(4) прикупљањем средстава неопходних за оснивање, обављање делатности и управљање привредним друштвима,

(5) оснивањем, пословањем или управљањем привредног друштва или лица страног права;

2) у име и за рачун странке врше финансијску трансакцију или трансакцију у вези са непокретношћу.

Обвезници су и јавни бележници у складу са посебним одредбама овог закона.

II. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ОБВЕЗНИЦИ

1. Опште одредбе

Радње и мере које предузимају обвезници

Члан 5.

Радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма предузимају се пре, у току и након вршења трансакције или успостављања пословног односа.

Радње и мере из става 1. овог члана обухватају:

1) познавање странке и праћење њеног пословања (у даљем тексту: познавање и праћење странке);

2) достављање информација, података и документације Управи;

3) одређивање лица задуженог за извршавање обавеза из овог закона (у даљем тексту: овлашћено лице) и његовог заменика, као и обезбеђивање услова за њихов рад;

4) редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених;

5) обезбеђивање редовне унутрашње контроле извршавања обавеза из овог закона, као и интерне ревизије ако је то у складу са обимом и природом пословања обвезника;

6) израду списка показатеља (индикатора) за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

7) вођење евиденција, заштиту и чување података из тих евиденција;

8) спровођење мера из овог закона у пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву обвезника у страним државама;

9) извршавање других радњи и мера на основу овог закона.

Обвезник је дужан да у вези са ставом 1. овог члана сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају бити сразмерна природи и величини обвезника и морају бити одобрена од стране највишег руководства.

Aнализа ризика

Члан 6.

Oбвезник је дужан да изради и редовно ажурира анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма (у даљем тексту: анализа ризика) у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона.

Анализа ризика из става 1. овог члана мора да буде сразмерна природи и обиму пословања, као и величини обвезника, мора да узме у обзир основне врсте ризика (ризик странке, географски ризик, ризик трансакције и ризик услуге) и друге врсте ризика које је обвезник идентификовао због специфичности пословања.

Aнализа ризика из става 1. овог члана садржи:

1) анализу ризика у односу на целокупно пословање обвезника;

2) анализу ризика за сваку групу или врсту странке, односно пословног односа, односно услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности, односно трансакције.

Oбвезник је дужан да анализу ризика из става 1. овог члана достави Управи и органима надлежним за вршење надзора над применом закона, на њихов захтев, у року од три дана од дана испостављања тог захтева, осим ако орган надлежан за вршење надзора захтевом не одреди дужи рок.

На основу анализе ризика из става 3. тачка 2) овог члана обвезник сврстава странку у једну од следећих категорија ризика:

1) ниског ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењује најмање поједностављене радње и мере;

2) средњег ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењује најмање опште радње и мере;

3) високог ризика од прања новца и финансирања тероризма и примењује појачане радње и мере.

Обвезник интерним актима може, поред наведених, предвидети и додатне категорије ризика, и одредити адекватне радње и мере из овог закона за те категорије ризика.

Министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: Министар), на предлог Управе, ближе уређује начин и разлоге на основу којих обвезник сврстава странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију у категорију ниског ризика од прања новца или финансирање тероризма, у складу са признатим међународним стандардима.

2. Познавање и праћење странке

а) Опште одредбе

Радње и мере познавања и праћења странке

Члан 7.

Ако овим законом није другачије одређено, обвезник је дужан да:

1) утврди идентитет странке;

2) провери идентитет странке на основу докумената, података или информација прибављених из поузданих и веродостојних извора;

3) утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом;

4) прибави и процени веродостојност информација о сврси и намени пословног односа или трансакције и друге податке у складу са овим законом;

5) прибави и процени веродостојност информација о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, у складу са проценом ризика;

6) редовно прати пословање и проверава усклађеност активности странке са природом пословног односа и уобичајеним обимом и врстом пословања странке.

Обвезник је дужан да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може да изврши радње и мере из става 1. тач. 1)–5) овог члана, а ако је пословни однос већ успостављен дужан је да га раскине, осим у случају када је рачун блокиран на основу поступка надлежног државног органа у складу са законом.

У случајевима из става 2. овог члана обвезник је дужан да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и да поступи у складу са одредбама члана 47. овог закона. Службену белешку обвезник чува у складу са законом.

Када се спроводе радње и мере познавања и праћења странке

Члан 8.

Радње и мере из члана 7. овог закона обвезник врши:

1) при успостављању пословног односа са странком;

2) при вршењу трансакције у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције (у даљем тексту: у динарској противвредности), без обзира на то да ли се ради о једној или више мeђусобно повезаних трансакција, у случају када пословни однос није успостављен;

3) при преносу новчаних средстава у складу са чл. 11–15. овог закона, у случају када пословни однос није успостављен;

4) када у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

5) када постоји сумња у истинитост или веродостојност прибављених података о странци и стварном власнику.

Изузетно од одредаба става 1. овог члана обвезник који врши мењачке послове дужан је да радње и мере из члана 7. овог закона изврши приликом вршења трансакције у износу од 5.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција.

Изузетно од одредaба става 1. овог члана, обвезник из члана 4. став 1. тачка 8) овог закона je дужан да радње и мере из члана 7. овог закона изврши приликом подизања добитака, полагања улога или у оба случаја, када се врше трансакције у износу од 2.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира на то да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција.

Познавање и праћење странке приликом успостављања пословног односа

Члан 9.

Радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона обвезник врши пре успостављања пословног односа са странком.

Познавање и праћење странке при вршењу трансакције

Члан 10.

У случају из члана 8. став 1. тачка 2) и ст. 2. и 3. овог закона обвезник врши радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона пре извршења трансакције.

б) Посебне одредбе у вези са преносом новчаних средстава

Обавезе платиочевог пружаоца платних услуга

Члан 11.

Платиочев пружалац платних услуга дужан је да прикупи податке о платиоцу и примаоцу плаћања и да их укључи у образац платног налога или електронску поруку који прате пренос новчаних средстава од платиоца до примаоца плаћања.

Подаци о платиоцу се прикупљају ако је реч о преносу новчаних средстава у износу од 1.000 евра или више, у динарској противвредности, као и без обзира на износ ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

Подаци о платиоцу су:

1) име и презиме, односно назив и седиште платиоца;

2) број платног рачуна, односно друга јединствена идентификациона ознака, ако се пренос новчаних средстава врши без отварања платног рачуна;

3) адреса, односно седиште платиоца.

Уколико је немогуће прибавити податке о адреси, односно седишту платиоца, прикупља се један од следећих података:

1) национални идентификациони број, односно друга идентификациона ознака коју даје пружалац платних услуга;

2) датум и место рођења.

Подаци о примаоцу плаћања су:

1) име и презиме, односно назив и седиште примаоца плаћања;

2) број платног рачуна примаоца плаћања, односно друга јединствена идентификациона ознака, ако се пренос новчаних средстава врши без отварања рачуна.

Пружалац платних услуга дужан је да провери тачност прикупљених података на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава, осим у случају када се:

1) пренос новчаних средстава обавља са платног рачуна отвореног код пружаоца платне услуге;

2) пренос новчаних средстава у износу мањем од 1.000 евра у динарској противвредности обавља са платног рачуна отвореног код другог пружаоца платне услуге.

Пружалац платних услуга је дужан да сачини процедуре за проверу потпуности података из овог члана.

У складу са проценом ризика, пружалац платне услуге може проверавати тачност прикупљених података без обзира на износ новчаних средстава која се преносе.

Обавезе пружаоца платних услуга примаоца плаћања

Члан 12.

Пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан је да провери да ли су подаци о платиоцу и примаоцу плаћања укључени у образац платног налога или електронску поруку које прате пренос новчаних средстава.

Пружалац платних услуга је дужан да сачини процедуре за проверу потпуности података из става 1. овог члана и чл. 11, 13, 14. и 15. овог закона.

Уколико је пренос новчаних средстава у износу од 1.000 евра или више, у динарској противвредности, пружалац платних услуга је дужан да провери идентитет примаоца плаћања, осим ако идентитет није већ проверен у складу са чл. 17–23. овог закона, или ако постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма.

У складу са проценом ризика, пружалац платне услуге може проверавати идентитет примаоца плаћања без обзира на износ новчаних средстава која се преносе.

Информације које недостају

Члан 13.

Пружалац платних услуга примаоца плаћања дужан је да, користећи приступ заснован на процени ризика, сачини процедуре о поступању у случају да пренос новчаних средстава не садржи потпуне информације из члана 11. ст. 3–5. овог закона.

Уколико долазећа електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке прописане чланом 11. ст. 3. и 4. овог закона, или су ти подаци непотпуни, пружалац платних услуга може да одбије пренос новчаних средстава или да привремено обустави извршење преноса новчаних средстава и затражи од пружаоца платних услуга платиоца податке који недостају.

Уколико пружалац платне услуге платиоца учестало не доставља тачне и потпуне податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона, пружалац платне услуге примаоца плаћања ће размотрити прекид пословне сарадње са пружаоцем платне услуге платиоца, али је дужан да га о прекиду сарадње претходно обавести. Пружалац платних услуга о прекиду пословне сарадње обавештава Управу.

Пружалац платних услуга дужан је да размотри да ли недостатак тачних и потпуних података из члана 11. ст. 3–5. овог закона представља основ сумње у прање новца или финансирање тероризма. Уколико пружалац платних услуга утврди да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, сачињава белешку, коју чува у складу са законом.

Обавезе посредника у преносу новчаних средстава

Члан 14.

Посредник у преносу новчаних средстава дужан је да обезбеди да сви подаци о платиоцу и примаоцу плаћања буду сачувани у обрасцу или поруци која прати пренос новчаних средстава.

Посредник у преносу новчаних средстава дужан је да, користећи приступ заснован на процени ризика, сачини процедуре о поступању у случају да електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона.

Посредник у преносу новчаних средстава дужан је да, уколико утврди да електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона, а у складу са процедурама из става 2. овог члана, одбије пренос новчаних средстава или да привремено обустави пренос новчаних средстава и затражи од платиочевог пружаоца платних услуга податке који недостају, у року одређеном процедурама из ставa 2. овог члана.

Уколико платиочев пружалац платних услуга учестало не доставља тачне и потпуне податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона, посредник у преносу новчаних средстава ће размотрити прекид пословне сарадње са платиочевим пружаоцем платних услуга, али је дужан да га о прекиду сарадње претходно обавести.

Посредник у преносу новчаних средстава дужан је да размотри да ли недостатак тачних и потпуних података из члана 11. ст. 3–5. овог закона представља основ сумње у прање новца или финансирање тероризма. Уколико посредник у преносу новчаних средстава утврди да не постоји основ сумње у прање новца или финансирање тероризма, сачињава белешку, коју чува у складу са законом.

Изузеци од обавезе прикупљања података о платиоцу и примаоцу плаћања

Члан 15.

Пружалац платних услуга није дужан да прикупи податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона у следећим случајевима:

1) када се преносом новчаних средстава врши плаћање пореза, новчаних казни и других јавних давања;

2) када су платилац и прималац плаћања пружаоци платних услуга који делују у своје име и за свој рачун;

3) када платилац подиже новац са свог рачуна;

4) када су испуњени услови из члана 16. став 1. овог закона.

в) Изузетак од познавања и праћења странке код одређених услуга

Члан 16.

Издаваоци електронског новца не морају вршити радње и мере познавања и праћења странке ако је у складу са анализом ризика процењено да постоји низак ризик од прања новца или финансирања тероризма и ако су испуњени сви следећи услови:

1) износ електронског новца похрањен на платном инструменту се не може допуњавати или максимални месечни лимит за плаћање је ограничен на 250 евра у динарској противвредности и који се може користити само у Републици Србији;

2) максимални износ похрањеног електронског новца не прелази 250 евра у динарској противвредности;

3) новац похрањен на платном инструменту се користи искључиво за куповину робе или услуга;

4) платни инструмент се не може финансирати анонимним електронским новцем;

5) издавалац електронског новца у довољној мери прати трансакције или пословни однос тако да може да открије неуобичајене или сумњиве трансакције.

Одредбе става 1. овог члана не примењују се ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и у случају откупа електронског новца за готов новац или у случају подизања готовог новца у вредности електронског новца, где откупљени износ прелази 100 евра у динарској противвредности.

г) Вршење радњи и мера познавања и праћења странке

г1) Утврђивање и провера идентитета странке

Утврђивање и провера идентитета физичког лица, законског заступника и пуномоћника

Члан 17.

Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је физичко лице и законског заступника те странке прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона.

Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у лични документ уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши. Ако из тог документа није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе. Подаци које, из објективних разлога није могуће прибавити на тај начин, прибављају се непосредно од странке.

Изузетно од одредаба става 2. овог члана, странка која је физичко лице може извршити трансакцију или успоставити пословни однос преко пуномоћника.

Ако, у име странке која је физичко лице, трансакцију врши или пословни однос успоставља пуномоћник или законски заступник, обвезник је дужан да, поред идентитета странке, утврди и провери идентитет пуномоћника и законског заступника, прибави податке из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона на начин који је прописан у ставу 2. овог члана, као и да тражи оверено писмено овлашћење (пуномоћје), или друге јавне исправе којим се доказује својство законског заступника, чије копије чува у складу са законом. При том, обвезник је дужан да примени мере из члана 39. овог закона.

Ако приликом утврђивања и провере идентитета странке на основу овог члана обвезник посумња у истинитост прикупљених података или веродостојност исправа из којих су подаци прибављени, дужан је да од странке прибави писмену изјаву о истинитости и веродостојности података и исправа.

Приликом идентификације лица из става 1. овог члана обвезник је дужан да прибави фотокопију личног документа тог лица. Обвезник је дужан да на тој фотокопији упише датум, време и лично име лица које је извршило увид. Фотокопију из овог става обвезник чува у складу са законом.

Утврђивање и провера идентитета физичког лица путем квалификованог електронског сертификата

Члан 18.

Изузетно од одредаба члана 17. став 2. овог закона обвезник може да утврди и провери идентитет странке која је физичко лице, односно његов законски заступник и на основу квалификованог електронског сертификата странке, издатог од стране сертификационог тела са седиштем у Републици Србији, односно страног електронског сертификата који је равноправан са домаћим, у складу са законом којим је уређено електронско пословање и електронски потпис.

Услови под којима се може утврдити и проверити идентитет странке (физичког лица), односно њеног законског заступника путем квалификованог електронског сертификата странке су:

1) да је квалификовани електронски сертификат странке издат од стране сертификационог тела које је уписано у регистар који води надлежни орган у складу са законом којим је уређено електронско пословање и електронски потпис;

2) да квалификовани електронски сертификат странке није издат под псеудонимом;

3) да обвезник обезбеди техничке и друге услове који му омогућавају да у сваком тренутку провери да ли је квалификовани електронски сертификат странке истекао или је опозван и да ли је приватни криптографски кључ важећи и издат у складу са тачком 1) овог става;

4) да обвезник провери да ли квалификовани електронски сертификат странке има ограничења употребе сертификата у погледу висине трансакције, начина пословања и слично и да своје пословање усклади са тим ограничењима;

5) обвезник је дужан да обезбеди техничке услове за вођење евиденције о коришћењу система путем квалификованог електронског сертификата странке.

