Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању

(“Службени гласник РС”, бр. 94/2017)

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1.

Овим законом уређују се електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању.

Значење појединих израза

Члан 2.

Поједини изрази, у смислу овог закона, имају следеће значење:

1) електронско пословање је употреба података у електронском облику, средстава електронске комуникације и електронске обраде података у обављању послова физичких и правних лица;

2) електронски облик података је дигитални запис података погодан за електронску обраду и пренос путем средстава електронске комуникације;

3) електронска трансакција је пословна активност између две или више страна која се обавља електронским путем;

4) електронски документ је скуп података састављен од слова, бројева, симбола, графичких, звучних и видео материјала, у електронском облику;

5) производ је хардвер, софтвер односно хардвер са припадајућим софтвером, или њихове одговарајуће компоненте, намењен електронској обради, електронском преносу односно чувању података;

6) интероперабилност је способност два или више система или њихових компоненти да размењују податке и омогуће заједничку употребу података и знања;

7) орган јавне власти је државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, предузећа, установе, организације и појединци којима су поверени послови из надлежности Републике Србије, односно јавна овлашћења;

8) физичко лице у својству регистрованог субјекта је физичко лице које је регистровано за обављање одређене делатности у складу са законом;

9) аутентикација је процес провере идентитета правног лица, физичког лица или физичког лица у својству регистрованог субјекта укључујући проверу интегритета и порекла података за које се претпоставља да их је то лице створило, односно послало;

10) идентификациони подаци представљају скуп података на основу којих је могуће једнозначно утврдити идентитет правног лица, физичког лица или физичког лица у својству регистрованог субјекта;

11) електронска идентификација је поступак коришћења личних идентификационих података у електронском облику који једнозначно одређују правно лице, физичко лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта;

12) средство електронске идентификације је материјално односно нематеријално средство које садржи идентификационе податке и којим се доказује идентитет приликом аутентикације;

13) шема електронске идентификације је систем издавања средства електронске идентификације правном лицу, физичком лицу или физичком лицу у својству регистрованог субјекта;

14) услуга електронске идентификације је услуга која омогућава коришћење одређене шеме електронске идентификације у електронским трансакцијама при чему се у оквиру те услуге пружају гаранције да идентификациони подаци из средства електронске идентификације одговарају лицу коме је средство издато;

15) услуга од поверења је електронска услуга која олакшава пословну активност између две или више страна при чему се заснива на томе да пружалац услуге странама гарантује веродостојност појединих података, а која је као таква одређена овим законом;

16) пружалац услуга од поверења је правно лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта које пружа једну или више услуга од поверења;

17) поуздајућа страна је правно или физичко лице које се поуздаје у услугу електронске идентификације односно услугу од поверења;

18) квалификована услуга од поверења је услуга од поверења која испуњава услове утврђене овим законом за квалификовану услугу од поверења;

19) пружалац квалификоване услуге од поверења је правно лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта које пружа једну или више квалификованих услуга од поверења;

20) електронски потпис је скуп података у електронском облику који су придружени или логички повезани са другим (потписаним) подацима у електронским облику тако да се електронским потписом потврђује интегритет тих података и идентитет потписника;

21) електронски печат је скуп података у електронском облику који су придружени или логички повезани са другим (печатираним) подацима у електронском облику тако да се електронским печатом потврђује интегритет тих података и идентитет печатиоца;

22 подаци за креирање електронског потписа односно печата су јединствени подаци које користи потписник односно печатилац за креирање електронског потписа односно печата и који су логички повезани са одговарајућим подацима за валидацију електронског потписа односно печата;

23) подаци за валидацију електронског потписа односно печата су подаци на основу којих се проверава да ли електронски потпис односно печат одговара подацима који су потписани односно печатирани;

24) сертификат за електронски потпис односно печат је електронска потврда којом се потврђује веза између података за валидацију електронског потписа односно печата и идентитета потписника односно печатиоца;

25) потписник је физичко лице које је креирало електронски потпис и чији су идентификациони подаци наведени у сертификату на основу кога је креиран тај електронски потпис, то јест сертификату којим се потврђује веза између идентитета тог потписника и података за валидацију електронског потписа који одговарају подацима за креирање електронског потписа које је потписник користио при креирању тог електронског потписа;

26) печатилац је правно лице, физичко лице или физичко лице у својству регистрованог субјекта у чије име се креира електронски печат и чији су идентификациони подаци наведени у сертификату на основу кога је креиран тај електронски печат, односно у сертификату којим се потврђује веза између идентитета тог печатиоца и података за валидацију електронског печата који одговарају подацима за креирање електронског печата који су по овлашћењу печатиоца коришћени при креирању тог електронског печата;

27) средство за креирање електронског потписа односно печата је техничко средство (софтвер односно хардвер) које се користи за креирање електронског потписа односно печата уз коришћење података за креирање електронског потписа односно печата;

28) валидација је поступак провере и потврђивања исправности електронског потписа односно електронског печата;

29) напредни електронски потпис је електронски потпис који испуњава додатне услове за обезбеђивање вишег нивоа поузданости потврђивања интегритета података и идентитета потписника у складу са овим законом;

30) квалификовани електронски потпис је напредни електронски потпис који је креиран квалификованим средством за креирање електронског потписа и који се заснива на квалификованом сертификату за електронски потпис;

31) квалификовано средство за креирање електронског потписа је средство које испуњава услове прописане овим законом;

32) квалификовани сертификат за електронски потпис је сертификат за електронски потпис који издаје квалификовани пружалац услуга од поверења и који испуњава услове предвиђене овим законом;

33) напредни електронски печат је електронски печат који испуњава додатне услове за обезбеђивање вишег нивоа поузданости потврђивања интегритета података и идентитета печатиоца у складу са овим законом;

34) квалификовани електронски печат је напредни електронски печат који је креиран квалификованим средством за креирање електронског печата и који је заснован на квалификованом сертификату за електронски печат;

35) квалификовано средство за креирање електронског печата је средство које испуњава услове прописане овим законом;

36) квалификовани сертификат за електронски печат је сертификат за електронски печат који издаје квалификовани пружалац услуга од поверења и испуњава услове предвиђене овим законом;

37) сертификат за аутентикацију веб сајта је потврда помоћу које је могуће извршити аутентикацију веб сајта и којом се веб сајт повезује са идентитетом физичког или правног лица коме је сертификат издат;

38) квалификовани сертификат за аутентикацију веб сајта је сертификат за аутентикацију веб сајта коју издаје квалификовани пружалац услуга од поверења и испуњава услове предвиђене овим законом;

39) електронски временски жиг је званично време придружено подацима у електронском облику којим се потврђује да су ти подаци постојали у том временском тренутку;

40) квалификовани електронски временски жиг је електронски временски жиг који испуњава услове утврђене овим законом за квалификовани електронски временски жиг;

41) услуга електронске доставе је услуга преноса података електронским путем у оквиру које пружалац услуге обезбеђује доказе о поступању са пренесеним подацима, укључујући доказ слања и пријема података, чиме се пренесени подаци штите од ризика губитка, крађе, оштећења односно било којих неовлашћених промена;

42) конверзија је превођење документа из једног облика у други тако да је очуван садржај документа;

43) дигитализација је конверзија документа из облика који није електронски у електронски облик;

44) дигитализовани документ је документ који је настао дигитализацијом изворног докумената;

45) тело за оцењивање усаглашености је тело овлашћено за спровођење оцењивања усаглашености квалификованог пружаоца услуга од поверења и квалификоване услуге од поверења коју он пружа са условима за пружање квалификованих услуга од поверења.

Примена

Члан 3.

Пружалац услуга од поверења пружа услуге од поверења у складу са овим законом.

Одредбе овог закона не примењују се на услуге од поверења које се пружају у оквиру затвореног система, односно ограниченог круга учесника, који може бити одређен споразумом, интерним актом или прописом, и које немају утицај на треће стране, односно не обавезују трећа лица ван тог система.

Обрада и заштита података

Члан 4.

Пружалац услуга од поверења односно услуге електронске идентификације приликом обраде података о личности поступа у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

У оквиру електронске трансакције стране се могу представљати псеудонимом ако прописом, уговором или на други обавезујући начин није другачије одређено.

Пристанак на идентификацију и аутентикацију

Члан 5.

Поступак електронске идентификације и аутентикације може бити покренут само на захтев правног или физичког лица које је предмет идентификације, осим ако је прописом другачије одређено.

Доступност и приступ особама са инвалидитетом

Члан 6.

Услуге од поверења, услуге електронске идентификације и производи који се користе за пружање тих услуга једнако су доступни и особама с инвалидитетом.

II. ЕЛЕКТРОНСКИ ДОКУМЕНТ

Пуноважност и доказна снага електронског документа

Члан 7.

Електронском документу не може се оспорити пуноважност, доказна снага, као ни писана форма само зато што је у електронском облику.

Израда електронског документа

Члан 8.

Електронски документ се израђује применом једне од доступних и употребљивих информационо комуникационих технологија, ако законом није другачије одређено.

Електронски документ који представља архивску грађу израђује се у форми која задовољава услове прописане овим законом за поуздану припрему за електронско чување.

Форма приказа електронског документа

Члан 9.

Електронски документ садржи унутрашњу и спољну форму приказа.

Унутрашња форма приказа састоји се од техничко-програмске форме записивања садржине електронског документа.

Спољна форма приказа састоји се од визуелног или другог разумљивог приказа садржине електронског документа.

Ако документ садржи електронски потпис или електронски печат, та чињеница треба да буде јасно исказана у спољној форми електронског документа.

Уколико електронски документ садржи електронски потпис или печат физичког лица или овлашћеног лица правног субјекта, свака друга форма потписа или печата истог физичког лица или овлашћеног лица правног субјекта је излишна.

Оригинал и копија

Члан 10.

Електронски документ који је изворно настао у електронском облику сматра се оригиналом.

Електронски документ који има истоветан дигитални запис оригиналном електронском документу сматра се оригиналом.

Копија електронског документа на папиру израђује се штампањем спољне форме електронског документа.

Електронски документ који је настао дигитализацијом изворног документа чија форма није електронска, сматра се копијом изворног документа.

Овера дигитализованог акта

Члан 11.

Акт који је дигитализован има исту доказну снагу као оригинални акт ако су кумулативно испуњени следећи услови и то:

1) да је дигитализација акта обављена на један од следећих начина, односно под надзором:

(1) физичког односно овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта или овлашћеног лица правног лица чији је то акт, или

(2) лицa које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа, или

(3) лица које је посебним законом овлашћено за оверу дигитализованог акта;

2) да је истоветност дигитализованог акта са оригиналом потврђена квалификованим електронским печатом или квалификованим електронским потписом лица из подтач. (1) – (3) овог става или лица на кога су пренете надлежности на основу којих је акт донет.

Овлашћено лице органа јавне власти може у поступцима који се спроводе у вршењу јавних овлашћења дигитализовати акт и оверити дигитализовани акт квалификованим електронским печатом органа или својим квалификованим електронским потписом, чиме се потврђује истоветност дигитализованог акта са оригиналном исправом.

Дигитализовани акт који је оверен од стране органа из става 2. овог члана има исту доказну снагу као оригинал у оквиру спровођења тог поступка.

Овера одштампаног примерка електронског документа

Члан 12.

Одштампани примерак електронског документа има исту доказну снагу као оригинални акт, ако су кумулативно испуњени следећи услови и то:

1) да је штампање електронског документа извршено под надзором:

(1) физичког лица, овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно овлашћеног лица правног лица чији је то акт, или

(2) лицa које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа;

2) да је истоветност одштампаног примерка електронског документа са оригиналом потврђена, уз назнаку да је реч о одштампаном примерку електронског документа:

(1) својеручним потписом физичког лица, или

(2) својеручним потписом овлашћеног лица физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно овлашћеног лица правног лица, као и печатом физичког лица у својству регистрованог субјекта, односно правног лица, ако постоји законска обавеза да акт садржи печат, или

(3) од стране лицa које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом који уређује оверу потписа, рукописа и преписа.

Овлашћено лице органа јавне власти може у поступцима који се спроводе у вршењу јавних овлашћења одштампати електронски документ на папиру и оверити одштампани примерак електронског документа на начин из става 1. тачка 2) подтачка (2) овог члана, при чему одштампани примерак електронског документа обавезно садржи печат утврђен законом којим се уређује печат државних и других органа.

Одштампани примерак електронског документа који је оверен од стране органа из става 2. овог члана има исту доказну снагу као оригинал у оквиру спровођења тог поступка.

Потврда о пријему електронског документа

Члан 13.

Потврда о пријему електронског документа је доказ да је тај документ примљен од стране примаоца.

Потврду о пријему електронског документа издаје прималац електронског документа или пружалац услуге електронске доставе.

Потврда о пријему електронског документа може бити сачињена у форми електронског документа.

Обавеза издавања потврде о пријему електронског документа и елементи садржаја потврде уређују се прописима или вољом странака, ако законом није другачије одређено.

Дуплирање електронских докумената

Члан 14.

Сваки примљени електронски документ сматра се посебним документом, осим ако је више пута примљен истоветан документ и прималац је знао или је морао знати да је реч о истоветном документу.

Достављање електронских докумената између органа јавне власти и странака

Члан 15.

Поднесак израђен као електронски документ физичка и правна лица (странке) достављају органима јавне власти путем електронске поште на адресу електронске поште која је од стране органа јавне власти одређена за пријем електронских поднесака, путем услуге квалификоване електронске доставе на адресу за квалификовану електронску доставу која је од стране органа јавне власти одређена за пријем електронских докумената или другим електронским путем ако је законом који уређује тај поступак предвиђена могућност електронског општења, односно ако питање електронске доставе тим законом није другачије уређено.

Електронски документ из става 1. овог члана орган јавне власти доставља странци на адресу електронске поште, односно адресу за квалификовану електронску доставу, која је од стране странке одређена за пријем електронских докумената или другим електронским путем, у складу са прописом.

Достављање електронских докумената између органа јавне власти

Члан 16.

Достављање електронских докумената између органа јавне власти обавља се путем електронске поште, сервисне магистрале органа, услуге квалификоване електронске доставе или другим електронским путем, у складу са прописом.

III. ЕЛЕКТРОНСКА ИДЕНТИФИКАЦИЈА

1. Шеме електронске идентификације

Услови које мора да испуњава шема електронске идентификације

Члан 17.

Шема електронске идентификације мора:

1) да садржи податке за идентификацију лица на издатим средствима за идентификацију, који јединствено одређују правно или физичко лице;

2) да обезбеди да издавалац средстава електронске идентификације обезбеди идентификационе податке у оквиру средства електронске идентификације који одговарају лицу коме је средство издато;

3) да јасно дефинише техничке и друге услове који омогућавају поуздајућој страни проверу идентитета;

4) да испуњава услове за ниво поузданости у који се разврстава, из члана 18. овог закона.

Нивои поузданости шема електронске идентификације

Члан 18.

Шеме електронске идентификације разврставају се према нивоу поузданости на:

1) шеме основног нивоа поузданости, које обезбеђују ограничено поверење у идентитет којим се лице представља и користе средства и процедуре чија сврха је да смање ризик злоупотребе односно неистинитог представљања;

2) шеме средњег нивоа поузданости, које обезбеђују значајно поверење у идентитет којим се лице представља и користе средства и процедуре чија сврха је да значајно смање ризик злоупотребе односно неистинитог представљања;

3) шеме високог нивоа поузданости, које обезбеђују високо поверење у идентитет којим се лице представља и користе средства и процедуре чија сврха је да онемогуће злоупотребу односно неистинито представљање.
Влада, на предлог министарства надлежног за послове информационог друштва (у даљем тексту: Министарство), уређује ближе услове које морају да испуне шеме електронске идентификације за одређене нивое поузданости, а нарочито:

1) начин доказивања и провере идентитета физичког односно правног лица које захтева издавање средстава електронске идентификације;

2) начин издавања средстава електронске идентификације;

3) механизам аутентикације, путем кога физичко односно правно лице коришћењем средстава идентификације потврђује свој идентитет другој страни у електронској трансакцији;

4) услове које треба да испуни издавалац средстава електронске идентификације;

5) услове које треба да испуне други учесници који су укључени у поступак издавања средстава електронске идентификације;

6) техничке и безбедносне карактеристике средстава електронске идентификације која се издају;

7) минималне техничке и организационе услове у циљу обезбеђивања интероперабилности шема електронске идентификације у складу са домаћим и међународним стандардима из ове области.

Регистар пружалаца услуга електронске идентификације и шема електронске идентификације

Члан 19.

Пружалац услуге електронске идентификације подноси Министарству захтев за упис у Регистар пружалаца услуга електронске идентификације и шема електронске идентификације, који води Министарство.

Регистар из става 1. овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.
Министарство прописује садржај и начин вођења регистра из става 1. овог члана, као и начин подношења захтева за упис у регистар, у складу са законом који уређује општи управни поступак, потребну документацију уз захтев, образац захтева и начин објављивања података из регистра.

Коришћење шема електронске идентификације у електронском пословању и у општењу са органом јавне власти

Члан 20.

За утврђивање идентитета у електронском пословању могу се користити шеме електронске идентификације које су уписане у регистар из члана 19. овог закона, као и шеме електронске идентификације које нису уписане у регистар.

Исказ воље не може се оспорити само зато што су, уместо потписа, коришћене шеме електронске идентификације из става 1. овог члана.

Шема електронске идентификације која је уписана у регистар из члана 19. овог закона (у даљем тексту: регистрована шема електронске идентификације) може се користити за утврђивање идентитета странке у општењу са органом јавне власти.

У општењу странке са органима јавне власти идентитет странке утврђен на основу регистроване шеме електронске идентификације високог нивоа поузданости замењује потпис странке на поднеску.

Прописом може бити одређено да се у случају из става 4. овог члана може користити шема електронске идентификације средњег или основног нивоа поузданости, ако су ризик од злоупотребе и могућа штета од злоупотребе такви да није неопходно користити шему високог нивоа поузданости.

Одговорност при електронској идентификацији

Члан 21.

Издавалац средстава електронске идентификације одговоран је за штету која је настала због тога што средство за идентификацију није издато у складу са шемом електронске идентификације која испуњава услове из члана 17. овог закона.

За штету насталу услед неисправно спроведеног поступка аутентикације одговорна је страна која спроводи тај поступак, ако је штету проузроковала намерно или непажњом.

Безбедносни услови које треба да испуњавају пружаоци услуга електронске идентификације

Члан 22.

Пружаоци услуга електронске идентификације предузимају потребне техничке, физичке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга.

Техничким и организационим мерама осигурава се да ниво безбедности одговара степену ризика и предвиђеном нивоу поузданости шеме електронске идентификације, узимајући у обзир најновија доступна технолошка решења, а посебно се предузимају мере за спречавање безбедносних инцидената и ограничавање штетних последица евентуалних инцидената, као и за обавештавање заинтересованих страна о нежељеним ефектима безбедносних инцидената.

2. Прекогранична сарадња у области електронске идентификације

Интероперабилност техничких система

Члан 23.

Министарство сарађује са надлежним међународним телима по питањима прекограничне интероперабилности шема електронске идентификације и предузима мере из своје надлежности како би се успоставио што виши ниво интероперабилности шема електронске идентификације на националном нивоу.

Пријављивање

Члан 24.

Министарство Европској комисији може пријављивати регистроване шеме електронског идентитета које испуњавају услове из Уредбе ЕУ бр. 910/2014 Европског парламента и Савета (у даљем тексту: Уредба eIDAS).

IV. УСЛУГЕ ОД ПОВЕРЕЊА

1. Опште одредбе

Одговорност пружаоца услуга од поверења и терет доказивања

Члан 25.

Пружалац услуге од поверења одговоран је за штету насталу услед тога што није поступио у складу са овим законом уколико је штету проузроковао намерно или непажњом.

Терет доказивања намере или непажње пружаоца услуга од поверења је на физичком или правном лицу које захтева накнаду штете из става 1. овог члана.

Терет доказивања да штета није настала услед намере или непажње квалификованог пружаоца услуга од поверења из става 1. овог члана је на том пружаоцу услуга.

Пружалац услуга од поверења није одговоран за штету насталу због коришћења услуге којом је прекорачено назначено ограничење, ако је корисник услуге од поверења о таквом ограничењу унапред обавештен.

Одговорност корисника услуга од поверења за чување средстава и података за формирање електронског потписа односно печата

Члан 26.

Корисник услуге од поверења дужан је да чува средства и податке за формирање електронског потписа односно печата од неовлашћеног приступа и употребе, и да исте користи у складу са одредбама овог закона.

Безбедносни услови које треба да испуњавају пружаоци услуга од поверења

Члан 27.

Пружаоци услуга од поверења, укључујући пружаоце квалификованих услуга од поверења, предузимају потребне техничке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга од поверења.

Техничким и организационим мерама осигурава се да ниво безбедности одговара степену ризика, узимајући у обзир најновија доступна технолошка решења, а посебно се предузимају мере за спречавање безбедносних инцидената и ограничавање штетних последица евентуалних инцидената, као и за обавештавање заинтересованих страна о нежељеним ефектима безбедносних инцидената.

Пружаоци услуга од поверења, укључујући пружаоце квалификованих услуга од поверења, без одлагања, а најкасније у року од 24 сата од сазнања, обавештавају Министарство о сваком нарушавању безбедности или губитку интегритета услуге који имају значајан утицај на пружање услуга од поверења или на заштиту података о личности који се обрађују у оквиру пружања услуге. У случају када се нарушена безбедност односи на заштиту података о личности пружалац услуге од поверења обавештава и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Ако би угрожавање безбедности или губитак интегритета услуге од поверења могли неповољно утицати на кориснике услуга од поверења, пружалац услуга од поверења о повреди безбедности или губитку интегритета услуге, без одлагања, обавештава корисника услуга од поверења.

