(„Службени гласник РС“, бр. 26/2001, „Службени лист СРЈ“, бр. 42/2002 – одлука СУС и „Службени гласник РС“, бр. 80/2002, 80/2002 – други закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – одлука УС, 47/2013 и 68/2014 – други закон)
Део први
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1
Порезима на имовину, у смислу овог закона, сматрају се:
1) порез на имовину;
2) порез на наслеђе и поклон;
3) порез на пренос апсолутних права.
Део други
ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ
Предмет опорезивања
Члан 2
Порез на имовину из члана 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: порез на имовину), плаћа се на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на:
1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари;
2) право закупа стана или стамбене зграде конституисано у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање, односно законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на неодређено време;
3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта;
4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина;
5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина;
6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен;
7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа;
8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу.
Непокретностима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се:
1) земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго;
2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).
Кад на непокретности постоји неко од права, односно коришћење или државина, из става 1. тач. 2) до 8) овог члана, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине.
Члан 3
(Брисан)
Порески обвезник
Члан 4
Обвезник пореза на имовину је правно и физичко лице које је на непокретности на територији Републике Србије:
1) ималац права из члана 2. став 1. тач. 1) до 4) овог закона;
2) корисник непокретности у јавној својини из члана 2) став 1. тачка 5) овог закона;
3) држалац непокретности из члана 2. став 1. тач. 6) и 7) овог закона;
4) прималац лизинга из члана 2. став 1. тачка 8) овог закона.
Када су на истој непокретности више лица обвезници, обвезник је свако од тих лица сразмерно свом уделу у односу на целу непокретност.
Када удели обвезника из става 2. овог члана на истој непокретности нису одређени, за сврху опорезивања порезом на имовину сматраће се да су једнаки.
Обвезник пореза на имовину из става 1. овог члана који не води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који не води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:
1) физичко лице које остварује приходе од самосталне делатности у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана (у даљем тексту: предузетник) који порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход;
2) друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
3) предузетник који води пословне књиге – за имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама.
Обвезник пореза на имовину из става 1. овог члана који води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:
1) правно лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
2) огранак и други организациони део страног правног лица који обавља привредну делатност у Републици Србији и који пословне књиге води у складу са прописима Републике Србије;
3) предузетник који води пословне књиге – за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама (у даљем тексту: имовина у пословним књигама), осим предузетника из става 4. тачка 1) овог члана;
4) друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, осим предузетника из става 4. тачка 3) овог члана.
Статус обвезника пореза на имовину не може бити основ за стицање било ког права на непокретности.
Пореска основица
Члан 5
Основица пореза на имовину за непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге је вредност непокретности утврђена у складу са овим законом.
Вредност непокретности из става 1. овог члана утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу изворних прихода јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: орган јединице локалне самоуправе).
Вредност непокретности из става 1. овог члана, осим земљишта, може се умањити за амортизацију по стопи до 1% годишње применом пропорционалне методе, а највише до 40%, почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња, односно последња реконструкција објекта, а на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о висини стопе амортизације која важи на дан 15. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину и која је објављена у складу са овим законом.
Ако скупштина јединице локалне самоуправе не утврди висину стопе амортизације, или је не утврди у складу са овим законом, или је утврди а не објави у складу са ставом 3. овог члана, код утврђивања пореза на имовину вредност непокретности из става 1. овог члана не умањује се за амортизацију.
Члан 6
Вредност непокретности из члана 5. овог закона утврђује се применом следећих елемената:
1) корисна површина;
2) просечна цена квадратног метра (у даљем тексту: просечна цена) одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност.
Корисна површина земљишта је његова укупна површина, а корисна површина објекта је збир подних површина између унутрашњих страна спољних зидова објекта (искључујући површине балкона, тераса, лођа, неадаптираних таванских простора и простора у заједничкој недељивој својини свих власника економски дељивих целина у оквиру истог објекта).
Зоне из става 1. тачка 2) овог члана представљају делове територије јединице локалне самоуправе које надлежни орган јединице локалне самоуправе одлуком може одредити одвојено за насеља према врсти насеља (село, град) и изван насеља или јединствено за насеља и изван насеља, према комуналној опремљености и опремљености јавним објектима, саобраћајној повезаности са централним деловима јединице локалне самоуправе, односно са радним зонама и другим садржајима у насељу (у даљем тексту: зоне).
Јединица локалне самоуправе дужна је да на својој територији одреди најмање две зоне у складу са ставом 3. овог члана.
Просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији јединице локалне самоуправе, утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, на основу цена остварених у промету одговарајућих непокретности по зонама у периоду од 1. јануара до 30. септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: текућа година).
Просечна цена у зони у којој није било најмање три промета (у даљем тексту: зона у којој није било промета) одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, за те непокретности утврђује се на основу просека просечних цена остварених у граничним зонама у којима је у том периоду било најмање три промета одговарајућих непокретности.
Граничне зоне из става 6. овог члана су зоне чије се територије граниче са зоном у којој није било промета, независно од тога којој јединици локалне самоуправе припадају.
Ако ни у граничним зонама из става 7. овог члана није било промета одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину.
Основица пореза на имовину за непокретност обвезника који не води пословне књиге у јединици локалне самоуправе која у складу са овим законом није одредила зоне једнака је основици пореза на имовину за текућу годину те, односно друге одговарајуће непокретности обвезника који не води пословне књиге, за одговарајућу површину.
Члан 6а
За сврху утврђивања основице пореза на имовину, непокретности се разврставају у следеће групе одговарајућих непокретности:
1) грађевинско земљиште;
2) пољопривредно земљиште;
3) шумско земљиште;
4) станови;
5) куће за становање;
6) пословне зграде и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности;
7) гараже и гаражна места.
Ако објекат чини више посебних целина које се у смислу става 1. овог члана могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности.
Објекат који је јединствена целина мешовитог карактера, за потребе утврђивања пореза на имовину, разврстава се у складу са ставом 1. овог члана према претежној намени.
Члан 7
Основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама је фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.
Основицу пореза на имовину пореског обвезника који непокретности у својим пословним књигама не исказује у складу са ставом 1. овог члана чини:
1) за неизграђено земљиште – вредност земљишта;
2) за остале непокретности – вредност објеката увећана за вредност припадајућег земљишта.
Вредност непокретности из става 2. овог члана порески обвезник утврђује проценом према елементима из члана 6. став 1. овог закона.
Изузетно од става 3. овог члана, вредност непокретности је вредност исказана у пословним књигама на последњи дан пословне године обвезника (у даљем тексту: књиговодствена вредност) у текућој години, и то за:
1) експлоатациона поља и експлоатационе објекте;
2) објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање делатности;
3) објекте за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, осим трговине и управљања;
4) објекте за производњу гаса;
5) објекте за производњу паре, топле воде, хладног ваздуха и леда;
6) објекте за третман и одлагање отпада;
7) објекте у којима се одвијају процеси неопходни за поновну употребу материјала;
8) складишне и стоваришне објекте.
Непокретности из става 4. овог члана опредељују се према њиховој намени у складу са прописима којима се уређује класификација делатности.
За непокретности из става 4. овог члана које обвезник у пословним књигама исказује посебно од вредности припадајућег земљишта, осим експлоатационих поља, основицу пореза на имовину чини збир књиговодствених вредности објеката и вредности припадајућих земљишта које су процењене у складу са ставом 3. овог члана.
Ако обвезник вредност земљишта и вредност објеката из става 4. овог члана не исказује посебно у својим пословним књигама, основица пореза на имовину за земљиште и објекат који се на њему налази, као јединствену целину, чини вредност земљишта утврђена у складу са ставом 3. овог члана увећана за грађевинску вредност објекта процењену од стране овлашћеног вештака грађевинске струке са стањем на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.