Обвезник је дужан да обавести Управу и надзорни орган да ће утврђивање и проверу идентитета странке вршити на основу квалификованог електронског сертификата странке. Приликом обавештавања, дужан је да достави и изјаву о испуњености услова из става 2. тач. 3) и 4) овог члана.

При утврђивању и провери идентитета странке обвезник, на основу става 1. овог члана, прикупља податке о странци из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона из квалификованог електронског сертификата. Подаци које није могуће добити из тог сертификата прибављају се из копије личног документа, коју странка шаље обвезнику у папирном или електронском облику. Ако на овај начин није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се непосредно од странке.

Сертификационо тело, које је странци издало квалификовани електронски сертификат, дужно је да обвезнику, на његов захтев, без одлагања достави податке о начину на који је утврдило и проверило идентитет странке која је ималац сертификата.

Изузетно од одредаба ст. 1. и 3. овог члана, утврђивање и провера идентитета странке на основу квалификованог електронског сертификата није дозвољена ако постоји сумња да је квалификовани електронски сертификат злоупотребљен, односно ако обвезник утврди да су околности које суштински утичу на важење сертификата измењене, а сертификационо тело тај сертификат није опозвало.

Ако приликом утврђивања и провере идентитета странке на основу овог члана обвезник посумња у истинитост прикупљених података или веродостојност исправа из којих су подаци прибављени, дужан је да обустави поступак утврђивања и провере идентитета физичког лица путем квалификованог електронског сертификата, и да утврди и провери идентитет на основу члана 17. овог закона.

Народна банка Србије може ближе уредити и друге начине и услове утврђивања и провере идентитета странке која је физичко лице и законског заступника те странке коришћењем средстава електронске комуникације и без обавезног физичког присуства лица чија се идентификација врши код обвезника из члана 4. став 1. тач. 1), 4), 5), 6), 10), 11) и 16) овог закона.

Утврђивање и провера идентитета предузетника

Члан 19.

Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је предузетник прибављањем података из члана 99. став 1. тач. 1) и 3) овог закона.

Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, као и лична документа предузетника, чије копије чува у складу са законом. На копији коју чува, обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију.

Документација из регистра из става 2. овог члана не сме бити старија од три месеца од дана издавања.

Обвезник може податке из става 1. овог члана прибавити непосредним увидом у регистар који води надлежни орган државе седишта или други званични јавни регистар. Обвезник је дужан да на одштампаном изводу из тог регистра упише датум, време и лично име лица које је извршило увид. Извод из овог става обвезник чува у складу са законом.

Ако није могуће прибавити све податке из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације коју доставља странка. Ако поједине податке који недостају, из објективних разлога није могуће утврдити на прописани начин, обвезник је дужан да те податке утврди на основу писмене изјаве странке.

Ако обвезник посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације дужан је да о томе прибави писмену изјаву странке.

Утврђивање и провера идентитета правног лица

Члан 20.

Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је правно лице прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 1) овог закона.

Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, чију копију чува у складу са законом. На копији коју чува, обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију.

Документација из става 2. овог члана не сме бити старија од три месеца од дана издавања.

Обвезник може податке из става 1. овог члана прибавити непосредним увидом у регистар који води надлежни орган државе седишта или други званични јавни регистар. Обвезник је дужан да на одштампаном изводу из тог регистра упише датум, време и лично име лица које је извршило увид. Извод из овог става обвезник чува у складу са законом.

Ако није могуће прибавити све податке из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације коју доставља странка. Ако поједине податке који недостају, из објективних разлога није могуће утврдити на прописани начин, обвезник је дужан да те податке утврди на основу писмене изјаве странке.

Ако обвезник посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације дужан је да о томе прибави писмену изјаву странке.

Ако је странка страно правно лице које обавља делатност у Републици Србији преко свог огранка, обвезник је дужан да утврди и провери идентитет страног правног лица и његовог огранка.

Утврђивање и провера идентитета заступника правног лица и лица страног права

Члан 21.

Обвезник утврђује идентитет заступника правног лица увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак. На копији коју чува, односно одштампаном изводу, обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију, односно званични јавни регистар.

На проверу идентитета заступника правног лица и прибављање података из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона сходно се примењују одредбе члана 17. ст. 2. и 6. овог закона.

Ако обвезник код утврђивања и провере идентитета заступника правног лица посумња у истинитост прибављених података, дужан је да о томе прибави његову писмену изјаву.

Приликом утврђивања и провере идентитета заступника лица страног права и прибављања његових података сходно се примењују одредбе ст. 1–3. овог члана.

Ако је правно лице заступник правног лица или лица страног права, обвезник је дужан да утврди и провери идентитет заступника у складу са чланом 20. овог закона.

На утврђивање и проверу идентитета заступника правног лица које заступа правно лице или лице страног права, обвезник је дужан да примени одредбе ст. 1–3. овог члана.

Утврђивање и провера идентитета прокуристе и пуномоћника правног лица, лица страног права и предузетника

Члан 22.

Ако у име правног лица пословни однос успоставља или трансакцију врши прокуриста или пуномоћник, обвезник утврђује његов идентитет из писменог овлашћења које је издао заступник правног лица. На копији коју чува, обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију.

На проверу идентитета прокуристе или пуномоћника и прибављање података из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона сходно се примењују одредбе члана 17. ст. 2. и 6. овог закона.

У случају из става 1. овог члана, обвезник је дужан да утврди идентитет заступника правног лица увидом у оригинал или оверену копију документа из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица или непосредним увидом у званични јавни регистар, односно акта којим се одређује лице овлашћено за заступање уколико у документацији из регистра није наведен овај податак. На копији коју чува, односно одштампаном изводу обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију, односно званични јавни регистар. Обвезник је дужан да податке о заступнику из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона који недостају прибави из копије личног документа заступника коју чува у складу са законом. Ако из тог документа није могуће добити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се из писмене изјаве прокуристе или пуномоћника.

Ако обвезник код утврђивања и провере идентитета прокуристе или пуномоћника посумња у истинитост прибављених података, дужан је да о томе прибави њихову писмену изјаву.

Ако у име предузетника или лица страног права пословни однос успоставља или трансакцију врши прокуриста или пуномоћник приликом утврђивања и провере идентитета прокуристе или пуномоћника сходно се примењују одредбе ст. 1–4. овог члана.

Утврђивање и провера идентитета лица грађанског права

Члан 23.

Ако је странка лице грађанског права, обвезник је дужан да:

1) утврди и провери идентитет лица овлашћеног за заступање;

2) прибави писмено овлашћење за заступање;

3) прибави податке из члана 99. став 1. тач. 2) и 14) овог закона.

Обвезник је дужан да утврди идентитет заступника лица грађанског права увидом у оригинал или оверену копију писменог овлашћења за заступање, чију копију чува у складу са законом. На копији коју чува обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид. Обвезник је дужан да провери идентитет заступника лица грађанског права и прибави податке из члана 99. став 1. тачка 2) овог закона увидом у лични документ лица овлашћеног за заступање, у његовом присуству, чију копију обвезник чува у складу са законом. На копији коју чува обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал личног документа. Ако из тог документа није могуће прибавити прописане податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе, чију копију обвезник чува у складу са законом.

Обвезник је дужан да податке из члана 99. став 1. тачка 14) овог закона прибави из писменог овлашћења које подноси лице овлашћено за заступање. Ако из тог писменог овлашћења није могуће прибавити ове податке, подаци који недостају прибављају се непосредно од заступника.

Ако обвезник посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације, дужан је да о томе прибави писмену изјаву лица овлашћеног за заступање.

Посебни случајеви утврђивања и провере идентитета странке

Члан 24.

Приликом уласка странке у играчницу, као и приликом сваког приступа странке односно њеног законског заступника или пуномоћника сефу, приређивач посебне игре на срећу у играчници, односно обвезник који пружа услуге чувања вредности у сефовима, дужан је да утврди и провери идентитет странке и да од странке односно њеног законског заступника или пуномоћника, прибави податке из члана 99. став 1. тач. 4) и 6) овог закона.

г2) Утврђивање стварног власника странке

Утврђивање стварног власника правног лица и лица страног права

Члан 25.

Обвезник је дужан да утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона.

Обвезник је дужан да податке из става 1. овог члана прибави увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања, чију копију чува у складу са законом. На копији коју чува, обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију. Подаци се могу прибавити и непосредним увидом у званични јавни регистар у складу са одредбама члана 20. ст. 4. и 6. овог закона.

Ако из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, није могуће прибавити све податке о стварном власнику странке, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације, коју му доставља заступник, прокуриста или пуномоћник странке.

Податке које из објективних разлога није могуће прибавити на начин утврђен у овом члану, обвезник може прибавити и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. У поступку утврђивања идентитета стварног власника, обвезник може да прибави копију личног документа стварног власника странке.

Ако обвезник, након предузимања свих радњи прописаних овим чланом није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци. Обвезник је дужан да документује радње и мере предузете на основу овог члана.

Обвезник је дужан да предузме разумне мере да провери идентитет стварног власника странке, тако да у сваком тренутку зна власничку и управљачку структуру странке и да зна ко су стварни власници странке.

Утврђивање идентитета корисника полисе животног осигурања

Члан 26.

Обвезник из члана 4. став 1. тачка 6) овог закона дужан је да, осим утврђивања идентитета странке – уговарача осигурања живота, прибави податак о имену, односно називу корисника животног осигурања живота. Обвезник је дужан да утврди идентитет корисника осигурања живота у тренутку када га одреди странка – уговарач осигурања живота.

Уколико корисник осигурања живота није одређен по имену, односно називу, обвезник је дужан да прибави онај обим информација који ће бити довољан за утврђивање његовог идентитета, односно идентитетa стварног власника корисника осигурања у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања живота.

Обвезник је дужан да провери идентитет корисника осигурања живота у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања.

Обвезник је дужан да утврди да ли је корисник осигурања и стварни власник корисника осигурања функционер, и уколико утврди да јесте, да предузме мере из члана 38. овог закона.

Уколико је корисник осигурања живота сврстан у категорију високог ризика од прања новца или финансирања тероризма, обвезник је дужан да предузме разумне мере да утврди стварног власника тог корисника, и то најкасније у тренутку исплате осигуране суме, остваривања права по основу откупа, предујма или залагања полисе осигурања.

Ако у вези са полисом осигурања утврди висок ризик од прања новца и финансирања тероризма, обвезник је дужан да поред радњи и мера из члана 8. овог закона, предузме следеће мере: обавести највише руководство пре исплате осигуране суме и изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке.

Ако обвезник не може да утврди идентитет корисника осигурања живота, односно стварног власника корисника животног осигурања, дужан је да сачини службену белешку у писменој форми, као и да размотри да ли постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Службену белешку обвезник чува у складу са законом.

г3) Прибављање података о сврси и намени пословног односа или трансакције и других података по одредбама овог закона

Који подаци се прибављају

Члан 27.

Обвезник је дужан да у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона прибави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3), 5), 6), 13) и 14) oвог закона.

Обвезник је дужан да у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) и члана 8. ст. 2. и 3. овог закона прибави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3), 7)–10), 13) и 14) овог закона.

Обвезник је дужан да у оквиру радњи и мера познавања и праћења странке из члана 8. став 1. тач. 4) и 5) овог закона прибави податке из члана 99. став 1. овог закона.

Подаци о пореклу имовине

Члан 28.

Обвезник је дужан да прикупи податке и информације из члана 99. став 1. тачка 11) овог закона о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, или трансакције када пословни однос није успостављен, и процени веродостојност прикупљених информација, ако у складу са анализом ризика из члана 6. овог закона, утврди да у вези са странком постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма.

Обвезник прикупља податке и информације о пореклу имовине од странке и предузимајући разумне мере додатно их проверава кроз расположиве изворе информација.

г4) Праћење пословања странке

Праћење пословања странке са дужном пажњом

Члан 29.

Обвезник је дужан да прати пословање странке са дужном пажњом.

Праћење пословања странке из става 1. овог члана укључује и:

1) прикупљање података из члана 99. став 1. тач. 7)–10) овог закона о свакој трансакцији када је пословни однос успостављен;

2) проверу усаглашености пословања странке са претпостављеном сврхом и наменом пословног односа који је странка успоставила са обвезником;

3) праћење и проверу усаглашености пословања странке са њеним уобичајеним обимом пословања;

4) праћење и ажурирање прибављених информација, података и документације о странци и њеном пословању.

Обвезник је дужан да радње и мере из става 2. тач. 2)–4) овог члана врши у обиму и учесталости која одговара степену ризика утврђеном у анализи из члана 6. овог закона.

д) Вршење радњи и мера познавања и праћења странке преко трећих лица

Поверавање вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу

Члан 30.

Код успостављања пословног односа, обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона трећем лицу.

Треће лице из става 1. овог члана је:

1) обвезник из члана 4. став 1. тач. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) и 16) и друштва која имају дозволу за обављање послова животног осигурања;

2) лице из тачке 1) овог става из друге државе, ако подлеже обавезној законској регистрацији за обављање делатности, примењује радње и мере познавања и праћења странке, води евиденције на начин који је једнак или сличан начину који је прописан овим законом, и адекватно је надзирано у вршењу послова спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма.

Обвезник је дужан да претходно провери да ли треће лице из става 2. овог члана испуњава услове прописане овим законом.

Обвезник не сме да прихвати вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке преко трећег лица ако је то лице утврдило и проверило идентитет странке без њеног присуства.

Поверавањем вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу обвезник се не ослобађа одговорности за правилно вршење радњи и мера познавања и праћења странке у складу са овим законом.

Забрана поверавања

Члан 31.

Обвезник не сме да повери вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу, ако је странка оф-шор правно лице или анонимно друштво.

Обвезник не сме да повери вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу из државе која има стратешке недостатке у систему спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Треће лице ни у ком случају не може бити оф-шор правно лице или квази банка.

Прибављање података и документације од трећег лица

Члан 32.

Обвезник је дужан да обезбеди да му треће лице које у складу са одредбама овог закона уместо обвезника изврши поједине радње и мере познавања и праћења странке, без одлагања достави прибављене податке о странци који су обвезнику неопходни за успостављање пословног односа по овом закону.

Обвезник је дужан да обезбеди да му треће лице, на његов захтев, без одлагања достави копије исправа и друге документације на основу којих је извршило радње и мере познавања и праћења странке и прибавило тражене податке о странци. Прибављене копије исправа и документације обвезник чува у складу са овим законом.