Министарство обавештава јавност или захтева од пружаоца услуга од поверења да то учини, ако утврди да је објављивање података о повреди безбедности или губитка интегритета услуге у јавном интересу.

Министарство ће остварити сарадњу са одговарајућим институцијама других држава по питању размене података о нарушавању безбедности и интегритета, у складу са одговарајућим потврђеним међународним споразумима.

Надлежност Министарства

Члан 28.

Министарство врши следеће послове:

1) води регистар пружаоца квалификованих услуга од поверења;

2) разматра извештаје о провери испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења;

3) врши инспекцијски надзор над радом пружаоца услуга од поверења;

4) налаже ванредну проверу испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења, у складу са законом;

5) сарађује са надлежним органом за заштиту података о личности, и обавештава га без одлагања уколико дође до сазнања да пружаоци квалификованих услуга од поверења не поступају у складу са прописима о заштити података о личности;

6) проверава постојање и правилну примену одредаба о плановима прекида активности у случајевима када пружалац квалификоване услуге од поверења прекине своје активности, укључујући начин на који се одржава доступност информација које издаје и прима пружалац квалификоване услуге од поверења;

7) сарађује са надзорним телима из члана 17. Уредбe eIDAS;

8) обавештава јавност о угрожавању безбедности или губитку целовитости услуга од поверења који имају значајан утицај на пружену услугу од поверења или у њој садржане личне податке.

Надлежности Министарства у оквиру прекограничне сарадње у области услуга од поверења

Члан 29.

Министарство обавља и послове:

1) обавештава надлежна тела страних држава о угрожавању безбедности или губитку целовитости који имају значајан утицај на пружену услугу од поверења или у њој садржане личне податке;

2) извештава Европску комисију о својим активностима у складу са Уредбом eIDAS, почев од дана ступања Републике Србије у чланство у Европској унији.

2. Опште одредбе за квалификоване услуге од поверења

Успостављање односа између пружаоца и корисника квалификоване услуге од поверења

Члан 30.

О пружању квалификоване услуге од поверења закључује се уговор између пружаоца и корисника квалификоване услуге од поверења, на захтев корисника.

Пружалац квалификоване услуге од поверења дужан је да, пре закључивања уговора из става 1. овог члана, обавести лице које је поднело захтев за пружање квалификоване услуге од поверења о свим важним околностима коришћења услуге, а нарочито о:

1) прописима и правилима који се односе на коришћење квалификоване услуге од поверења;

2) евентуалним ограничењима у коришћењу квалификоване услуге од поверења;

3) мерама које треба да реализују корисници квалификоване услуге од поверења и о потребној технологији за безбедно коришћење квалификоване услуге од поверења.

Корисник квалификоване услуге од поверења може користити услуге од поверења једног или више пружалаца услуга од поверења.

Услови за пружање квалификованих услуга од поверења

Члан 31.

Пружалац квалификованих услуга од поверења мора:

1) имати запослене који поседују неопходну стручност, искуство и квалификације за примену административних и управљачких процедура које одговарају домаћим и међународним стандардима и који су прошли одговарајућу обуку у области информационе безбедности и заштите података о личности;

2) бити осигуран од одговорности за штету насталу вршењем квалификоване услуге од поверења;

3) користити сигурне уређаје и производе који су заштићени од неовлашћене промене и гарантују техничку безбедност и поузданост процеса које подржавају;

4) користити сигурне системе за чување података који су му поверени тако:

(1) да су јавно расположиви само када је добијена сагласност лица чији су то подаци,

(2) да само овлашћена лица могу уносити податке и вршити измене,

(3) да се може проверавати аутентичност података;

5) спроводити мере против фалсификовања и крађе података;

6) чувати у одговарајућем временском периоду све релевантне информације које се односе на податке који су креирани или примљени од стране пружаоца квалификованих услуга од поверења, а посебно за сврху пружања доказа у правним поступцима. Чување се може вршити електронским путем;

7) водити ажурну, тачну и безбедним мерама заштићену базу података издатих електронских сертификата;

8) имати ажуран план завршетка рада који осигурава континуитет квалификованих услуга од поверења;

9) осигурати обраду личних података у складу са законима Републике Србије.

Пружалац квалификоване услуге од поверења дужан је да донесе акта којима одређује:

1) опште услове за пружање услуге који су јавно доступни;

2) процедуре и поступке које пружалац квалификоване услуге од поверења користи како би обезбедио пружање услуге у складу са прописима и општим условима из тачке 1) овог става.

Влада, на предлог Министарства, ближе уређује услове за пружање квалификоване услуге од поверења из става 1. овог члана и садржај аката из става 2. овог члана, укључујући одређивање међународних стандарда који се примењују.

Осигурање од професионалне одговорности

Члан 32.

Министарство прописује најнижи износ осигурања од ризика одговорности за штету насталу вршењем услуге квалификоване услуге од поверења.

Провера идентитета корисника квалификоване услуге од поверења

Члан 33.

При издавању квалификованог сертификата за услуге од поверења пружалац квалификоване услуге од поверења проверава податке о идентитету физичког односно правног лица који су садржани у квалификованом сертификату, у складу са законом.

Проверу података из става 1. овог члана пружалац квалификоване услуге од поверења врши:

1) уз физичко присуство физичког лица или овлашћеног представника правног лица или

2) путем јавне исправе која служи као средство идентификације на даљину, у складу са законом.

О промени података из става 1. овог члана, физичко односно правно лице дужно је да, без одлагања, обавести пружаоца квалификоване услуге од поверења.

Оцењивање испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења

Члан 34.

Оцењивање испуњености услова за пружање квалификованих услуга од поверења (у даљем тексту: оцењивање испуњености услова) обавља тело за оцењивање усаглашености које је, у складу са законом којим се уређује акредитација, акредитовано за оцењивање усаглашености пружаоца квалификованих услуга од поверења и квалификованих услуга од поверења које они пружају.

Након спроведеног оцењивања испуњености услова тело за оцењивање усаглашености сачињава извештај о оцењивању усаглашености.

Оцењивање испуњености услова врши се пре почетка пружања квалификованих услуга од поверења и најмање једном у 24 месеца.

Након завршеног оцењивања испуњености услова пружалац услуге од поверења доставља Министарству извештај о оцењивању усаглашености, у року од три радна дана од дана када га је примио.

Министарство може наложити ванредно оцењивање испуњености услова ако се утврде неправилности у пружању квалификованих услуга од поверења или ако наступи инцидент који је у значајној мери угрозио или нарушио информациону безбедност.

Ванредно оцењивање испуњености услова врши тело за оцењивање усаглашености које није повезано са вршењем претходног оцењивања.

Трошкове оцењивања испуњености услова, укључујући ванредна оцењивања, сноси пружалац квалификоване услуге од поверења.

Министарство утврђује листу стандарда које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености, обавезну садржину извештаја о оцењивању усаглашености и поступак оцењивања испуњености услова односно оцењивања усаглашености квалификованих услуга од поверења.

Почетак пружања квалификованих услуга од поверења

Члан 35.

Пружалац квалификованих услуга од поверења подноси Министарству захтев за упис у Регистар пружалаца квалификованих услуга од поверења, који води Министарство.

Пружалац квалификованих услуга од поверења мора бити уписан у регистар из става 1. овог члана пре отпочињања пружања квалификованих услуга од поверења.

Уз захтев из става 1. овог члана прилажу се докази о чињеницама исказаним у захтеву укључујући извештај о оцењивању усаглашености из члана 34. став 4. овог закона којим је оцењено да подносилац захтева и квалификоване услуге од поверења које он намерава да пружа испуњавају услове из овог закона.

Министарство решава о упису пружаоца квалификованих услуга од поверења у регистар из става 1. овог члана у року од 60 дана од дана подношења уредног захтева.

У поступку решавања из става 4. овог члана Министарство може захтевати прилагање додатних доказа, као и додатну проверу техничких и безбедносних компоненти и оперативног рада.

Ако пружалац услуга престане да испуњава услове прописане овим законом Министарство доноси решење о његовом брисању из регистра из става 1. овог члана.

Регистар из става 1. овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Министарство прописује садржај и начин вођења регистра из става 1. овог члана, начин подношења захтева за упис у регистар из става 1. овог члана у складу са прописима који уређују општи управни поступак, потребну документацију уз захтев, образац захтева и начин провере испуњености услова за пружање квалификоване услуге од поверења.

Престанак пружања услуге издавања квалификованих електронских сертификата

Члан 36.

Издавалац квалификованих електронских сертификата који намерава да престане са обављањем делатности дужан је да о намери раскида уговора обавести сваког корисника квалификоване услуге од поверења и Министарство, најмање три месеца пре настанка намераваног престанка обављања делатности.

Издавалац квалификованих електронских сертификата који престаје са обављањем послова дужан је да обезбеди код другог пружаоца услуга од поверења наставак обављања услуге за кориснике квалификоване услуге од поверења којима је издао сертификат, а ако за то нема могућности, дужан је да опозове све издате сертификате и о предузетим мерама одмах обавести Министарство.

Издавалац квалификованих електронских сертификата дужан је да достави сву документацију и неопходна техничка средства у вези са обављањем услуга од поверења другом издаваоцу на кога преноси обавезе обављања једне или више услуга од поверења.

Ако издавалац квалификованих електронских сертификата не поступи у складу са ставом 3. овог члана, дужан је да достави сву документацију Министарству које ће извршити опозив свих сертификата, без одлагања, а на трошак издаваоца квалификованих електронских сертификата.

У случају привремене забране вршења услуга, сертификати издати до дана настанка узрока због којих је изречена мера забране, остају у важности.

Државни орган као пружалац квалификованих услуга од поверења

Члан 37.

Државни орган може постати пружалац услуга од поверења на основу уредбе Владе ако испуњава све услове за пружање услуга предвиђених законом.

Уредба треба да садржи врсту услуге од поверења коју може да пружа орган из става 1. овог члана, начин обављања и ближе одређење поступка обављања поверених услуга од поверења.

Јавна листа квалификованих услуга од поверења

Члан 38.

Министарство објављује Јавну листу квалификованих услуга од поверења, у електронском облику који је погодан за аутоматску обраду.

Подаци у Јавној листи квалификованих услуга од поверења изводе се из Регистра из члана 35. овог закона.
Јавна листа квалификованих услуга од поверења потписује се напредним електронским печатом.

Форму и начин објављивања Јавне листе квалификованих услуга од поверења прописује Министарство.

Форма и начин објављивања Јавне листе квалификованих услуга од поверења из става 4. овог члана треба да буду усклађени са техничким условима за листе од поверења из члана 22. Уредбе eIDAS.

Знак поузданости за квалификоване услуге од поверења

Члан 39.

Знак поузданости за квалификоване услуге од поверења (у даљем тексту: Знак поузданости) je знак којим се на једноставан, препознатљив и јасан начин означава квалификована услуга од поверења.

Регистровани пружаоци квалификованих услуга од поверења имају право да користе Знак поузданости за квалификоване услуге од поверења које пружају.

Знак поузданости из става 1. користи се до ступања Републике Србије у чланство у Европској унији.

Министарство прописује изглед, састав, величину и дизајн Знака поузданости за квалификоване услуге од поверења.

Прекогранично признавање квалификованих услуга од поверења

Члан 40.

Квалификована услуга од поверења коју пружа страни пружалац услуге од поверења у реципроцитету је са домаћом услугом од поверења у земљи страног пружаоца услуге, што је регулисано потврђеним међународним споразумом.

V. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ УСЛУГА ОД ПОВЕРЕЊА

Врсте услуга

Члан 41.

Услуге од поверења се пружају у областима:

1) електронског потписа и електронског печата;

2) електронског временског жига;

3) електронске доставе;

4) аутентикације веб сајтова;

5) електронског чувања докумената.

Квалификоване услуге од поверења су:

1) издавање квалификованих сертификата за електронски потпис;

2) услуга управљања квалификованим средством за креирање електронског потписа;

3) услуга валидације квалификованог електронског потписа;

4) издавање квалификованих сертификата за електронски печат;

5) услуга управљања квалификованим средством за креирање електронског печата;

6) услуга валидације квалификованог електронског печата;

7) издавање квалификованих електронских временских жигова;

8) услуга квалификоване електронске доставе;

9) услуга издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова;

10) услуга квалификованог електронског чувања докумената.

Пружалац услуга од поверења односно квалификованих услуга од поверења може пружати једну или више услуга из ст. 1. и 2. овог члана.

1. Електронски потпис и електронски печат

Напредни електронски потпис и напредни електронски печат

Члан 42.

Напредни електронски потпис односно напредни електронски печат мора:

1) на недвосмислен начин да буде повезан са потписником односно печатиоцем;

2) да омогућава утврђивање идентитета потписника, односно печатиоца;

3) да буде израђен коришћењем података за израду електронског потписа односно електронског печата које потписник односно печатилац може, уз висок ниво поузданости, користити под својом искључивом контролом;

4) да буде повезан са електронски потписаним односно електронски печатираним подацима, на начин да се може утврдити било која накнадна измена тих података.

Садржај квалификованог електронског сертификата

Члан 43.

Квалификовани електронски сертификат мора да садржи:

1) ознаку, у форми погодној за аутоматску обраду, да се електронски сертификат користи као квалификовани сертификат за електронски потпис, односно печат;

2) скуп података који јединствено идентификују квалификованог пружаоца услуге од поверења за издавање квалификованог електронског сертификата укључујући, најмање, земљу порекла пружаоца и назив пружаоца;

3) скуп података који јединствено идентификују потписника односно печатиоца укључујући најмање:

(1) за потписника:

– име и презиме или псеудоним, а уколико је употребљен псеудоним то мора бити јасно обележено у оквиру квалификованог електронског сертификата;

– ЈМБГ, уколико је у захтеву за издавање сертификата потписник захтевао да сертификат садржи ЈМБГ;

(2) за печатиоца: назив, држава и матични број односно јединствена идентификациона ознака у складу са правном регулативом те државе, уколико постоји;

4) податке за проверу електронског потписа односно електронског печата, који одговарају подацима за креирање тог електронског потписа односно електронског печата;

5) податке о почетку и крају важења квалификованог електронског сертификата;

6) серијски број квалификованог електронског сертификата, који мора бити јединствен у оквиру издаваоца квалификованог електронског сертификата;

7) напредни електронски потпис или напредни електронски печат издаваоца квалификованог електронског сертификата;

8) локацију на којој је, без накнаде, доступан сертификат напредног електронског потписа односно напредног електронског печата из тачке 7) овог става;

9) локацију услуге путем које се проверава статус валидности квалификованог електронског сертификата;

10) ознаку да су подаци за креирање електронског потписа односно печата, који одговарају подацима за проверу електронског потписа односно печата из квалификованог електронског сертификата, садржани у квалификованом средству за креирање електронског потписа односно печата, уколико је тај услов испуњен.

Квалификовани електронски сертификати, поред обележја из става 1. овог члана, могу укључивати додатна обележја.

Министарство ближе прописује услове које морају да испуњавају квалификовани електронски сертификати из става 1. овог члана.

Опозив и суспензија квалификованог електронског сертификата

Члан 44.

Издавалац квалификованих сертификата дужан је да изврши опозив издатих сертификата, када:

1) опозив сертификата захтева власник сертификата или његов пуномоћник;

2) власник сертификата изгуби пословну способност, или је престао да постоји или су се промениле околности које битно утичу на важење сертификата;

3) утврди да је податак у сертификату погрешан;

4) утврди да су подаци за проверу квалификованог електронског потписа односно печата или систем пружаоца квалификованих услуга од поверења угрожени на начин који утиче на безбедност и поузданост сертификата;

5) утврди да су подаци за електронско потписивање односно печатирање или систем власника сертификата угрожени на начин који утиче на поузданост и безбедност електронског потписа;

6) престаје са радом или му је рад забрањен.

Издавалац квалификованих сертификата дужан је да обавести корисника квалификоване услуге од поверења о опозиву сертификата у року од 24 часа од примљеног обавештења, односно настанка околности због којих се сертификат опозива.

Корисник квалификоване услуге од поверења дужан је да одмах затражи опозив свог квалификованог електронског сертификата у случају губитка или оштећења уређаја или података за креирање сертификата.

У случају опозива квалификовани електронски сертификат трајно престаје да важи од тренутка опозива.

У случају суспензије квалификовани електронски сертификат губи важност током периода трајања суспензије.

Подаци о суспензији и периоду трајања суспензије квалификованог електронског сертификата уписују се у базу података издатих сертификата коју води издавалац квалификованих електронских сертификата и морају бити видљиви током трајања суспензије у оквиру услуга којима се пружају информације о статусу сертификата.

Чување документације о издатим и опозваним квалификованим сертификатима

Члан 45.

Издавалац квалификованих електронских сертификата дужан је да чува комплетну документацију о издатим и опозваним квалификованим електронским сертификатима, као средство за доказивање и верификацију у управним, судским и другим поступцима, најмање десет година по престанку важења сертификата.

Подаци из става 1. овог члана могу се чувати у електронској форми.

Квалификована средства за креирање електронског потписа и печата

Члан 46.

Квалификовано средство за креирање електронског потписа односно печата мора да, помоћу одговарајућих техничких решења и поступака, обезбеди:

1) поверљивост података за креирање електронског потписа односно печата;

2) да се подаци за креирање електронског потписа, односно печата појављују само једном;

3) да се подаци за креирање електронског потписа, односно печата не могу добити изван средства за креирање електронског потписа, односно печата употребом доступне технологије у разумном времену;

4) да је електронски потпис, односно печат поуздано заштићен од фалсификовања употребом доступне технологије;

5) могућност поуздане заштите података за креирање електронског потписа, односно печата од неовлашћеног коришћења.

Средства за креирање квалификованог електронског потписа, односно печата, приликом креирања електронског потписа односно печата, не смеју променити податке који се потписују односно печатирају или онемогућити потписнику, односно печатиоцу увид у те податке пре процеса креирања квалификованог електронског потписа односно печата.

Квалификовано средство за креирање електронског потписа, односно печата корисник квалификоване услуге од поверења може користити путем услуге управљања квалификованим средством за креирање електронског потписа, односно печата, што такође представља квалификовану услугу од поверења.

Изузетно од става 1. овог члана, квалификовани пружалац услуга од поверења из става 3. овог члана може израдити копију података за израду електронског потписа, односно печата у сврху заштите од губитка података ако:

1) израда и чување копија података за креирање квалификованог електронског потписа односно печата не умањују прописани ниво заштите тих података;

2) број израђених копија података за креирање електронског потписа односно печата није већи него што је то неопходно за обезбеђивање континуитета пружања услуге.

Министарство ближе прописује услове које мора да испуњава средство за креирање квалификованог електронског потписа односно печата.

Сертификација квалификованих средстава за креирање електронског потписа односно печата

Члан 47.

У складу са законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености, Министарство именује тело за оцену усаглашености средстава за креирање квалификованог електронског потписа односно печата са прописом из члана 46. (у даљем тексту: именовано тело).

Прописом из члана 46. се, такође, ближе уређују услови које мора да испуњава именовано тело.

Министарство води Регистар квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата на основу извештаја које добија од именованих тела.

Именовано тело без одлагања, а најкасније у року од 7 дана од настале промене, обавештава Министарство о издатим и повученим потврдама о усаглашености средстава за креирање електронских потписа односно печата.

Министарство у електронском облику објављује податке из Регистра квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата.

У Регистар квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата уписују се и квалификована средства за креирање електронског потписа и електронског печата са списка који, према члану 31. Уредбе eIDAS, објављује Европска комисија.

Министарство прописује садржај и начин вођења регистра из става 3. овог члана, начин подношења захтева за упис у регистар у складу са прописима који уређују општи управни поступак, потребну документацију уз захтев и образац захтева.

Поступак валидације квалификованог електронског потписа и квалификованог електронског печата

Члан 48.

Поступком валидације утврђује се да електронски потпис представља исправан квалификовани електронски потпис када:

1) је утврђено да је сертификат који прати електронски потпис у тренутку потписивања представљао квалификовани електронски сертификат;

2) је утврђено да је квалификовани електронски сертификат издат од стране пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за електронски потпис и да је важио у тренутку потписивања;

3) је утврђено да подаци за валидацију електронског потписа из квалификованог електронског сертификата одговарају комбинацији електронског потписа и података који су потписани електронским потписом;

4) је поуздајућој страни тачно приказан скуп података из квалификованог електронског сертификата који јединствено идентификују потписника;

5) су поуздајућој страни тачно приказани подаци који су потписани електронским потписом;

6) је коришћење псеудонима јасно назначено поуздајућој страни, у случају да је приликом електронског потписвања коришћен псеудоним;

7) је утврђено да је електронски потпис креиран коришћењем квалификованог средства за креирање електронског потписа;

8) је утврђено да није нарушен интегритет података који су потписани електронским потписом;

9) је утврђено да електронски потпис испуњава услове за напредни електронски потпис из овог закона.
Систем који се користи за валидацију квалификованог електронског потписа обезбеђује тачан резултат поступка валидације поуздајућој страни и омогућава јој идентификовање било ког проблема од значаја за поузданост.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују на електронски печат.

Министарство ближе прописује услове за поступак валидације квалификованог електронског потписа и квалификованог електронског печата.

Услуга квалификоване валидације квалификованих електронских потписа и квалификованих електронских печата

Члан 49.