Изузетно од ст. 1. до 7. овог члана, основица пореза на имовину за жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне објекте, као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које су смештене мреже намењене протоку воде (за пиће, атмосферске, отпадне и др.), водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса, нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично, је књиговодствена вредност објеката на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.
За непокретност коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година), основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 8. и става 10. овог члана.
Обвезник из члана 4. став 1. тачка 2) овог закона који води пословне књиге основицу пореза на имовину за непокретности чији је држалац утврђује у складу са чл. 5, 6. и 6а овог закона.
Припадајућим земљиштем, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се катастарска парцела земљишта на којој се налази објекат или његов део, односно део земљишта одређен границом (међом) – ако такав део постоји.
Члан 7а
Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акт којим се утврђују просечне цене одговарајућих непокретности у зонама у складу са чланом 6. ст. 5. и 6. овог закона до 30. новембра сваке текуће године, на начин на који се објављују њени општи акти.
У случају из члана 6. став 8. овог закона јединица локалне самоуправе дужна је да, до истека рока из става 1. овог члана, објави просечне цене одговарајућих непокретности на основу којих је за текућу годину утврђена основица пореза на имовину за непокретности обвезника који не воде пословне књиге и то у зони која је, према одлуци надлежног органа те јединице локалне самоуправе, утврђена као најопремљенија у смислу члана 6. став 3. овог закона (у даљем тексту: најопремљенија зона).
У случају из члана 6. став 8. овог закона обвезници који воде пословне књиге за потребе утврђивања основице пореза на имовину просечне цене из става 2. овог члана множе коефицијентима које утврђује јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, за сваку зону на својој територији, а који не могу бити већи од:
1) 1,00 – за непокретности у најопремљенијим зонама;
2) 0,80 – за непокретности у зонама које се у тој јединици локалне самоуправе граниче са зонама из тачке 1) овог става;
3) 0,40 – за непокретности у зонама сеоских насеља;
4) 0,30 – за непокретности у зонама изван сеоских и градских насеља;
5) 0,60 – за остале зоне у тој јединици локалне самоуправе.
Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акте којима се утврђују зоне, најопремљеније зоне, као и коефицијенти за непокретности у зонама, до 30. новембра текуће године на начин из става 1. овог члана, као и сваку промену тих аката.
Ако јединица локалне самоуправе до истека рока из става 4. овог члана не објави коефицијенте за непокретности у зонама или их утврди преко максималног износа из става 4. овог члана, у случају из члана 6. став 8. овог закона основица пореза на имовину утврдиће се применом коефицијента из става 4. овог члана за непокретности у одговарајућој зони.
Ако јединица локалне самоуправе не објави акт којим утврђује просечне цене одговарајућих непокретности у зонама до 30. новембра текуће године, као и акт којим утврђује зоне и најопремљеније зоне у складу са ставом 4. овог члана, основица пореза на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге је књиговодствена вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.
Јединица локалне самоуправе дужна је да акте из члана ст. 1. до 4. овог члана и одлуку о стопама пореза на имовину објави и на својој интернет страни.
Основица пореза на имовину за непокретности за које обвезник није поднео пореску пријаву утврђује се упоређивањем са основицом пореза на имовину у пореској години за одговарајуће непокретности обвезника који води, односно који не води пословне књиге, као и других података којима располаже надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Члан 8
(Брисан)
Члан 9
Државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни су да на захтев органа јединице локалне самоуправе, у року од 15 дана од дана пријема захтева, доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање пореза на имовину.
Орган јединице локалне самоуправе не плаћа таксе, накнаде и друге трошкове, за податке које прибавља од органа из става 1. овог члана за потребе утврђивања пореза на имовину.
Настанак пореске обавезе
Члан 10
Обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.
Пореске стопе
Члан 11
Стопе пореза на имовину износе:
1) на права на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге – до 0,4%
2) на права на земљишту код обвезника који не води пословне књиге – до 0,30%
3) на права на непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге, осим на земљишту:
На пореску основицу
Плаћа се на име пореза
(1) до 10.000.000 динара
До 0,40%
(2) од 10.000.000 до 25.000.000 динара
порез из подтачке (1) + до 0,6% на износ преко 10.000.000 динара
(3) од 25.000.000 до 50.000.000 динара
порез из подтачке (2) + до 1,0% на износ преко 25.000.000 динара
(4) преко 50.000.000 динара
порез из подтачке (3) + до 2,0% на износ преко 50.000.000 динара
У случају да скупштина јединице локалне самоуправе не утврди висину пореске стопе, или је утврди преко максималног износа из става 1. овог члана, порез на имовину утврдиће применом највише одговарајуће пореске стопе из става 1. овог члана на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, односно обвезника који не води пословне књиге.
Пореска ослобођења
Члан 12
Порез на имовину не плаћа се на непокретности:
1) у јавној својини које користе директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, према прописима којима се уређује буџетски систем, осим јавних предузећа;
2) дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом реципроцитета;
3) у својини традиционалних цркава и верских заједница и других цркава и верских заједница регистрованих у складу са законом којим се уређује правни положај цркава и верских заједница, које су намењене и искључиво се користе за обављање богослужбене делатности;
4) које су од надлежног органа проглашене културним или историјским споменицима – на непокретности у целини, односно на посебне делове, који служе за ове намене;
5) (брисана)
6) пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени – пет година, рачунајући од почетка привођења намени;
7) путеве, пруге и друга добра у општој употреби у јавној својини, према прописима којима се уређује јавна својина, као и на изграђене обале за пристајање пловила (кејске зидове и слично), бродске преводнице, маневарску површину и полетно слетне стазе на аеродромима;
7а) водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар катастра водног добра, односно катастра водних објеката, осим на објекте за узгој риба (рибњаке);
8) земљиште – за површину под објектом на који се порез плаћа, осим на земљиште под складишним или стоваришним објектом;
9) склоништа људи и добара од ратних дејстава;
10) објекте обвезника пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, односно обвезника коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;
11) објекте, односно делове објеката који у складу са прописима непосредно служе за обављање комуналних делатности;
12) за које је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да се неће плаћати порез на имовину.
Порез на имовину на територији јединице локалне самоуправе не плаћа обвезник кад укупна основица за све његове непокретности на тој територији не прелази износ од 400.000 динара.
Одредбе става 1. тач. 2) до 11) и става 2. овог члана не примењују се на непокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода.
Трајним давањем другим лицима, у смислу става 3. овог члана, сматра се свако уступање непокретности другом лицу уз накнаду, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана.
Порез на имовину не плаћа обвезник – ималац права на непокретности из члана 2. овог закона, коју без накнаде уступи на коришћење лицу прогнаном после 1. августа 1995. године, ако прогнано лице и чланови његовог породичног домаћинства не остварују приходе, изузев прихода од земљишта које је предмет опорезивања.
Порез на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге, које од настанка пореске обавезе исказује у својим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји, не плаћа се за годину у којој је пореска обавеза настала, као ни за годину која следи тој години.
У случају из члана 7. став 7. овог закона обвезник нема право на пореско ослобођење из става 1. тачка 8) овог члана.
Порески кредити
Члан 13
Утврђени порез на згради или стану у којем станује обвезник умањује се за 50%, а највише 20.000 динара.
Ако на једној згради или стану има више обвезника, право на умањење утврђеног пореза има сваки обвезник који у тој згради или стану станује, у висини сразмерној његовом уделу у праву на тој згради или стану у односу на износ за који се порез умањује, у складу са ставом 1. овог члана.