Ако обвезник посумња у веродостојност извршених радњи и мера познавања и праћења странке, или у истинитост прибављених података и документације о странци, дужан је да предузме додатне мере за отклањање разлога за сумњу у веродостојност документације.

Ако и поред додатних мера из става 3. овог члана обвезник сумња у веродостојност документације, дужан је да размотри да ли постоји сумња на прање новца или финансирање тероризма.

Обвезник је дужан да сачини службену белешку о предузетим мерама из овог члана. Обвезник чува службену белешку у складу са законом.

Ако обвезник и поред предузетих додатних мера не отклони сумњу у веродостојност документације, као и на прање новца или финансирање тероризма, дужан је да размотри да ли ће убудуће поверавати вршење радњи и мера познавања и праћења странке овом лицу. Обвезник је дужан да сачини службену белешку о предузетим мерама из овог става. Обвезник чува службену белешку у складу са законом.

Забрана успостављања пословног односа

Члан 33.

Обвезник не сме успоставити пословни однос, ако:

1) је радње и мере познавања и праћења странке извршило лице које није треће лице из члана 30. став 2. овог закона;

2) је треће лице утврдило и проверило идентитет странке без њеног присуства;

3) од трећег лица није претходно прибавио податке из члана 32. став 1. овог закона;

4) од трећег лица претходно није добио копије исправа и друге документације о странци;

5) је посумњао у веродостојност извршене радње и мере познавања и праћења странке или истинитост прибављених података и документације о странци, а предузетим додатним мерама није отклоњена сумња.

ђ) Посебни облици радњи и мера познавања и праћења странке

Члан 34.

Осим општих радњи и мера познавања и праћења странке које се врше у складу са одредбама члана 7. став 1. овог закона, у случајевима прописаним овим законом предузимају се и посебни облици мера познавања и праћења странке, и то:

1) појачане радње и мере;

2) поједностављене радње и мере.

ђ1) Појачане радње и мере познавања и праћења странке

Опште одредбе

Члан 35.

Појачане радње и мере познавања и праћења странке, поред радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обухватају и додатне радње и мере прописане овим законом које обвезник врши, и то:

1) код успостављања коресподентског односа са банкама и другим сличним институцијама других држава;

2) приликом примене нових технолошких достигнућа и нових услуга, а у складу са проценом ризика;

3) код успостављања пословног односа из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона или вршења трансакције из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) овог закона са странком која је функционер;

4) када странка није физички присутна при утврђивању и провери идентитета;

5) када је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице;

6) код успостављања пословног односа или вршења трансакције са странком из државе која има стратешке недостатке у систему спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Осим у случајевима из става 1. овог члана, обвезник је дужан да изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке у случајевима када, у складу са одредбама члана 6. овог закона, процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирање тероризма. Обвезник је дужан да својим интерним актом дефинише које ће појачане радње и мере, и у ком обиму, примењивати у сваком конкретном случају.

Кореспондентски однос са банкама и другим сличним институцијама страних држава

Члан 36.

Код успостављања кореспондентског односа са банком или другом сличном институцијом која има седиште у страној држави, обвезник је дужан да, поред радњи и мера познавања и праћења странке у складу са проценом ризика, прибави и следеће податке, информације, односно документацију:

1) датум издавања и време важења дозволе за вршење банкарских делатности и назив и седиште надлежног органа стране државе који је издао дозволу;

2) опис спровођења интерних поступака који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, а нарочито поступака за познавање и праћење странке, достављање података о сумњивим трансакцијама и лицима надлежним органима, вођење евиденција, унутрашњу контролу и других поступака које је банка, односно друга слична институција, донела у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма;

3) опис система спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма у држави седишта, односно у држави у којој је регистрована банка, односно друга слична институција;

4) писмену изјаву одговорног лица банке да је банка или друга слична институција у држави седишта односно у држави у којој је регистрована, под надзором надлежног државног органа и да је дужна да примењује прописе те државе који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма;

5) прибави додатне податке како би: разумео природу и намену кореспондентског односа који успоставља, утврдиo квалитет надзора, утврдио да ли постоји репутациони ризик, утврдио да ли је вођен кривични поступак за прање новца или финансирање тероризма или је банка или друга финансијска институција била кажњавана због тежих повреда прописа за спречавање прања новца и финансирања тероризма, утврдио да ли банка односно друга слична институција не послује као квази банка, да нема успостављен пословни однос и да не врши трансакције са квази банком.

Обвезник је дужан да пре успостављања пословног односа прибави писмено одобрење највишег руководства у обвезнику, а ако је тај однос успостављен, не може се наставити без писменог одобрења највишег руководства у обвезнику.

Податке из става 1. тач. 1)–4) овог члана обвезник прибавља увидом у исправе и пословну документацију коју обвезнику доставља банка или друга слична институција са седиштем у страној држави, а податке из става 1. тачка 5) овог члана увидом у јавне или друге доступне изворе.

Обвезник не сме успоставити или наставити кореспондентски однос са банком или другом сличном институцијом која има седиште у страној држави ако:

1) претходно није прибавила податке из става 1. овог члана;

2) запослени код обвезника задужен за успостављање кореспондентског односа претходно није прибавио писмено одобрење највишег руководства у обвезнику;

3) банка или друга слична институција са седиштем у страној држави нема успостављен систем за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма или није дужна да примењује прописе у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма у складу са прописима стране државе у којој има седиште, односно у којој је регистрована;

4) банка или друга слична институција са седиштем у страној држави послује као квази банка, односно успоставља коресподентске или друге пословне односе или обавља трансакције са квази банкама.

Обвезник је дужан да, у уговору на основу којег се успоставља кореспондентски однос, посебно утврди и документује обавезе сваке уговорне стране у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма. Тај уговор обвезник је дужан да чува у складу са законом.

Обвезник не може успоставити кореспондентски однос са страном банком или другом сличном институцијом на основу ког та институција може користити рачун код обвезника тако што ће својим странкама омогућити директно коришћење овог рачуна.

Нова технолошка достигнућа и нове услуге

Члан 37.

Обвезник је дужан да процени ризик од прања новца и финансирања тероризма у односу на нову услугу коју пружа у оквиру своје делатности, нову пословну праксу, као и начине пружања нове услуге, и то пре увођења нове услуге.

Обвезник је дужан да процени ризик од коришћења савремених технологија у пружању постојећих или нових услуга.

Обвезник је дужан да предузме додатне мере којима се умањују ризици и управља ризицима од прања новца и финансирања тероризма из ст. 1. и 2. овог члана.

Функционер

Члан 38.

Обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона, надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника.

Ако је странка или стварни власник странке функционер, осим радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обвезник је дужан да:

1) прибави податке о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, и то из исправа и друге документације, коју подноси странка. Ако те податке није могуће прибавити на описани начин, обвезник ће о њиховом пореклу узети писмену изјаву непосредно од странке;

2) прибави податке о целокупној имовини коју поседује функционер, и то из јавно доступних и других извора, као и непосредно од странке;

3) обезбеди да запослени код обвезника који води поступак успостављања пословног односа са функционером пре успостављања тог односа прибави писмену сагласност највишег руководства;

4) прати, са дужном пажњом, трансакције и друге пословне активности функционера у току трајања пословног односа.

Ако обвезник утврди да је странка или стварни власник странке постао функционер у току пословног односа дужан је да примени радње и мере из става 2. тач. 1), 2) и 4) овог члана, а за наставак пословног односа са тим лицем мора се прибавити писмена сагласност највишег руководства.

Одредбе ст. 1–3. овог члана примењују се и у односу на члана уже породице функционера, као и на ближег сарадника функционера.

Утврђивање и провера идентитета без физичког присуства странке

Члан 39.

Ако приликом утврђивања и провере идентитета, странка или законски заступник, односно лице које је овлашћено за заступање правног лица или лица страног права није физички присутна код обвезника, обвезник је дужан да осим радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона предузме неке од додатних мера, и то:

1) прибављање додатних исправа, података или информација, на основу којих проверава идентитет странке;

2) додатну проверу поднетих исправа или додатно потврђивање података о странци;

3) да се прва уплата на рачун који је та странка отворила код обвезника изврши са рачуна те странке, отвореног код банке или сличне институције у складу са чланом 17. ст. 1. и 2. овог закона, а пре извршења других трансакција странке код обвезника;

4) прибави податке о разлозима одсуства странке;

5) друге мере које одреди орган из члана 104. овог закона.

Оф-шор правно лице

Члан 40.

Обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице. Ако утврди да јесте, обвезник је дужан да, осим радњи и мера из члана 7. став 1. тач. 1)–5) овог закона предузме додатне мере, и то:

1) утврди разлоге за успостављање пословног односа, односно вршење трансакције у износу од 15.000 евра или више, када пословни однос није успостављен, у Републици Србији;

2) изврши додатну проверу података о власничкој структури правног лица.

Ако је странка из става 1. овог члана правно лице са сложеном власничком структуром, обвезник је дужан да о разлозима такве структуре прибави писмену изјаву од стварног власника странке или заступника странке.

У случају из става 2. овог члана обвезник је дужан да размотри да ли постоји основ сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и да о томе сачини службену белешку, коју чува у складу са законом.

Државе које не примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма

Члан 41.

Обвезник је дужан да када успоставља пословни однос или врши трансакције у износу од 15.000 евра или више када пословни однос није успостављен, са странком из државе која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма, примени појачане радње и мере из става 2. овог члана. Стратешки недостаци посебно се односе на:

1) правни и институционални оквир државе, а нарочито на инкриминацију кривичних дела прања новца и финансирања тероризма, мере познавања и праћења странке, одредбе у вези са чувањем података, одредбе у вези са пријављивањем сумњивих трансакција, овлашћења и процедуре надлежних органа тих држава у вези са прањем новца и финансирањем тероризма;

2) делотворност система за борбу против прања новца и финансирања тероризма у отклањању ризика од прања новца и финансирања тероризма.

У случају из става 1. овог члана обвезник је дужан да:

1) примени радње и мере из члана 35. став 2. овог закона на начин и у обиму који одговара високом ризику који носи пословање са том странком;

2) прикупи податке о пореклу имовине која је предмет пословног односа или трансакције;

3) прикупи додатне информације о сврси и намени пословног односа или трансакције;

4) додатно провери поднете исправе;

5) предузме друге адекватне мере ради отклањања ризика.

Министарство надлежно за послове финансија, Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности, самостално или на захтев надлежне међународне организације, могу да утврде да је пословање са државом која има стратешке недостатке у систему за борбу против прања новца и финансирања тероризма нарочито ризично и могу применити следеће мере:

1) забранити финансијским институцијама за чију су регистрацију надлежне да оснивају огранке и пословне јединице у тим државама;

2) забранити оснивање огранака и пословних јединица финансијских институција из тих држава у Републици Србији;

3) ограничити финансијске трансакције и пословне односе са странкама из те државе;

4) захтевати од финансијских институција да процене, измене, или кад је неопходно раскину коресподентске или сличне односе са финансијским институцијама из тих држава;

5) друге адекватне мере.

Уколико је пословни однос већ успостављен, обвезник примењује мере из става 1. овог члана.

Министар, на предлог Управе, утврђује листу држава које имају стратешке недостатке, узимајући у обзир листе релевантних међународних институција, као и извештаје о процени националних система за борбу против прања новца и финансирања тероризма од стране међународних институција.

ђ2) Поједностављене радње и мере познавања и праћења странке

Опште одредбе

Члан 42.

Поједностављене радње и мере познавања и праћења странке обвезник може да изврши у случајевима из члана 8. став 1. тач. 1)–3) овог закона, осим ако у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, ако је странка:

1) обвезник из члана 4. став 1. тач. 1)–7), 10), 11) и 16) овог закона, изузев посредника и заступника у осигурању;

2) лице из члана 4. став 1. тач. 1)–7), 10), 11) и 16) овог закона, изузев посредника и заступника у осигурању из стране државе која је на листи држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма који су на нивоу стандарда Европске уније или виши;

3) државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, јавна агенција, јавна служба, јавни фонд, јавни завод или комора;

4) привредно друштво чије су издате хартије од вредности укључене на организовано тржиште хартија од вредности које се налази у Републици Србији или држави у којој се примењују међународни стандарди на нивоу стандарда Европске уније или виши, а који се односе на подношење извештаја и достављање података надлежном регулаторном телу;

5) лице за које је на основу члана 6. став 5. овог закона утврђено да постоји низак степен ризика од прања новца или финансирања тероризма.

Осим у случајевима из става 1. овог члана, обвезник може да изврши поједностављене радње и мере познавања и праћења странке и у случајевима када, у складу са одредбама члана 6. овог закона, процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји незнатан или низак степен ризика за прање новца или финансирање тероризма.

При вршењу поједностављених радњи и мера познавања и праћења странке обвезник је дужан да успостави адекватан ниво праћења пословања странке тако да буде у стању да открије неуобичајене и сумњиве трансакције.

Подаци о странци који се прибављају и проверавају

Члан 43.

У случајевима када се, на основу овог закона, врше поједностављене радње и мере познавања и праћења странке, обвезник је дужан да прибави следеће податке:

1) при успостављању пословног односа из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона:

(1) податке из члана 99. став 1. тач.1), 2), 5), 6) и 14) овог закона,

(2) податке из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, осим у случају из члана 42. став 1. тач. 3) и 4) овог закона;

2) при вршењу трансакције из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) овог закона:

(1) податке из члана 99. став 1. тач.1), 2) и 7)–10) овог закона,

(2) податке из члана 99. став 1. тачка 13) овог закона, осим у случају из члана 42. став 1. тач. 3) и 4) овог закона.

За странку која је физичко лице, обвезник при успостављању пословног односа из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона и вршењу трансакције из члана 8. став 1. тач. 2) и 3) овог закона прикупља податке из члана 99. став 1. тач. 3), 5)–10) и 13) овог закона.

е) Ограничења пословања са странкама

Забрана пружања услуга које омогућавају прикривање идентитета странке

Члан 44.

Обвезник не сме странкама отворити, издавати или за њих водити анонимне рачуне, штедне књижице на шифру или доносиоца, односно вршити друге услуге, које посредно или непосредно омогућавају прикривање идентитета странке.

Забрана пословања са квази банкама

Члан 45.

Обвезник не сме успостављати нити наставити коресподентске односе са банком која послује или која би могла пословати као квази банка, или са другом сличном институцијом за коју се основано може претпоставити да би могла дозволити коришћење својих рачуна квази банци.

Ограничење готовинског пословања

Члан 46.

Лице које се бави продајом робе и непокретности или вршењем услуга у Републици Србији не сме од странке или трећег лица да прими готов новац за њихово плаћање у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

Ограничење из става 1. овог члана важи и у случају ако се плаћање робе и услуге врши у више међусобно повезаних готовинских трансакција у укупном износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности.