Пружалац услуге квалификоване валидације квалификованих електронских потписа односно печата обезбеђује:

1) валидацију квалификованог електронског потписа односно печата у складу са чланом 48. овог закона;

2) да поуздајућа страна која користи услугу добије резултат поступка валидације електронским путем на аутоматизован начин, који је поуздан и ефикасан;

3) да је резултат поступка валидације из тачке 2) овог става печатиран напредним електронским печатом или потписан напредним електронским потписом пружаоца услуге.

Министарство ближе прописује услове за пружање услуге квалификоване валидације квалификованих електронских потписа и квалификованих електронских печата.

Правно дејство електронског потписа

Члан 50.

Електронском потпису не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификовани електронски потпис.

Квалификовани електронски потпис има исто правно дејство као и својеручни потпис.

Квалификовани електронски потпис може да замени оверу својеручног потписа, ако је то прописано посебним законом.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се на правне послове за које је посебним законом предвиђено да се не могу предузети у електронској форми.

Уговори и други правни послови за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у форми овере потписа, јавно потврђене (солемнизоване) исправе, или у форми јавнобележничког записа не могу се сачинити у складу са ст. 1. и 2. овог члана већ у складу са прописима којима се уређује овера потписа, потврђивање и сачињавање исправа о правним пословима.

Правно дејство електронског печата

Члан 51.

Електронском печату не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификовани електронски печат.

За квалификовани електронски печат важи правна претпоставка очуваности интегритета и тачности порекла података за које је везан.

Акт органа јавне власти који се доноси у вршењу јавних овлашћења у облику електронског документа уместо печата односно потписа службеног лица и печата садржи квалификовани електронски печат тог органа.

Квалификовани електронски печат на поднеску у поступку који органи јавне власти спроводе у вршењу јавних овлашћења у облику електронског документа има исто правно дејство као и својеручни потпис, односно печат.

Одредбе ст. 1-4. овог члана не примењују се на правне послове за које је посебним законом предвиђено да се не могу предузети у електронској форми.

Уговори и други правни послови за које је посебним законом предвиђено да се сачињавају у форми овере потписа, јавно потврђене (солемнизоване) исправе, или у форми јавнобележничког записа не могу се сачинити у складу са ст. 1-4. овог члана већ у складу са прописима којима се уређује овера потписа, потврђивање и сачињавање исправа о правним пословима.

2. Електронски временски жиг

Услови за квалификоване електронске временске жигове

Члан 52.

Квалификовани електронски временски жиг мора:

1) да је повезан са координираним универзалним временом (UTC) тако да се спречава свака могућност промене података која се не може открити;

2) да је заснован на прецизном временском извору;

3) да је издат од стране пружаоца услуге издавања квалификованог временског жига;

4) да је потписан, односно печатиран од стране пружаоца услуге издавања квалификованог временског жига помоћу напредног електронског потписа или напредног електронског печата.

Министарство прописује ближе услове за квалификоване електронске временске жигове.

Правно дејство електронског временског жига

Члан 53.

Електронском временском жигу не може се оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику или што не испуњава услове за квалификован временски жиг.

За квалификовани електронски временски жиг и податке којима је тај временски жиг придружен важи правна претпоставка тачности датума и времена исказаног у временском жигу и очуваности интегритета тих података у односу на тај временски тренутак.

3. Електронска достава

Услови за услуге квалификоване електронске доставе

Члан 54.

Услуга квалификоване електронске доставе мора:

1) да је пружана од стране једног или више пружаоца квалификованих услуга од поверења;

2) да, уз висок ниво поузданости, обезбеђује идентификацију пошиљаоца;

3) да обезбеђује идентификацију примаоца приликом доставе података;

4) у процесу слања и пријема електронске поруке, да користи напредни електронски потпис или напредни електронски печат пружаоца услуге квалификоване електронске доставе у сврху спречавања непримећене промене података;

5) да обезбеди да измена података извршена у сврху слања или пријема података мора бити јасно назначена пошиљаоцу и примаоцу;

6) да обезбеди да време и датум слања, пријема и евентуалне измене података морају бити назначени квалификованим електронским временским жигом;

7) да, у случају да се подаци преносе између два или више пружалаца услуге квалификоване електронске доставе, обезбеди да се услови из овог става примењују на сваког од њих.

Потврда о електронској достави

Члан 55.

Пружалац услуге квалификоване електронске доставе пошиљаоцу електронске поруке издаје:

1) потврду пријема електронске поруке од стране пружаоца услуге;

2) потврду доставе електронске поруке примаоцу.

Потврде из става 1. овог члана пружалац услуге доставља аутоматски у електронском облику потписане напредним електронским печатом, а на захтев их може издати у електронском или папирном облику.

Потврда из става 1. тач. 1) и 2) овог члана садржи:

1) идентификациону ознаку електронске поруке коју је доделио пружалац услуге;

2) податке о пошиљаоцу и примаоцу, који од података о личности могу да садрже податке из члана 43. став 1. тачка 3) овог закона као и адресу за електронску доставу;

3) податке који повезују потврду са садржајем електронске поруке;

4) датум и време пријема електронске поруке од стране пружаоца услуге, односно датум и време доставе електронске поруке пружаоцу услуге.

Потврда из става 1. тачка 2) овог члана сматра се доставницом у електронском облику у смислу закона којим се уређује управни поступак, при чему се датум и време доставе из става 3. тачка 4) овог члана сматрају датумом и временом уручења.

Датум и време пријема поднеска који је странка у управном поступку упутила органу путем квалификоване електронске доставе сматра се да је датум и време доставе из става 3. тачка 4) овог члана.

Ако дође до техничких проблема приликом електронског достављања односно пријема података, пружалац услуге квалификоване електронске доставе дужан је да о томе обавести пошиљаоца и примаоца.

Министарство прописује ближе услове за услуге квалификоване електронске доставе из члана 54. овог закона и садржај потврда из става 3. овог члана.

Размена електронских порука између пружалаца услуге квалификоване електронске доставе

Члан 56.

Ако се електронска порука преноси преко два или више пружалаца услуга квалификоване електронске доставе, тада се између пружалаца услуга електронска порука размењује путем Централног система за размену порука квалификоване електронске доставе (у даљем тексту: Централни систем).

Пружаоци услуге квалификоване електронске доставе у обавези су:

1) да обезбеде повезивање са Централним системом;

2) да у оквиру своје услуге омогуће пријем и слање порука и када је пошиљалац или прималац поруке корисник другог пружаоца услуге квалификоване електронске доставе.

Централни систем успоставља и о његовом функционисању стара се Министарство.

Правно дејство услуге електронске доставе

Члан 57.

Подацима послатим или примљеним путем услуге електронске доставе не може се оспорити правна снага и допуштеност као доказ у правном промету само из разлога што су у електронској форми или из разлога што не испуњавају све услове услуге квалификоване електронске доставе.

За податке из електронске поруке послате или примљене путем услуге квалификоване електронске доставе важи правна претпоставка интегритета података, слања података од назначеног пошиљаоца, пријем од стране назначеног примаоца, поузданости датума и времена слања или примања.

4. Аутентикација веб сајтова

Квалификовани сертификати за аутентикацију веб сајтова

Члан 58.

Аутентикација веб сајта користи се за потврду идентитета веб сајта од стране корисника квалификоване услуге од поверења, којом се гарантује његова поузданост коришћења.

За аутентикацију веб сајта користи се квалификовани сертификат који издаје пружалац квалификованих услуга од поверења.

Квалификовани сертификат за аутентикацију веб сајта мора да испуњава услове из члана 59. овог закона.

Садржај квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова

Члан 59.

Квалификовани сертификати за аутентикацију веб сајтова садрже:

1) ознаку, која се може препознати при аутоматској обради, да је сертификат издат као квалификовани сертификат за аутентикацију веб сајтова;

2) скуп података који недвосмислено представљају пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова, што обавезно укључује државу седишта, пословно име и матични број тог пружаоца услуге;

3) име и презиме или псеудоним физичког лица коме је издат сертификат, односно пословно име и матични број правног лица коме је издат сертификат;

4) адресу, односно седиште физичког или правног лица коме је издат сертификат;

5) назив интернет домена физичког или правног лица коме је издат сертификат;

6) податке о почетку и крају рока важења сертификата;

7) идентификациону ознаку сертификата која мора да буде јединствена за пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова;

8) напредан електронски потпис или напредан електронски печат пружаоца услуге издавања квалификованих сертификата за аутентикацију веб сајтова;

9) локацију на којој је, без накнаде, доступан сертификат напредног електронског потписа односно напредног електронског печата из тачке 8) овог става;

10) локацију услуге путем које се проверава статус валидности квалификованог електронског сертификата.

5. Електронско чување документа

Припрема докумената за електронско чување

Члан 60.

Припрема докумената за електронско чување односи се на:

1) документа која су изворно настала у електронском облику који је погодан за чување;

2) конверзију документа у другачији електронски облик погодан за чување;

3) дигитализацију документа која су изворно настала у облику који није електронски у облик погодан за чување.

Документ припремљен за електронско чување може обухватити и додатне податке који описују документ или су изведени из документа.

Припрема докумената за поуздано електронско чување

Члан 61.

Припрема документа за поуздано електронско чување мора:

1) да обезбеди да сви битни елементи садржаја изворног документа буду верно пренети у документ припремљен за електронско чување, узимајући у обзир природу и сврху документа, тј. очуван је интегритет садржаја документа;

2) да обезбеди да је очувана употребљивост садржаја изворног документа;

3) да обезбеди да су укључени сви елементи садржаја изворног документа који су од значаја за аутентичност;

4) да обезбеди потврду верности изворног документа и тачност додатно укључених података квалификованим електронским печатом или потписом са придруженим временским жигом;

5) да обезбеди спровођење контроле тачности и квалитета конверзије као и отклањање грешака насталих у поступку конверзије;

6) да обезбеди да се допуне садржаја, унете забележбе и подаци о предузетим радњама чувају одвојено од изворних докумената;

7) да обезбеди да се о предузетим радњама у поступку припреме за електронско чување води уредна евиденција.

Ако је прописани рок за чување документа дужи од пет година, документ припремљен за чување треба да буде у формату који је погодан за дугорочно чување.

Влада, на предлог Министарства, уређује ближе услове које мора да испуњава поуздана припрема документа за електронско чување и формате документа који су погодни за дуготрајно чување.

Поуздано електронско чување документа

Члан 62.

Поуздано електронско чување докумената који у изворном облику садрже квалификовани електронски потпис односно печат, као потврду интегритета и порекла тих докумената, врши се тако да се током чувања користе поступци и технолошка решења којима се обезбеђује могућност доказивања валидности квалификованог електронског потписа односно печата током целог периода чувања.

Поуздано електронско чување докумената припремљених у складу са чланом 61. овог закона, којима је квалификованим електронским потписом односно печатом из члана 61. став 1. тачка 4) потврђена верност изворном документу и тачност додатно укључених података, врши се тако да се током чувања користе поступци и технолошка решења којима се обезбеђује могућност доказивања валидности квалификованог електронског потписа односно печата током целог периода чувања.

Министарство прописује ближе услове за поступке и технолошка решења из ст. 1. и 2. овог члана.

Министарство надлежно за послове културе уређује ближе услове, задатке, послове, стандарде и процесе дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва који се односе на поступке и технолошка решења из чл. 61. и 62. овог закона.

Услуга квалификованог електронског чувања докумената

Члан 63.

Услуга квалификованог електронског чувања докумената је квалификована услуга од поверења путем које се пружа поуздано електронско чување докумената у складу са чл. 60. до 62. овог закона.

Пружалац услуге квалификованог електронског чувања документа може се определити да услугу квалификованог електронског чувања докумената ограничи само на чување докумената који у изворном облику садрже квалификовани електронски потпис односно печат.

За документ који се чува у оквиру услуге квалификованог електронског чувања докумената важи правна претпоставка верности изворном документу, о чему пружалац услуге квалификованог електронског чувања документа издаје потврду.

Ако се документ чува у оквиру услуге квалификованог електронског чувања докумената тако да период чувања предвиђен том услугом обухвата прописани период чувања датог документа, изворни документ може бити уништен, осим ако није другачије прописано.

VI. ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

Послови инспекције за електронску идентификацију и услуге од поверења у електронском пословању

Члан 64.

Инспекција за електронску идентификацију и услуге од поверења у електронском пословању врши инспекцијски надзор над применом овог закона и радом пружалаца услуга електронске идентификације и пружалаца услуга од поверења (у даљем тексту: пружаоци услуга) преко инспектора за електронску идентификацију и услуге од поверења (у даљем тексту: инспектор).

У оквиру инспекцијског надзора пружалаца услуга инспектор утврђује да ли су испуњени услови прописани овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона.

Овлашћења инспектора

Члан 65.

Инспектор је овлашћен да у поступку инспекцијског надзора:

1) налаже отклањање утврђених неправилности и за то остави рок;

2) забрањује употребу неадекватних поступака и инфраструктуре, и даје рок пружаоцу услуга у којем је дужан да обезбеди адекватне поступке и инфраструктуру;

3) привремено забрањује вршење услуге пружаоца услуга до отклањања неадекватности поступака и инфраструктуре;

4) наређује привремени опозив неког или свих сертификата издатих од стране пружаоца услуге, ако постоји основана сумња да се ради о неадекватном поступку или фалсификату.

VII. КАЗНЕНЕ, ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 66.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај пружалац квалификоване услуге од поверења – правно лице ако:

1) не предузима потребне техничке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга од поверења (члан 27. став 1);

2) без одлагања, а најкасније у року од 24 сата од сазнања, не обавести Министарство о сваком нарушавању безбедности или губитку интегритета услуге који имају значајан утицај на пружање услуга од поверења или на заштиту података о личности који се обрађују у оквиру пружања услуге (члан 27. став 3);

3) о повреди безбедности или губитку интегритета услуге, без одлагања, не обавести корисника услуге од поверења, ако би угрожавање безбедности или губитак интегритета услуге од поверења могло неповољно утицати на кориснике услуга од поверења (члан 27. став 4);

4) пре закључења уговора из члана 30. став 1. овог закона не обавести лице које је поднело захтев за пружање квалификоване услуге од поверења о свим важним околностима коришћења услуге из члана 30. став 2. тач. 1) – 3) овог закона (члан 30. став 2);

5) не испуњава услове из члана 31. (члан 31);

6) при издавању квалификованог сертификата за услуге од поверења не провери податке о идентитету физичког односно правног лица који су садржани у квалификованом сертификату, у складу са чланом 33. став 2. закона (члан 33. ст. 1. и 2);

7) не изврши проверу испуњености услова пре почетка пружања квалификованих услуга од поверења, односно најмање једном у 24 месеца (члан 34. став 3);

8) не изврши налог за ванредно оцењивање испуњености услова (члан 34. став 5);

9) пре отпочињања пружања квалификованих услуга од поверења не буде уписан у Регистар пружаоца квалификованих услуга од поверења (члан 35. став 2);

10) издавалац квалификованих електронских сертификата, који намерава да престане са обављањем делатности, о намери раскида уговора не обавести сваког корисника квалификоване услуге од поверења и Министарство најмање три месеца пре настанка о намераваном престанку обављања делатности (члан 36. став 1);

11) у случају престанка са обављањем послова не обезбеди код другог пружаоца услуга од поверења наставак обављања услуге за кориснике којима је издао сертификат, или не опозове све издате сертификате и о предузетим мерама одмах не обавести Министарство (члан 36. став 2);

12) не достави сву документацију у вези са обављањем услуга од поверења другом издаваоцу на кога преноси обавезе обављања једне или више услуга од поверења, односно Министарству (члан 36. ст. 3. и 4);

13) квалификовани електронски сертификат не садржи све податке из члана 43. став 1. овог закона (члан 43. став 1);

14) издавалац квалификованих сертификата не изврши опозив издатих сертификата, у случајевима из члана 44. став 1. (члан 44. став 1);

15) издавалац квалификованих сертификата не обавести корисника квалификоване услуге од поверења о опозиву сертификата у року од 24 часа од примљеног обавештења, односно настанка околности због којих се сертификат опозива (члан 44. став 2);

16) издавалац квалификованих сертификата не чува комплетну документацију о издатим и опозваним квалификованим сертификатима као средство за доказивање и верификацију у управним, судским и другим поступцима најмање десет година по престанку важења сертификата (члан 45);

17) не обезбеди повезивање са Централним системом и не омогући пријем и слање порука и у случају када је пошиљалац или прималац поруке корисник другог пружаоца услуге квалификоване електронске доставе (члан 56. став 2);

18) поуздано електронско чување докумената припремљених у складу са чланом 61. овог закона, којима је квалификованим електронским потписом односно печатом из члана 61. став 1. тачка 4) потврђена верност изворном документу и тачност додатно укључених података, се не врши тако да се током чувања користе поступци и технолошка решења којима се обезбеђује могућност доказивања валидности квалификованог електронског потписа односно печата током целог периода чувања (члан 62. став 2).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге од поверења новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге од поверења – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.

Члан 67.

Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај корисник квалификоване услуге од поверења – правно лице ако:

1) у случају промене података из става 1. члана 33. овог закона не обавести без одлагања пружаоца квалификоване услуге од поверења (члан 33. став 3);

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се корисник услуге од поверења – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се корисник услуге од поверења – физичко лице новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Члан 68.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај регистрован пружалац услуге електронске идентификације – правно лице ако:

1) шема електронске идентификације не испуњава услове из члана 17. (члан 17);

2) не предузима потребне техничке и организационе мере за управљање ризицима који угрожавају поуздано и безбедно пружање тих услуга из члана 22. став 2. овог закона (члан 22. ст. 1. и 2);

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге електронске идентификације новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге електронске идентификације – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.

Члан 69.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај пружалац услуге из члана 64. овог закона ако не поступи по налогу инспектора у остављеном року из члана 65. став 1. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице пружаоца услуге новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се пружалац услуге – физичко лице у својству регистрованог субјекта новчаном казном од 10.000 до 500.000 динара.

Члан 70.

Новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу, као и органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност, односно оспори доказну снагу електронском документу сачињеном у складу са овим законом, односно дигитализованог акта овереног у складу са чланом 11. овог закона, само због тога што је достављен у таквом формату (члан 7).

Новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу, као и органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност електронском документу, укључујући и акте органа јавних власти, потписаном квалификованим електронским потписом или квалификованим електронским печатом, ако је за пуноважност тог документа прописана обавеза својеручног потписивања, односно стављања печата (чл. 50. и 51).

Члан 71.

Новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице које је орган јавне власти у смислу овог закона, изузев органа из члана 70. овог закона, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност, односно оспори доказну снагу електронском документу сачињеном у складу са овим законом, односно дигитализованог акта овереног у складу са чланом 11. овог закона, само због тога што је достављен у таквом формату (члан 7).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу из става 1. овог члана новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се орган јавне власти ако је физичко лице новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

Новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице које је орган јавне власти у смислу овог закона, изузев органа из члана 70. овог закона, ако у поступку који спроводи у вршењу јавних овлашћења не призна пуноважност електронском документу, укључујући и акте органа јaвних власти, потписаном квалификованим електронским потписом или квалификованим електронским печатом, ако је за пуноважност тог документа прописана обавеза својеручног потписивања, односно стављања печата (чл. 50. и 51).

За прекршај из става 4. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу из става 4. овог члана новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 4. овог члана казниће се орган јавне власти ако је физичко лице новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара.

2. Прелазне и завршне одредбе

Спровођење закона

Члан 72.

Подзаконска акта из чл. 18. став 2, чл. 19. став 3, чл. 31. став 3, чл. 35. став 8, чл. 46. став 5. и чл. 47. став 7. овог закона донеће се у року од 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконска акта из чл. 34. став 8, чл. 38. став 4, чл. 39. став 4, чл. 43. став 3, чл. 48. став 4, чл. 49. став 2. и чл. 52. став 2. овог закона донеће се у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконска акта из чл. 55. став 7, чл. 61. став 3. и чл. 62. став 3. и 4. овог закона донеће се у року од 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Престанак важења досадашњих прописа, наставак примене подзаконских аката и наставак рада на основу претходне регистрације

Члан 73.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о електронском потпису („Службени гласник РСˮ, број 135/04) и Закон о електронском документу („Службени гласник РСˮ, број 51/09).

Подзаконски акти донети на основу закона из става 1. овог члана примењиваће се и после престанка важења наведених закона, све до доношења одговарајућих прописа сагласно овом закону, осим ако су у супротности са одредбама овог закона.

Даном ступања на снагу овог закона сертификациона тела за издавање квалификованих електронских сертификата која су регистрована на основу Закона о електронском потпису настављају са радом као квалификовани пружаоци услуге издавања квалификованих сертификата за електронски потпис.

Даном ступања на снагу овог закона издаваоци временског жига који су регистровани на основу Закона о електронском документу настављају са радом као квалификовани пружаоци услуге издавања квалификованих електронских временских жигова.

Сертификациона тела из става 3. овог члана и издаваоци временског жига из става 4. овог члана дужни су да у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона ускладе своје пословање са одредбама овог закона и доставе Министарству извештај о оцењивању усаглашености из члана 34. овог закона.
Министарство врши оцењивање усаглашености из члана 34. овог закона до акредитације првог тела за оцењивање усаглашености, у складу са прописима.

Ступање на снагу закона

Члан 74.

Овај закон ступа на снагу осам дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о државним службеницима

(“Службени гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007, 67/2007, 116/2008, 104/2009, 99/2014 и 94/2017)

Глава прва

УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина закона

Члан 1

Овим законом уређују се права и дужности државних службеника и поједина права и дужности намештеника.

Поједина права и дужности државних службеника у појединим државним органима могу се посебним законом уредити и друкчије ако то произлази из природе њихових послова.