Утврђени порез на права на зграде и станове површине до 60 м2, који нису на градском грађевинском земљишту, односно на земљишту у грађевинском подручју и не дају се у закуп, а у којима станују само лица старија од 65 година, умањује се за 75%.
Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода чланова те заједнице.
Део трећи
ПОРЕЗ НА НАСЛЕЂЕ И ПОКЛОН
Предмет опорезивања
Члан 14
Порез на наслеђе и поклон плаћа се на право својине и друга права на непокретности из члана 2. став 1. овог закона, које наследници наследе, односно поклонопримци приме на поклон.
Порез на наслеђе и поклон плаћа се и на наслеђени, односно на поклон примљени:
1) готов новац;
2) штедни улог;
3) депозит у банци;
4) новчано потраживање;
5) право интелектуалне својине;
6) право својине на возилу, пловилу, односно ваздухоплову и другим покретним стварима.
Поклоном, у смислу овог закона, сматра се и пренос без накнаде имовине правног лица, која је предмет опорезивања у складу са одредбама ст. 1, 2. и 4. до 6. овог члана.
Поклоном, у смислу овог закона, не сматра се:
1) пренос без накнаде права на непокретностима и покретним стварима из ст. 1. до 3. овог члана на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са прописима којима се уређује порез на додату вредност, независно од постојања уговора о поклону;
2) приход физичког лица по основима који су изузети из дохотка за опорезивање, односно који је предмет опорезивања порезом на доходак грађана, у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана;
3) приход правног лица који се укључује у обрачун основице за опорезивање порезом на добит правних лица, у складу са законом којим се уређује опорезивање добити правних лица.
Од опорезивања по овом закону изузима се пренос добитка у игри на срећу са организатора игре на добитника.
Од опорезивања порезом на наслеђе и поклон изузима се наслеђе, односно поклон, и то:
1) удела у правном лицу, односно хартија од вредности;
2) мопеда, мотокултиватора, трактора, радних машина, државних ваздухоплова, односно ваздухоплова без сопственог погона;
3) новца, права, односно ствари из ст. 2. и 3. овог члана, које наследник наследи, односно поклонопримац прими на поклон, од истог лица, за вредност наслеђа односно поклона, до 100.000 динара у једној календарској години по сваком од тих основа.
Порески обвезник
Члан 15
Обвезник пореза на наслеђе и поклон је резидент и нерезидент Републике Србије који наследи или на поклон прими право из члана 14. став 1. овог закона на непокретности која се налази на територији Републике Србије.
Обвезник пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона је резидент Републике Србије за предмет који се налази на територији Републике Србије, или у иностранству.
Обвезник пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона је нерезидент Републике Србије за предмет који се налази на територији Републике Србије.
За сврху опорезивања порезом на наслеђе и поклон и порезом на пренос апсолутних права, у погледу резидентства правног лица примењују се одредбе закона којим се уређује порез на добит правних лица, а у погледу резидентства физичког лица – одредбе закона којим се уређује порез на доходак грађана.
Пореска основица
Члан 16
Основица пореза на наслеђе је тржишна вредност наслеђене имовине, умањена за износ дугова, трошкова и других терета које је обвезник дужан да исплати или на други начин измири из наслеђене имовине, на дан настанка пореске обавезе.
Основица пореза на поклон је тржишна вредност на поклон примљене имовине, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежна организациона јединица Пореске управе (у даљем тексту: порески орган).
Настанак пореске обавезе
Члан 17
Пореска обавеза у односу на наслеђе настаје даном правоснажности решења о наслеђивању, осим ако је овим законом друкчије уређено.
Пореска обавеза у односу на поклон настаје даном закључења уговора о поклону, а ако уговор није закључен у писменој форми – даном пријема поклона, осим ако је овим законом друкчије уређено.
Ако је на непокретности која је предмет наслеђивања или поклона конституисано право плодоуживања, пореска обавеза настаје даном престанка тог права, осим када је наследник односно поклонопримац лице које је по одредбама овог закона ослобођено обавезе плаћања пореза на наслеђе и поклон.
Ако се према закону, односно решењу о наслеђивању продаја наслеђених, односно на поклон примљених покретних ствари из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона може вршити само на основу одобрења надлежног органа или по протеку одређеног рока, пореска обавеза настаје даном правоснажности решења о дозволи продаје, односно даном продаје ствари.
Ако уговор о поклону, решење о наслеђивању, одлука суда, односно други правни основ преноса права из члана 14. овог закона, нису пријављени у смислу члана 35. овог закона, или су пријављени неблаговремено, сматраће се да је пореска обавеза настала даном сазнања надлежног пореског органа за наслеђивање или поклон ствари, права или новца или признавање права која су предмет опорезивања према члану 14. овог закона.
Пореске стопе
Члан 18
Стопе пореза на наслеђе и поклон су пропорционалне.
Члан 19
Обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у другом наследном реду по законском реду наслеђивања (у даљем тексту: наследни ред), порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 1,5%.
Обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у трећем и даљем наследном реду, односно обвезници који са оставиоцем, односно поклонодавцем нису у сродству, порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 2,5%.
Пореска ослобођења
Члан 20
(Брисан)
Члан 21
Порез на наслеђе и поклон не плаћа:
1) наследник првог наследног реда, супружник и родитељ оставиоца, односно поклонопримац првог наследног реда и супружник поклонодавца;
2) наследник, односно поклонопримац пољопривредник другог наследног реда који наслеђује, односно прима на поклон имовину која му служи за обављање пољопривредне делатности, ако је са оставиоцем, односно поклонодавцем непрекидно живео у домаћинству најмање једну годину пре смрти оставиоца, односно пре пријема поклона;
3) наследник, односно поклонопримац другог наследног реда – на један наслеђени, односно на поклон примљени стан, ако је са оставиоцем, односно поклонодавцем непрекидно живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре смрти оставиоца, односно пре пријема поклона;
4) поклонопримац – на имовину која му је уступљена у оставинском поступку, коју би наследио да се наследник – поклонодавац одрекао наслеђа;
5) фондација, на наслеђену или на поклон примљену имовину која служи искључиво за остваривање општекорисног циља ради кога је фондација основана;
5а) задужбина, односно удружење, основано ради остваривања општекорисног циља у смислу закона који уређује задужбине, регистровано у складу са законом – на наслеђену или на поклон примљену имовину која служи искључиво за намене за које је та задужбина, односно удружење основано;
6) наследник, односно поклонопримац амбулантних возила, специјалних путничких возила за обуку кандидата за возаче са уграђеним дуплим ножним командама, као и путничких возила за такси и „рент а кар“ који су посебно означени;
6а) се на поделу имовине која је заједнички стечена од стране супружника за време трајања брака, која се врши између бивших супружника чиме се уређују њихови имовински односи у вези са разводом брака;
7) (брисана)
8) Република Србија, аутономна покрајина, односно јединице локалне самоуправе, као наследник, односно поклонопримац;
тач. 9)-11) (брисане)
12) прималац донације по међународном уговору који је закључила Република Србија, када је тим уговором уређено да се на добијен новац, ствари или права, неће плаћати порез на поклон;
13) се на имовину примљену од Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
Ако наследник, односно поклонопримац из става 1. тачка 2) овог члана промени занимање пре истека пет година од дана када је наследио, односно примио на поклон имовину, дужан је да о промени занимања поднесе пријаву надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана настанка промене.