3. Достављање информација, података и документације Управи

Обавеза достављања и рокови

Члан 47.

Обвезник је дужан да Управи достави податке из члана 99. став 1. тач. 1)–3) и 7)–10) овог закона о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, и то одмах када је извршена, а најкасније у року од три дана од дана извршења трансакције.

Обвезник је дужан да Управи достави податке из члана 99. став 1. овог закона увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, и то пре извршења трансакције, и да у извештају наведе рок у коме та трансакција треба да се изврши. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, али се накнадно мора доставити Управи у писменом облику најкасније следећег радног дана.

Обавеза обавештавања о трансакцијама из става 2. овог члана односи се и на планирану трансакцију, без обзира на то да ли је извршена.

Друштво за ревизију и самостални ревизор, предузетници и правна лица која се баве пружањем рачуноводствених услуга и порески саветници дужни су да, у случају када странка од њих тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, о томе одмах обавесте Управу, а најкасније у року од три дана од дана када је странка тражила савет.

Ако обвезник, у случајевима из ст. 2. и 3. овог члана, због природе трансакције, због тога што трансакција није извршена, могућности да се тиме осујети прикупљање и провера информација о стварном власнику или из других оправданих разлога не може да поступи у складу са ставом 2. овог члана, дужан је да Управи достави податке чим то буде могуће, а најкасније одмах по сазнању за основе сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Обвезник је дужан да писмено образложи разлоге због којих није поступио на прописани начин.

Податке из ст. 1–4. овог члана обвезник доставља Управи на начин који прописује Министар.

Министар ближе уређује начин и разлоге када обвезник за одређене странке није дужан да Управи пријави готовинску трансакцију из става 1. овог члана.

4. Спровођење радњи и мера у пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у већинском власништву обвезника у страним државама

Обавеза спровођења радњи и мера у страним државама

Члан 48.

Обвезник је дужан да обезбеди да се радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, једнаке онима прописаним овим законом, у истом обиму спроводе и у његовим пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица – у складу са законом који уређује привредна друштва, у његовом већинском власништву која имају седиште у страној држави, осим ако је то изричито супротно прописима те државе.

Обвезник који је део међународне групације примењује програме и процедуре који важе за целу групацију, укључујући процедуре за размену информација за потребе познавања и праћења странке, смањења и отклањања ризика од прања новца и финансирања тероризма, као и других радњи и мера у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма. Обвезник који је део међународне групације може са другим чланицама те групације да размењује податке и информације о трансакцијама и лицима за које постоје основи сумње на прање новца и финансирање тероризма и које су као такве пријављене Управи, осим ако Управа не захтева другачије поступање.

Ако се пословна јединица или подређено друштво правног лица налази у држави која не примењује међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма обвезник је дужан да обезбеди појачану контролу спровођења радњи и мера из става 1. овог члана.

Уколико одговарајуће мере наведене у ставу 3. овог члана нису довољне, у нарочито оправданим случајевима, орган из члана 104. овог закона и Управа одлучују о примени посебних мера надзора.

Ако прописима стране државе није допуштено спровођење радњи и мера за спречавање и откривање прања новца или финансирања тероризма у обиму прописаном овим законом, обвезник је дужан да о томе одмах обавести Управу и орган из члана 104. овог закона, ради доношења одговарајућих мера за отклањање ризика од прања новца или финансирања тероризма.

Обвезник је дужан да своје пословне јединице или подређенa друштвa правног лица у већинском власништву у страној држави правовремено и редовно упознаје са поступцима који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, а нарочито у делу који се односи на радње и мере познавања и праћења странке, достављања података Управи, вођења евиденција, унутрашње контроле и других околности повезаних са спречавањем и откривањем прања новца или финансирања тероризма.

Обвезник је дужан да интерним актима пропише начин вршења контроле применe процедура за спречавање прања новца и финансирања тероризма на нивоу групације.

5. Овлашћено лице, образовање и унутрашња контрола

а) Овлашћено лице

Одређивање овлашћеног лица и његовог заменика

Члaн 49.

Обвезник је дужан да за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега, именује овлашћено лице и његовог заменика.

Ако обвезник има једног запосленог, тај запослени се сматра овлашћеним лицем.

Услови које овлашћено лице мора да испуњава

Члан 50.

Овлашћено лице из члана 49. овог закона, може бити лице које испуњава следеће услове:

1) да је запослено код обвезника на радном месту са овлашћењима која том лицу омогућавају делотворно, брзо и квалитетно извршавање задатака прописаних овим законом;

2) да није правноснажно осуђивано или се против њега не води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности која га чине неподобним за вршење послова овлашћеног лица;

3) да је стручно оспособљено за послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма;

4) да познаје природу пословања обвезника у областима која су подложна ризику прања новца или финансирања тероризма.

Заменик овлашћеног лица мора да испуњава исте услове као и лице из става 1. овог члана.

Обавезе овлашћеног лица

Члан 51.

Овлашћено лице врши следеће послове у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма:

1) стара се о успостављању, деловању и развоју система за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, и иницира и предлаже руководству одговарајуће мере за његово унапређење;

2) обезбеђује правилно и благовремено достављање података Управи у складу са овим законом;

3) учествује у изради интерних аката;

4) учествује у изради смерница за вршење унутрашње контроле;

5) учествује у успостављању и развоју информатичке подршке;

6) учествује у припреми програма стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених у обвезнику.

Заменик овлашћеног лица замењује овлашћено лице у његовом одсуству и обавља друге задатке у складу са интерним актом обвезника.

Овлашћено лице самостално врши задатке и непосредно је одговорно највишем руководству.

Обавезе обвезника

Члан 52.

Обвезник је дужан да овлашћеном лицу обезбеди:

1) неограничен приступ подацима, информацијама и документацији која је неопходна за вршење његових послова;

2) одговарајуће кадровске, материјалне, информационо-техничке и друге услове за рад;

3) одговарајуће просторне и техничке могућности које обезбеђују одговарајући степен заштите поверљивих података којима располаже овлашћено лице;

4) стално стручно оспособљавање;

5) замену за време његовог одсуства;

6) заштиту у смислу забране одавања података о њему неовлашћеним лицима, као и заштиту од других поступака који могу утицати на неометано вршење његових дужности.

Унутрашње организационе јединице, укључујући највише руководство у обвезнику, дужни су да овлашћеном лицу обезбеде помоћ и подршку при вршењу послова, као и да га редовно обавештавају о чињеницама које су, или које би могле бити повезане са прањем новца или финансирањем тероризма. Обвезник је дужан да пропише начин сарадње између овлашћеног лица и осталих организационих јединица.

Обвезник Управи доставља податке о личном имену и називу радног места овлашћеног лица и његовог заменика, као и податке о личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену овог закона, као и сваку промену тих података најкасније у року од 15 дана од дана именовања.

б) Образовање, оспособљавање и усавршавање

Обавеза редовног образовања

Члан 53.

Обвезник је дужан да обезбеди редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених који обављају послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма.

Стручно образовање, оспособљавање и усавршавање односи се на упознавање са одредбама закона и прописа донетих на основу њега и интерних аката, са стручном литературом о спречавању и откривању прања новца и финансирања тероризма, са листом индикатора за препознавање странака и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Обвезник је дужан да изради програм годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма најкасније до краја марта за текућу годину.

в) Унутрашња контрола, интерна ревизија и интегритет запослених

Унутрашња контрола и интерна ревизија

Члан 54.

Обвезник је дужан да, у оквиру активности које предузима ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, спроводи редовну унутрашњу контролу обављања послова спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма. Обвезник спроводи унутрашњу контролу у складу са утврђеним ризиком од прања новца и финансирања тероризма.

Обвезник је дужан да организује независну интерну ревизију у чијем делокругу је редовна процена адекватности, поузданости и ефикасности система управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма када закон који уређује делатност обвезника прописује обавезу постојања независне интерне ревизије, или када обвезник процени да је, имајући у виду величину и природу посла, потребно да постоји независна интерна ревизија у смислу овог закона.

Интегритет запослених

Члан 55.

Обвезник је дужан да утврди поступак којим се при заснивању радног односа на радном месту на коме се примењују одредбе овог закона и прописа донетих на основу овог закона, кандидат за то радно место проверава да ли је осуђиван за кривична дела којима се прибавља противправна имовинска корист или кривична дела повезана са тероризмом.

У поступку из става 1. овог члана проверавају се и други критеријуми којима се утврђује да кандидат за радно место из става 1. овог члана, задовољава високе стручне и моралне квалитете.

г) Подзаконски прописи за вршење одређених послова обвезника

Методологија за извршавање послова код обвезника

Члан 56.

Министар, на предлог Управе, ближе прописује начин вршења унутрашње контроле, чувања и заштите података, вођења евиденција и стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених код обвезника по овом закону.

III. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ АДВОКАТИ

Утврђивање и провера идентитета странке

Члан 57.

Адвокат је дужан да приликом утврђивања и провере идентитета странке у случају из члана 8. став 1. тачка 1) овог закона прибави податке из члана 103. тач. 1)–5) овог закона.

Адвокат је дужан да приликом утврђивања и провере идентитета странке у случају из члана 8. став 1. тачка 2. овог закона прибави податке из члана 103. тач. 1)–3) и 6)–9) овог закона.

Адвокат је дужан да приликом утврђивања и провере идентитета странке у случају из члана 8. став 1. тач. 4) и 5) овог закона прибави податке из члана 103. овог закона.

Адвокат утврђује и проверава идентитет странке, односно њеног заступника, прокуристе и пуномоћника и прибавља податке из члана 103. тач. 1) и 2) овог закона увидом у лични документ тог лица у његовом присуству, односно у оригинал или оверену копију документације из званичног јавног регистра, која не сме бити старија од три месеца од дана издавања, или непосредним увидом у званични јавни регистар.

Адвокат је дужан да утврди идентитет стварног власника странке које је правно лице или лице страног права у другом правном облику прибављањем података из члана 103. тачка 3) овог закона увидом у оригинале или оверену копију документације из званичног јавног регистра која не сме бити старија од шест месеца од дана издавања. Ако из њих није могуће прибавити потребне податке, они се прибављају увидом у оригинал или оверену копију исправе и другу пословну документацију коју доставља заступник, прокуриста или пуномоћник правног лица.

Остале податке из члана 103. овог закона адвокат прибавља увидом у оригинал или оверену копију исправе и другу пословну документацију.

О подацима који недостају, осим података из члана 103. тач. 11)–13) овог закона, адвокат узима писмену изјаву странке.

Обавештавање Управе о лицима и трансакцијама за које постоје основи сумње да се ради o прању новца или финансирању тероризма

Члан 58.

Ако адвокат, приликом вршења послова из члана 4. став 2. овог закона, утврди да у вези са лицем или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужан је да о томе обавести Управу пре извршења трансакције, као и да у том обавештењу наведе рок у којем би требало да се трансакција изврши. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, али се накнадно мора доставити Управи у писменом облику најкасније следећег радног дана.

Обавеза обавештавања из става 1. овог члана важи и за планирану трансакцију без обзира на то да ли је трансакција касније извршена.

Ако адвокат због природе трансакције или због тога што трансакција није извршена или из других оправданих разлога не може да поступа у складу са ст. 1. и 2. овог члана, дужан је да Управи достави податке чим то буде могуће, а најкасније одмах по сазнању разлога за основе сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Адвокат је дужан да писмено образложи разлоге због којих није поступио на прописани начин.

Адвокат је дужан да у случају када странка од њега тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, о томе одмах обавести Управу, а најкасније у року од три дана од дана када је странка тражила савет.

Адвокат обавештава Управу електронским путем, препорученом пошиљком или доставом преко курира. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, уз обавезу накнадног обавештавања електронским путем, препорученом пошиљком или доставом преко курира, најкасније следећег радног дана.

Тражење података од адвоката

Члан 59.

Ако Управа оцени да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, може да захтева од адвоката податке, информације и документацију неопходне за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма.

Управа може да захтева од адвоката и податке и информације из става 1. овог члана који се односе на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Адвокат је дужан да податке, информације и документацију из овог члана Управи достави без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана пријема захтева. Управа може у захтеву одредити и краћи рок за достављање података, информација и документације ако је то неопходно ради доношења одлуке о привременом обустављању извршења трансакције или у другим хитним случајевима.

Управа може, због обимности документације или из других оправданих разлога, адвокату да одреди и дужи рок за достављање документације.

Изузеци

Члан 60.

Адвокат није дужан да поступа у складу са одредбама члана 58. ст. 1. и 2. овог закона у вези са податком који добије од странке или о странци при утврђивању њеног правног положаја или њеном заступању у судском поступку или у вези са судским поступком, што подразумева и давање савета о покретању или избегавању тог поступка, без обзира да ли је тај податак прибављен пре, у току или након судског поступка.

Под условима из става 1. овог члана адвокат није дужан да достави податке, информације и документацију на захтев Управе из члана 59. овог закона. У том случају дужан је да Управу без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, писмено обавести о разлозима због којих није поступио у складу са захтевом Управе.

Обавеза састављања и примене листе индикатора

Члан 61.

Адвокат је дужан да изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Код израде листе из става 1. овог члана адвокат узима у обзир сложеност и обим извршења трансакција, неуобичајени начин извршења, вредност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намену, односно нису усаглашене или су у несразмери са уобичајеним односно очекиваним пословањем странке, као и друге околности које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке.

Адвокат је дужан да приликом утврђивања основа сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма примењују листу индикатора из става 1. овог члана, и да узима у обзир и друге околности које указују на постојање основа сумње на прање новца или финансирање тероризма.

Приликом израде листе индикатора из става 1. овог члана, адвокат је дужан да унесе и индикаторе који су објављени на званичној интернет страници Управе.

Вођење евиденције

Члан 62.

Адвокат води евиденцију података:

1) о странкама, као и пословним односима и трансакцијама из члана 8. овог закона;

2) достављених Управи у складу са чланом 58. овог закона.

IV. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ЈАВНИ БЕЛЕЖНИЦИ

Утврђивање идентитета странке

Члан 63.

Јавни бележник утврђује идентитет странке у складу са прописима који регулишу јавнобележничку делатност.

Обавештавање Управе о лицима и трансакцијама за које постоје основи сумње да се ради o прању новца или финансирању тероризма

Члан 64.

Ако јавни бележник, приликом састављања јавнобележничког записа и потврђивања приватне исправе (солемнизације), утврди да у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужан је да о томе без одлагања обавести Управу.

Ако јавни бележник због природе трансакције или из других оправданих разлога не може да поступа у складу са ставом 1. овог члана, дужан је да обавести Управу чим то буде могуће. Јавни бележник је дужан да писмено образложи разлоге због којих није поступио на прописани начин.