Појам државних службеника и намештеника

Члан 2

Државни службеник је лице чије се радно место састоји од послова из делокруга органа државне управе, судова, јавних тужилаштава, Републичког јавног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина (у даљем тексту: државни органи) или с њима повезаних општих правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова.

Државни службеници нису народни посланици, председник Републике, судије Уставног суда, чланови Владе, судије, јавни тужиоци, заменици јавних тужилаца и друга лица која на функцију бира Народна скупштина или поставља Влада и лица која према посебним прописима имају положај функционера.

Намештеник је лице чије се радно место састоји од пратећих помоћно-техничких послова у државном органу.

Послодавац државних службеника и намештеника

Члан 3

Послодавац државних службеника и намештеника је Република Србија.

Права и дужности послодавца у име Републике Србије врши руководилац државног органа (у даљем тексту: руководилац), ако овим или посебним законом или другим прописом није друкчије одређено.

Примена општих прописа о раду и посебног колективног уговора

Члан 4

На права и дужности државних службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом примењују се општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе (у даљем тексту: посебан колективни уговор).

Посебан колективни уговор закључују Влада и репрезентативни синдикати који су основани за територију Републике Србије.

На права и дужности намештеника примењују се општи прописи о раду и посебан колективни уговор, ако овим или посебним законом није друкчије одређено.

Глава друга

НАЧЕЛА ДЕЛОВАЊА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

Законитост, непристрасност и политичка неутралност

Члан 5

Државни службеник дужан је да поступа у складу са Уставом, законом и другим прописом, према правилима струке, непристрасно и политички неутрално.

Државни службеник не сме да на раду изражава и заступа своја политичка уверења.

Одговорност за рад

Члан 6

Државни службеник одговара за законитост, стручност и делотворност свог рада.

Нико не сме вршити утицај на државног службеника да нешто чини или не чини супротно прописима.

Забрана повлашћивања и ускраћивања

Члан 7

Забрањено је повлашћивање или ускраћивање државног службеника у његовим правима или дужностима, посебно због расне, верске, полне, националне или политичке припадности или због неког другог личног својства.

Доступност информација о раду државних службеника

Члан 8

Информације о раду државних службеника доступне су јавности, према закону којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Државни службеник је дужан да у свом раду и приликом обавештавања јавности обезбеди заштиту података о личности у складу са законом.

Једнака доступност радних места

Члан 9

При запошљавању у државни орган кандидатима су под једнаким условима доступна сва радна места.

Избор кандидата заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама.

При запошљавању у државне органе води се рачуна о томе да национални састав, заступљеност полова и број особа са инвалидитетом одслика у највећој могућој мери структуру становништва.

Напредовање и стручно усавршавање

Члан 10

Напредовање државног службеника зависи од стручности, резултата рада и потреба државног органа.

Државни службеник има право и дужност да се стручно усавршава према потребама државног органа.

Једнаке могућности

Члан 11

Сви државни службеници су једнаки кад се одлучује о напредовању и награђивању и остваривању њихове правне заштите.

Глава трећа

ПРАВА И ДУЖНОСТИ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

I ПРАВА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

Услови рада

Члан 12

Државни службеник има право на услове рада који му неће угрозити живот и здравље, на техничке и друге услове потребне за рад и на заштиту од претњи, напада и свих врста угрожавања безбедности на раду.

Руководилац је дужан да на захтев државног службеника предузме мере за заштиту његове безбедности на раду.

Примања

Члан 13

Државни службеник има право на плату, накнаде и друга примања према закону којим се уређују плате у државним органима.

Одмори и одсуства

Члан 14

Државни службеник има право на одморе и одсуства према општим прописима о раду и посебном колективном уговору.

Државни службеник има право на годишњи одмор од најмање 20 а највише 30 радних дана, према мерилима одређеним посебним колективним уговором.

Чланство у синдикату и удружењу

Члан 15

Државни службеник има право да буде члан синдиката и професионалног удружења и њихових органа управљања.

Право на жалбу

Члан 16

Државни службеник има право жалбе на решење којим се одлучује о његовим правима и дужностима, ако жалба овим законом није изричито искључена.

Достављање решења државном службенику врши се у просторијама државног органа, а ако је државни службеник одсутан с рада достављање се врши поштом на адресу коју је државни службеник пријавио државном органу и која се налази у његовом персоналном досијеу.

Уколико достављање из става 2. овог члана није успело, службено лице државног органа саставља писмену белешку. У том случају решење се објављује на огласној табли државног органа и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним.

Жалба се изјављује у року од осам дана од дана достављања решења, ако овим законом није одређен краћи рок.

Жалба не одлаже извршење решења само кад је то овим законом изричито одређено.

Додатна права државних службеника

Члан 17

Посебним колективним уговором државним службеницима могу да се утврде права која овим законом нису утврђена, у складу са овим законом и општим прописима о раду.

II ДУЖНОСТИ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

Извршење налога

Члан 18

Државни службеник дужан је да изврши усмени налог претпостављеног, изузев кад сматра да је налог супротан прописима, правилима струке или да његово извршење може да проузрокује штету, што саопштава претпостављеном.

Налог који претпостављени понови у писменом облику државни службеник дужан је да изврши и о томе писмено обавести руководиоца.

Државни службеник дужан је да одбије извршење усменог или писменог налога ако би оно представљало кажњиво дело и да о томе писмено обавести руководиоца односно орган који надзире рад државног органа ако је налог издао руководилац.

Премештај

Члан 19

Државни службеник дужан је да прихвати радно место у истом или другом државном органу на које је према одредбама овог закона трајно или привремено премештен.

Привремени рад на пословима који нису у опису радног места

Члан 20

Државни службеник дужан је да, по писменом налогу претпостављеног, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла или замене одсутног државног службеника.

Врсту и трајање послова одређује претпостављени писменим налогом, најдуже на 30 радних дана.

Послови могу да трају и дуже од 30 радних дана ако је потребно да државни службеник на положају замени другог или ако на положају не ради нико.

Привремени рад на нижем радном месту

Члан 21

У случају елементарних непогода, више силе или других непредвидивих околности, државни службеник је дужан да, по писменом налогу претпостављеног, ради на радном месту нижем од свог, док трају те околности.

Државни службеник за то време задржава права која произлазе из његовог радног места.

Рад у радној групи

Члан 22

Државни службеник дужан је да поступи по писменом налогу којим га руководилац одређује за рад у радној групи у свом или другом државном органу.

Чување службене и друге тајне

Члан 23

Државни службеник или намештеник дужан је да чува државну, војну, службену и пословну тајну (у даљем тексту: тајна) у складу са посебним прописима.

Одређивање и чување тајне, као и мере заштите тајне, уређују се посебним прописима.

Дужност обавештавања о сумњи постојања корупције

Члан 23а

Државни службеник или намештеник дужан је да писмено обавести непосредно претпостављеног или руководиоца ако у вези са обављањем послова радног места дође до сазнања да је извршена радња корупције од стране функционера, државног службеника или намештеника у државном органу у којем ради.

Државни службеник или намештеник из става 1. овог члана од дана подношења писменог обавештења ужива заштиту у складу са законом.

Поштовање радног времена

Члан 24

Државни службеник дужан је да поштује радно време и правила понашања у државном органу.

Ако је спречен да ради, државни службеник дужан је да о разлозима обавести непосредно претпостављеног у року од 24 сата од настанка разлога.

III СПРЕЧАВАЊЕ СУКОБА ИНТЕРЕСА

Забрана примања поклона и коришћења рада у државном органу

Члан 25

Државни службеник не сме да прими поклон у вези с вршењем својих послова, изузев протоколарног или пригодног поклона мање вредности, нити било какву услугу или другу корист за себе или друга лица.

Државни службеник не сме да користи рад у државном органу да би утицао на остваривање својих права или права с њиме повезаних лица.

На одређивање круга повезаних лица и на пријем поклона примењују се прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција.

Додатни рад

Члан 26

Државни службеник може, уз писмену сагласност руководиоца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада државног службеника.

Сагласност руководиоца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима.

Руководилац може забранити рад из става 2. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад државног службеника, штети угледу државног органа, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада државног службеника.

Обавештавање о додатном раду

Члан 27

Државни службеник дужан је да о свом додатном раду обавести руководиоца.

Кад државним органом руководи државни службеник, о давању сагласности за његов додатни рад и о забрани додатног рада одлучује државни орган или тело надлежно за његово постављење.

Забрана оснивања привредних друштава и јавних служби

Члан 28

Државни службеник не сме да оснује привредно друштво, јавну службу, нити да се бави предузетништвом.

На пренос управљачких права у привредном субјекту на друго лице примењују се прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција.

Државни службеник дужан је да податке о лицу на које је пренео управљачка права и доказе о њиховом преносу достави руководиоцу, а државни службеник који је на положају Агенцији за борбу против корупције која је дужна да о томе податке објави на својој интернет презентацији.

Ограничење чланства у органима правног лица

Члан 29

Државни службеник не сме бити директор, заменик или помоћник директора правног лица, а члан управног одбора, надзорног одбора или другог органа управљања правног лица може бити једино ако га именује Влада или други државни орган.

Пријављивање интереса у вези с одлуком државног органа

Члан 30

Државни службеник дужан је да непосредно претпостављеног писмено обавести о сваком интересу који он, или с њиме повезано лице, може имати у вези са одлуком државног органа у чијем доношењу учествује, ради одлучивања о његовом изузећу.

Кад државним органом руководи државни службеник, он о интересу писмено обавештава државни орган или тело надлежно за његово постављење.

Тиме се не дира у правила о изузећу прописана законом којим се уређује општи управни поступак.

Примена прописа којима се уређује спречавање сукоба интереса на државне службенике на положају

Члан 31

На државне службенике на положају примењују се закони и други прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција, али и одредбе овог закона о додатном раду и забрани оснивања привредног друштва, јавне службе и бављења предузетништвом.

Глава четврта

ВРСТЕ РАДНИХ МЕСТА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

I ПОЛОЖАЈИ И ИЗВРШИЛАЧКА РАДНА МЕСТА

Члан 32

Радна места државних службеника деле се на положаје и на извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, овлашћења и одговорности.

Одредбе овог закона о подели радних места не примењују се на полицијске, царинске и пореске службенике и на државне службенике који раде на безбедносним и обавештајним пословима и у заводима за извршење кривичних санкција.

II ПОЛОЖАЈИ

Појам

Члан 33

Положај је радно место на коме државни службеник има овлашћења и одговорности везане за вођење и усклађивање рада у државном органу.

Положај се стиче постављењем од Владе или другог државног органа или тела.

Положаји у Влади и осталим државним органима

Члан 34

Влада поставља на положај помоћника министра, секретара министарства, директора органа управе у саставу министарства, помоћника директора органа управе у саставу министарства, директора посебне организације, заменика и помоћника директора посебне организације, директора службе Владе, заменика и помоћника директора службе Владе, заменика и помоћника Генералног секретара Владе, Републичког јавног правобраниоца и заменика Републичког јавног правобраниоца.

Положаји у судовима и јавним тужилаштвима одређују се актом Врховног касационог суда, односно Републичког јавног тужиоца, а у осталим државним органима положаји се одређују актима тих органа.

III ИЗВРШИЛАЧКА РАДНА МЕСТА

Појам и разврставање по звањима

Члан 35

Извршилачка радна места јесу сва радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица у државном органу.

Извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.

Звања су виши саветник, самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, референт и млађи референт.

Виши саветник

Члан 36

У звању вишег саветника раде се најсложенији послови који знатно утичу на одређивање политике или постизање резултата у некој области из делокруга државног органа, који захтевају стваралачке способности, предузимљивост и висок степен стручности, самосталности и искуства, уз обраћање претпостављеном само о питањима вођења политике.

За рад на пословима у звању вишег саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање седам година радног искуства у струци.

Самостални саветник

Члан 37

У звању самосталног саветника раде се сложени послови који захтевају посебно специјалистичко знање и искуство, аналитичке способности, самосталан рад без надзора претпостављеног и доношење одлука у сложеним случајевима уз само општа усмерења и упутства претпостављеног.

За рад на пословима у звању самосталног саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци.

Саветник

Члан 38

У звању саветника раде се сложени послови који су најчешће прецизно одређени и подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника са јасним оквиром самосталног деловања, уз повремени надзор претпостављеног. Послови захтевају способност да се проблеми решавају без појединачних упутстава претпостављеног и уз обраћање претпостављеном само кад је проблем сложен и захтева додатно знање и искуство.

За рад на пословима у звању саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање три године радног искуства у струци.

Млађи саветник

Члан 39

У звању млађег саветника раде се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор претпостављеног, и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава претпостављеног. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.

За рад на пословима у звању млађег саветника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година радног стажа у државним органима.

Сарадник

Члан 40

У звању сарадника раде се мање сложени послови који обухватају ограничен круг међусобно повезаних различитих задатака и захтевају способност самосталне примене утврђених метода рада, поступака или стручних техника, уз општа усмерења и упутства и повремени надзор претпостављеног.

За рад на пословима у звању сарадника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и најмање три године радног искуства у струци.

Млађи сарадник

Члан 41

У звању млађег сарадника раде се мање сложени послови који су прецизно одређени и подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника уз способност решавања рутинских проблема, уз општа и појединачна упутства и редован надзор претпостављеног.

За рад на пословима у звању млађег сарадника државни службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година радног стажа у државним органима.

Референт

Члан 42

У звању референта раде се административни, технички и други претежно рутински послови који обухватају широк круг задатака и могу захтевати познавање и примену једноставнијих метода рада или поступака, а раде се самостално и уз повремени надзор претпостављеног.

За рад на пословима у звању референта државни службеник мора да има завршену средњу школу и најмање две године радног искуства у струци.

Млађи референт

Члан 43

У звању млађег референта раде се административни, технички и други рутински послови са ограниченим кругом сличних задатака који могу захтевати познавање и примену једноставнијих метода рада или поступака, уз повремени надзор претпостављеног.

За рад на пословима у звању млађег референта државни службеник мора да има завршену средњу школу и завршен приправнички стаж.

IV РАЗВРСТАВАЊЕ РАДНИХ МЕСТА И ПОСЛОВА ПОДЗАКОНСКИМ АКТИМА

Члан 44

Уредбом Владе која важи за органе државне управе, службе Владе, судове, јавна тужилаштва и Републичко јавно правобранилаштво разврставају се положаји и радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица, одређују послови који се раде у сваком од звања и прописују мерила за опис послова радних места у правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Радна места и послови у осталим државним органима разврставају се њиховим актима.

Глава пета

ПОПУЊАВАЊЕ СЛОБОДНИХ РАДНИХ МЕСТА

I ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ

1. Услови за запослење

Члан 45

Као државни службеник може да се запосли пунолетан држављанин Републике Србије који има прописану стручну спрему и испуњава остале услове одређене законом, другим прописом и правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државном органу, ако му раније није престајао радни однос у државном органу због теже повреде дужности из радног односа и није осуђиван на казну затвора од најмање шест месеци.

Поред тога за рад на положају потребно је и стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање девет година радног искуства у струци.

2. Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државном органу

Члан 46

Радна места, потребан број државних службеника на сваком радном месту и услови за рад на сваком радном месту у државном органу одређују се правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државном органу (у даљем тексту: Правилник).

3. Допуштеност попуњавања радног места

Члан 47

Радно место може да се попуни кад се испуне два услова: да је радно место предвиђено Правилником и да се његово попуњавање уклапа у донесени кадровски план.

Кад се оба услова испуне, руководилац одлучује да ли је потребно да се радно место попуни.

Акт из става 2. овог члана увек се доставља Служби за управљање кадровима, а када се одлучује о попуњавању положаја и Високом службеничком савету.

4. Начин попуњавања радног места

Члан 48

Извршилачко радно место попуњава се: премештајем унутар истог државног органа; премештајем по основу споразума о преузимању; премештајем из другог државног органа по спроведеном интерном или јавном конкурсу и заснивањем радног односа ако је на јавном конкурсу изабран кандидат који није државни службеник.

Положај се увек попуњава постављењем.

II ПОПУЊАВАЊЕ ИЗВРШИЛАЧКИХ РАДНИХ МЕСТА

1. Редослед радњи при попуњавању извршилачких радних места у свим државним органима

Члан 49

При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај државног службеника из истог државног органа, са напредовањем или без њега.

Ако се радно место не попуни премештајем, руководилац може спровести поступак преузимања државног службеника из другог државног органа.

Ако руководилац одлучи да радно место не попуни ни премештајем по основу споразума о преузимању, може да се спроведе интерни конкурс, а ако интерни конкурс није спроведен или није успео, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али руководилац може одлучити да поново спроведе поступак попуњавања радног места према редоследу радњи прописаним одредбама овог члана.

1а Преузимање

Члан 49а

Државни службеник може бити преузет без конкурса у други државни орган ако се о томе споразумеју руководиоци који руководе тим државним органима и ако државни службеник на то пристане.

Државни службеник може бити преузет у други државни орган на радно место које је разврстано у исто, непосредно ниже или непосредно више звање.

Државни службеник може бити преузет у други државни орган на радно место разврстано у непосредно више звање уколико испуњава услове за напредовање.

Члан 49б

Ако се државни службеник преузима у други државни орган на радно место које је разврстано у исто звање, одређује му се платни разред платне групе који је имао у државном органу из кога се преузима према закону који уређује плате у државним органима.

Ако се државни службеник преузима у други државни орган на радно место које је разврстано у непосредно више звање, одређује му се први платни разред платне групе у коју је сврстано то радно место према закону који уређује плате у државним органима.

Изузетно од става 2. овог члана, ако је коефицијент платног разреда платне групе у коју је сврстано радно место на које се државни службеник премешта на основу споразума о преузимању нижи од коефицијента који је државни службеник имао у државном органу из којег је преузет, одређује му се платни разред те платне групе са непосредно вишим коефицијентом према закону који уређује плате у државним органима.

Ако се државни службеник преузима у други државни орган на радно место које је разврстано у непосредно ниже звање, одређује му се платни разред платне групе у коју је сврстано то радно место са непосредно вишим коефицијентом према закону који уређује плате у државним органима.

Члан 49в

Службеник који је у радном односу на неодређено време у органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, градске општине, служби и организацији које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине према посебном пропису, може бити преузет без конкурса у државни орган, ако се о томе споразумеју руководиоци који руководе наведеним органима, односно службом и организацијом и ако службеник на то пристане.

На преузимање службеника из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона о преузимању државних службеника.

2. Интерни и јавни конкурс у органима државне управе и службама Владе

а) Интерни конкурс

Право учешћа на интерном конкурсу

Члан 50

Ради попуњавања извршилачког радног места у органима државне управе и службама Владе може да се спроведе интерни конкурс ако радно место није попуњено премештајем државног службеника унутар истог органа или премештајем по основу споразума о преузимању.

На интерном конкурсу могу да учествују само државни службеници из органа државне управе и служби Владе.

Интерни конкурс оглашава Служба за управљање кадровима у року од осам дана од дана пријема решења руководиоца органа о попуњавању извршилачког радног места.

Конкурсна комисија

Члан 51

Интерни конкурс спроводи конкурсна комисија.

Конкурсну комисију именује руководилац, тако да један њен члан буде државни службеник из Службе за управљање кадровима.

Успех интерног конкурса и доношење решења о премештају

Члан 52

Кад интерни конкурс успе, руководилац органа у коме се радно место попуњава доноси решење о премештају државног службеника у тај државни орган.

Кандидат који је учествовао у изборном поступку на интерном конкурсу има право жалбе на решење о премештају под истим условима и у истом року као кад је решење о премештају донесено после јавног конкурса.

Неуспех интерног конкурса. Примена одредаба овог закона о јавном конкурсу

Члан 53

Интерни конкурс није успео ако конкурсна комисија утврди да ниједан од кандидата који је учествовао у изборном поступку није испунио мерила прописана за избор.

На интерни конкурс примењују се одредбе овог закона о јавном конкурсу, изузев одредаба о начину оглашавања и о року за подношење пријава.

б) Јавни конкурс

Оглашавање јавног конкурса. Конкурсна комисија

Члан 54

Јавни конкурс оглашава орган државне управе који попуњава радно место на својој интернет презентацији, на интернет презентацији Службе за управљање кадровима, на порталу е-управе, на огласној табли, интернет презентацији и периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање.

Јавни конкурс спроводи конкурсна комисија коју именује руководилац, применом одредаба овог закона о именовању конкурсне комисије за спровођење интерног конкурса.

Садржина огласа. Рок за подношење пријава

Члан 55

Оглас о јавном конкурсу садржи податке о државном органу, радном месту, условима за запослење на радном месту, месту рада, стручној оспособљености, знањима и вештинама које се оцењују у изборном поступку и начину њихове провере, року у коме се подносе пријаве, лично име лица задуженог за давање обавештења о јавном конкурсу, адресу на коју се пријаве подносе, податке о доказима који се прилажу уз пријаву, месту, дану и времену када ће се обавити провера оспособљености, знања и вештина кандидата у изборном поступку.

Рок за подношење пријава на јавни конкурс не може бити краћи од осам дана од дана оглашавања јавног конкурса у периодичном издању огласа Националне службе за запошљавање.

Неблаговремене, недопуштене, неразумљиве или непотпуне пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази, конкурсна комисија одбацује закључком против кога се може изјавити жалба жалбеној комисији.

Жалба из става 3. овог члана не задржава извршење закључка.

Изборни поступак

Члан 56

Конкурсна комисија саставља списак кандидата који испуњавају услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак.