У случају престанка обављања такси или „рент а кар“ делатности, као и у случају поклона или отуђења на други начин без накнаде путничког возила прибављеног за обављање тих делатности пре истека рока од пет година од дана набавке, обвезник пореза је дужан да то пријави надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана престанка обављања делатности, поклона односно отуђења, да плати порез на наслеђе и поклон који би био дужан да плати да није користио пореску олакшицу и камату која се плаћа због доцње у плаћању пореза, од дана набавке до дана пријављивања.
У случају из става 2. овог члана наследник, односно поклонопримац плаћа порез на наслеђе и поклон по стопи из члана 19. став 1. овог закона.
Када наследник, односно поклонопримац другог наследног реда стиче од оставиоца, односно поклонодавца из става 1. тачка 3) овог члана истовремено више од једног стана, порез на наслеђе и поклон не плаћа се на онај од наслеђених, односно на поклон примљених станова у коме је наследник, односно поклонопримац имао пребивалиште на дан смрти оставиоца, односно на дан пријема поклона, а ако ни у једном од тих станова није имао пребивалиште – на стан који је најмање површине.
Стицање имовине у оставинском поступку пријемом уступљеног наследног дела, сматра се поклоном у смислу овог закона.
Порески кредит
Члан 22
Резидент Републике Србије који наследи, односно на поклон прими, предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона који се налази у иностранству, на које наслеђе, односно поклон, је у држави на чијој територији се тај предмет налази порез плаћен, има право на умањење пореза на наслеђе и поклон у Републици Србији утврђеног према одредбама овог закона, у висини пореза на наслеђе, односно на поклон, плаћеног у тој држави, а највише до износа који би се платио применом одредаба овог закона, на наслеђе, односно на поклон, остварен у тој држави.
Део четврти
ПОРЕЗ НА ПРЕНОС АПСОЛУТНИХ ПРАВА
Предмет опорезивања
Члан 23
Порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду:
1) права својине на непокретности;
2) права интелектуалне својине;
3) (брисана)
4) права својине на моторном возилу – осим на мопеду, мотокултиватору, трактору и радној машини, права својине на пловилу, односно права својине на ваздухоплову са сопственим погоном – осим државног;
5) права коришћења грађевинског земљишта.
тач. 6)-7) (брисане)
Порез на пренос апсолутних права плаћа се и код давања грађевинског земљишта у јавној својини у закуп, у складу са законом који уређује планирање и изградњу, на период дужи од једне године или на неодређено време, ради изградње објеката.
Члан 24
Преносом уз накнаду, који је предмет опорезивања порезом на пренос апсолутних права, сматра се и:
1) стицање права својине и других права из члана 23. овог закона на основу правоснажне судске одлуке или другог акта државног, односно другог надлежног органа са јавним овлашћењем;
2) стицање права својине одржајем;
3) пренос уз накнаду целокупне имовине правног лица;
4) продаја стечајног дужника као правног лица – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио, или је преузео само део тих обавеза.
Члан 24а
Од опорезивања порезом на пренос апсолутних права изузима се:
1) пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и 24. овог закона на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност;
2) пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и 24. овог закона по основу расподеле ликвидационог остатка, који се опорезује у складу са законом који уређује опорезивање дохотка грађана, односно добити правних лица;
3) пренос апсолутног права из члана 23. овог закона са правног претходника на правног следбеника у статусној промени, у складу са законом којим се уређују привредна друштва;
4) замена моторног возила, пловила, односно ваздухоплова извршена у гарантном року у складу са условима из гаранције, ако стране између којих се замена врши, поред моторног возила, пловила или ваздухоплова који се замењују, не дају другој страни и доплату у новцу или накнаду у другом облику;
5) стицање права својине на посебним деловима непокретности деобом сувласничке заједнице између сувласника у сразмери са њиховим сувласничким деловима на дан деобе;
6) пренос апсолутних права по основу експропријације.
Порески обвезник
Члан 25
Обвезник пореза на пренос апсолутних права је продавац, односно преносилац права из члана 23. став 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона.
У случају из члана 23. став 1. тачка 5) и став 2. овог закона, обвезник пореза на пренос апсолутних права је лице коме се даје на коришћење, односно у закуп грађевинско земљиште.
Кад се апсолутно право преноси по основу уговора о доживотном издржавању, обвезник пореза је давалац издржавања.
У случају из члана 24. овог закона, обвезник пореза на пренос апсолутног права је лице које стиче апсолутно право.
Кад се апсолутно право преноси по основу уговора о размени, обвезник пореза одређује се у складу са ст. 1. до 4. овог члана за свако апсолутно право из чл. 23. и 24. овог закона које је предмет размене.
Члан 26
Лице – резидент Републике Србије обвезник је пореза на пренос апсолутних права из члана 23. став 1. тачка 2) овог закона за пренос остварен у Републици Србији и ван њене територије.
Лице – нерезидент Републике Србије обвезник је пореза на пренос апсолутних права из члана 23. став 1. тачка 2) овог закона само за пренос остварен на територији Републике Србије.
Порез на пренос апсолутних права у осталим случајевима из чл. 23. и 24. овог закона плаћа се на пренос тих права, односно на давање грађевинског земљишта у закуп из члана 23. став 2. овог закона, остварен на територији Републике Србије.
Пореска основица
Члан 27
Основица пореза на пренос апсолутних права је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности.
Уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве поднете у складу са одредбом члана 36. став 1. овог закона, односно од дана сазнања надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне вредности.
Ако порески орган у року из става 2. овог члана не утврди пореску основицу у висини тржишне вредности, пореску основицу чини уговорена цена.
У случају из члана 23. став 1. тач. 4) и 5) и став 2. овог закона, пореску основицу чини тржишна вредност права која се преносе, односно дају у закуп, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежни порески орган.
Код преноса апсолутних права из члана 24. тачка 4) овог закона пореска основица је:
1) тржишна вредност коју утврђује надлежни порески орган у складу са ставом 4. овог члана – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио;
2) разлика између тржишне вредности из тачке 1) овог става и вредности преузетих обавеза на дан закључења уговора – ако је купац преузео део обавеза правног лица које је купио.
У случају преноса апсолутног права који није обухваћен одредбама ст. 1. до 5. овог члана, пореску основицу чини тржишна вредност апсолутног права, коју утврђује надлежни порески орган.
Члан 28
Код размене права из чл. 23, 24. и 24а овог закона, пореска основица се утврђује за свако право које је предмет размене, у складу са одредбом члана 27. овог закона.
Настанак пореске обавезе
Члан 29
Пореска обавеза настаје даном закључења уговора о преносу апсолутних права, односно о давању грађевинског земљишта у закуп из члана 23. став 2. овог закона.
Кад је предмет уговора из става 1. овог члана непокретност као будућа ствар, пореска обавеза настаје примопредајом, односно ступањем у посед непокретности.
Кад није сачињен пуноважан уговор о преносу права на непокретности, у смислу закона којим се уређује промет непокретности, сматраће се да је пореска обавеза настала даном када је стицалац права на непокретности ступио у посед непокретности.
Ако се пренос апсолутних права врши по основу уговора о доживотном издржавању, пореска обавеза настаје даном смрти примаоца издржавања, односно даном смрти сауговарача ако је доживотно издржавање уговорено у корист трећег лица, а уговором није одређено да својина прелази на даваоца издржавања у тренутку смрти трећег лица.
Ако се пренос апсолутног права врши на основу одлуке суда, односно решења надлежног управног органа, пореска обавеза настаје даном правоснажности те одлуке, односно даном коначности тог решења, осим у случају из става 2. овог члана.
Код стицања права својине одржајем (члан 24. тачка 2) овог закона), пореска обавеза настаје даном правоснажности судске одлуке којом је то право утврђено.