Јавни бележник Управу обавештава електронским путем. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, уз обавезу накнадног обавештавања електронским путем, најкасније следећег радног дана.

Дужност давања података

Члан 65.

Јавни бележник је дужан да Управи на њен захтев без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана пријема захтева, достави све расположиве податке, информације и документацију неопходну за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма.

Управа може у захтеву одредити и краћи рок за достављање података, информација и документације, ако је то неопходно ради доношења одлуке о привременом обустављању извршења трансакције или у другим хитним случајевима.

Јавни бележник може захтевати од Управе продужење рока за достављање података, информација и документације, ако због обимности документације или из других оправданих разлога, процени да не може благовремено да поступи у првобитно одређеном року.

Обавеза састављања и примене листе индикатора

Члан 66.

Јавнобележничка комора саставља листу индикатора, а јавни бележници су дужни да је примењују у сваком конкретном случају.

Начин вођења евиденција

Члан 67.

Јавни бележник води евиденцију података о странкама и трансакцијама који су достављени Управи на начин прописан Јавнобележничким пословником.

V. ИНДИКАТОРИ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОСНОВА СУМЊЕ

Сарадња приликом израде листе индикатора

Члан 68.

Органи из члана 104. овог закона израђују листе индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, које се објављују на веб сајту Управе.

У изради листе индикатора могу учествовати и друга лица по позиву.

Обавеза састављања и примене листе индикатора

Члан 69.

Обвезник је дужан да изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Приликом израде листе индикатора, обвезник је дужан да унесе и индикаторе које су израдили органи из члана 104. овог закона у складу са чланом 68. овог закона.

Код израде листе из става 1. овог члана обвезник узима у обзир сложеност и обим извршења трансакција, неуобичајени начин извршења, вредност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намену, односно нису усаглашене или су у несразмери са уобичајеним односно очекиваним пословањем странке, као и друге околности које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке.

Обвезник је дужан да приликом утврђивања основа сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма примењују листу индикатора из става 1. овог члана, и да узима у обзир и друге околности које указују на постојање основа сумње на прање новца или финансирање тероризма.

VI. САРАДЊА НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА, ПРОЦЕНА РИЗИКА НА НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ И АНАЛИЗА ЕФИКАСНОСТИ И ДЕЛОТВОРНОСТИ СИСТЕМА

Сарадња надлежних органа и процена ризика на националном нивоу

Члан 70.

Влада образује кooрдинационо тело ради остваривања ефикасне сарадње и координације послова надлежних органа који се врше у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Процена ризика од прања новца и финансирања тероризма на националном нивоу израђује се у писменој форми и ажурира најмање једном у три године.

Анализа ефикасности и делотворности система

Члан 71.

Анализа ефикасности и делотворности система за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма врши се најмање једном годишње.

Ради обављања послова из става 1. овог члана Управа води следеће евиденције:

1) о лицима и трансакцијама из члана 47. овог закона;

2) о издатим налозима за привремено обустављање извршења трансакције из чл. 75. и 82. овог закона;

3) о издатим налозима за праћење финансијског пословања странке из члана 76. овог закона;

4) о примљеним иницијативама из члана 77. овог закона;

5) о подацима прослеђеним надлежним државним органима у складу са чланом 78. овог закона;

6) о подацима примљеним и достављеним у складу са чл. 80. и 81. овог закона;

7) о подацима о прекршајима, привредним преступима и кривичним делима која се односе на прање новца и финансирање тероризма;

8) о недостацима, незаконитостима и изреченим мерама у надзору из члана 104. овог закона;

9) о обавештењима из члана 112. овог закона.

Органи из члана 104. овог закона, министарство надлежно за унутрашње послове, министарство надлежно за послове правосуђа, јавна тужилаштва и судови дужни су да Управи, ради обједињавања података и анализе из става 1. овог члана, редовно достављају податке и информације о поступцима у вези са прекршајима, привредним преступима и кривичним делима који се односе на прање новца и финансирање тероризма, о њиховим извршиоцима, као и о одузимању имовине стечене извршењем кривичног дела.

Органи из члана 104. овог закона и министарство надлежно за унутрашње послове, дужни су да Управи достављају следеће податке:

1) датум подношења пријаве, односно захтева за покретање прекршајног поступка;

2) име, презиме, датум и место рођења, јединствени матични број грађана (у даљем тексту: ЈМБГ), односно пословно име и седиште лица против кога је поднета пријава, односно захтев;

3) правна квалификација дела и место, време и начин извршења радње дела;

4) правна квалификација претходног дела и место, време и начин извршења радње тог дела.

Републичко јавно тужилаштво и друго надлежно тужилаштво, дужно је да Управи достави следеће податке:

1) датум подизања оптужнице;

2) име, презиме, датум и место рођења, ЈМБГ, односно пословно име и седиште оптуженог лица;

3) правна квалификација дела, место, време и начин извршења радње дела;

4) правна квалификација претходног дела, место, време и начин извршења радње тог дела.

Судови су дужни да Управи доставе следеће податке:

1) име, презиме, датум и место рођења, ЈМБГ, односно пословно име и седиште лица против којих је покренут поступак;

2) правна квалификација дела, врста и износ привремено или трајно одузете имовинске користи;

3) врста и висина казне;

4) последња одлука донета у поступку у тренутку извештавања;

5) о примљеним и послатим замолницама у вези са кривичним делима из става 3. овог члана или претходним делима;

6) о свим примљеним и послатим захтевима за привремено или трајно одузимање имовинске користи, без обзира на врсту кривичног дела.

Министарство надлежно за послове правосуђа дужно је да Управи достави податке о примљеним и послатим захтевима за међународну правну помоћ у вези са кривичним делима из става 3. овог члана, као и податке о привремено и трајно одузетој имовини.

Надлежни државни органи којима је Управа доставила обавештење из члана 78. овог закона, дужни су да Управи доставе податке о предузетим мерама и донетим одлукама.

Органи из става 3. овог члана дужни су да податке из ст. 4–7. овог члана достављају Управи једном годишње, а најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину, као и на њен захтев.

Начин достављања података и информација из става 3. овог члана уређује Министар на предлог Управе.

VII. УПРАВА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА

1. Опште одредбе

Члан 72.

Управа за спречавање прања новца образује се као орган управе у саставу министарства надлежног за послове финансија.

Управа обавља финансијско-информационе послове: прикупља, обрађује, анализира и прослеђује надлежним органима информације, податке и документацију коју прибавља у складу са овим законом и врши друге послове који се односе на спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма у складу са законом.

2. Откривање прања новца и финансирања тероризма

Тражење података од обвезника

Члан 73.

Ако Управа оцени да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, може од обвезника да захтева:

1) податке из евиденција о странкама и трансакцијама које обвезник води на основу члана 99. став 1. овог закона;

2) податке о новцу и имовини странке код обвезника;

3) податке о промету новца или имовине странке код обвезника;

4) податке о другим пословним односима странке успостављеним код обвезника;

5) друге податке и информације потребне за откривање или доказивање прања новца или финансирања тероризма.

Управа може да захтева од обвезника и податке и информације из става 1. овог члана који се односе на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана, обвезник је дужан да Управи, на њен захтев, достави сву потребну документацију.

Обвезник је дужан да податке, информације и документацију из овог члана Управи достави без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана пријема захтева, или омогући Управи директан електронски приступ тим подацима, информацијама или документацији, без накнаде. Управа може у захтеву одредити и краћи рок за достављање података, информација и документације ако је то неопходно ради доношења одлуке о привременом обустављању извршења трансакције или у другим хитним случајевима.

Управа може, због обимности документације или из других оправданих разлога, обвезнику да одреди и дужи рок за достављање документације или да ту документацију прегледа код обвезника. Запослени у Управи који прегледа ту документацију легитимише се службеном легитимацијом и службеном значком са идентификационим бројем.

Образац службене легитимације и изглед службене значке прописује Министар.

Подаци, информације и документација из овог члана достављају се на начин који прописује Министар, на предлог Управе.

Тражење података од надлежних државних органа и ималаца јавних овлашћења

Члан 74.

Управа може, ради оцене да ли у вези са одређеним трансакцијама или одређеним лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, да од државних органа, организација и лица којима су поверена јавна овлашћења, захтева податке, информације и документацију који су потребни за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма.

Управа може од органа и организација из става 1. овог члана да захтева податке, информације и документацију који су потребни за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма, а који се односе на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица у вези са којима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Органи и организације из става 1. овог члана дужни су да Управи, у писменој форми, доставе тражене податке, у року од осам дана од дана пријема захтева или да омогуће Управи директан електронски приступ подацима и информацијама, без накнаде.

Управа може, у хитним случајевима захтевати достављање података у року краћем од рока из става 3. овог члана.

Привремено обустављање извршења трансакције

Члан 75.

Управа може издати писмени налог обвезнику којим се привремено обуставља извршење трансакције, ако оцени да у вези са трансакцијом или лицем које обавља трансакцију постоји основана сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма, о чему обавештава надлежне органе ради предузимања мера из њихове надлежности.

Директор Управе може, у хитним случајевима, усмено издати налог којим се привремено обуставља извршење трансакције, који мора, у писменој форми, потврдити најкасније следећег радног дана.

Привремено обустављање извршења трансакције на основу ст. 1. и 2. овог члана може трајати 72 сата од момента привременог обустављања извршења трансакције. Ако рок из овог става пада у нерадне дане, Управа може издати налог којим се тај рок продужава за додатних 48 сати.

За време за које је извршење трансакције привремено обустављено обвезник је дужан да се придржава налога Управе који се односе на ту трансакцију или на лице које врши ту трансакцију.

Надлежни органи из става 1. овог члана дужни су да, без одлагања предузму мере из своје надлежности и о томе одмах обавесте Управу.

Ако Управа у року из става 3. овог члана утврди да не постоји основана сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужна је да обавести обвезника да може да изврши трансакцију.

Ако Управа у року из става 3. овог члана не обавести обвезника о резултатима спроведених радњи, сматра се да је обвезнику дозвољено да изврши трансакцију.

Обвезник може да привремено обустави извршење трансакције, најдуже до 72 сата, ако основано посумња да се, у вези са трансакцијом или лицем које врши или за које се врши трансакција, ради о прању новца и ако је то неопходно за благовремено извршавање обавеза из овог закона.

Праћење финансијског пословања странке

Члан 76.

Ако Управа оцени да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма може обвезнику издати писмени налог да прати све трансакције или послове тих лица који се врше код обвезника.

Налог из става 1. овог члана Управа може издати и у односу на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Обвезник је дужан да о свакој трансакцији или послу обавештава Управу у роковима који су одређени у налогу из става 1. овог члана.

Ако у налогу није другачије одређено, обвезник је дужан да Управу о свакој трансакцији или послу обавештава пре извршења трансакције или посла, као и да у обавештењу наведе рок у коме ће се трансакција или посао извршити.

Ако обвезник, због природе трансакције или посла или из других оправданих разлога, не може да поступи у складу са ставом 4. овог члана, дужан је да Управу о тој трансакцији или послу обавести одмах након њиховог извршења, а најкасније наредног радног дана. Обвезник је дужан да у обавештењу наведе разлоге због којих није поступио у складу са ставом 4. овог члана.

Мера из става 1. овог члана траје три месеца од дана издавања налога. Ова мера може се продужавати на по месец дана, а најдуже шест месеци од дана издавања налога.

Иницијатива за покретање поступка у Управи

Члан 77.

Ако у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу Управа може започети поступак прикупљања података, информација и документације у складу са овим законом, као и извршити друге радње и мере из своје надлежности и на основу писмене и образложене иницијативе суда, јавног тужиоца, полиције, Безбедносно-информативне агенције, Војнобезбедносне агенције, Војнообавештајне агенције, Пореске управе, Управе царина, Народне банке Србије, Комисије за хартије од вредности, надлежних инспекција и државних органа надлежних за државну ревизију и борбу против корупције.

Ако у вези са одређеним трансакцијама постоје основи сумње да се ради о прању новца, финансирању тероризма или претходном кривичном делу, државни орган из става 1. овог члана може да тражи од Управе податке и информације потребне за доказивање тих кривичних дела.

Управа је дужна да одбије покретање поступка на основу иницијативе из става 1. овог члана или захтева из става 2. овог члана ако у њој нису образложени основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, као и у случајевима када је очигледно да такви основи сумње не постоје.

Управа је дужна да у случају из става 3. овог члана писменим путем обавести подносиоца иницијативе о разлозима због којих није покренула поступак на основу те иницијативе.

Прослеђивање података надлежним органима

Члан 78.

Ако Управа на основу добијених података, информација и документације, оцени да у вези са одређеном трансакцијом или лицем постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужна је да у писменој форми о томе обавести надлежне државне органе, ради предузимања мера из њихове надлежности, као и да им достави прикупљену документацију.

Повратна информација

Члан 79.

Управа је дужна да обвезника и државни орган из члана 112. овог закона, који су је обавестили о лицу или трансакцији у вези са којима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, обавештава о резултатима до којих су њихова обавештења довела.

Обавештавање из става 1. овог члана односи се на:

1) податке о броју поднетих обавештења о трансакцијама или лицима за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

2) резултате до којих су та обавештења довела;

3) информације које Управа поседује о техникама прања новца и финансирања тероризма и трендовима у тој области;

4) опис случајева из праксе Управе и других надлежних државних органа.

3. Међународна сарадња

Тражење података од страних држава

Члан 80.

Управа може да тражи податке, информације и документацију потребну за спречавање и откривање прања новца или финансирања тероризма од надлежних органа страних држава.

Податке, информације и документацију прибављену на основу става 1. овог члана Управа може користити само за намене одређене овим законом.

Податке, информације и документацију прибављену на основу става 1. овог члана Управа не може да проследи другом државном органу без претходне сагласности државног органа стране државе надлежног за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, који је те податке доставио Управи.

Податке, информације и документацију прибављене на основу става 1. овог члана Управа не може да користи супротно условима и ограничењима која је одредио државни орган стране државе који је те податке доставио Управи.

Достављање података надлежним државним органима страних држава

Члан 81.

Податке и информације и документацију у вези са трансакцијама или лицима за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма Управа може да достави органима страних држава надлежним за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма на њихов писмени и образложени захтев или на своју иницијативу.

Управа може да одбије испуњење захтева из става 1. овог члана ако би достављање тих података угрозило или могло да угрози ток кривичног поступка у Републици Србији.

Управа је дужна да о одбијању захтева писменим путем обавести државни орган стране државе који је тражио податке, информације или документацију, као и да у том обавештењу наведе разлоге одбијања захтева.

Управа може да одреди услове и ограничења под којима орган стране државе може користити податке, информације и документацију из става 1. овог члана.

Привремено обустављање извршења трансакције на захтев надлежног органа стране државе

Члан 82.