У изборном поступку се, оцењивањем стручне оспособљености, знања и вештина, утврђује резултат кандидата према мерилима прописаним за избор.

Изборни поступак може да се спроведе у више делова, писменом провером, усменим разговором или на други одговарајући начин.

Осим ако друкчије није прописано, у изборном поступку орган државне управе слободно бира начин обавештавања кандидата, водећи рачуна о његовој правној заштити, економичном трошењу средстава, јавности обавештавања и једноставности поступка.

Кратка и хитна обавештења могу да се дају телефоном или на други погодан начин, о чему се сачињава службена белешка.

Ако се у изборном поступку спроводи писмена провера, приликом те провере кандидати се обавештавају о месту, дану и времену када ће се обавити усмени разговор с кандидатима.

Листа за избор. Избор кандидата

Члан 57

Кандидате који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор конкурсна комисија увршћује на листу за избор и листу доставља руководиоцу.

Руководилац је дужан да изабере кандидата са листе за избор.

Ако је изабран кандидат који није државни службеник, руководилац доноси решење о његовом пријему у радни однос, а ако је изабран кандидат који је већ државни службеник, руководилац доноси решење о премештају применом одредаба овог закона о премештају после интерног конкурса.

Решење о пријему у радни однос садржи лично име кандидата, назив државног органа у који се прима и назив радног места на које се распоређује.

Ступање на рад

Члан 58

Изабрани кандидат дужан је да ступи на рад у року од осам дана од дана коначности решења о пријему у радни однос односно о премештају, изузев ако му руководилац из оправданих разлога не продужи рок.

Ако изабрани кандидат не ступи на рад у року који му је одређен, сматра се да решење о пријему у радни однос односно о премештају није донесено, а руководилац може да изабере неког другог кандидата са листе за избор.

Изабрани кандидат стиче права и дужности из радног односа у државном органу у који је примљен или премештен од дана ступања на рад.

Право на жалбу кандидата који су учествовали у изборном поступку

Члан 59

Решење о пријему у радни однос, односно решење о премештају доставља се свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку на адресу наведену у пријави на конкурс.

Уколико достављање из става 1. овог члана није успело, службено лице државног органа саставља писмену белешку.

У случају из става 2. овог члана решење се објављује на огласној табли државног органа и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним.

Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да у року од осам дана од дана достављања решења изјави жалбу ако сматра да изабрани кандидат не испуњава услове за запослење на радном месту или да су се у изборном поступку десиле такве неправилности које би могле утицати на објективност његовог исхода.

Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да од дана објављивања решења на огласној табли државног органа, а најкасније до истека рока за жалбу, преузме у просторијама државног органа решење о пријему у радни однос, односно решење о премештају изабраног кандидата.

Кандидат који је учествовао у изборном поступку има право да, под надзором службеног лица државног органа, прегледа сву документацију јавног конкурса.

Неуспех јавног конкурса

Члан 60

Јавни конкурс није успео ако конкурсна комисија утврди да ниједан кандидат који је учествовао у изборном поступку није испунио мерила прописана за избор.

О томе да јавни конкурс није успео обавештавају се сви кандидати који су учествовали у изборном поступку.

3. Интерни и јавни конкурс у осталим државним органима

Члан 61

На попуњавање извршилачких радних места у осталим државним органима примењују се одредбе овог закона о интерном и јавном конкурсу у органима државне управе и службама Владе, изузев одредаба о саставу конкурсне комисије и о надлежности Службе за управљање кадровима.

Састав Конкурсне комисије, стручне оспособљености, знања и вештине које се оцењују у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на радна места прописује за судове и јавна тужилаштва министар надлежан за правосуђе, а за остале државне органе тела одређена њиховим актима.

Влада уредбом ближе уређује спровођење интерног и јавног конкурса за попуњавање извршилачких радних места у свим државним органима.

4. Трајање радног односа

Радни однос на неодређено време

Члан 62

По правилу, државни службеник заснива радни однос на неодређено време.

Радни однос који је заснован на неодређено време може да престане само у законом одређеним случајевима.

Радни однос на одређено време

Члан 63

Радни однос на одређено време може да се заснује:

1) ради замене одсутног државног службеника, до његовог повратка;

2) због привремено повећаног обима посла који постојећи број државних службеника не може да изврши, најдуже на шест месеци;

3) на радним местима у кабинету, док траје дужност функционера;

4) ради обуке приправника, док траје приправнички стаж.

Радни однос на одређено време заснива се без интерног или јавног конкурса, изузев при пријему приправника.

Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни или посебан стручни испит.

5. Пробни рад

Обавеза и трајање пробног рада

Члан 64

Пробни рад је обавезан за све који први пут заснивају радни однос у државном органу, а нису приправници, нити раде у кабинету.

Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци.

За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.

Пробном раду не подлежу државни службеници на положају.

Вредновање пробног рада

Члан 65

Пробни рад државног службеника прати његов непосредно претпостављени, који после окончања пробног рада руководиоцу даје писмено мишљење о томе да ли је државни службеник задовољио на пробном раду.

Државном службенику који не задовољи на пробном раду отказује се радни однос без права на новчану накнаду због отказа.

III ПОПУЊАВАЊЕ ПОЛОЖАЈА

1. Редослед радњи при попуњавању положаја у свим државним органима

Члан 66

Ради попуњавања положаја спроводи се интерни или јавни конкурс.

Интерни конкурс обавезан је ако положај попуњава Влада.

У осталим државним органима може се одмах спровести јавни конкурс.

2. Постављење без конкурса

Члан 67

Државни службеник може после протека времена на које је постављен бити поново постављен на исти положај, без интерног или јавног конкурса.

Постављење вршиоца дужности

Члан 67а

До постављења државног службеника на положај, може бити постављен вршилац дужности, на шест месеци, без интерног или јавног конкурса.

За вршиоца дужности може се поставити лице које испуњава услове за рад на положају одређене овим законом и правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државном органу.

Интерни, односно јавни конкурс за попуњавање положаја на који је постављен вршилац дужности оглашава се у року од 30 дана од дана постављења вршиоца дужности.

У случају да се интерни, односно јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца.

Мировање права и обавеза

Члан 67б

Вршиоцу дужности који је постављен из реда државних службеника мирују права и обавезе из радног односа у органу из којег је постављен.

3. Поступак кад положај попуњава Влада

Оглашавање конкурса. Конкурсна комисија

Члан 68

Кад положај попуњава Влада интерни и јавни конкурс оглашава Служба за управљање кадровима, а спроводи конкурсна комисија.

Конкурсну комисију за сваки појединачни случај именује Високи службенички савет међу својим члановима и међу стручњацима за одређену област, од којих један може бити државни службеник из државног органа у коме се положај попуњава.

Право учешћа на интерном конкурсу

Члан 69

На интерном конкурсу кад положај попуњава Влада могу да учествују само државни службеници из органа државне управе и служби Владе који су у претходне две године оцењени оценом “нарочито се истиче”, који су већ на положају, којима је протекло време на које су постављени, који су поднели оставку на положај или којима је положај укинут.

Изборни поступак

Члан 70

Изборни поступак спроводи конкурсна комисија.

По окончаном изборном поступку конкурсна комисија саставља листу од највише три кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор.

Овлашћења лица које је надлежно да предложи постављење

Члан 71

Листу кандидата конкурсна комисија доставља руководиоцу односно другом лицу надлежном да Влади предложи кандидата за постављење на положај.

Ни руководилац ни друго надлежно лице нису дужни да Влади предложе кандидата за постављење на положај, али јесу дужни да о разлозима за то обавесте Високи службенички савет и Службу за управљање кадровима, у року од 30 дана од достављања листе кандидата.

Ако је конкурсна комисија утврдила да ниједан кандидат није испунио мерила прописана за избор, Влади не може бити предложен кандидат за постављење на положај.

Однос интерног и јавног конкурса. Неуспех интерног и јавног конкурса

Члан 72

Јавни конкурс се спроводи ако интерни конкурс није успео.

Интерни конкурс није успео ако Влади није предложен кандидат за постављење на положај или ако Влада није поставила предложеног кандидата у року од 30 дана од достављања предлога о чему се обавештава Служба за управљање кадровима.

Ако ни после јавног конкурса Влади не буде предложен кандидат за постављење на положај или она не постави предложеног кандидата, Служба за управљање кадровима оглашава нови јавни конкурс наредног дана од дана пријема обавештења да јавни конкурс није успео на начин прописан чланом 47. Закона.

Побијање решења о постављењу. Ступање на положај

Члан 73

Против решења Владе о постављењу на положај жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

Државни службеник ступа на положај и почиње да остварује права и дужности на положају кад решење о постављењу постане коначно.

Примена одредаба овог закона о конкурсу за извршилачка радна места

Члан 74

На интерни и јавни конкурс кад положај попуњава Влада примењују се одредбе овог закона о интерном и јавном конкурсу при попуњавању извршилачких радних места, изузев података који се односе на место, дан и време провере оспособљености, знања и вештина кандидата у изборном поступку.

Интерни и јавни конкурс за попуњавање положаја оглашава Служба за управљање кадровима.

Интерни конкурс из става 2. овог члана оглашава се у року од осам дана од дана пријема решења о отпочињању поступка попуњавања положаја.

Јавни конкурс из става 2. овог члана оглашава се наредног дана од дана пријема обавештења да интерни конкурс није успео.

4. Попуњавање положаја у осталим државним органима

Члан 75

На попуњавање положаја у осталим државним органима сходно се примењују одредбе овог закона о интерном и јавном конкурсу кад положај попуњава Влада, изузев одредаба о саставу конкурсне комисије и о надлежности Високог службеничког савета и Службе за управљање кадровима.

Састав Конкурсне комисије, стручне оспособљености, знања и вештине које се оцењују у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на положај у Врховном касационом суду прописује председник Врховног касационог суда, за положај у Републичком јавном тужилаштву Републички јавни тужилац, а за остале државне органе тела одређена њиховим актима.

Влада уредбом ближе уређује спровођење интерног и јавног конкурса за попуњавање положаја у свим државним органима.

5. Престанак рада на положају

а) Разлози за престанак рада на положају

Сви разлози

Члан 76

Државном службенику престаје рад на положају кад протекне време на које је постављен, ако поднесе писмену оставку, ако ступи на функцију у државном органу, органу аутономне покрајине или локалне самоуправе, ако буде укинут положај, ако му радни однос престане навршењем радног века или његовим писменим отказом, или ако буде разрешен.

Укидање положаја

Члан 77

Положај је укинут ако буде укинут државни орган а његов делокруг преузме други државни орган или не преузме ниједан државни орган, ако део делокруга државног органа у коме је и положај преузме други државни орган, или ако положај буде укинут доношењем новог или изменом постојећег Правилника.

Разлози за разрешење

Члан 78

Државни службеник се разрешава с положаја ако му радни однос престане због: осуде на казну затвора од најмање шест месеци, коначног решења којим му је изречена дисциплинска казна престанка радног односа, коначног решења којим му је на оцењивању одређена оцена “не задовољава”, као и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца.

Државни службеник се разрешава с положаја и ако орган или тело надлежно за његово постављење прихвати јавну препоруку Заштитника грађана за његово разрешење, односно ако прихвати иницијативу за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције.

Државни службеник који руководи државним органом разрешава се с положаја и када орган или тело надлежно за његово постављење утврди да је у време његовог руковођења дошло до озбиљног поремећаја у раду државног органа којим руководи.

б) Утврђење престанка рада на положају

Члан 79

Престанак рада на положају утврђује се решењем које доноси државни орган или тело надлежно за постављење државног службеника, у року од осам дана од дана наступања разлога због којих је рад на положају престао.

Решење садржи и разлоге због којих је рад на положају престао и дан кад је престао рад на положају.

Против решења жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

в) Последице престанка рада на положају

Последице услед протека времена постављења, оставке, промена у унутрашњем уређењу државног органа, негативних оцена рада и прихватања јавне препоруке за разрешење

Члан 80

Државни службеник коме је протекло време на које је постављен, који је поднео оставку на положај или коме је положај укинут доношењем новог или изменом постојећег Правилника има право да у истом државном органу буде премештен на друго радно место за које испуњава услове ако оно постоји, а ако не постоји постаје нераспоређен.

Државни службеник који је разрешен из разлога наведених у члану 78. став 2. овог закона постаје нераспоређен.

Последице услед промена у уређењу система државних органа

Члан 81

Државни службеник коме је положај укинут услед укидања државног органа има право да, до протека времена на које је био постављен, буде постављен на положај у државном органу који је преузео делокруг укинутог државног органа, ако новим Правилником буде предвиђен исти или сличан положај и он за њега испуњава услове, а ако такав положај не постоји има иста права и дужности као да му је положај престао протеком времена на које је постављен.

Иста права и дужности има и државни службеник коме је положај укинут услед тога што је део делокруга државног органа, у коме је и положај, преузео други државни орган.

Ако државни орган буде укинут, а његов делокруг не преузме ниједан државни орган, државни службеник коме је положај укинут постаје нераспоређен.

Глава шеста

ОЦЕЊИВАЊЕ И НАПРЕДОВАЊЕ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

I ОЦЕЊИВАЊЕ

Циљ и предмет оцењивања

Члан 82

Циљ оцењивања је откривање и отклањање недостатака у раду државних службеника, подстицање на боље резултате рада и стварање услова за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању.

При оцењивању вреднују се мерила за оцењивање, и то: резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, прецизност и савесност, сарадња са другим државним службеницима и остале способности које захтева радно место.

Резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују се квартално.

Време оцењивања. Изузеци од оцењивања

Члан 83

Државни службеник оцењује се једном у календарској години, најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину.

Не оцењује се државни службеник који руководи државним органом, државни службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, ни државни службеник који је засновао радни однос на одређено време.

Врсте оцена. Одређивање оцене

Члан 84

Оцене су: “не задовољава”, “задовољава”, “добар”, “истиче се” и “нарочито се истиче”.

Оцену одређује руководилац решењем.

Влада уредбом ближе уређује мерила за оцењивање и поступак оцењивања у свим државним органима.

Превремено оцењивање

Члан 84а

Државном службенику чији су резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева у једном кварталу вредновани најнижом оценом одређује се оцена “не задовољава”.

Државни службеник из става 1. овог члана упућује се на ванредно оцењивање.

Ванредно оцењивање

Члан 85

Државни службеник коме је одређена оцена “не задовољава” може бити упућен на додатно стручно оспособљавање.

У сваком случају, он се ванредно оцењује протеком 30 радних дана од дана коначности решења којим му је одређена оцена “не задовољава”.

Последице ванредног оцењивања

Члан 86

Државни службеник коме на ванредном оцењивању буде одређена оцена “задовољава” премешта се на радно место разврстано у непосредно ниже звање које одговара степену његовог образовања и одређује му се коефицијент платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место са кога је премештен, а ако такво радно место не постоји одређује му се платни разред са непосредно нижим коефицијентом у оквиру платне групе која одговара звању у које је извршилачко радно место државног службеника разврстано.

Државном службенику коме на ванредном оцењивању буде одређена оцена “не задовољава” престаје радни однос даном коначности решења.

Решењем којим је на ванредном оцењивању одређена оцена “не задовољава” утврђује се и да државном службенику престаје радни однос.

II НАПРЕДОВАЊЕ

Врсте напредовања

Члан 87

Државни службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место или постављењем на положај или виши положај, у истом или другом државном органу.

Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању, или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице у државном органу.

Државни службеник може да напредује и преласком у виши платни разред, без промене радног места, према закону којим се уређују плате у државним органима.

Напредовање на више извршилачко радно место

Члан 88

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена “нарочито се истиче” или четири пута узастопно “истиче се”, ако постоји слободно радно место и државни службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, државни службеник који је премештен на непосредно више радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена “нарочито се истиче” може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство, да буде премештен на непосредно више радно место ако му опет буде одређена оцена “нарочито се истиче”.

Оцене на којима је засновано напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Напредовање на положај или виши положај

Члан 89

Државни службеник може да напредује на сваки, а не само непосредно виши положај.

За напредовање морају да буду испуњени услови везани за однос оцена из члана 69. овог закона, постојање слободног радног места и радно искуство који су потребни за напредовање на више извршилачко радно место.

Глава седма

ПРЕМЕШТАЈ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА ЗБОГ ПОТРЕБЕ РАДА

1. Појам и врсте премештаја

Члан 90

Државни службеник може, због потребе рада, да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место у истом државном органу или привремено премештен у други државни орган.

За премештај државног службеника због потребе рада није потребна сагласност државног службеника.

Државни службеник на положају не може бити премештен.

2. Појам одговарајућег радног места

Члан 91

Одговарајуће радно место јесте оно чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се државни службеник премешта и за које државни службеник испуњава све услове.

3. Премештај унутар истог државног органа

Трајни премештај

Члан 92

Државни службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место у истом државном органу, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози.

Привремени премештај

Члан 93

Државни службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место у истом државном органу због замене одсутног државног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту.

Жалба не одлаже извршење решења.

Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега државни службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја.

4. Привремени премештај у други државни орган

Разлози и трајање

Члан 94

Државни службеник може да буде привремено премештен на одговарајуће радно место у други државни орган у коме је повећан обим посла, а сва права из радног односа остварује у државном органу из кога је премештен.

Привремени премештај у други државни орган траје најдуже шест месеци, а изузетно може да буде продужен најдуже за још шест месеци.

После протека времена премештаја државни службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја.

Начин привременог премештаја у други државни орган

Члан 95

О привременом премештају државног службеника из једног у други државни орган руководиоци закључују писмени споразум.

После тога руководилац државног органа из кога се државни службеник премешта доноси решење о премештају.

Жалба не одлаже извршење решења.

Глава осма

СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ И ОСПОСОБЉАВАЊЕ

I СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ И ДОДАТНО ОБРАЗОВАЊЕ

1. Стручно усавршавање

Појам

Члан 96

Стручно усавршавање је право и дужност државног службеника да стиче знања и вештине, односно способности за извршавање послова радног места, у складу са потребама државног органа.

Руководилац је дужан да државном службенику омогући стручно усавршавање за извршавање послова радног места у складу са програмима стручног усавршавања утврђеним овим законом.

Програми

Члан 97.

Стручно усавршавање државних службеника заснива се на програмима којима се одређују облици и садржина стручног усавршавања и висина средстава за стручно усавршавање.

Програми стручног усавршавања јесу:

1) Општи програм обуке;

2) Програм обуке руководилаца;

3) посебни програми обуке у складу са специфичним потребама из делокруга и надлежности државних органа.

Средства за спровођење програма стручног усавршавања обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Критеријуми, мерила и начин утврђивања потреба за стручним усавршавањем

Члан 97а

Потреба за стручним усавршавањем постоји, нарочито:

1) ако се донесу нови прописи које примењује државни орган или ако измена тих прописа налаже суштинске потребе у поступању државних службеника у вези са њиховом применом или ако то захтева да државни службеници стекну или усвоје нове или унапреде своја знања и вештине за њихову примену;

2) ако се у државном органу касни са извршавањем утврђених обавеза или поступањем у утврђеним роковима – у најмање 10% обавеза и поступака;

3) ако у поступку управне или судске контроле законитости управних аката које доноси државни орган или његова организациона јединица буде укинуто или поништено најмање 10% аката који су били предмет контроле;

4) ако у поступку инспекцијског надзора или другог облика контроле законитости и сврсисходности рада државног органа надлежни орган наложи меру или утврди препоруку за отклањање утврђених недостатака у односу на употребу стечених знања и вештина за обављање послова радног места државних службеника;

5) ако руководилац државног органа оцени да опште стање у области којом руководи и припрема и спровођење стратешких и планских аката из делокруга и надлежности органа којим руководи, а којим се унапређује стање у области, указују на потребу стручног усавршавања државних службеника;

6) ако непосредни руководилац у сарадњи са лицем одговорним за управљање кадровима у државном органу у поступку оцењивања утврди потребно унапређење знања и вештина државних службеника.

Национална академија за јавну управу (у даљем тексту: Национална академија) врши развој методологије и стандардних инструмената који омогућавају континуирано и флексибилно праћење и прилагођавање програма обуке у складу са потребама државних органа и спроводи поступак утврђивања потреба за програме које припрема и спроводи.

Утврђивање потребе за стручним усавршавањем разматра и усваја Програмски савет Националне академије, која исту развија у сарадњи са надлежним органом за послове управљања кадровима у државној управи, органом надлежним у пословима координације у вези са процесом придруживања и приступања Европској унији, као и одговорним лицима за послове управљања кадровима у државним органима.

Утврђивање потреба за посебне програме обуке спроводе државни органи, уз стручну подршку Националне академије и на основу критеријума и стандардних инструмената из ст. 1. и 2. овог члана.

Општи програм обуке

Члан 97б

Општи програм обуке спроводи се ради обезбеђивања подизања нивоа знања и вештина за обављање послова у државним органима, у складу са утврђеним потребама, и обухвата:

1) Уводни програм обуке;

2) Програм континуираног стручног усавршавања државних службеника у државним органима.

Уводни програм обуке обухвата стручно оспособљавање државних службеника који први пут заснивају радни однос у државном органу, као и ради припреме за полагање државног стручног испита.

Уводни програм обуке припрема се и спроводи у зависности од степена стручне спреме, а садржи основне елементе програма државног стручног испита.

Корисници Уводног програма обуке пријављују се током године, у складу са роком и условима пријаве које утврђује и објављује Национална академија, а могу бити и упућени од стране руководиоца.

Програм континуираног стручног усавршавања државних службеника у државним органима обухвата опште и посебне теме из надлежности државних органа, практична знања и вештине које су заједничке или одликују већину корисника.