Ако уговор о преносу апсолутног права, уговор о закупу, одлука суда, односно решење надлежног управног органа или други правни основ преноса права из чл. 23. и 24 овог закона, нису пријављени или су пријављени неблаговремено, сматраће се да је пореска обавеза настала даном сазнања надлежног пореског органа за пренос.
Пореске стопе
Члан 30
Стопа пореза на пренос апсолутних права износи 2,5%.
Пореска ослобођења
Члан 31
Порез на пренос апсолутних права не плаћа се:
1) кад се апсолутно право преноси ради измирења обавеза по основу јавних прихода, у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација;
2) кад се преноси право својине на непокретности дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом реципроцитета;
3) код улагања апсолутних права у капитал привредног друштва – резидента Републике Србије, у складу са законом којим се уређују привредна друштва;
4) кад физичко лице откупом стамбене зграде или стана у друштвеној, односно државној својини са станарским правом, односно правом дугорочног закупа, стекне својину или сусвојину на тој згради, или стану, сразмерно учешћу друштвеног, односно државног капитала у укупном капиталу преносиоца права;
5) на размену земљишта којом најмање једно правно или физичко лице коме је пољопривреда претежна делатност, односно занимање прибавља пољопривредно или шумско земљиште ради његовог груписања;
6) кад се право својине на непокретности преноси на даваоца доживотног издржавања – супружника, односно лице које се у односу на примаоца издржавања налази у првом наследном реду, на део непокретности који би давалац издржавања по закону наследио у моменту закључења уговора;
7) (брисана)
8) на пренос уз накнаду амбулантних возила, специјалних путничких возила за обуку кандидата за возаче са уграђеним дуплим ножним командама, као и путничких возила за такси и „рент а кар“ који су посебно означени;
8а) код продаје правног лица као стечајног дужника – у сразмери са учешћем друштвеног, односно државног капитала у укупном капиталу тог правног лица;
9) (брисана)
9а) на пренос апсолутног права из чл. 23. или 24. овог закона на имовини или делу имовине субјекта приватизације, укључујући и имовину, односно део имовине субјекта приватизације у реструктурирању, са субјекта приватизације на купца имовине у поступку приватизације, по прописима којима се уређује приватизација;
тач. 9б)-11) (брисане)
12) на успостављање режима својине на земљишту који је био пре ступања на снагу одлуке о одређивању тог земљишта као градског грађевинског земљишта на захтев ранијег сопственика или његовог законског наследника, односно на утврђивање права коришћења неизграђеног осталог грађевинског земљишта у државној својини ранијем сопственику или његовом законском наследнику, у складу са условима и по поступку прописаним Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 47/03, 34/06 и 39/09 – УС);
12а) на стицање имовине, односно на остваривање обештећења по закону којим се уређује враћање одузете имовине и обештећење за одузету имовину, односно по закону којим се уређује враћање (реституција) имовине црквама и верским заједницама;
12б) код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња;
12в) код стицања права својине на земљишту по основу комасације;
13) када је обвезник Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе;
14) када је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да се неће плаћати порез на пренос апсолутних права.
У случају престанка обављања такси или „рент а кар“ делатности, као и у случају продаје или отуђења уз накнаду на други начин путничког возила прибављеног за обављање тих делатности пре истека рока од пет година од дана набавке, стицалац права својине на путничком возилу је дужан да то пријави надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана престанка обављања делатности, продаје односно отуђења, а обвезник пореза – да плати порез на пренос апсолутних права који би био дужан да плати да није користио пореску олакшицу и камату која се плаћа због доцње у плаћању пореза, од дана набавке до дана пријављивања.
Лице на које је пренето право својине на путничком возилу за такси или „рент а кар“ који је посебно означен, солидарни је јемац за измирење пореске обавезе на пренос апсолутних права у случају из става 2. овог члана.
Одредба става 1. тачка 3) овог члана не примењује се на пренос права својине на моторном возилу, пловилу, односно ваздухоплову.
Члан 31а
Порез на пренос апсолутних права не плаћа се на пренос права својине на стану или породичној стамбеној згради (у даљем тексту: стан), односно својинском уделу на стану или породичној стамбеној згради физичком лицу које купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана), за површину која за купца првог стана износи до 40 м2 и за чланове његовог породичног домаћинства који од 1. јула 2006. године нису имали у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије до 15 м2 по сваком члану (у даљем тексту: одговарајући стан), под условом да:
1) је купац првог стана пунолетни држављанин Републике Србије, са пребивалиштем на територији Републике Србије;
2) купац првог стана од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу кога купац стиче први стан, није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије.
Ако купац првог стана купује својински удео на стану, право на пореско ослобођење из става 1. овог члана остварује се у сразмери са својинским уделом у односу на површину до 40 м2, односно до 15 м2.
Породичним домаћинством купца првог стана, у смислу става 1. овог члана, сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода купца првог стана, његовог супружника, купчеве деце, купчевих усвојеника, деце његовог супружника, усвојеника његовог супружника, купчевих родитеља, његових усвојитеља, родитеља његовог супружника, усвојитеља купчевог супружника, са истим пребивалиштем као купац првог стана.
Ако је површина стана који купац првог стана купује већа од површине одговарајућег стана из става 1. овог члана, порез се плаћа на пренос права својине на разлику површине купљеног и површине одговарајућег стана.
Члан 31б
Право на пореско ослобођење у складу са одредбама члана 31а овог закона нема обвезник који право својине на стану преноси:
1) лицу на основу чије прве куповине стана је једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбама овог става и члана 31а овог закона;
2) члану породичног домаћинства купца првог стана за кога је једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбама овог става и члана 31а овог закона.
Надлежни порески орган води евиденцију о уговорима о купопродаји станова за које је тај орган утврдио право на пореско ослобођење у складу са одредбама става 1. овог члана и члана 31а овог закона, о износима пореза на пренос апсолутних права који због тога нису наплаћени на територији јединице локалне самоуправе, о купцима првог стана и о члановима њиховог породичног домаћинства за које је то право искоришћено.
Надлежни порески орган је дужан да тромесечно, у року од двадесет дана по истеку тромесечја, Министарству финансија – организационој јединици надлежној за послове буџета, доставља извештај о износима пореза из става 2. овог члана, у претходном тромесечју.
Део пети
УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ
Члан 32
Утврђивање и наплата пореза на имовину, пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права врши се на начин одређен овим законом.
У погледу начина утврђивања, поступка по правним лековима, начина и рокова плаћања пореза, камате, повраћаја пореза, застарелости наплате, принудне наплате, казнених одредаба и осталог што није посебно уређено овим законом, примењује се закон којим се уређује порески поступак и пореска администрација.
Утврђивање пореза
Члан 33
Утврђивање пореза на имовину, пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права врши се на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореских обвезника и других података којима орган надлежан за утврђивање, наплату и контролу пореза располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе.
Промене у току пореске године од значаја за висину обавезе по основу пореза на имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину, осим у случају из члана 12. став 3. овог закона.
Члан 33а
За сврху опорезивања порезом на наслеђе и поклон, односно порезом на пренос апсолутних права, наслеђе и поклон који су остварени – примљени у страној валути, односно пренос апсолутних права извршен уз накнаду у страној валути, конвертује се из стране валуте у динар, на дан настанка пореске обавезе, по курсу за конверзију износа из стране валуте у динар уређеним законом којим су уређени порески поступак и пореска администрација.
Члан 34
За имовину коју стекне, започне или престане да користи у току године, или му по другом основу настане или престане пореска обавеза, обвезник пореза на имовину подноси пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка такве промене.
За имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са ставом 1. овог члана, обвезник који води пословне књиге дужан је да до 31. марта сваке пореске године поднесе пореску пријаву са утврђеним порезом за ту годину.
За имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са ставом 1. овог члана, обвезник који не води пословне књиге дужан је да поднесе пореску пријаву до 31. јануара пореске године – ако је на тој имовини дошло до промена од утицаја на висину пореске обавезе о којима нису садржани подаци у поднетој пријави.
Ако физичко лице у току пореске године постане обвезник који води пословне књиге дужно је да у року од 30 дана од дана настале промене поднесе пореску пријаву за непокретности које чине имовину у његовим пословним књигама.
Предузетник који води пословне књиге дужан је да за имовину коју у току пореске године престане да евидентира у пословним књигама поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од настале промене.
Обавезу из става 5. овог члана има и предузетник који у току пореске године престане да буде обвезник који води пословне књиге.
Пореска пријава из овог члана подноси се и за имовину за коју обвезник испуњава услове за пореско ослобођење.
Пореска пријава из овог члана подноси се органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази.
Члан 35
Обвезник пореза на наслеђе и поклон дужан је да поднесе пореску пријаву, са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе у смислу члана 17. ст. 1. до 4. овог закона.
Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу у општини на чијој територији се налази непокретност коју порески обвезник наслеђује или прима на поклон.
Ако обвезник наслеђује или на поклон прима покретне ствари, односно права из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона, пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији обвезник – физичко лице има пребивалиште, односно боравиште, односно пореском органу у општини на чијој је територији обвезник – правно лице има седиште.
Ако обвезник из става 3. овог члана нема пребивалиште, односно боравиште, односно нема седиште у Републици Србији, пријава се подноси пореском органу у општини на чијој се територији налази предмет наслеђа, односно поклона, или пореском органу у општини у којој је оставилац, односно поклонодавац имао, или има пребивалиште, односно седиште.
Ако обвезник наслеђује или прима на поклон истовремено непокретност и покретне ствари, односно права из члана 14. овог закона, пореску пријаву подноси пореском органу из става 3, односно става 4. овог члана.
Члан 36
Обвезник пореза на пренос апсолутних права дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе у смислу члана 29. ст. 1. до 6. овог закона, са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза.
Обвезник пореза на пренос апсолутних права, за сврху остваривања права на пореско ослобођење из члана 31а овог закона, уз документацију из става 1. овог члана, подноси и оверену изјаву купца да купује први стан за себе, односно за себе и одређене чланове његовог породичног домаћинства, као и друге доказе из којих произлази да су испуњени услови за ослобођење по том основу које му је пружио купац првог стана.
Садржину и образац изјаве из става 2. овог члана ближе уређује министар надлежан за послове финансија.
Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу у општини на чијој територији се налази непокретност – у случају преноса апсолутних права на непокретности, односно давања грађевинског земљишта у јавној својини у закуп из члана 23. став 2. овог закона.
У случају преноса осталих апсолутних права – пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији обвезник – физичко лице има пребивалиште, односно боравиште, односно у општини на чијој је територији обвезник – правно лице има седиште.
Ако обвезник нема пребивалиште, односно боравиште, односно нема седиште у Републици Србији, за пренос апсолутних права из става 5. овог члана пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији је пренос остварен.
На истовремени пренос права својине на непокретности и осталих апсолутних права, као и на пренос из члана 24. тач. 3) и 4) овог закона пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу из става 5, односно става 6. овог члана.
У случају из члана 24а тачка 5) овог закона, у року од 30 дана од дана закључења, односно правоснажности акта којим се врши деоба сувласничке заједнице, сувласници непокретности пореском органу из става 4. овог члана подносе пореску пријаву са документацијом из које се може утврдити да ли је деоба извршена у сразмери са идеалним сувласничким деловима.
Члан 36а
Орган надлежан за оверу потписа уговарача на уговору којим се врши пренос права својине на непокретности, односно права коришћења грађевинског земљишта, дужан је да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност достави примерак уговора најкасније у року од десет дана од дана овере потписа уговарача.
Правоснажно решење којим се оглашава наследник непокретности, односно правоснажну одлуку суда о утврђивању права својине и других права из члана 2. став 1. овог закона, суд је дужан да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност, достави, у року од десет дана од дана правоснажности решења, односно одлуке.
Јавни бележник дужан је да, у року од десет дана након овере потписа уговарача на уговору, односно сачињавања јавнобележничког записа, којим се врши пренос права на непокретности из члана 2. став 1. овог закона, надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност достави примерак тог уговора, односно јавнобележничког записа.
Документи из ст. 1. до 3. овог члана и члана 37. овог закона достављају се у електронском облику.
Јединици локалне самоуправе која нема техничких могућности да документе из ст. 1. до 3. овог члана прима у електронском облику, о чему обавештава лица дужна да изврше достављање, документи се достављају у писаној форми поштом.
Члан 37
Орган надлежан за оверу потписа уговарача на уговору је дужан да надлежном пореском органу након овере потписа уговарача на уговору којим се врши пренос права својине, односно другог права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, достави примерак уговора најкасније у року од 10 дана од дана овере потписа уговарача.
Правоснажно решење о наслеђивању, односно одлуку суда о утврђивању права својине и других права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, суд је дужан да достави надлежном пореском органу у року од 10 дана од дана правоснажности решења, односно одлуке.
Завод за интелектуалну својину дужан је да надлежном пореском органу достави примљени уговор, односно исправу о обављеном преносу права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, у року од десет дана од дана пријема.
Јавни бележник дужан је да, након овере потписа уговарача на уговору, односно након сачињавања јавнобележничког записа, којим се врши пренос права својине на непокретности на територији Републике Србије и других апсолутних права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, надлежном пореском органу достави примерак тог уговора, односно јавнобележничког записа, у року од десет дана од дана овере потписа уговарача, односно сачињавања јавнобележничког записа.
Члан 38*
(Престао да важи одлуком СУС)
Члан 38а***
(Престао да важи одлуком УС)
Члан 38б
Порез на имовину утврђује се за календарску годину, применом одредаба овог закона, као и одлуке скупштине јединице локалне самоуправе на чијој територији се имовина налази о стопама пореза на имовину, одлуке којом су одређене зоне (укључујући и најопремљеније зоне) и акта о коефицијентима за непокретности у зонама, који важе на дан 15. децембра текуће године.
За имовину за коју пореска обавеза настане у току пореске године, порез на имовину за ту годину утврђује се за период од настанка пореске обавезе до истека те године, односно до престанка пореске обавезе у тој години.
Члан 39
Порез на имовину обвезнику који не води пословне књиге утврђује се решењем органа јединице локалне самоуправе, а плаћа тромесечно – у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода.
До доспелости пореске обавезе по решењу о утврђивању пореза на имовину за пореску годину, обвезник из става 1. овог члана порез плаћа аконтационо – у висини обавезе за последње тромесечје претходне пореске године.
На износе аконтација које нису плаћене у року из става 2. овог члана, обвезник је дужан да плати камату која се обрачунава у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација.
Позитивну разлику између пореза утврђеног решењем органа јединице локалне самоуправе и аконтационо плаћеног пореза на имовину за тромесечје за које је пореска обавеза доспела, обвезник из става 1. овог члана дужан је да плати у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза.
Ако је обвезник аконтационо платио више пореза него што је био дужан да плати према обавези утврђеној решењем, више плаћени порез урачунава се за намирење доспелог неизмиреног пореза на имовину за друге непокретности, или пореза за наредно тромесечје, или се обвезнику враћа на његов захтев.
Обвезник из става 1. овог члана, коме пореска обавеза настане у току пореске године, дужан је да порез за тромесечје у коме је настала пореска обавеза, плати у сразмерном износу од настанка пореске обавезе до истека тог тромесечја, у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза, а за преостала тромесечја – у року од 45 дана од дана почетка сваког од њих.