Управа може, под условима одређеним овим законом и под условом узајамности, издати писмени налог којим се привремено обуставља извршење трансакције и на основу писменог и образложеног захтева државног органа стране државе надлежног за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма.

На привремено обустављање извршења трансакције из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 75. овог закона.

Управа може да одбије извршење захтева из става 1. овог члана ако би достављање тих података угрозило или могло да угрози ток кривичног поступка у Републици Србији, о чему писменим путем обавештава надлежни орган стране државе који је тај захтев доставио наводећи разлоге одбијања.

Захтев надлежном органу стране државе за привремено обустављање извршења трансакције

Члан 83.

Управа може да тражи од органа стране државе надлежног за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма да привремено обустави извршење трансакције ако у вези са том трансакцијом или лицем које врши ту трансакцију постоји основана сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

4. Спречавање прања новца и финансирања тероризма

Члан 84.

Управа обавља послове спречавања прања новца и финансирања тероризма, и то:

1) прати извршавање одредаба овог закона и предузима радње и мере из своје надлежности ради отклањања уочених неправилности;

2) учествује у изради полазних основа за унапређење законског оквира у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма;

3) учествује у изради листе индикатора за препознавање трансакција или лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

4) припрема и даје мишљења о примени овог закона и прописа донетих на основу овог закона, у сарадњи са надзорним органима;

5) припрема и даје препоруке у циљу јединствене примене овог закона и прописа донетих на основу овог закона код обвезника;

6) планира и спроводи обуку запослених у Управи и сарађује код стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених код обвезника у вези са применом прописа из области спречавања прања новца и финансирања тероризма;

7) иницира закључивање споразума о сарадњи са надлежним државним органима, надлежним органима страних држава и међународним организацијама;

8) закључује споразум о сарадњи са државним органима који обављају послове државне управе у области грађевинарства, као и другим областима које су изложене ризицима од прања новца и финансирања тероризма, и са којима заједнички израђује смернице и препоруке у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма за правна лица и предузетнике који обављају делатност у овим областима;

9) учествује у међународној сарадњи у области откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма;

10) објављује статистичке податке у вези са прањем новца и финансирањем тероризма;

11) обавештава јавност о појавним облицима прања новца и финансирања тероризма;

12) врши друге послове у складу са законом.

5. Остале обавезе

Извештавање о раду

Члан 85.

Управа подноси извештај о раду Влади најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину.

Извештај из става 1. овог члана обавезно садржи статистичке податке, податке о појавним облицима прања новца или финансирања тероризма, трендове у прању новца или финансирању тероризма, као и податке о активностима Управе.

VIII. КОНТРОЛА ПРЕНОСА ФИЗИЧКИ ПРЕНОСИВИХ СРЕДСТАВА ПЛАЋАЊА ПРЕКО ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ

Пријава преноса физички преносивих средстава плаћања

Члан 86.

Свако физичко лице које прелази државну границу и при том преноси физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути, дужно је да то пријави надлежном царинском органу.

Пријава из става 1. овог члана садржи податке из члана 100. став 1. овог закона.

Министар прописује облик и садржину обрасца пријаве, начин подношења и попуњавања пријаве, као и начин обавештавања о овој обавези физичких лица која прелазе државну границу.

Царинска контрола

Члан 87.

Надлежни царински орган, у вршењу царинске контроле у складу са законом, контролише испуњавање обавезе из члана 86. овог закона.

Надлежни царински орган контролише да ли се физички преносива средства плаћања налазе у поштанској пошиљци или пошиљци робе (карго).

Основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма

Члан 88.

Ако надлежни царински орган установи да физичко лице преноси преко државне границе физички преносива средства плаћања у износу нижем од износа из члана 86. став 1. овог закона, или та средства буду пронађена у поштанској пошиљци или пошиљци робе (карго), а постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужан је да прикупи податке из члана 100. став 2. овог закона.

Надлежни царински орган привремено задржава физички преносива средства плаћања која нису пријављена и депонује их на рачун надлежног органа за вођење прекршајног поступка који се води код Народне банке Србије. Надлежни царински орган привремено задржава та средства и када оцени да постоји основана сумња да су та средства, без обзира на њихов износ, у вези са прањем новца или финансирањем тероризма. О одузетим физички преносивим средствима плаћања издаје се потврда.

Достављање података Управи

Члан 89.

Надлежни царински орган дужан је да Управи достави податке из члана 100. став 1. овог закона о сваком пријављеном или непријављеном преносу физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у року од три дана од дана тог преноса, а у случају да постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма дужан је да наведе и разлоге за сумњу.

Надлежни царински орган дужан је да Управи достави податке из члана 100. став 2. овог закона у року из става 1. овог члана у случају преноса физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у износу нижем од износа из члана 86. став 1. овог члана ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

IX. ЗАШТИТА И ЧУВАЊЕ ПОДАТАКА И ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈА

1. Заштита података

Забрана дојављивања

Члан 90.

Обвезник, односно његови запослени, укључујући и чланове управног, надзорног и другог органа управљања, као и друга лица којима су доступни подаци из члана 99. овог закона, не смеју странци или трећем лицу открити:

1) да су достављени или су у поступку достављања Управи подаци, информације и документација о странци или о трансакцији за које постоји сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

2) да је Управа, на основу чл. 75. и 82. овог закона, издала налог за привремено обустављање извршења трансакције;

3) да је Управа, на основу члана 76. овог закона, издала налог за праћење финансијског пословања странке;

4) да је против странке или трећег лица покренут или би могао бити покренут поступак у вези са прањем новца или финансирањем тероризма.

Забрана из става 1. овог члана не односи се на случајеве:

1) када су подаци, информације и документација које у складу са овим законом прикупља и води обвезник потребни за утврђивање чињеница у кривичном поступку и ако те податке тражи надлежни суд у складу са законом;

2) ако податке из тачке 1. овог става тражи орган из члана 104. овог закона у поступку надзора над применом одредаба овог закона;

3) ако предузеће за ревизију, овлашћени ревизор, правно или физичко лице које пружа рачуноводствене услуге или услуге пореског саветовања покуша да одврати странку од незаконите делатности;

4) када обвезник поступа у складу са чланом 48. став 2. овог закона;

5) код размене информација између два или више обвезника у случајевима који се односе на исту странку и исту трансакцију, под условом да су то обвезници из Републике Србије или треће државе која прописује обавезе у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма које су еквивалентне обавезама прописаним овим законом, да се баве истом делатношћу, као и да подлежу обавезама чувања професионалне тајне и података о личности.

Тајност података

Члан 91.

Подаци, информације и документација које Управа прикупи у складу са овим законом представљају тајне податке у смислу закона који уређује одређивање и заштиту тајних података.

Достављање података, информација и документације из става 1. овог члана надлежним државним органима и страним државним органима надлежним за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма врши се у складу са одредбама закона који уређује одређивање и заштиту тајних података и прописима донесеним на основу овог закона.

Када обвезник доставља податке, информације и документацију Управи, кореспондентској банци у складу са чланом 36. овог закона, у складу са чл. 11–15. овог закона, и трећем лицу у складу са чл. 30–32. овог закона, не сматра се да су повредили обавезу чувања пословне, банкарске или професионалне тајне.

Обвезник је дужан да примењује одредбе овог закона без обзира на обавезу чувања професионалне тајне.

Искључење од одговорности

Члан 92.

Обвезник, односно његови запослени нису одговорни за штету, осим ако се докаже да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом, учињену странкама и трећим лицима ако, у складу са овим законом:

1) прибављају и обрађују податке, информације и документацију о странкама;

2) доставе Управи податке, информације и документацију о својим странкама;

3) изврше налог Управе за привремено обустављање извршења трансакције или за праћење финансијског пословања странке;

4) привремено обуставе извршење трансакције у складу са одредбом члана 75. став 8. овог закона.

Обвезник односно његови запослени не одговарају дисциплински или кривично за кршење обавезе чувања пословне, банкарске и професионалне тајне ако:

1) податке, информације и документацију доставе Управи у складу са овим законом;

2) обрађују податке, информације и документацију у циљу провере странака и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Заштита интегритета овлашћеног лица и запослених

Члан 93.

Обвезник је дужан да предузме неопходне мере како би заштитио овлашћено лице и запослене који спроводе одредбе овог закона од насилних радњи усмерених на њихов физички и психички интегритет.

Коришћење података, информација и документације

Члан 94.

Управа, други надлежни државни орган или ималац јавних овлашћења, обвезник и њихови запослени могу податке, информације и документацију прибављену на основу овог закона користити само за намене одређене законом.

2. Чување података

Рок за чување података код обвезника

Члан 95.

Обвезник је дужан да податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом са странком, извршеном анализом ризика и извршеном трансакцијом, прибављене у складу са овим законом, чува најмање десет година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције, односно од последњег приступа сефу или уласка у играчницу.

Обвезник је дужан да податке и документацију о овлашћеном лицу, заменику овлашћеног лица, стручном оспособљавању запослених и извршеним унутрашњим контролама чува најмање пет година од дана престанка дужности овлашћеног лица, извршеног стручног оспособљавања или извршене унутрашње контроле.

Рок за чување података код надлежног царинског органа

Члан 96.

Надлежни царински орган дужан је да податке прикупљене у складу са овим законом чува најмање десет година од дана њиховог прибављања.

Рок за чување података код Управе

Члан 97.

Управа је дужна да податке из евиденција које води у складу са овим законом чува најмање десет година од дана њиховог добијања.

3. Евиденције

Вођење евиденција

Члан 98.

Обвезник води евиденцију података:

1) о странкама, као и пословним односима и трансакцијама из члана 8. овог закона;

2) достављених Управи у складу са чланом 47. овог закона.

Надлежни царински орган води евиденције о:

1) пријављеним и непријављеним преносима физички преносивих средстава плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути преко државне границе;

2) преносима или покушајима преноса физички преносивих средстава плаћања у износу нижем од 10.000 евра у динарима или страној валути преко државне границе ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Садржина евиденција које води обвезник

Члан 99.

Евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама из члана 98. став 1. тачка 1) овог закона садржи:

1) пословно име и правну форму, адресу, седиште, матични број и порески идентификациони број (у даљем тексту: ПИБ) правног лица или предузетника које успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција;

2) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ заступника, пуномоћника или прокуристе који у име и за рачун странке – правног лица, лица страног права, предузетника, траста или лица грађанског права успоставља пословни однос или врши трансакцију, као и врсту и број личног документа, датум и место издавања;

3) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, његовог законског заступника и пуномоћника, као и предузетника који успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција, као и врсту и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања;

4) име и презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште физичког лица које улази у играчницу или приступа сефу;

5) сврху и намену пословног односа, као и информацију о делатности и пословним активностима странке;

6) датум успостављања пословног односа, односно датум и време уласка у играчницу или приступа сефу;

7) датум и време извршења трансакције;

8) износ трансакције и валуту у којој је трансакција извршена;

9) намену трансакције, као и име и презиме и пребивалиште, односно пословно име и седиште лица коме је трансакција намењена;

10) начин вршења трансакције;

11) податке и информације о пореклу имовине која је предмет или која ће бити предмет пословног односа или трансакције;

12) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

13) име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника странке;

14) назив лица грађанског права.

Евиденција података достављених Управи у складу са чланом 47. овог закона садржи податке из става 1. овог члана.

Садржина евиденција које води надлежни царински орган

Члан 100.

Евиденција о пријављеним и непријављеним преносима физички преносивих средстава плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути преко државне границе садржи:

1) име и презиме, пребивалиште, датум и место рођења и држављанство лица које преноси та средства, као и број пасоша, датум и место издавања;

2) пословно име, адресу и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и држављанство власника тих средстава, односно лица за које се врши пренос тих средстава преко државне границе, као и број пасоша, датум и место издавања;

3) пословно име, адресу и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и држављанство примаоца тих средстава;

4) врсту физички преносивих средстава плаћања;

5) износ и валуту физички преносивих средстава плаћања која се преносе;

6) порекло физички преносивих средстава плаћања која се преносе;

7) намену за коју ће та средства бити употребљена;

8) место, датум и време преласка државне границе;

9) превозно средство које се користи за пренос тих средстава;

10) маршруту (земља поласка и датум поласка, земља транзита, земља доласка и датум доласка), транспортно предузеће и референтни број (нпр. број лета);

11) податак о томе да ли су физички преносива средства плаћања пријављена или нису.

Евиденција о преносу физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у износу нижем од 10.000 евра у динарима или страној валути ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма садржи:

1) име, презиме, пребивалиште, датум и место рођења и држављанство лица које пријави или не пријави пренос тих средства;

2) пословно име и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште и држављанство власника тих средстава, односно лица за које се врши пренос тих средстава преко државне границе;

3) пословно име, адресу и седиште правног лица, односно име, презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и држављанство примаоца тих средстава;

4) врсту физички преносивих средстава плаћања;

5) износ и валута физички преносивих средстава плаћања која се преносе;

6) порекло физички преносивих средстава плаћања која се преносе;

7) намену за коју ће та средства бити употребљена;

8) место, датум и време преласка државне границе;

9) превозно средство које се користи за пренос тих средстава;

10) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Садржина евиденција које води Управа

Члан 101.

Евиденција налога за привремено обустављање извршења трансакције садржи:

1) пословно име обвезника коме је издат налог;

2) датум и време издавања налога;

3) износ и валуту трансакције чије извршење је привремено обустављено;

4) име и презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и ЈМБГ физичког лица које тражи извршење трансакције чије извршење је привремено обустављено;

5) име и презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, адресу и седиште правног лица које је прималац средстава, или податке о рачуну на који се средства трансферишу;

6) податке о државном органу који је обавештен о привременом обустављању извршења трансакције.

Евиденција издатих налога за праћење финансијског пословања странке садржи:

1) пословно име обвезника коме је издат налог;

2) датум и време издавања налога;

3) име и презиме, пребивалиште или боравиште, датум и место рођења и ЈМБГ физичког лица односно, пословно име, адресу и седиште правног лица у односу на које је издат налог.

Евиденција о иницијативама из члана 77. овог закона садржи:

1) име и презиме, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, седиште, матични број и ПИБ правног лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

2) податке о трансакцији за коју постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (износ трансакције, валута, датум, односно период извршења трансакције);

3) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

Евиденција података прослеђених надлежним државним органима у складу са чланом 78. овог закона садржи:

1) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, седиште, матични број и ПИБ правног лица у вези са којима је Управа надлежном државном органу доставила податке, информације и документацију;

2) податке о трансакцији за коју постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (износ трансакције, валута, датум, односно време извршења трансакције);

3) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

4) податке о органу коме су ти подаци достављени.

Евиденција података примљених и достављених у складу са чл. 80. и 81. овог закона садржи:

1) назив државе или органа којима Управа доставља или тражи податке, информације и документацију;

2) податке о трансакцијама или лицима о којима Управа доставља или тражи податке из става 1. овог члана.