Програм континуираног стручног усавршавања државних службеника у државним органима, нарочито, обухвата теме као што су: планирање, припрема и израда прописа (законодавни процес), практични аспекти примене новодонетих системских прописа и других прописа, управно право, управни поступак и израда управних аката, инспекцијски надзор, стратешко планирање и управљање, заштита људских права, борба против корупције, управљање финансијама, Европска унија (основне функције Европске уније, односно институције, право и процедуре Европске уније и секторске политике), управљање међународном развојном помоћи, укључујући средства финансијске помоћи Европске уније, планирање, управљање и развој људских ресурса, развој информатичких вештина, управљање системом јавних политика, лични развој запослених, развој аналитичких вештинa, обука предавача, усавршавање страних језика и друго.

Програм стручног усавршавања из става 6. овог члана, у тематској области Европска унија припрема, спроводи и развија Национална академија, у сарадњи са органом надлежним у пословима координације у вези са процесом придруживања и приступања Европској унији.

Програм обуке руководилаца

Члан 97в

Програм обуке руководилаца има за циљ стручно усавршавање државних службеника који се припремају или налазе на руководећим радним местима, ради стицања знања и вештина, као и унапређења способности за успешно остваривање функције руковођења у државном органу и унапређење квалитета у процесу утврђивања и спровођења јавних политика.

Програм обуке руководилаца припрема, спроводи и развија Национална академија, у сарадњи са надлежним органом за послове управљања кадровима у државној управи, као и одговорним лицима за послове управљања кадровима у државним органима.

Посебни програми обуке

Члан 97г

Посебни програми обуке припремају се и спроводе ради стручног усавршавања државних службеника и запослених у појединим државним органима, а у складу са специфичним потребама из њиховог делокруга и надлежности, односно потребама везаним за поједина радна места, врсте послова или посебне групе корисника, као и стручног усавршавања чланова преговарачког тима и преговарачких група и других релевантних група у процесу преговора о приступању Републике Србије Европској унији, односно потреба које произлазе из тог процеса.

Државни орган, у складу са овим и посебним законом, а у непосредној сарадњи са Националном академијом, може да одлучи да посебан програм обуке:

1) самостално програмира и спроводи;

2) програмира Национална академија, односно да преузме припремљен програм Националне академије, а самостално га спроводи;

3) да сам програмира, а да спровођење повери Националној академији;

4) програмира и спроведе Национална академија.

Обавезни елементи (делови) програма стручног усавршавања

Члан 97д

Обавезни елементи (делови) програма стручног усавршавања јесу, нарочито:

1) разлог који је условио доношење програма и циљ који се жели остварити његовом реализацијом;

2) област стручног усавршавања;

3) опис програма и тематских целина;

4) државни органи којима је намењен;

5) опис циљне групе корисника обуке и најмањи и оптималан број полазника;

6) пројекција трошкова програма по једном кориснику;

7) облици, методе и носиоци реализације;

8) очекивани ефекти у подизању нивоа знања и вештина полазника;

9) начин вредновања и верификације.

Доношење програма стручног усавршавања

Члан 97ђ

Општи програм обуке и Програм обуке руководилаца, за сваку годину доноси Влада, на предлог Националне академије, по претходно прибављеном мишљењу Високог службеничког савета.

Посебне програме обуке доноси руководилац, односно други надлежни орган, за сваку годину, према посебним потребама државног органа, а посебни програм који се односи на преговарачки тим и преговарачке групе и друге релевантне групе у процесу преговора о приступању Републике Србије Европској унији, односно потребе које произлазе из тог процеса руководилац органa надлежног у пословима координације у вези са процесом придруживања и приступања Европској унији – по претходно прибављеној сагласности органа у чијем делокругу су области обухваћене одговарајућим преговарачким поглављем.

Облици спровођења програма стручног усавршавања

Члан 97е

Облици у којима се организује и спроводи програм стручног усавршавања могу бити предавања, семинари, тренинзи, радионице, округли столови, конференције, стажирања, коучинг, менторство, студијске посете, електронско учење и друго.

Предавачи и други реализатори и спроводиоци програма

Члан 97ж

Програм стручног усавршавања који спроводи Национална академија, по правилу, реализују предавачи акредитовани у складу са програмом селекције, обуке и акредитације предавача.

Предавачи могу бити из састава запослених у Националној академији, под условом да су претходно акредитовани под општим условима акредитације предавача.

Ментори реализују програм стручног усавршавања када је, кроз групни или појединачни рад са полазницима и у поступку обављања послова њиховог радног места, потребно обезбедити непосредну подршку и преношење комплетних знања, искустава, способности и вештина које за рад у области која је предмет програма има ментор, а која треба да стекне полазник.

Коучи обезбеђују реализацију програма пружањем подршке полазницама која је усмерена на то да се заједничким или међусобним подстицањем за размену искустава коуча и полазника развију вештине за ефикасније решавање проблема и остваривање професионалних интереса и унапређење радног учинка на радном месту, односно за остваривање утврђеног делокруга и надлежности државног органа.

Предавачима, менторима, коучима и другим реализаторима програма припада накнада за извршени рад.

Реализатори програма за време извођења програма остварују право на плаћено одсуство са рада, за које остварују право на накнаду плате као да се налазе на раду.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на посебне програме стручног усавршавања, као и на Општи и посебне програме обуке и Програм обуке руководилаца који се реализују у оквиру пројеката који се финансирају из средстава која су обезбедили донатори.

Посебне програме обуке могу да спроводе високошколске установе које су акредитоване у складу са прописима о високом образовању, научноистраживачке организације које су акредитоване у складу са прописима о научноистраживачкој делатности, јавно признати организатори образовања одраслих који су тај статус стекли у складу са прописима о образовању одраслих и лица која за то буду акредитована у складу са одредбама овог закона.

Селекција и акредитација предавача и других реализатора и спроводиоца програма

Члан 97з

Селекцију и акредитацију предавача и других реализатора и спроводиоца програма спроводи Национална академија.

Селекција предавача спроводи се из реда стручњака из области релевантне за рад државних органа, првенствено из реда запослених у државним органима.

Предавач се селектује на основу стручног, радног и предавачког искуства у предметној области за коју се пријављује, објављених радова из релевантне стручне области, провере тренерских вештина, као и успеха у програму обуке предавача.

Програм обуке предавача подразумева стручно усавршавање лица са специјалистичким знањем из одређених области и спроводи се ради унапређења предавачких вештина, усвајања дидактичко методичких знања и развоја вештина презентације и комуникације ради преношења стручних знања.

Изузетно од ст. 2–4. овог члана када се за предавача селектује странац програм обуке обухвата основе правног поретка и законодавног система Републике Србије, организације, делокруга и надлежности државних органа и њиховог односа према другим органима јавне власти и имаоцима јавних овлашћења и основне мере и активности из стратешких аката из области за коју се ангажује.

Акредитација предавача врши се након спроведеног поступка селекције, уписом у сталну листу предавача и других реализатора обуке која се води према стручној, односно тематској области или вештини.

На менторе и коуче сходно се примењују одредбе ст. 1, 2, 3, 4. и 6. овог члана.
Влада, на предлог Националне академије, доноси акт којим се ближе уређује програм селекције, обуке, акредитације и начина ангажовања предавача, ментора и коуча, износ накнада за њихов рад, као и облик, начин уписа и вођења сталне листе предавача и других реализатора обука.

За спровођење посебних програма обуке могу се акредитовати лица која испуне услове у погледу потребних кадрова, простора, опреме и средстава.

Лице које поднесе захтев за акредитацију мора да има, односно да обезбеди:

1) одговорно лице, као и реализаторе обуке са сталне листе предавача коју води Национална академија, друге реализаторе обуке ангажоване из реда запослених у високошколским установама које су акредитоване у складу са прописима о високом образовању или из реда запослених у научноистраживачким организацијама акредитованим у складу са прописима о научноистраживачкој делатности или из реда запослених у другим јавно признатим организаторима активности образовања одраслих или реализаторе обуке који имају најмање исти ниво и врсту образовања као и запослени који су полазници обуке, односно одговарајућег програма и који поседују стручно, радно и предавачко искуство у области у којој се програм спроводи, односно објављене радове из релевантне стручне области;

2) простор – у власништву, закупу или по основу уговора о коришћењу, у коме ће се спровести обука, односно реализовати програм, а који није мањи од 2m² по полазнику обуке;

3) опрему и средства (намештај, рачунаре, пројекторе, табле за презентацију, и др.) који су неопходни за реализацију програма.

Влада, на предлог Националне академије, доноси акт којим се ближе уређују критеријуми и мерила којима се доказује испуњеност услова из ст. 9. и 10. овог члана, односно потврђује статус акредитоване високошколске установе или научноистраживачке организације или јавно признатог организатора активности образовања одраслих, као и облик, начин уписа и вођења евиденције о овим лицима.

Избор извођача посебних програма између акредитованих спроводиоца обука врши се сагласно прописима којима се уређује област јавних набавки.
Одредбе овог члана сходно се примењују и на предаваче, друге реализаторе и спроводиоце програма којима је тај статус утврђен потврђеним међународним уговором, односно споразумом закљученим сагласно закону којим се уређују донације и хуманитарна помоћ.

Евиденција, акредитација и депозит података о програмима стручног усавршавања

Члан 97и

Национална академија води евиденцију програма стручног усавршавања у државним органима у оквиру централне евиденције програма стручног усавршавања у јавној управи.

Посебни програми обуке које самостално остварују државни органи уписују се у евиденцију из става 1. овог члана пре почетка извођења, чиме стичу својство акредитованог програма стручног усавршавања у државним органима.

Евиденција из става 1. овог члана, поред података о програму, садржи и податке о: државним органима, односно корисницима; учесницима; спроводиоцу коме је поверено извођење обуке; предавачима, менторима и коучима; оценама успешности спроведених програма и материјалима који су припремљени за потребе или су производ програма стручног усавршавања.

Државни органи дужни су да Националној академији достављају податке и материјале који чине садржину евиденција из става 1. овог члана.

Облик, начин уписа и вођења евиденције из става 1. овог члана, ближе прописује Национална академија.

Вредновање спроведених програма стручног усавршавања

Члан 97ј

Вредновање програма стручног усавршавања остварује се нарочито на основу годишње оцене непосредног руководиоца о утицају похађања обука на унапређење обављања посла, оцене полазника о реализованом програму, оцене реализатора програма и оцене Програмског савета Националне академије.

Критеријуме и мерила за вредновање програма стручног усавршавања утврђује Национална академија, у сарадњи са надлежним органом за послове управљања кадровима у државној управи, органом надлежним у пословима координације у вези са процесом придруживања и приступања Европској унији, као и одговорним лицима за послове управљања кадровима у државним органима.

Верификација програма стручног усавршавања

Члан 97к

За све програме стручног усавршавања који су акредитовани код Националне академије, издаје се уверење (сертификат, потврда) учеснику, односно кориснику програма.

Ако програм не садржи проверу успеха, односно процену стечених знања или вештина, издаје се уверење (потврда) о похађању програма.

Ако се по завршетку програма врши провера знања учесника, односно корисника, издаје се одговарајуће уверење о оствареном успеху (сертификат).

Потврду о похађању програма, односно сертификат о оствареном успеху, издаје организатор програма.

Услове издавања, облик уверења (сертификата, потврде) и начин вођења евиденције о издатим уверењима (сертификатима, потврдама) ближе прописује Национална академија.

Стручно усавршавање стажирањем

Члан 97л

Државни службеник који је упућен на стручно усавршавање путем стажирања на основу програма из члана 97. овог закона или на основу посебног споразума о међународној сарадњи у складу са тим програмом (у даљем тексту: стажирање), остварује сва права из радног односа у државном органу из којег је упућен на стажирање и у обавези је да по окончању стажирања остане на раду у том или другом државном органу двоструко дуже од времена проведеног на стажирању, а најмање годину дана.

По завршеном стажирању државни службеник је дужан да пренесе и примени стечена знања и вештине.

Државни службеник који по окончању стажирања не остане на раду у државном органу у прописаном трајању дужан је да једнократно врати све трошкове стажирања исплаћене из буџета Републике Србије.

Права и обавезе државног службеника на стажирању уређују се уговором.

Влада ближе уређује начин избора државних службеника који се упућују на стручно усавршавање путем стажирања, битне елементе уговора о уређивању међусобних права и обавеза државног службеника и државног органа из ког се упућује на стажирање, начин обрачуна и рефундације (враћања) трошкова стажирања, начин преношења стеченог знања и вештина по завршеном стажирању, као и друга питања од значаја за стажирање.

2. Додатно образовање значајно за државни орган

Појам. Интерни конкурс

Члан 98

Државном службенику може да се омогући додатно образовање значајно за државни орган.

Државни службеник који ће да се додатно образује бира се на интерном конкурсу у државном органу, а предност има државни службеник са вишим просеком оцене у последње три године.

Трошкове додатног образовања сноси државни орган.

Права и обавезе поводом додатног образовања

Члан 99

Права и обавезе државног службеника који се додатно образује уређују се уговором.

Државни службеник има право на мировање радног односа ако додатно образовање захтева привремено одсуство с рада.

По завршеном додатном образовању у смислу члана 98. овог закона државни службеник се премешта на радно место разврстано у најниже звање за степен образовања који је стекао додатним образовањем.

Државни службеник из става 3. овог члана дужан је да у року од једне године положи државни стручни испит према плану и програму за степен образовања који је стекао додатним образовањем.

Државном службенику из става 3. овог члана који не положи државни стручни испит престаје радни однос.

После додатног образовања државни службеник обавезан је да остане на раду у државном органу најмање двоструко дуже од трајања додатног образовања, иначе је дужан да једнократно врати све трошкове додатног образовања.

II СТРУЧНИ ИСПИТ

Државни стручни испит

Члан 100

Државни службеник који је у радном односу на неодређено време мора да има положен државни стручни испит.

Влада уредбом ближе уређује програм и начин полагања државног стручног испита за све државне органе.

Изузеци од полагања државног стручног испита

Члан 101

Државни стручни испит нису дужни да полажу државни службеници у судовима, јавним тужилаштвима и Републичком јавном правобранилаштву који су обавезни да полажу правосудни испит, државни службеници у осталим државним органима који су положили правосудни испит, државни службеници у дипломатском звању који су у обавези да полажу или су положили дипломатско-конзуларни испит у складу са законом којим се уређују спољни послови, као и државни службеници који су здравствени радници или здравствени сарадници у Управи за извршење кривичних санкција, који су у обавези да полажу или су положили стручни испит у области здравствене заштите.

Рок за полагање државног стручног испита

Члан 102

Државни службеник на пробном раду који је радни однос засновао на неодређено време полаже државни стручни испит до окончања пробног рада.

Приправник полаже државни стручни испит до окончања приправничког стажа.

Посебан стручни испит

Члан 102а

Законом може да се предвиди и посебан стручни испит који се полаже ради запослења на радним местима са посебним дужностима и овлашћењима.

III СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ – ПРИПРАВНИШТВО

Појам приправника

Члан 103

Приправник је лице које први пут заснива радни однос у својој струци и оспособљава се за самосталан рад.

Изузетно радни однос у статусу приправника може се засновати и са лицем које је код другог послодавца било у радном односу краће од времена утврђеног за приправнички стаж у степену образовања који је услов за рад на тим пословима.

Време проведено у радном односу код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж.

Приправник заснива радни однос на одређено време, после спроведеног јавног конкурса.

Трајање приправничког стажа

Члан 104

Приправнички стаж на радним местима са високим образовањем студија другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно са основним студијама у трајању од најмање четири године траје једну годину, на радним местима са високим образовањем студија првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно са студијама у трајању до три године девет месеци, а на радним местима са средњим образовањем шест месеци.

Посебним законом може бити одређен приправнички стаж који траје дуже или краће него што је предвиђено овим законом.

Приправнику који из оправданих разлога одсуствује с рада дуже од једног месеца продужава се приправнички стаж онолико колико је трајало одсуство.

Програм оспособљавања приправника

Члан 105

Приправници се оспособљавају за самосталан рад у складу са општим актом о увођењу приправника у рад који доноси руководилац и општим програмом оспособљавања приправника за полагање државног стручног испита.

Ментори у програмима стручног оспособљавања приправника у државним органима јесу, по правилу, државни службеници и запослени који имају значајно искуство у обављању релевантних послова и који су остварили запажене и признате резултате у раду државних органа.

Менторство у државним органима остварује се у складу са актом, односно програмом из става 1. овог члана, а подразумева непосредан лични пренос знања и искустава у одређеном трајању.

Национална академија припрема и спроводи посебан програм обуке ментора и доноси смернице за њихов рад.

Настављање рада на неодређено време

Члан 106

После окончања приправничког стажа и положеног државног, као и посебног стручног испита у смислу члана 102а овог закона, приправник може да настави рад на неодређено време ако постоји одговарајуће радно место на које може да буде распоређен и ако се распоређивање уклапа у донесени кадровски план.

Уговор о стручном оспособљавању

Члан 106а

Са незапосленим лицем руководилац може закључити уговор о стручном оспособљавању без накнаде, ради стручног оспособљавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита.

Уговор из става 1. овог члана за оспособљавање за рад лица са средњим образовањем закључује се најдуже на шест месеци, а уговор за оспособљавање за рад лица са високим образовањем, најдуже на годину дана.

Национална академија обезбеђује стручну подршку, јединствену евиденцију програма и координацију стручног оспособљавања у државним органима.

Услови и начин селекције кандидата за стручно оспособљавање, услови рада и накнада трошкова, план и програм стручног оспособљавања, менторски надзор, елементи уговора о стручном оспособљавању, као и права и обавезе корисника програма и менторског државног органа по окончању стручног оспособљавања и друга питања од значаја за стручно оспособљавање, утврђују се програмом стручног оспособљавања.

Програм стручног оспособљавања у органима државне управе доноси Влада, на предлог Националне академије, а програме стручног оспособљавања у другим државним органима доносе ти органи.

Стручно оспособљавање у државним органима обавља се, по правилу, под непосредним надзором ментора, односно стручног лица које испуњава услове за ментора у складу са овим законом.

По окончању стручног оспособљавања, ментор руководиоцу државног органа доставља извештај о оствареним резултатима и успеху.

Међусобна права и обавезе између корисника стручног оспособљавања и државног органа уређују се уговором о стручном оспособљавању.

Глава девета

ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

I ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ

1. Појам. Врсте повреда дужности из радног односа

Члан 107

Државни службеник је дисциплински одговоран за повреде дужности из радног односа.

Одговорност за кривично дело или прекршај не искључује дисциплинску одговорност.

Повреде дужности из радног односа могу бити лакше и теже.

2. Лакше повреде

Члан 108

Лакше повреде дужности из радног односа јесу:

1) учестало закашњавање, неоправдано одсуствовање у току радног времена или ранији одлазак с рада;

2) несавесно чување службених списа или података;

3) неоправдан изостанак с рада један радни дан;

4) неоправдано необавештавање непосредно претпостављеног о разлозима спречености за долазак на рад у року од 24 сата од настанка разлога;

5) повреда кодекса понашања државних службеника која није обухваћена неком од повреда дужности из радног односа предвиђених овим или посебним законом.

3. Теже повреде

Члан 109

Теже повреде дужности из радног односа јесу:

1) неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова или налога претпостављеног;

2) незаконит рад или пропуштање радњи за које је државни службеник овлашћен ради спречавања незаконитости или штете;

3) злоупотреба права из радног односа;

4) повреда начела непристрасности или политичке неутралности или изражавање и заступање политичких уверења на раду;

5) одавање службене или друге тајне;

5а) злоупотреба обавештавања о сумњи у постојање корупције;

6) примање поклона у вези с вршењем послова мимо одредаба овог закона, примање услуге или користи за себе или друго лице или коришћење рада у државном органу ради утицања на остваривање сопствених права или права лица повезаних с државним службеником;

7) додатни рад мимо услова одређених овим законом;

8) преузимање дужности директора, заменика или помоћника директора у правном лицу или повреда ограничења чланства у органима правног лица;

9) оснивање привредног друштва, јавне службе и бављење предузетништвом;

10) непреношење управљачких права у привредном субјекту на друго лице, недостављање података руководиоцу о лицу на које су пренета управљачка права или недостављање руководиоцу доказа о преносу управљачких права;

11) непријављивање интереса који државни службеник или с њиме повезано лице може имати у вези са одлуком државног органа у чијем доношењу учествује;

12) незаконито располагање средствима;

13) повреда права других државних службеника и намештеника;

14) недолично, насилничко или увредљиво понашање према странкама или сарадницима;

14а) долазак на рад у алкохолисаном стању или под утицајем других опојних средстава, односно уживање алкохола или других опојних средстава у току радног времена;

15) ометање странака у остваривању права и интереса пред државним органом;

16) неоправдани изостанак с рада најмање два узастопна радна дана;

17) понављање лакших повреда дужности утврђених коначним решењем којим је изречена дисциплинска казна.

4. Дисциплинске казне

Врсте

Члан 110

За лакше повреде дужности из радног односа може да се изрекне новчана казна до 20% плате за пуно радно време, исплаћене за месец у коме је новчана казна изречена.

За теже повреде дужности из радног односа може да се изрекне:

1) новчана казна од 20% до 30% плате за пуно радно време, исплаћене за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци;

2) одређивање непосредно нижег платног разреда;

3) забрана напредовања од четири године;

4) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз задржавање платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда у коме се налази радно место с кога је премештен;

5) престанак радног односа.

Новчана казна увек се извршава административним путем.