Ако решење за преостала тромесечја из става 6. овог члана није достављено пре истека рока од 45 дана од дана почетка тромесечја – за та тромесечја порез се плаћа у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза.
Члан 39а
(Брисан)
Члан 39б
Надлежни порески орган утврђује право на пореско ослобођење у складу са одредбама чл. 31а и 31б став 1. овог закона, на основу података из члана 33. став 1. овог закона, изјаве купца из члана 36. став 2. овог закона, као и других доказа да су испуњени услови за остваривање тог права.
Члан 39в
Обвезник који води пословне књиге утврђује порез на имовину (врши самоопорезивање) – најкасније до 31. марта пореске године.
Обвезник из става 1. овог члана порез на имовину плаћа тромесечно, у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода.
До утврђивања пореза за пореску годину, обвезник из става 1. овог члана порез на имовину плаћа аконтационо, у висини обавезе за последње тромесечје претходне пореске године.
Обвезник из става 1. овог члана дужан је да позитивну разлику између утврђеног и аконтационо плаћеног пореза на имовину за прво тромесечје, плати до истека рока за подношење пореске пријаве из члана 34. став 2. овог закона.
На износ аконтације која није плаћена у року утврђеном у ставу 3. овог члана, обвезник је дужан да обрачуна и плати камату, у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација.
Ако је износ утврђеног пореза на имовину који се плаћа за прво тромесечје пореске године, мањи од аконтационо плаћеног пореза за то тромесечје, обвезник из става 1. овог члана пореску обавезу за друго тромесечје умањује за износ више плаћеног пореза за прво тромесечје те године.
Обвезник из става 1. овог члана, коме пореска обавеза настане у току пореске године, дужан је да, најкасније у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе, утврди порез на имовину за део године почев од настанка пореске обавезе и да порез, за тромесечје у коме је настала пореска обавеза, плати у сразмерном износу од настанка пореске обавезе до истека тог тромесечја.
У случају из става 7. овог члана, за тромесечје у коме је настала пореска обавеза порез се плаћа у року од 45 дана од дана почетка тог тромесечја, а ако је пореска обавеза настала по протеку тог рока – у року од 15 дана од настанка пореске обавезе, док се за преостала тромесечја порез плаћа у року од 45 дана од дана почетка сваког од њих.
Физичко лице које постане обвезник који води пословне књиге из члана 34. став 4. овог закона, од дана настале промене дужно је да утврђује порез самоопорезивањем за имовину коју евидентира у пословним књигама, од када орган јединице локалне самоуправе не утврђује, односно не наплаћује порез по решењу утврђен за период од дана настале промене за ту имовину.
Предузетник из члана 34. ст. 5. и 6. овог закона, од дана настанка промене престаје да врши утврђивање пореза на имовину самоопорезивањем, а орган јединице локалне самоуправе од тог дана утврђује порез по решењу на имовину која је престала да се евидентира у његовим пословним књигама.
Члан 40
Порез на наслеђе и поклон и порез на пренос апсолутних права утврђују се решењем пореског органа а плаћају у року од 15 дана од дана достављања решења.
Порески орган из става 1. овог члана дужан је да у електронском облику води евиденцију о уговореној, односно тржишној вредности имовине која је предмет опорезивања, а Пореска управа – Централа дужна је да обезбеди електронску базу обједињених података за територију Републике Србије.
Евиденција из става 2. овог члана садржи нарочито податке о: обвезнику, локацији и врсти имовине, пријављеној и утврђеној пореској основици, те утврђеном и наплаћеном порезу.
Члан 41**
(Престао да важи)
Јемство
Члан 42
Лице на које је пренето апсолутно право, односно поклонодавац, јемчи супсидијарно за плаћање пореза на пренос апсолутних права, односно за плаћање пореза на поклон.
Лице на које је пренето апсолутно право, односно поклонодавац, који се уговором обавезао да плати порез на пренос апсолутних права, односно порез на поклон, јемчи солидарно за плаћање тог пореза.
Члан 43
(Брисан)
Члан 44****
(Престало да важи)
Део седми
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 45
Не плаћа се порез на имовину на права на непокретности за која је уговором о страном улагању, закљученим пре 1. јануара 1992. године у складу са законом, утврђено да се неће уводити нове пореске обавезе.
Не плаћа се порез на пренос апсолутних права на непокретности по одредбама овог закона на који се, по прописима који су били у примени када је основ преноса настао и пренос извршен у складу са прописима, а до ступања на снагу овог закона, овај порез није плаћао.
Члан 46
Стопе пореза на имовину из члана 11. тачка 2) овог закона примењују се на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, ако су на дан 31. децембра 2000. године припадала обвезнику који не води пословне књиге.
Члан 47
Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање и наплату је поступак започет по прописима који су важили до почетка примене овог закона, у коме до дана ступања на снагу овог закона није донето првостепено решење, утврдиће се применом прописа који су важили у моменту када је поступак започет, ако је то повољније за обвезника.
Члан 48
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о порезима на имовину („Службени гласник РС“, бр. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99), осим одредаба чл. 2-13. које престају да важе 1. јула 2001. године.
До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона, примењиваће се Правилник о начину утврђивања основице пореза на имовину („Службени гласник РС“, бр. 8/96 и 7/99), Правилник о садржају пореске пријаве за утврђивање пореза на наслеђе и поклон и пореза на промет непокретности и права („Службени гласник РС“, бр. 19/92 и 11/93) и Правилник о садржају пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину („Службени гласник РС“, бр. 9/97 и 46/98).
Члан 49
Одредбе чл. 2-13. овог закона примењују се од 1. јула 2001. године.
Порез на имовину по одредбама чл. 2-13. овог закона утврђује се за раздобље од 1. јула до 31. децембра 2001. године, а порез на имовину утврђен решењем надлежног пореског органа за 2001. годину по одредбама чл. 2-12. Закона о презима на имовину („Службени гласник РС“, бр. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99) плаћа се у висини и роковима утврђеним решењем за прво и друго тромесечје 2001. године.
Члан 50
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину
(„Сл. гласник РС“, бр. 80/2002)
Члан 5
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, осим одредаба чл. 1. и 2. које се примењују од 1. јануара 2003. године.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину
(„Сл. гласник РС“, бр. 135/2004)
Члан 34
Обвезницима пореза на имовину, осим пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права, који надлежном пореском органу нису поднели, односно нису на прописани начин поднели пореску пријаву, а којима није утврђена пореска обавеза, неће се утврђивати порез за обавезе настале по том основу до 31. децембра 2004. године, нити против њих покретати прекршајни поступак, ако пореску пријаву поднесу надлежном пореском органу, на прописаном обрасцу, до 31. јануара 2005. године.
Члан 35
За пренос хартија од вредности уз накнаду у новцу, извршен до 31. децембра 2004. године, пореска пријава се подноси и порез на пренос апсолутних права утврђује и плаћа на начин и по поступку уређеном прописима који су били на снази у време настанка пореске обавезе.
Члан 36
Одредбе чл. 1. до 9, члана 10. ст. 6. и 7, члана 15. став 3, чл. 18. и 19, члана 23. став 4, члана 25. став 2, члана 27. став 1, члана 28. ст. 2. и 3. и чл. 31. и 32. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2005. године.
Члан 37
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину
(„Сл. гласник РС“, бр. 61/2007)
Члан 25[с1]
Пропис из члана 19. овог закона министар надлежан за послове финансија донеће у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 26[с1]
Обвезник пореза на имовину из члана 2. Закона о порезима на имовину („Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон и 135/04) који је до 31. децембра 2008. године Пореској управи поднео пореску пријаву није у обавези да за исту имовину подноси нову пријаву због ненадлежности органа за утврђивање тог пореза.