Садржина евиденција које водe надлежни државни органи

Члан 102.

Евиденција података о прекршајима, привредним преступима и кривичним делима из члана 71. ст. 4–7. овог закона садржи:

1) датум подношења пријаве, подизања оптужнице, односно покретања поступка;

2) име, презиме, датум и место рођења односно пословно име и седиште пријављеног или оптуженог лица, односно лица против кога је покренут поступак;

3) правну квалификацију дела и место, време и начин извршења радње дела;

4) правну квалификацију претходног дела и место, време и начин извршења радње тог дела;

5) врсту и висину привремено или трајно одузете имовинске користи која је прибављена кривичним делом, привредним преступом, односно прекршајем;

6) врсту и висину казне;

7) последњу одлуку донету у поступку у тренутку извештавања;

8) податке о примљеним и послатим замолницама у вези са кривичним делима прања новца и финансирања тероризма или претходним делима;

9) податке о примљеним и послатим захтевима за привремено или трајно одузимање противправне имовинске користи без обзира на врсту кривичног дела, привредног преступа, односно прекршаја;

10) податке о примљеним и послатим захтевима за екстрадицију у вези са кривичним делима прања новца и финансирања тероризма.

Евиденција о прекршајима и изреченим мерама у вршењу надзора из члана 104. овог закона садржи:

1) име, презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, држављанство и ЈМБГ физичког лица, а за одговорно и овлашћено лице у правном лицу и радно место и послове које врши;

2) пословно име, адресу, седиште, матични број и ПИБ правног лица;

3) опис прекршаја, односно недостатака;

4) податке о изреченим мерама.

Евиденција о обавештењима из члана 112. овог закона садржи:

1) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, односно пословно име, седиште, матични број и ПИБ правног лица на које се односе чињенице које су у вези или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма;

2) податке о трансакцији на коју се односе чињенице које су у вези или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма (износ трансакције, валута, датум, односно време извршења трансакције);

3) опис чињеница које су у вези или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма.

Садржина евиденција које води адвокат

Члан 103.

Евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама које води адвокат на основу члана 62. овог закона садржи:

1) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ, врсту, број, место и датум издавања личног документа физичког лица и предузетника, односно пословно име, адресу, седиште, матични број и ПИБ правног лица и предузетника за које адвокат врши услуге;

2) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, ЈМБГ, врсту, број, место и датум издавања личног документа заступника правног лица или законског заступника или пуномоћника физичког лица који у име и за рачун тог правног или физичког лица успоставља пословни однос или врши трансакцију;

3) име, презиме, датум и место рођења и пребивалиште или боравиште стварног власника правног лица за које адвокат врши услугу;

4) сврху и намену пословног односа, као и информацију о делатности странке;

5) датум успостављања пословног односа;

6) датум вршења трансакције;

7) износ трансакције и валуту у којој је трансакција извршена;

8) намену трансакције, као и име и презиме и пребивалиште, односно пословно име и седиште лица коме је трансакција намењена;

9) начин вршења трансакције;

10) податке и информације о пореклу имовине која је предмет или која ће бити предмет пословног односа или трансакције;

11) име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица и предузетника, односно пословно име, адресу и седиште, матични број и ПИБ правног лица и предузетника за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

12) податке о трансакцији у вези са којом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (износ и валута у којој се трансакција врши, датум и време вршења трансакције);

13) информацију о постојању разлога за сумњу да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

X. НАДЗОР

1. Органи надлежни за вршење надзора

Органи надлежни за вршење надзора и њихова овлашћења

Члан 104.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника, адвоката и јавних бележника дужни су да врше:

1) Управа;

2) Народна банка Србије;

3) Комисија за хартије од вредности;

4) државни орган надлежан за инспекцијски надзор у области девизних и мењачких послова и игара на срећу;

5) министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине;

6) Адвокатска комора Србије;

7) министарство надлежно за послове поштанског саобраћаја;

8) Јавнобележничка комора.

Ако орган из става 1. овог члана у вршењу надзора, утврди постојање неправилности или незаконитости у примени овог закона, дужан је да предузме једну од следећих мера:

1) захтева отклањање неправилности и недостатака у року који сам одреди;

2) поднесе захтев надлежном органу за покретање одговарајућег поступка;

3) предузме друге мере и радње за које је законом овлашћен.

Орган из става 1. овог члана, уколико на основу закона даје дозволе за рад обвезника, може привремено или трајно да забрани обављање делатности обвезника у нарочито оправданим случајевима.

Орган из става 1. овог члана приликом вршења надзора спроводи приступ заснован на процени ризика. У вршењу надзора орган из става 1. овог члана је дужан да:

1) има јасну слику о ризицима од прања новца и финансирања тероризма у Републици Србији;

2) има директан и индиректан приступ свим релевантним информацијама о специфичним домаћим и међународним ризицима везаним за странке и услуге обвезника;

3) прилагођава динамику надзора и мере предузете у надзору са ризиком од прања новца и финансирања тероризма код обвезника, као и са процењеним ризиком у Републици Србији.

Процењени ризик од прања новца и финансирања тероризма код обвезника из става 4. овог члана, укључујући и ризик од непримењивања радњи и мера на основу овог закона, орган из става 1. овог члана преиспитује периодично, као и када код обвезника дође до значајне промене управљачке или организационе структуре или начина рада обвезника.

Надлежност Управе у надзору

Члан 105.

Управа врши посредан и непосредан надзор над применом овог закона код обвезника из члана 4. став 1. тач. 9), 13) и 14) овог закона.

Приликом вршења надзора запослени у Управи који се баве пословима надзора се легитимишу службеном легитимацијом и значком.

Посредан надзор спроводи се контролом документације коју обвезници достављају Управи на њен захтев, одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана достављања захтева.

Непосредан надзор покреће се и води по службеној дужности, а спроводи се увидом у пословне књиге и другу документацију обвезника, који врше запослени у Управи.

Ради обављања надзора, Управа сачињава контролне листе, које објављује на званичној интернет страници Управе. Садржај контролних листи се преиспитује најмање два пута годишње.

На поступак непосредног надзора сходно се примењује закон којим се уређује инспекцијски надзор.

Посредан надзор

Члан 106.

Обвезник је дужан да Управи достави податке, информације и документацију који су неопходни за вршење надзора одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана достављања захтева.

У циљу обављања послова из става 1. овог члана може се донети закључак.

Против закључка из става 2. овог члана није дозвољена жалба.

Непосредан надзор

Члан 107.

Непосредан надзор се спроводи на основу плана надзора, који се сачињава на годишњем нивоу. План надзора се означава степеном тајности.

Директор Управе или лице које он одреди, на основу годишњег плана надзора, издаје писмени налог. Надзор почиње уручењем налога за надзор надзираном субјекту, односно лицу које је присутно.

Ако надзирани субјект, односно присутно лице одбија уручење налога, сматра се да надзор почиње показивањем налога и предочавањем његове садржине надзираном субјекту, односно присутном лицу.

Када у складу са законом налог није издат, надзор почиње предузимањем прве радње запосленог у Управи са тим циљем.

Запослени у Управи може о свом доласку обавестити обвезника.

Запослени у Управи је дужан да о извршеном непосредном надзору сачини записник, у року од 15 дана од дана завршетка надзора и достави га обвезнику. Записник садржи налаз и предложене, односно наложене мере.

Обвезник може да достави Управи примедбе на записник из става 6. овог члана у року од 15 дана од дана достављања записника.

Ако запослени у Управи утврди да су примедбе на записник основане, сачињава допуну записника.

Допуна записника доставља се обвезнику, који има право да у року од осам дана од дана достављања допуне записника достави Управи своје примедбе.

Закључак

Члан 108.

Запослени у Управи, у случају када обвезник онемогући вршење непосредног надзора доноси закључак којим се обвезнику налаже да омогући вршење надзора одмах, а најкасније у року од три дана од дана пријема закључка.

Под онемогућавањем вршења непосредног надзора подразумева се:

1) онемогућавање увида у документацију;

2) достављање намерно или грубом непажњом нетачних података;

3) необезбеђивање запосленом у Управи услова за вршење непосредног надзора;

4) недостављање у одређеном року тражених података и документације, којом је обвезник дужан да располаже.

Надлежност Народне банке Србије у надзору

Члан 109.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује пословање банака.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 4) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује пословање друштава за управљање добровољним пензијским фондовима.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 5) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује делатност финансијског лизинга.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 6) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује делатност осигурања.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тач. 10), 11) и 16) овог закона врши Народна банка Србије у складу са законом којим се уређује пружање платних услуга.

Надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 17) овог закона врши Народна банка Србије сходном применом одредаба закона којим се уређује пружање платних услуга које се односе на надзор над платним институцијама, укључујући и предузимање мера према том обвезнику које се могу предузети према платним институцијама у складу с тим законом.

Ако обвезник из члана 4. став 1. тачка 17) овог закона не поступи у складу с мерама које су му изречене у складу са ставом 6. овог члана, Народна банка Србије може донети решење којим се изриче мера забране обављања делатности, а ако је то оправдано код привредних друштава и решење којим утврђује да су испуњени услови за покретање поступка принудне ликвидације над тим друштвом.

Народна банка Србије доставља решења из става 7. овог члана организацији надлежној за вођење регистра привредних субјеката ради уписа одговарајуће промене података, односно ради спровођења поступка принудне ликвидације, и/или брисања субјекта из тог регистра.

Остали органи надлежни за вршење надзора

Члан 110.

Комисија за хартије од вредности врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона, када се ради о кастоди и пословима овлашћене банке, и члана 4. став 1. тач. 3) и 7) овог закона, у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, законом којим се уређује преузимање акционарских друштава и законом којим се регулише пословање инвестиционих фондова.

Државни орган надлежан за инспекцијски надзор у области девизних и мењачких послова и игара на срећу врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тач. 2), 8) и 15) овог закона, у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор.

Министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 12) овог закона, у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор.

Адвокатска комора Србије врши надзор над применом овог закона од стране адвоката.

Mинистарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине врши надзор над применом одредбе члана 46. овог закона.

Министарство надлежно за послове поштанског саобраћаја врши надзор над применом овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 16) овог закона.

Јавнобележничка комора врши надзор над применом овог закона од стране јавних бележника.

Органи надлежни за вршење надзора дужни су да један другом на захтев доставе све податке и информације потребне за вршење надзора над применом овог закона.

2. Обавештавање Управе у вези са надзором

Обавештавање о предузетим мерама у надзору

Члан 111.

Органи из члана 104. овог закона дужни су да о предузетим мерама у извршеном надзору, о утврђеним неправилностима и незаконитостима, као и о другим значајним чињеницама у вези са надзором одмах, у писменој форми, обавесте Управу, као и да доставе примерак донетог акта.

Обавештење из става 1. овог члана садржи податке из члана 102. став 2. овог закона.

Орган који је утврдио неправилности и незаконитости о томе обавештава и друге органе из члана 104. ако су од значаја за њихов рад.

Обавештавање о чињеницама које су у вези са прањем новца и финансирањем тероризма

Члан 112.

Органи надлежни за вршење надзора дужни су да у писменој форми обавесте Управу, ако у вршењу послова из свог делокруга утврде, односно открију чињенице које су или које би могле да буду у вези са прањем новца или финансирањем тероризма.

Податке, информације и документацију у вези са трансакцијама или лицима за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма орган из става 1. овог члана, у сарадњи са Управом може да достави органу стране државе који обавља сродне послове, на његов писмени и образложени захтев или на своју иницијативу.

Орган из става 1. овог члана може да одреди услове и ограничења под којима орган стране државе може користити податке, информације и документацију из става 2. овог члана.

Пријављивање кршења одредаба овог закона

Члан 113.

Орган из члана 104. овог закона је дужан да успостави механизам којим се подстиче пријављивање том органу кршења одредаба овог закона од стране обвезника, односно запослених у обвезнику.

Механизам из става 1. овог члана укључује најмање следеће:

1) поступак за примање пријава о кршењу одредаба овог закона и предузимање активности у вези с тим пријавама;

2) одговарајућу заштиту запосленог код обвезника који пријави кршење одредаба овог закона;

3) одговарајућу заштиту запосленог које је пријављено за кршење одредаба овог закона;

4) заштиту личних података запосленог који пријави кршење одредаба овог закона и запосленог које је пријављено за кршење одредаба овог закона;

5) правила која обезбеђују поверљивост у односу на запосленог који пријави кршење одредаба овог закона, осим ако је то неопходно у циљу истраге или судског поступка.

Обвезник је дужан да интерним актом пропише процедуре за интерно пријављивање за кршење одредаба овог закона кроз посебан и анониман канал комуникације, а у складу са величином обвезника и природом његовог пословања.

3. Доношење препорука и смерница

Члан 114.

Орган из члана 104. овог закона може, самостално или у сарадњи са другим органима, да донесе препоруке, односно смернице за примену одредаба овог закона.

XI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 115.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона у складу са законом којим се уређује пословање банака.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 4) овог закона у складу са законом којим се уређује пословање друштава за управљање добровољним пензијским фондовима.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 5) овог закона у складу са законом којим се уређује делатност финансијског лизинга.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 6) овог закона у складу са законом којим се уређује делатност осигурања.

Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тач. 10), 11) и 16) овог закона у складу са законом којим се уређује пружање платних услуга.

Члан 116.

На кршење одредаба овог закона од стране обвезника из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона када се ради о кастоди и пословима овлашћене банке, члана 4. став 1. тач. 2), 3), 7)–9) и 12–17) овог закона и члана 4. ст. 2. и 3. овог закона, изричу се казне прописане чл. 117–120. овог закона.

Привредни преступи

Члан 117.

Новчаном казном у износу од 1.000.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1) не утврди идентитет стварног власника странке (члан 25. став 1.);

2) не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, или када странка тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 47. ст. 2–6.);

3) не обезбеди овлашћеном лицу услове за вршење послова у складу са овим законом (члан 52. ст. 1. и 2.);

4) не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 73.);

5) привремено не обустави извршење трансакције на основу налога Управе или се за време за које је извршење трансакције привремено обустављено не придржава налога Управе који се односе на ту трансакцију или на лице које врши ту трансакцију (члан 75.);

6) не поступи по налогу Управе да прати финансијско пословање странке, не обавештава Управу о свим трансакцијама и пословима које та странка врши, односно не обавештава је у прописаним роковима (члан 76.);

7) обвезник, односно његови запослени, укључујући и чланове управног, надзорног и другог органа управљања прекрше забрану дојављивања (члан 90.);

8) податке и документацију прибављену у складу са овим законом не чува најмање 10 година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције, односно од последњег приступа сефу или уласка у играчницу (члан 95.);

Новчаном казном у износу од 50.000 до 200.000 динара казниће се за привредни преступ и одговорно лице у правном лицу.