Тренутак престанка радног односа

Члан 111

Државном службенику коме је изречена дисциплинска казна престанка радног односа престаје радни однос даном коначности решења којим је дисциплинска казна изречена.

5. Дисциплински поступак

Покретање

Члан 112

Дисциплински поступак покреће руководилац, на сопствену иницијативу или на предлог лица које је претпостављено државном службенику.

Дисциплински поступак покреће се писменим закључком, који се доставља државном службенику и на који жалба није допуштена.

Сваки државни службеник који сазна за учињену повреду дужности из радног односа може руководиоцу да поднесе иницијативу за покретање дисциплинског поступка.

Вођење

Члан 113

Дисциплински поступак води и о дисциплинској одговорности одлучује руководилац.

Руководилац може да оснује дисциплинску комисију од три члана да уместо њега покреће и води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности.

Чланови дисциплинске комисије морају да имају стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године и најмање пет година радног искуства у струци, а један члан мора бити дипломирани правник – мастер, односно дипломирани правник.

Усмена расправа

Члан 114

У дисциплинском поступку одржава се усмена расправа, на којој државни службеник има право да изложи своју одбрану.

Државни службеник може да се на расправи брани сам или преко заступника, а може да за расправу достави и писмену одбрану.

Расправа може да се одржи и без присуства државног службеника ако за то постоје важни разлози, а државни службеник је на расправу уредно позван.

На остала питања вођења дисциплинског поступка примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.

Избор и одмеравање дисциплинске казне

Члан 115

При избору и одмеравању дисциплинске казне води се рачуна о степену одговорности државног службеника, тежини последица повреде дужности и субјективним и објективним околностима под којима је повреда дужности извршена.

О томе да ли је државном службенику раније већ била изречена дисциплинска казна води се рачуна само ако она није још избрисана из кадровске евиденције.

6. Удаљење с рада

Разлози за удаљење и поступак удаљења

Члан 116

Државни службеник против кога је покренут кривични поступак због кривичног дела учињеног на раду или у вези с радом или дисциплински поступак због теже повреде дужности може да се удаљи с рада до окончања кривичног, односно дисциплинског поступка ако би његово присуство на раду штетило интересу државног органа или ометало вођење дисциплинског поступка.

Решење о удаљењу с рада доноси руководилац или дисциплинска комисија, у зависности од тога ко води дисциплински поступак.

Решење о удаљењу с рада опозива се, по службеној дужности или на предлог државног службеника, ако престану разлози због којих је донесено.

Жалба

Члан 117

На решење о удаљењу с рада државни службеник може да изјави жалбу у року од пет дана од дана пријема решења.

Жалба не одлаже извршење решења.

Жалбена комисија дужна је да о жалби одлучи у року од пет дана од дана пријема жалбе, иначе се сматра да је жалба одбијена.

7. Застарелост

Члан 118

Покретање дисциплинског поступка за лакше повреде дужности застарева протеком једне године од извршене повреде, а за теже повреде протеком две године од извршене повреде.

Вођење дисциплинског поступка за лакше повреде дужности застарева протеком једне године од покретања дисциплинског поступка, а за теже повреде дужности протеком две године од покретања дисциплинског поступка.

Застарелост не тече док дисциплински поступак није могуће покренути или водити због одсуства државног службеника или из других оправданих разлога.

8. Упис дисциплинске казне у кадровску евиденцију и њено брисање

Члан 119

Дисциплинска казна изречена коначним решењем уписује се у кадровску евиденцију.

Дисциплинска казна брише се из кадровске евиденције ако државном службенику не буде изречена нова дисциплинска казна у наредне две године од изречене дисциплинске казне за лакшу повреду дужности, или у наредне четири године од изречене дисциплинске казне за тежу повреду дужности.

9. Дисциплински поступак против државних службеника на положају

Члан 120

Дисциплински поступак против државног службеника кога је на положај поставила Влада води Високи службенички савет, а против државног службеника кога је на положај поставио други државни орган или тело одређено његовим актима.

Против државног службеника кога је на положај поставила Влада дисциплински поступак се покреће на предлог руководиоца, а кад државни службеник руководи државним органом на предлог Владе, изузев против руководиоца органа у саставу министарства и руководиоца посебне организације над чијим радом надзор врши министарство – против којих се дисциплински поступак покреће на предлог министра.

Против решења којим је државном службенику на положају изречена дисциплинска казна жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

II ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ

1. Одговорност за штету проузроковану државном органу

Услови одговорности

Члан 121

Државни службеник је одговоран за штету коју на раду или у вези с радом намерно или из крајње непажње проузрокује државном органу.

Утврђивање постојања штете и њена надокнада

Члан 122

Постојање штете, висину штете и околности под којима је штета проузрокована утврђује руководилац или лице које он за то писмено овласти.

Уколико би утврђивање висине штете проузроковало несразмерне трошкове, висина штете може да се одреди у паушалном износу.

Ако државни службеник одбије да надокнади штету, право на надокнаду штете може да се оствари у парничном поступку.

Руководилац и државни службеник могу да закључе писмени споразум којим одређују висину и начин накнаде штете, који има снагу извршне исправе.

Ослобађање од одговорности

Члан 123

Државни службеник се ослобађа од одговорности за штету коју је проузроковао извршењем налога претпостављеног ако је претпостављеном саопштио да извршење налога може да проузрокује штету.

2. Одговорност за штету проузроковану трећем лицу

Члан 124

За штету коју државни службеник на раду или у вези с радом проузрокује трећем лицу незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија.

Оштећеник има право да накнаду штете захтева и непосредно од државног службеника, ако је он штету проузроковао намерно.

Ако Република Србија оштећенику надокнади штету коју је државни службеник проузроковао намерно или из крајње непажње, има право да од државног службеника захтева накнаду плаћеног износа у року од шест месеци од дана исплаћене накнаде штете.

3. Одговорност Републике Србије за штету проузроковану државном службенику

Члан 125

Република Србија одговара за штету проузроковану државном службенику на раду или у вези с радом, према општим правилима облигационог права.

Руководилац и државни службеник могу да закључе писмени споразум којим одређују висину и начин накнаде штете, који има снагу извршне исправе.

Глава десета

ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

1. Начини престанка радног односа

Члан 126

Државном службенику престаје радни однос:

1) протеком времена на које је заснован;

2) споразумом;

3) отказом;

4) по сили закона;

5) на други начин одређен овим или посебним законом.

Државном службенику на положају коме по спроведеној иницијативи за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције, радни однос престаје даном коначности решења надлежног органа којим се утврђује престанак рада на положају.

2. Престанак радног односа протеком времена на које је заснован

Члан 127

Радни однос на одређено време престаје протеком времена на које је заснован.

Жалба не одлаже извршење решења којим је утврђен престанак радног односа заснованог на одређено време.

3. Престанак радног односа споразумом

Члан 128

Руководилац и државни службеник могу да закључе писмени споразум о престанку радног односа државног службеника.

Писменим споразумом одређује се и дан када престаје радни однос.

Државном службенику на положају радни однос не може да престане писменим споразумом.

4. Отказ који даје државни службеник

Члан 129

Државни службеник може да поднесе писмени отказ најмање 15 дана пре дана који је у писменом отказу означио као дан престанка радног односа.

Државни службеник на положају писмени отказ подноси државном органу или телу надлежном за његово постављење.

5. Отказ који даје послодавац

Члан 130

Руководилац отказује радни однос државном службенику ако:

1) одбије премештај или распоређивање кад за њих није потребна сагласност државног службеника или неоправдано не ступи на радно место на које је премештен или распоређен;

2) не задовољи на пробном раду;

3) после престанка разлога за мировање радног односа не ступи на рад у року од 15 дана;

4) не положи државни или посебан стручни испит.

Радни однос престаје кад решење о отказу постане коначно.

6. Престанак радног односа по сили закона

Разлози

Члан 131

Државном службенику престаје радни однос по сили закона:

1) кад наврши радни век – даном навршења 65. године живота ако има најмање 15 година стажа осигурања;

2) ако буде осуђен на казну затвора од најмање шест месеци – даном правноснажности пресуде;

3) ако је нераспоређен а не буде премештен на друго радно место – наредног дана од протека два месеца откад је постао нераспоређен;

4) ако неоправдано изостане с рада најмање три узастопна радна дана – трећег дана изостанка с рада;

5) ако, супротно одредбама члана 99. став 5. овог закона, не положи државни стручни испит према плану и програму за степен стручне спреме који је стекао додатним образовањем.

Државном службенику радни однос престаје по сили закона и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца.

Утврђење престанка радног односа по сили закона

Члан 132

О томе да је државном службенику престао радни однос по сили закона руководилац доноси решење којим утврђује разлог због кога је радни однос престао и дан кад је радни однос престао.

Против решења жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

Глава једанаеста

ПРАВА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА ПРИ ПРОМЕНИ УРЕЂЕЊА ДРЖАВНИХ ОРГАНА

1. Промена унутрашњег уређења државног органа

Измена Правилника

Члан 133

Ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен, прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последње три године.

Ако одговарајуће радно место не постоји, прекобројни државни службеник може, уз своју сагласност, бити премештен на ниже радно место које одговара његовој стручној спреми, а ако ни такво радно место не постоји постаје нераспоређен.

Ако се државни службеник из става 2. овог члана не сагласи с премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.

Државном службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.

Жалба не одлаже извршење решења о премештају и решења којим се утврђује да је државни службеник нераспоређен.

Доношење новог Правилника

Члан 134

У случају доношења новог Правилника, сви државни службеници распоређују се на одговарајућа радна места, при чему руководилац води рачуна о томе на којим су пословима радили пре распоређивања.

Ако новим Правилником нека радна места буду укинута или број државних службеника буде смањен, на прекобројне државне службенике примењују се одредбе овог закона које важе за случај измене Правилника (члан 133. овог закона).

2. Промена уређења система државних органа

Укидање државног органа уз преузимање његовог делокруга

Члан 135

Ако државни орган буде укинут а његов делокруг преузме други државни орган, он преузима и државне службенике из укинутог државног органа, решењима која доноси руководилац државног органа који је преузео делокруг.

До доношења новог Правилника у државном органу који је преузео делокруг, преузети државни службеници настављају да раде послове које су радили, а право на плату остварују према дотадашњим решењима.

После доношења новог Правилника примењују се одредбе овог закона које важе за случај кад је нов Правилник донесен само ради промене унутрашњег уређења државног органа (члан 134. овог закона).

Промена делокруга државног органа

Члан 136

Ако део делокруга државног органа преузме други државни орган, он преузима и државне службенике који раде у преузетом делокругу.

У свему осталом примењују се одредбе овог закона које важе за случај укидања државног органа уз преузимање његовог делокруга.

Укидање државног органа и његовог делокруга

Члан 137

Ако државни орган буде укинут а његов делокруг не преузме ниједан државни орган, државни службеници из укинутог државног органа постају нераспоређени даном укидања државног органа.

У случају укидања органа државне управе или службе Владе решења којима се утврђује да су државни службеници нераспоређени доноси руководилац Службе за управљање кадровима.

3. Положај нераспоређених државних службеника

Члан 138

Док је нераспоређен државни службеник има право на накнаду плате према закону којим се уређују плате у државним органима.

Сва права из радног односа државни службеник остварује у државном органу чији је руководилац донео решење да је државни службеник нераспоређен.

Нераспоређеном државном службенику престаје радни однос ако у року од два месеца не буде премештен у други државни орган.

4. Посебне одредбе о нераспоређеним државним службеницима из органа државне управе и служби Владе

Члан 139

Коначно решење којим се утврђује да је државни службеник из органа државне управе и службе Владе нераспоређен доставља се Служби за управљање кадровима.

Служба за управљање кадровима укључује податке о нераспоређеним државним службеницима у евиденцију интерног тржишта рада и испитује могућност њиховог премештаја.

Глава дванаеста

ОДЛУЧИВАЊЕ О ПРАВИМА И ДУЖНОСТИМА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

I ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ

Изворно овлашћење. Преношење овлашћења

Члан 140

О правима и дужностима државног службеника одлучује руководилац решењем, ако овим или другим законом или другим прописом није друкчије одређено.

Руководилац може писмено да овласти државног службеника који има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци, да уместо њега одлучује о правима и дужностима државних службеника.

Овлашћење може бити ограничено по садржини и трајању.

При одлучивању о правима и дужностима државног службеника примењује се закон којим се уређује општи управни поступак, изузев код одлучивања о одговорности за штету.

Одлучивање о правима и дужностима државног службеника који руководи државним органом

Члан 141

Ако државним органом руководи државни службеник, о његовим правима и дужностима одлучује Високи службенички савет кад је државног службеника поставила Влада ако овим законом није друкчије одређено, односно тело које одреди државни орган или тело надлежно за постављење државног службеника.

Против решења којим се одлучује о правима и дужностима државног службеника који руководи државним органом жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

II ЖАЛБЕНЕ КОМИСИЈЕ

1. Заједничке одредбе за све жалбене комисије

Надлежност жалбених комисија

Члан 142

Жалбене комисије одлучују о жалбама државних службеника на решења којима се у управном поступку одлучује о њиховим правима и дужностима и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.

Жалбене комисије примењују закон којим се уређује општи управни поступак.

Рок за одлучивање о жалби. Право на управни спор

Члан 143

Жалбена комисија је дужна да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана њеног пријема ако овим законом није друкчије одређено, иначе се сматра да је жалба одбијена.

О жалби на закључак из члана 55. став 3. овог закона жалбена комисија је дужна да одлучи у року од осам дана од дана њеног пријема, иначе се сматра да је жалба одбијена.

Против одлуке жалбене комисије може да се покрене управни спор.

Врсте жалбених комисија

Члан 144

О жалбама државних службеника из органа државне управе, служби Владе и Републичког јавног правобранилаштва одлучује Жалбена комисија Владе, а о жалбама државних службеника из судова и јавних тужилаштава – Жалбена комисија судова и Жалбена комисија јавног тужилаштва.

О жалбама државних службеника из осталих државних органа одлучују жалбене комисије које се образују њиховим актима.

Рад жалбених комисија

Члан 145

Жалбене комисије су у свом раду самосталне и раде у већима од три члана.

Свака жалбена комисија доноси пословник о свом раду, којим поред осталог одређује број и начин образовања већа.

Жалбене комисије имају своје печате, према закону којим се уређује печат државних органа.

Број и положај чланова жалбених комисија

Члан 146

Број чланова жалбене комисије одређује државни орган или тело надлежно за именовање и разрешење чланова жалбене комисије, тако да број чланова Жалбене комисије Владе не буде мањи од седам, а број чланова осталих жалбених комисија не буде мањи од пет.

Чланови жалбене комисије и, међу њима, председник жалбене комисије именују се на пет година и могу да буду поново именовани.

Чланови жалбених комисија имају право на накнаду за рад, чију висину одређује Влада.

Престанак дужности у жалбеним комисијама

Члан 147

Дужност члана жалбене комисије престаје кад протекне време на које је именован, ако поднесе писмену оставку, навршењем радног века или разрешењем.

Уместо члана жалбене комисије коме је дужност престала пре времена именује се нови, до окончања мандата жалбене комисије.

Разрешење из жалбене комисије

Члан 148

Члан жалбене комисије разрешава се ако несавесно врши своје дужности или ако је осуђен на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности у жалбеној комисији.

Члан жалбене комисије који је именован међу државним службеницима разрешава се и ако престане да буде државни службеник или му коначним решењем буде изречена дисциплинска казна.

Председник жалбене комисије разрешава се дужности председника ако је несавесно или неуспешно врши.

Против решења о разрешењу жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

Извештаји о раду жалбених комисија

Члан 149

Жалбене комисије најмање једном годишње подносе извештаје о свом раду државним органима и телима надлежним за именовање чланова жалбених комисија.

2. Посебне одредбе о жалбеним комисијама Владе и правосуђа

Именовање и састав Жалбене комисије Владе

Члан 150

Чланове Жалбене комисије Владе и, међу њима, председника жалбене комисије именује Влада међу државним службеницима који су дипломирани правници са најмање пет година радног искуства у правној струци, на предлог министра надлежног за послове управе.

При предлагању кандидата, министар надлежан за послове управе дужан је да води рачуна о њиховом познавању прописа о раду у државној управи и о управном поступку.

Именовање и састав Жалбене комисије судова и Жалбене комисије јавног тужилаштва

Члан 151

Председника и чланове Жалбене комисије судова именује Високи савет судства, међу државним службеницима из судова.

Председника и чланове Жалбене комисије јавног тужилаштва именује Државно веће тужилаца, међу државним службеницима из јавних тужилаштава.

Посебна одредба о председницима жалбених комисија Владе и правосуђа

Члан 152

Председници жалбених комисија Владе и правосуђа врше искључиво дужност председника жалбене комисије, као државни службеници, и после престанка дужности председника имају право да се врате на своје или друго одговарајуће радно место у државном органу.

Стручно-технички послови за потребе жалбених комисија Владе и правосуђа

Члан 153

Стручно-техничке и административне послове за Жалбену комисију Владе врши Служба за управљање кадровима, код које се обезбеђују и средства за рад комисије.

Стручно-техничке и административне послове за Жалбену комисију судова врши Административна канцеларија Високог савета судства, а за Жалбену комисију јавног тужилаштва Административна канцеларија Државног већа тужилаца код којих се обезбеђују и средства за рад комисија.

Глава тринаеста

УРЕЂЕЊЕ КАДРОВСКОГ СИСТЕМА

I КАДРОВСКИ ПЛАН

Садржина кадровског плана

Члан 154

Кадровски план састоји се од приказа броја државних службеника према радним местима и броја државних службеника са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се кадровски план доноси, од приказа броја приправника чији се пријем планира и броја државних службеника чији се пријем у радни однос на одређено време планира због могућег повећања обима посла.

Припрема кадровског плана

Члан 155

Сваки државни орган припрема нацрт свог кадровског плана истовремено са припремом нацрта закона о буџету, тако да буде усклађен с њим, и нацрт доставља органу који припрема предлог кадровског плана.

Предлог кадровског плана за органе државне управе и службе Владе припрема Служба за управљање кадровима.

Предлог кадровског плана за судове и јавна тужилаштва припрема министарство надлежно за послове правосуђа.

Влада уредбом ближе уређује припрему нацрта и предлога кадровског плана у свим државним органима.

Доношење кадровског плана

Члан 156

Кадровски план доноси се у року од 30 дана од дана доношења закона о буџету, у складу са средствима која су обезбеђена у буџету Републике Србије.

Кадровски план за органе државне управе и службе Владе доноси Влада, а кадровски план за судове и јавна тужилаштва министарство надлежно за послове правосуђа, након што прибави сагласност министарства надлежног за послове финансија.

У осталим државним органима кадровски план доноси руководилац ако посебним прописом није друкчије одређено, након што прибави сагласност министарства надлежног за послове финансија.

Кадровски план састоји се од збирних и појединачних података за државне органе које обухвата.

Одговорност за спровођење кадровског плана

Члан 157

Сваки државни орган спроводи део кадровског плана који се на њега односи.

За спровођење кадровског плана одговоран је руководилац.

II СЛУЖБА ЗА УПРАВЉАЊЕ КАДРОВИМА. КАДРОВСКЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

1. Служба за управљање кадровима

Члан 158

Служба за управљање кадровима, коју образује Влада, задужена је за стручне послове везане за управљање кадровима у државној управи.

Служба за управљање кадровима оглашава интерне конкурсе за слободна извршилачка радна места и интерне и јавне конкурсе за попуну положаја у органима државне управе и службама Владе, саветује органе државне управе и службе Владе како да управљају кадровима, пружа стручну помоћ органима државне управе и службама Владе у примени одредаба овог закона и других прописа донетих на основу овог закона, обавља послове у вези са анализом индивидуалних потенцијала за развој и управљање каријером државних службеника, пружа стручно-техничку помоћ Високом службеничком савету, обавља стручне и техничке послове значајне за политику Владе у управљању кадровима и врши друге послове одређене законом или прописом Владе.

Службом за управљање кадровима руководи директор, који је одговоран Генералном секретару Владе.

2. Кадровске евиденције

а) Централна кадровска евиденција

Појам и надлежност за вођење Централне кадровске евиденције

Члан 159

Централна кадровска евиденција служи управљању кадровима и другим потребама у области радних односа.

Централну кадровску евиденцију о државним службеницима и намештеницима у органима државне управе и службама Владе води Служба за управљање кадровима.

Централна кадровска евиденција води се као информатичка база података.

Подаци који се уписују у Централну кадровску евиденцију

Члан 160

У Централну кадровску евиденцију уписују се следећи подаци о државним службеницима:

1) лично име, адреса и јединствен матични број грађана;

2) врста радног односа и датум његовог заснивања;

3) радна места на којима је државни службеник радио од заснивања радног односа у органу државне управе или служби Владе;

4) стручна спрема, положени стручни испити, други облици стручног усавршавања, посебна знања и други подаци о стручности државног службеника;

5) године радног искуства и радног стажа, стажа осигурања и стажа осигурања који се рачуна са увећаним трајањем;

6) датум навршења радног века;

7) годишње оцене рада;

8) изречене дисциплинске мере и утврђена материјална одговорност;

9) подаци потребни за обрачун плате;

10) подаци везани за престанак радног односа.

Централна кадровска евиденција може да садржи и друге податке одређене законом и другим прописом.

Начин вођења Централне кадровске евиденције и обезбеђивање података потребних за упис у Централну кадровску евиденцију ближе уређује Влада уредбом.

Достављање и коришћење података

Члан 161

Органи државне управе дужни су да доставе податке од којих зависи упис у Централну кадровску евиденцију у року од осам дана од дана настанка податка.