У случају из става 1. овог члана, Пореска управа ће пореску пријаву проследити надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази, ако са том јединицом није закључен уговор из члана 62. став 1. Закона о финансирању локалне самоуправе („Службени гласник РС“, број 62/06).
Члан 27[с1]
Право на пореско ослобођење у складу са чланом 16. овог закона може се остварити само на основу уговора о купопродаји првог стана овереног после ступања на снагу овог закона.
Члан 28[с1]
Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање је поступак започет по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом закона који је био на снази у време настанка пореске обавезе.
Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање пореска обавеза настане даном сазнања надлежног пореског органа у смислу члана 17. став 5. и члана 29. став 6. Закона о порезима на имовину („Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон и 135/04), након ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом одредаба овог закона.
Члан 29[с1]
Одредбе чл. 3. и 22. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2007. године.
Одредбе члана 4. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2008. године.
Члан 30[с1]
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину
(„Сл. гласник РС“, бр. 5/2009)
Члан 24[с2]
Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за пренос хартија од вредности и удела у правном лицу по основу уговора или другог акта закљученог до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу одлуке суда која је постала правоснажна до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом Закона о порезима на имовину („Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04 и 61/07).
Члан 25[с2]
Одредбе чл. 1, 2, 3, 4, 16. и 17. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2009. године.
Члан 26[с2]
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину
(„Сл. гласник РС“, бр. 101/2010, 24/20011 и 78/2011)
Члан 31[с3]
(Брисан)
Члан 32[с3]
Пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину за 2011. годину, на права из члана 2. став 1. тач. 5а) и 6) овог закона, дужни су да до 31. марта 2011. године поднесу обвезници који за ту имовину нису поднели пореску пријаву и обвезници који воде пословне књиге.
Чл. 33[с3] и 34[с3]
(Брисани)
Члан 35[с3]
Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, не плаћа се код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.
Члан 36[с3]
Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, по основу уговора или другог акта закљученог до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу одлуке суда која је постала правоснажна до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу решења надлежног управног органа које је постало коначно до дана ступања на снагу овог закона, за који пореска обавеза није пријављена у прописаним роковима па је настала даном сазнања надлежног пореског органа након ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом Закона о порезима на имовину („Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07 и 5/09).
У случају из става 1. овог члана, неће се утврђивати порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.
Члан 37[с3]
Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2011. године.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину
(„Сл. гласник РС“, бр. 24/2011)
Члан 7[с4]
Порез на имовину за 2011. годину, утврдиће се применом највише одговарајуће пореске стопе из члана 11. став 1. Закона о порезима на имовину („Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07, 5/09 и 101/10) на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, односно обвезника који не води пословне књиге, осим ако скупштина јединице локалне самоуправе у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона, донесе одлуку којом ће утврдити ниже стопе пореза од наведених.
За непокретност обвезника који не води пословне књиге, за коју је том обвезнику утврђен порез на имовину за 2010. годину, за одговарајућу површину исте непокретности, пореска обавеза истом обвезнику за 2011. годину, применом овог закона, може бити утврђена у износу не већем од 60% у односу на пореску обавезу утврђену за 2010. годину.
Члан 8[с4]
Одредбе чл. 1, 2. и 3. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2011. године.
Члан 9[с4]
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину
(„Сл. гласник РС“, бр. 78/2011)
Члан 6[с5]
Порез на имовину за 2012. годину за непокретност обвезника који не води пословне књиге, за одговарајућу површину исте непокретности, не може бити утврђен у већем износу од припадајуће пореске обавезе тог обвезника за 2011. годину.
Члан 8[с5]
Одредбе чл. 1, 2, 3. и 6. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2012. године.
Одредбе чл. 4. и 5. овог закона примењиваће се од 1. септембра 2012. године.
Члан 9[с5]
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину
(„Сл. гласник РС“, бр. 47/2013)
Члан 36[с6]
Јединице локалне самоуправе дужне су да, након ступања на снагу овог закона а најкасније до 30. новембра 2013. године, за потребе утврђивања пореза на имовину за 2014. годину у складу са овим законом објаве:
1) одлуку о стопама пореза на имовину;
2) одлуку којом су одредиле зоне, са назнаком зона које се сматрају најопремљенијим, на својој територији;
3) акт којим су утврдиле просечне цене одговарајућих непокретности по зонама;
4) акт о коефицијентима за непокретности у зонама.
Ако ни у зонама, ни у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. јануара 2013. године до 30. септембра 2013. године, јединица локалне самоуправе дужна је да, у року из става 1. овог члана, објави просечну вредност квадратног метра одговарајућих непокретности на основу којих је за 2013. годину утврђена основица пореза на имовину за непокретности обвезника који не воде пословне књиге у најопремљенијој зони.
Од 1. јануара 2014. године скупштина јединице локалне самоуправе може одлуком обавезати пореске обвезнике који не воде пословне књиге да поднесу пореске пријаве, за сву или за одређену имовину која је предмет опорезивања порезом на имовину на територији те јединице локалне самоуправе, за коју су обвезници поднели и за коју нису поднели пореску пријаву.
Члан 37[с6]
Обвезници пореза на имовину који не воде пословне књиге којима је за пољопривредно, односно шумско земљиште, пореска обавеза настала до дана ступања на снагу овог закона, нису у обавези да за то земљиште подносе пореску пријаву, осим у случају из члана 36. став 3. овог закона.
Обвезницима пореза на имовину (који воде и који не воде пословне књиге), којима је до почетка примене овог закона настала пореска обавеза а за коју нису поднели пореску пријаву, због чега им порез није утврђен, обавезу пореза на имовину до 31. децембра 2013. године, утврђује орган јединице локалне самоуправе решењем, применом прописа који су били на снази у години за коју се порез на имовину утврђује.
Лица која од 1. јануара 2014. године постану обвезници пореза на имовину у складу са чланом 2. овог закона, за непокретности из члана 1. овог закона, на које се до 31. децембра 2013. године порез на имовину није плаћао, дужна су да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази, поднесу пореске пријаве до 31. марта 2014. године.
Члан 38[с6]
Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање је поступак започет по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом закона који је био на снази у време настанка пореске обавезе.
Изузетно од става 1. овог члана, решењем надлежног пореског органа обуставиће се поступак утврђивања пореза на наслеђе и поклон, односно пореза на пренос апсолутних права, који је започет до почетка примене чл. 12, 17, 18. и 19. овог закона за преносе који применом тих одредаба престају да буду предмет опорезивања порезом на наслеђе и поклон, односно порезом на пренос апсолутних права.
Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, по основу наслеђа, поклона или преноса апсолутних права, за који пореска обавеза није пријављена у прописаним роковима па је настала даном сазнања надлежног пореског органа након ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом закона којим се уређују порези на имовину који је био на снази на дан на који би пореска обавеза настала у складу са чланом 17. ст. 1. до 4, односно чланом 29. ст. 1. до 7. Закона о порезима на имовину („Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 и 57/12 – УС) да је пријављена у прописаном року.
Члан 39[с6]
Одредбе чл. 1. до 11. и чл. 25, 27. и 31. до 33. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2014. године, осим одредбе члана 10. став 4. овог закона која ће се примењивати од 1. јануара 2016. године.
Од 1. јануара 2014. године до 31. децембра 2015. године порез на имовину не плаћа се на водно земљиште, као и на водне објекте за које је издата правоснажна водна сагласност, односно за које се водна дозвола не издаје у складу са законом којим се уређују воде, осим на објекте за узгој риба (рибњаке).
Члан 40[с6]
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.