Члан 118.

Новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1) не изради анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма (члан 6.);

2) успостави пословни однос са странком, а да претходно није извршило прописане радње и мере, односно ако је пословни однос успостављен, не раскине га (чл. 7. и 9.);

3) изврши трансакцију а да претходно није извршило прописане мере (чл. 7. и 10.);

4) не прикупи податке о платиоцу и примаоцу плаћања и не укључи их у образац или поруку који прате пренос новчаних средстава током целог пута кроз ланац плаћања (члан 11. став 1.);

5) не провери тачност прикупљених података, на начин прописан у чл. 17–23. овог закона, пре преноса новчаних средстава (члан 11. ст. 6. и 8.);

6) не провери да ли су подаци о платиоцу и примаоцу плаћања укључени у образац или поруку које прате пренос новчаних средстава (члан 12. став 1.);

7) не сачини процедуре за проверу потпуности података из чл. 11. до 15. овог закона (члан 12. став 2.);

8) не провери идентитет примаоца плаћања, осим ако идентитет није већ проверен у складу са чл. 17–23. овог закона (члан 12. став 3.);

9) не сачини процедуре о поступању у случају да пренос новчаних средстава не садржи потпуне информације из члана 11. ст. 3–5. овог закона (члан 13. став 1.);

10) не размотри да ли недостатак тачних и потпуних података из члана 11. ст. 3–5. закона представља основ сумње у прање новца или финансирање тероризма; или не сачини белешку, коју чува у складу са законом (члан 13. став 4.);

11) не обезбеди да сви подаци о платиоцу и примаоцу плаћања буду сачувани у обрасцу или поруци која прати пренос новчаних средстава (члан 14. став 1.);

12) не сачини, користећи приступ заснован на процени ризика, процедуре о поступању у случају да електронска порука којом се преносе новчана средства не садржи податке из члана 11. ст. 3–5. овог закона (члан 14. став 2.);

13) не одбије пренос новчаних средстава, привремено не обустави пренос новчаних средстава и не затражи од платиочевог пружаоца платних услуга податке из члана 11. став 3–5. овог закона који недостају у електронској поруци којом се преносе новчана средства (члан 14. став 3.);

14) не утврди и провери идентитет странке која је физичко лице, законског заступника те странке, пуномоћника странке која је физичко лице и не прибави све прописане податке или их не прибави на прописани начин (члан 17.);

15) утврди и провери идентитет странке на основу квалификованог електронског сертификата супротно одредбама члана 18. овог закона (члан 18. став 1.);

16) не утврди и провери идентитет странке која је предузетник (члан 19. став 1.);

17) не утврди и провери идентитет странке која је правно лице (члан 20. став 1.);

18) не утврди и провери идентитет заступника правног лица и лица страног права (члан 21. став 1.);

19) не утврди и провери идентитет прокуристе или пуномоћника правног лица, лица страног права и предузетника (члан 22.);

20) не утврди и провери идентитет лица грађанског права, лица овлашћеног за заступање тог другог лица или не прибави све прописане податке (члан 23.);

21) не утврди и провери идентитет странке у складу са чланом 24. овог закона (члан 24.);

22) не прибави податке о стварном власнику на прописани начин (члан 25.);

23) не провери идентитет стварног власника странке (члан 25. став 6.);

24) не утврди идентитет корисника животног осигурања (члан 26.);

25) не утврди да ли је корисник осигурања и стварни власник корисника осигурања функционер (члан 26. став 4.);

26) не обавести највише руководство пре исплате осигуране суме и не изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке (члан 26. став 6.);

27) не прикупи податке и информације о пореклу имовине (члан 28.);

28) повери вршење појединих радњи и мера познавања и праћења странке трећем лицу из државе коју су надлежне међународне институције означиле као државу која не примењује или не примењује на адекватан начин међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма (члан 31. став 2.);

29) успостави пословни однос са странком супротно одредбама члана 33. овог закона (члан 33.);

30) не изврши појачане радње и мере познавања и праћења странке из чл. 35–41. овог закона у случајевима када, у складу са одредбама члана 6. овог закона, процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирање тероризма (члан 35. став 2.);

31) код успостављања кореспондентског односа са банком или другом сличном институцијом, која има седиште у страној држави која није на листи држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма који су на нивоу стандарда европске уније или виши, не прибави прописане податке, информације и документацију, односно не прибави их на прописани начин (члан 36. ст. 1. и 3.);

32) у уговору на основу којег се успоставља кореспондентски однос, посебно не утврди и документује обавезе сваке уговорне стране у вези са спречавањем и откривањем прања новца и финансирања тероризма и ако тај уговор не чува у складу са законом (члан 36. став 5.);

33) успостави кореспондентски однос са страном банком или другом сличном институцијом на основу којег та страна институција може користити рачун код обвезника за директно пословање са својим странкама (члан 36. став 6.);

34) не утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер (члан 38. став 1.);

35) не изврши мере и радње прописане чланом 38. ст. 2. и 3. уколико је странка или стварни власник странке функционер (члан 38. ст. 2. и 3.);

36) успостави пословни однос без физичког присуства странке а да претходно није извршило прописане додатне мере (члан 39.);

37) не утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или правно лице које се јавља у власничкој структури странке оф-шор правно лице (члан 40. став 1.);

38) не предузме додатне мере ако је странка или стварни власник странке из оф-шор државе (члан 40.);

39) не примени додатне мере када успоставља пословни однос или врши трансакције са странком из државе коју су надлежне међународне институције означиле као државу која не примењује или не примењује на адекватан начин међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма (члан 41. став 1.);

40) изврши поједностављене мере познавања и праћења странке супротно условима прописаним у члану 42. овог закона (члан 42.);

41) отвори, изда или води анонимни рачун, штедну књижицу на шифру или доносиоца, односно врши друге услуге, које посредно или непосредно омогућавају прикривање идентитета странке (члан 44.);

42) успостави или настави кореспондентски однос са банком која послује или би могла пословати као квази банка или са другом сличном институцијом за коју се основано може претпоставити да може дозволити коришћење својих рачуна квази банци (члан 45.);

43) прими готов новац за плаћање робе и непокретности или услуга у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности, без обзира да ли се плаћање врши једнократно или у више међусобно повезаних готовинских трансакција (члан 46.);

44) не обавести Управу о свакој готовинској трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности (члан 47. став 1.);

45) не обезбеди да се мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма прописане овим законом, у истом обиму спроводе и у њеним пословним јединицама и подређеним друштвима правног лица у његовом већинском власништву, која имају седиште у страној држави (члан 48.);

46) не именује овлашћено лице и његовог заменика за вршење послова у складу са овим законом (члан 49.);

47) не обезбеди да послове овлашћеног лица и заменика овлашћеног лица из члана 49. овог закона обавља лице које испуњава услове прописане чланом 50. овог закона (члан 50.);

48) не изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (члан 69. став 1.);

49) не примењује листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма (члан 69. став 3.);

50) у листу индикатора не унесе индикаторе чије је уношење обавезно у складу са законом и подзаконским актима донетим на основу овог закона (члан 69. став 1.);

51) ако податке, информације и документацију прибављену на основу овог закона не користи само за намене одређене законом (члан 94.);

52) не води евиденције података у складу са овим законом (члан 98. став 1.);

53) евиденције које води у складу са овим законом не садрже све прописане податке (члан 99. став 1.);

Новчаном казном у износу од 10.000 до 150.000 динара казниће се и одговорно лице у правном лицу.

Члан 119.

Новчаном казном у износу од 50.000 до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1) не изради анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона надлежан за надзор над применом закона код тог правног лица, односно та анализа не садржи процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног односа, услуге коју пружа у оквиру своје делатности или трансакције (члан 6. ст. 1. и 2.);

2) не сачини службену белешку или је не чува у складу са законом у случајевима када не може да изврши радње и мере из члана 7. став 1. тач. 1)–4) овог закона (члан 7. став 3.);

3) не прибави све прописане податке или их не прибави на прописани начин приликом утврђивања идентитета странке која је правно лице (члан 20. ст. 2–5.);

4) не прибави писмену изјаву странке уколико посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације (члан 20. став 6.);

5) не прибави све податке на прописани начин приликом утврђивања идентитета заступника странке која је правно лице (члан 21.);

6) не прибави све податке о лицу овлашћеном за заступање лица грађанског права на прописани начин (члан 23.);

7) не прибави прописане податке или их не прибави на прописани начин приликом утврђивања идентитета странке или њеног законског заступника или пуномоћника приликом уласка тог лица у играчницу или приступа сефу (члан 24.);

8) не прати пословање странке са дужном пажњом у обиму и учесталости који одговарају степену ризика утврђеном у анализи ризика из члана 6. овог закона (члан 29.);

9) повери вршење мера познавања и праћења странке трећем лицу без претходне провере да ли то треће лице испуњава услове прописане овим законом или ако је то треће лице утврдило и проверило идентитет странке без њеног присуства (члан 30. ст. 3. и 4.);

10) повери вршење мера познавања и праћења странке трећем лицу када је странка оф-шор правно лице или анонимно друштво или је странка оф-шор правно лице или квази банка (члан 31. ст. 1. и 3.);

11) не предузме додатне мере и радње за отклањање разлога за сумњу у веродостојност документације достављене од трећег лица и не сачини службену белешку о предузетим мерама и радњама (члан 32. ст. 3–5.);

12) уколико не размотри да ли ће убудуће поверавати вршење радњи и мера познавања и праћења странке и не сачини службену белешку о предузетим мерама (члан 32. став 6.);

13) успостави или настави кореспондентски однос са банком или другом сличном институцијом која има седиште у страној држави супротно одредбама члана 36. ст. 2. и 4. овог закона (члан 36. ст. 2. и 4.);

14) не процени ризик од прања новца или финансирања тероризма у складу са чланом 37. ст. 1. и 2. и не предузме додатне мере којима се умањују процењени ризици и управља тим ризицима (члан 37.);

15) не обавести Управу о личном имену и називу радног места овлашћеног лица и његовог заменика, личном имену и називу радног места члана највишег руководства одговорног за примену овог закона као и сваку промену тих података у прописаним роковима (члан 52. став 3.);

16) не обезбеди редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених који обављају послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма (члан 53. ст. 1. и 2.);

17) не изради програм годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених, односно не изради га у прописаним роковима (члан 53. став 3.);

18) не спроводи редовну унутрашњу контролу обављања послова спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма (члан 54.);

19) не утврди поступак којим се при заснивању радног односа на радном месту на коме се примењују одредбе овог закона и прописа донетих на основу овог закона, кандидат за то радно место проверава да ли је осуђиван за кривична дела којима се прибавља противправна имовинска корист или кривична дела повезана са тероризмом или тај поступак не примењује (члан 55.);

20) не предузме неопходне мере како би заштитио овлашћено лице и запослене који спроводе одредбе овог закона од насилних радњи усмерених на њихов физички и психички интегритет (члан 93.).

Новчаном казном у износу од 10.000 до 100.000 динара казниће се и одговорно лице у правном лицу ако изврши неку од радњи из става 1. овог члана.

Прекршаји

Члан 120.

Новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 117. овог закона.

Новчаном казном у износу од 30.000 до 300.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 118. овог закона.

Новчаном казном у износу од 20.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 119. овог закона.

Новчаном казном у износу од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако изврши неку од радњи из чл. 117. и 118. овог закона.

Новчаном казном у износу од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако надлежном царинском органу не пријави физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више у динарима или страној валути које преноси преко државне границе (члан 86. став 1.).

Новчаном казном у износу од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако пријава из члана 86. овог закона не садржи све прописане податке (члан 86. став 2.).

Прекршаји за које одговара адвокат

Члан 121.

Новчаном казном у износу од 10.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај адвокат ако:

1) не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, или када странка тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 58.);

2) не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 59.).

Прекршаји за које одговара јавни бележник

Члан 122.

Новчаном казном у износу од 10.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај јавни бележник ако:

1) не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 64.);

2) не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 65.).

Обавештење о одлуци којом се изриче казна или друга мера

Члан 123.

Орган из члана 104. овог закона је дужан да на својој званичној интернет страници објави обавештење о правноснажној одлуци којом се изриче казна или друга мера обвезнику за кршење одредаба овог закона, и то одмах након што је лице коме је изречена казна или друга мера обавештено о одлуци.

Обавештење из става 1. овог члана садржи податке о врсти и природи кршења одредаба овог закона, као и о идентитету лица према коме је казна или друга мера изречена.

Ако орган из става 1. овог члана процени да је мера објављивања идентитета лица према коме је казна или друга мера изречена, односно његових личних података несразмерна тежини кршења одредаба овог закона, или ако би објава угрозила стабилност финансијског тржишта Републике Србије или истраге која је у току, надзорни орган:

1) одлаже објављивање обавештења из става 1. овог члана до тренутка када разлози из овог става престану да постоје;

2) oбјављује обавештења из става 1. овог члана не наводећи личне податке о лицу коме је изречена казна или друга мера, у ком случају се објављивање личних података може одложити за разуман временски период, под условом да се предвиђа да ће у том периоду разлози за ненавођење личних података престати да постоје;

3) неће објавити обавештење из става 1. овог члана ако процени да поступање из тач. 1) и 2) овог става није довољно да осигура стабилност финансијског тржишта, као и када процени да је објављивање тог обавештења несразмерно тежини изречене казне или друге мере.

Обавештење из става 1. овог члана мора да буде доступно на званичној интернет страници пет година након објављивања. Период у коме су лични подаци доступни на званичној интернет страници је једна година од дана објављивања.

XII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 124.

Обвезник је дужан да радње и мере из чл. 5. и 6. овог закона изврши у односу на странке са којима је пословна сарадња успостављена пре ступања на снагу овог закона у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

Обвезник је дужан да интерна акта из члана 5. став 3, члана 6. став 6, члана 11. став 7, члана 12. став 2, члана 13. став 1, члана 14. став 2, члана 35. став 2, члана 38. став 1, члана 48. став 7. и члана 113. став 3. овог закона донесе у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 125.

Министар доноси прописе из члана 6. став 7, члана 41. став 5, члана 47. ст. 6. и 7, члана 56, члана 71. став 10, члана 73. ст. 6. и 7. и члана 86. став 3. у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Прописи донети на основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС”, бр. 20/09, 72/09, 91/10 и 139/14) примењиваће се до доношења прописа на основу овог закона, осим ако нису у супротности са овим законом.

Члан 126.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС”, бр. 20/09, 72/09, 91/10 и 139/14).

Члан 127.

Управа за спречавање прања новца образована Законом о спречавању прања новца („Службени гласник РС”, број 107/05) наставља са радом у складу са овлашћењима утврђеним овим законом.

Члан 128.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. априла 2018. године.