Подаци уписани у Централну кадровску евиденцију доступни су руководиоцима и другим лицима која одлучују о правима и дужностима државних службеника и управним инспекторима.

Сваки државни службеник има право на увид у оне податке из Централне кадровске евиденције који се односе на њега.

Служба за управљање кадровима може вршити обраду података уписаних у Централну кадровску евиденцију у сврху извршавања послова из своје надлежности и у складу са законом који уређује заштиту података о личности.

Евиденција о намештеницима

Члан 162

Одредбе овог закона о подацима који се уписују о државним службеницима сходно се примењују на податке који се о намештеницима уписују у Централну кадровску евиденцију.

Одредбе овог закона које важе за државне службенике примењују се и на достављање и коришћење података који су о намештеницима уписани у Централну кадровску евиденцију.

б) Евиденција интерног тржишта рада

Члан 163

Евиденцију интерног тржишта рада за органе државне управе и службе Владе води Служба за управљање кадровима.

Евиденција интерног тржишта рада садржи податке о слободним радним местима, државним службеницима који желе трајни или привремени премештај на друго радно место, податке о нераспоређеним државним службеницима и податке о другим кадровским потребама.

Подаци о државним службеницима уписују се у евиденцију интерног тржишта рада из Централне кадровске евиденције.

Државни службеник има право да добије све податке о кадровским потребама садржане у евиденцији интерног тржишта рада.

III ВИСОКИ СЛУЖБЕНИЧКИ САВЕТ

Надлежност Високог службеничког савета

Члан 164

Оснива се Високи службенички савет.

Прописима који важе за органе државне управе и службе Владе, Високи службенички савет одређује какве се стручне оспособљености, знања и вештине оцењују у изборном поступку и начин њихове провере, прописује мерила за избор на радна места, доноси кодекс понашања државних службеника и врши друге послове одређене овим законом.

Прописи Високог службеничког савета објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Високи службенички савет је самосталан у раду и доноси пословник о своме раду.

Кодекс понашања државних службеника

Члан 164а

Кодексом понашања државних службеника уређују се правила етичког понашања државних службеника и начин праћења његове примене.

Органи државне управе и службе Владе дужни су да Високом службеничком савету достављају потребне податке и информације неопходне за праћење примене Кодекса понашања државних службеника и унапређење правила етичког поступања државних службеника.

Именовање и састав Високог службеничког савета

Члан 165

Високи службенички савет има једанаест чланова, које именује Влада на шест година.

Пет чланова именују се међу стручњацима из области значајних за рад државне управе, на предлог председника Владе.

Осталих шест чланова именују се међу државним службеницима које на положај поставља Влада, на предлог министра надлежног за послове управе.

Чланови Високог службеничког савета бирају између себе председника Високог службеничког савета, тајним гласањем.

Забране и ограничења за именовање у Високи службенички савет

Члан 166

Функционери у државним органима не могу да буду именовани у Високи службенички савет.

Исто лице може да буде именовано у Високи службенички савет највише два пута.

Доношење одлука. Накнаде члановима. Печат

Члан 167

Високи службенички савет одлуке доноси већином гласова свих својих чланова.

Председнику и члановима Високог службеничког савета припада накнада за рад, према мерилима одређеним актом Владе.

Високи службенички савет има свој печат, према закону којим се уређује печат државних органа.

Престанак дужности у Високом службеничком савету

Члан 168

Дужност члана Високог службеничког савета престаје кад протекне време на које је именован, ако поднесе писмену оставку, навршењем радног века или разрешењем.

Уместо члана Високог службеничког савета коме је дужност престала пре времена именује се нови, до окончања мандата Високог службеничког савета.

Разрешење из Високог службеничког савета

Члан 169

Члан Високог службеничког савета разрешава се ако несавесно врши своје дужности или ако је осуђен на казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности у Високом службеничком савету.

Члан Високог службеничког савета који је именован међу државним службеницима разрешава се и ако му престане рад на положају или му коначним решењем буде изречена дисциплинска казна.

Против решења о разрешењу жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

Глава четрнаеста

ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О НАМЕШТЕНИЦИМА

Радна места намештеника

Члан 170

Радна места намештеника разврстава Влада уредбом.

Радна места намештеника, услови за запослење на њима и број намештеника одређују се Правилником.

Да би се попунило слободно радно место намештеника потребно је да је оно предвиђено Правилником и да се његово попуњавање уклапа у донесени кадровски план.

Радни однос намештеника

Члан 171

Намештеник заснива радни однос уговором о раду.

Уговор о раду обавезно садржи одредбу према којој послодавац може решењем да промени оне састојке уговора чију једнострану промену закон допушта.

О правима и дужностима намештеника решењем одлучује руководилац или државни службеник кога руководилац за то писмено овласти.

Намештеник има право на плату, накнаде и друга примања према закону којим се уређују плате у државним органима.

Премештај и распоређивање намештеника

Члан 172

Одредбе овог закона о премештају и распоређивању државних службеника сходно се примењују на намештенике.

Решење о премештају односно распоређивању намештеника замењује по сили закона одговарајуће одредбе уговора о раду.

Ако намештеник одбије премештај односно распоређивање, отказује му се уговор о раду.

Намештенику се отказује уговор о раду увек кад услед промене унутрашњег уређења државног органа или уређења система државних органа више не постоји ниједно радно место на које може бити премештен односно распоређен.

Глава петнаеста

НАДЗОР НАД СПРОВОЂЕЊЕМ ЗАКОНА

Надлежност за надзор

Члан 173

Спровођење овог закона надзире министарство надлежно за послове управе преко управне инспекције.

Предмет надзора

Члан 174

Управни инспектор надзире:

1) усклађеност Правилника са законом и другим прописима;

2) усклађеност попуњавања радних места са Правилником и кадровским планом;

3) законитост спровођења интерног и јавног конкурса;

4) законитост распоређивања, премештаја и напредовања државних службеника;

5) благовременост и правилност достављања података који се уписују у Централну кадровску евиденцију;

6) друга питања везана за радне односе у државним органима.

Дужности и овлашћења управног инспектора

Члан 175

Управни инспектор дужан је да поступи по свакој представци из своје надлежности и да подносиоца представке обавести о исходу свог поступања.

Ако управни инспектор утврди незаконитост или неправилност у спровођењу закона, других прописа и општих аката, предузима мере на које је овлашћен законом којим се уређује управна инспекција.

Управни инспектор може жалбеним комисијама предложити да по основу службеног надзора пониште или укину незаконита коначна решења којима је одлучено о неком праву или дужности државног службеника.

Поништај решења о постављењу на положај, пријему у радни однос или премештају не утиче на пуноважност аката или радњи које је државни службеник донео или предузео до поништаја решења.

Глава шеснаеста

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Рок за доношење уредаба

Члан 176

Уредбе које су предвиђене овим законом Влада ће донети до 31. јануара 2006. године.

Образовање Службе за управљање кадровима. Именовање чланова Високог службеничког савета и жалбених комисија

Члан 177

Влада ће образовати Службу за управљање кадровима и поставити директора Службе за управљање кадровима до 31. децембра 2005. године.

Чланови Високог службеничког савета биће именовани до 31. марта 2006. године, при чему ће председник Владе предложити и оне чланове Високог службеничког савета који нису стручњаци из области значајних за рад државне управе, и то међу постављеним лицима са најмање пет година радног стажа у органима државне управе или службама Владе.

Чланови жалбених комисија биће именовани до 15. јула 2006. године.

Доношење аката

Члан 178

Актима Врховног суда Србије и Републичког јавног тужиоца одредиће се, до 30. новембра 2005. године, положаји у судовима и јавним тужилаштвима.

Актима председника Републике, Народне скупштине, Уставног суда и органа чије чланове бира Народна скупштина одредиће се, до 31. марта 2006. године, положаји у њиховим службама, разврстати положаји и радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица и утврдити послови који се раде у сваком од звања одређених овим законом.

Високи службенички савет донеће пословник о раду и остале акте из своје надлежности до 30. јуна 2006. године.

Директор Службе за управљање кадровима донеће правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у служби до 31. јануара 2006. године.

Члан 179

(Брисано)

Спровођење јавних конкурса за положаје

Члан 180

(Престао да важи)

Примена прописа на судије и запослене у органима за прекршаје

Члан 181

На запослене у органима за прекршаје примењују се, од дана ступања на снагу овог закона, одредбе које важе за државне службенике и намештенике у судовима.

На судије органа за прекршаје примењују се одредбе Закона о радним односима у државним органима, до почетка рада судова за прекршаје.

Распоређивање државних службеника. Закључивање уговора о раду са намештеницима

Члан 182

Распоређивање државних службеника према правилницима о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државним органима, усклађеним са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршиће се до 15. јула 2006. године.

Државни службеник који се затекне на радном месту за које више не испуњава услове везане за радно искуство ипак може бити распоређен на исто радно место, под условима одређеним уредбом којом се разврставају радна места и послови у органима државне управе, службама Владе, судовима, јавним тужилаштвима и Републичком јавном правобранилаштву (члан 44. став 1. овог закона).

Уговори о раду са намештеницима, којима се настављају њихови радни односи, биће закључени до 15. јула 2006. године.

Окончавање започетих поступака

Члан 183

Поступци одлучивања о правима, обавезама и одговорностима запослених који су започети до ступања на снагу овог закона окончаће се применом прописа према којима су започети.

Право на плату после престанка дужности

Члан 184

Лица која до ступања на снагу овог закона према Закону о радним односима у државним органима остваре право на плату после престанка дужности настављају да право на плату користе према Закону о радним односима у државним органима.

Пробни рад и приправнички стаж

Члан 185

Пробни рад и приправнички стаж који су започети до ступања на снагу овог закона окончаће се применом прописа према којима су започети.

Стручни испит

Члан 186

Уредба о стручном испиту запослених у органима државне управе (“Службени гласник РС”, бр. 80/92 и 62/01) примењује се до ступања на снагу уредбе којом ће бити уређени начин и програм полагања државног стручног испита.

Ко има положен стручни испит за запослене у органима државне управе не полаже државни стручни испит.

Примена важећег Посебног колективног уговора за државне органе

Члан 187

Посебан колективни уговор за државне органе (“Службени гласник РС”, број 23/98) примењује се, изузев одредаба које су у супротности са овим законом, док не ступи на снагу Посебан колективни уговор за државне органе, који ће бити закључен према овом закону.

Преузимање запослених у Службу за управљање кадровима

Члан 188

Служба за управљање кадровима преузеће до 15. јануара 2006. године запослене који раде на пословима из њеног делокруга у Министарству за државну управу и локалну самоуправу, одговарајуће предмете, опрему, евиденције, архиву и средства.

Служба за управљање кадровима, до ступања на снагу овог закона, припремаће увођење Централне кадровске евиденције, пружати стручно-техничку помоћ Високом службеничком савету и организовати обуку запослених за примену овог закона.

Прописи који се примењују у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе

Члан 189

Одредбе Закона о радним односима у државним органима настављају да се сходно примењују на радне односе у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе до доношења посебног закона.

Престанак важења појединих прописа

Члан 190

Даном ступања на снагу овог закона престаје да се на радне односе у државним органима примењује Закон о радним односима у државним органима (“Службени гласник РС”, бр. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01 и 39/02).

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:

1) члан 23. Закона о јавним службама (“Службени гласник РС”, бр. 42/91 и 71/94);

2) члан 6. Закона о министарствима (“Службени гласник РС”, бр. 19/04 и 84/04), у делу који се односи на праћење кадровских потреба у управи;

3) члан 6. став 3. и члан 121. став 8. Закона о основама система образовања и васпитања (“Службени гласник РС”, бр. 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04).

Ступање на снагу закона

Члан 191

Овај закон ступа на снагу 1. јула 2006. године, изузев одредаба члана 158. ст. 1. и 3, члана 164. став 1, чл. 165-167, члана 176, члана 177. ст. 1. и 2, члана 178. и члана 188, које ступају на снагу осмог дана од дана објављивања овог закона у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама
Закона о државним службеницима

(“Сл. гласник РС”, бр. 64/2007)

Члан 4

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, изузев одредбе члана 3. која ступа на снагу 1. јула 2007. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о државним службеницима

(“Сл. гласник РС”, бр. 116/2008)

Члан 8

Овлашћује се Законодавни одбор Народне скупштине да утврди пречишћен текст Закона о државним службеницима.

Члан 9

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, изузев одредаба члана 5. које ступају на снагу 1. маја 2008. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о државним службеницима

(“Сл. гласник РС”, бр. 104/2009)

Члан 55[с1]

Решења о покретању поступака за попуњавање непопуњених положаја спровођењем јавних конкурса донеће се најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Истеком рока из става 1. овог члана сматра се да су решења за покретање поступака за попуњавање непопуњених положаја спровођењем јавних конкурса донета.

Служба за управљање кадровима и Високи службенички савет дужни су да предузму потребне радње и огласе конкурсе за попуњавање свих непопуњених положаја у року од 30 дана од дана истека рока из става 1. овог члана.

Ако после јавног конкурса не буде предложен кандидат за постављење на положај или ако Влада не постави предложеног кандидата, Служба за управљање кадровима оглашава нови јавни конкурс наредног дана од дана пријема обавештења да јавни конкурс није успео.

Члан 56[с1]

Изузетно од одредаба члана 55. овог закона положаји у Републичком јавном правобранилаштву попуњавају се по доношењу закона којим се уређују положај и надлежности Републичког јавног правобраниоца.

Члан 57[с1]

До постављења државних службеника на положаје, постављена и именована лица у државним органима настављају са радом до окончања поступка за попуњавање положаја.

Лицима из става 1. овог члана дужност у сваком случају престаје 31. децембра 2010. године.

Члан 58[с1]

Поступци одлучивања о правима, обавезама и одговорностима државних службеника започети до ступања на снагу овог закона окончаће се применом прописа према којима су започети.

Члан 59[с1]

Влада ће у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона именовати нови састав Високог службеничког савета који ће у року од осам дана од дана именовања изабрати председника.

Савет из става 1. овог члана донеће пословник о свом раду и друга акта из своје надлежности у року од 15 дана од дана именовања.

Члан 60[с1]

Државни органи надлежни за именовање и разрешење чланова жалбених комисија именоваће жалбене комисије у складу са овим законом у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 61[с1]

Подзаконска акта донета на основу Закона о државним службеницима (“Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка и 116/08), усагласиће се са одредбама овог закона најкасније у року од 15 дана од дана његовог ступања на снагу.

Члан 62[с1]

Надлежности Агенције за борбу против корупције утврђене овим законом до почетка њеног рада обавља Републички одбор за решавање сукоба интереса.

Члан 63[с1]

Надлежности Високог савета судства и Државног већа тужилаца утврђене овим законом до почетка њиховог рада обављају Врховни суд Србије и Републички јавни тужилац.

Члан 64[с1]

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 180. Закона о државним службеницима (“Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка и 116/08).

Члан 65[с1]

Овлашћује се Законодавни одбор Народне скупштине да утврди пречишћен текст Закона о државним службеницима.

Члан 66[с1]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о државним службеницима

(“Сл. гласник РС”, бр. 99/2014)

Прелазне и завршне одредбе

Члан 29[с2]

Подзаконска акта која су предвиђена овим законом донеће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконска акта донета на основу Закона о државним службеницима (“Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка, 116/08 и 104/09) усагласиће се са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 30[с2]

Решења којима се постављају вршиоци дужности на положаје који по ступању на снагу овог закона нису попуњени, донеће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Постављена лица у државним органима на радним местима која су положаји настављају са радом до постављења вршиоца дужности на положај, односно до попуњавања положаја.

Члан 31[с2]

У случају недоношења решења о постављењу вршиоца дужности у року из члана 30. став 1. овог закона, постављеним лицима на радним местима који су положаји престаје дужност даном истека тог рока.

Члан 32[с2]

Изузетно од одредаба члана 18. овог закона, стручно усавршавање државних службеника у 2014. години спроводиће се на основу програма општег стручног усавршавања који је за 2014. годину донела Влада, у складу са раније важећим прописом.

Члан 33[с2]

Изузетно од одредаба члана 19. овог закона (нови члан 97в), средства за програме општег стручног усавршавања обезбедиће се у буџету Републике Србије за 2015. годину у износу који је за 70% нижи од износа прописаног овим законом и повећаваће се за сваку наредну годину за по 10% све док не достигну ниво утврђен овим законом.

Члан 34[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о државним службеницима

(“Сл. гласник РС”, бр. 94/2017)

Прелазне и завршне одредбе

Члан 7.

Подзаконска акта која су предвиђена овим законом донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконска акта донета на основу Закона о државним службеницима („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка, 116/08, 104/09 и 99/14) усагласиће се са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 8.

Прописи донети до дана ступања на снагу овог закона настављају да се примењују до доношења одговарајућих прописа утврђених овим законом, ако нису у супротности са одредбама овог закона.

Члан 9.

Изузетно од одредаба чл. 97–97л овог закона, стручно усавршавање државних службеника у 2017. години спроводиће се на основу програма стручног усавршавања који су за 2017. годину донети у складу са раније важећим прописом.

Члан 10.

За селекцију и акредитацију предавача, других реализатора и спроводилаца програма донетих у складу са овим законом, Национална академија расписаће јавни позив у року од 60 дана од дана доношења подзаконских аката утврђених овим законом.

Јавни позив се оглашава у службеном гласилу Републике Србије, односно на званичној интернет страници надлежног органа.

Лица која су, по прописима који су се примењивали до дана ступања на снагу овог закона, одлуком надлежног органа, стекла статус лица која спроводе програме, односно статус реализатора програма (предавача, ментора, коуча и сл.) и акредитована или на други начин овлашћена да учествују у спровођењу, односно реализацији програма и која се налазе на постојећим листама лица овлашћених за спровођење, односно реализацију програма, које воде надлежни органи, задржавају стечени статус и настављају да спроводе, односно реализују програме на којима јесу или на којима буду ангажовани – док не буду акредитовани и уписани у сталну листу предавача и других реализатора обуке или евиденцију о акредитованим спроводиоцима обуке, у складу са одредбама овог закона и прописа донетих за његово извршавање, а најдуже три године од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 11.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о информационој безбедности

(“Службени гласник РС”, бр. 6/2016 и 94/2017)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређивања

Члан 1

Овим законом се уређују мере заштите од безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима, одговорности правних лица приликом управљања и коришћења информационо-комуникационих система и одређују се надлежни органи за спровођење мера заштите, координацију између чинилаца заштите и праћење правилне примене прописаних мера заштите.

Значење појединих термина

Члан 2

Поједини термини у смислу овог закона имају следеће значење:

1) информационо-комуникациони систем (ИКТ систем) је технолошко-организациона целина која обухвата:

(1) електронске комуникационе мреже у смислу закона који уређује електронске комуникације;

(2) уређаје или групе међусобно повезаних уређаја, таквих да се у оквиру уређаја, односно у оквиру барем једног из групе уређаја, врши аутоматска обрада података коришћењем рачунарског програма;

(3) податке који се похрањују, обрађују, претражују или преносе помоћу средстава из подтач. (1) и (2) ове тачке, а у сврху њиховог рада, употребе, заштите или одржавања;

(4) организациону структуру путем које се управља ИКТ системом;

2) оператор ИКТ система је правно лице, орган јавне власти или организациона јединица органа јавне власти који користи ИКТ систем у оквиру обављања своје делатности, односно послова из своје надлежности;

3) информациона безбедност представља скуп мера које омогућавају да подаци којима се рукује путем ИКТ система буду заштићени од неовлашћеног приступа, као и да се заштити интегритет, расположивост, аутентичност и непорецивост тих података, да би тај систем функционисао како је предвиђено, када је предвиђено и под контролом овлашћених лица;

4) тајност је својство које значи да податак није доступан неовлашћеним лицима;

5) интегритет значи очуваност изворног садржаја и комплетности податка;

6) расположивост је својство које значи да је податак доступан и употребљив на захтев овлашћених лица онда када им је потребан;

7) аутентичност је својство које значи да је могуће проверити и потврдити да је податак створио или послао онај за кога је декларисано да је ту радњу извршио;

8) непорецивост представља способност доказивања да се догодила одређена радња или да је наступио одређени догађај, тако да га накнадно није могуће порећи;

9) ризик значи могућност нарушавања информационе безбедности, односно могућност нарушавања тајности, интегритета, расположивости, аутентичности или непорецивости података или нарушавања исправног функционисања ИКТ система;

10) управљање ризиком је систематичан скуп мера који укључује планирање, организовање и усмеравање активности како би се обезбедило да ризици остану у прописаним и прихватљивим оквирима;

11) инцидент је унутрашња или спољна околност или догађај којим се угрожава или нарушава информациона безбедност;

12) мере заштите ИКТ система су техничке и организационе мере за управљање безбедносним ризицима ИКТ система;

13) тајни податак је податак који је, у складу са прописима о тајности података, одређен и означен одређеним степеном тајности;

14) ИКТ систем за рад са тајним подацима је ИКТ систем који је у складу са законом одређен за рад са тајним подацима;

15) орган јавне власти је државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, организација којој је поверено вршење јавних овлашћења, правно лице које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као и правно лице које се претежно, односно у целини финансира из буџета;

16) служба безбедности је служба безбедности у смислу закона којим се уређују основе безбедносно-обавештајног система Републике Србије;

17) самостални оператори ИКТ система су министарство надлежно за послове одбране, министарство надлежно за унутрашње послове, министарство надлежно за спољне послове и службе безбедности;

18) компромитујуће електромагнетно зрачење (КЕМЗ) представља ненамерне електромагнетне емисије приликом преноса, обраде или чувања података, чијим пријемом и анализом се може открити садржај тих података;

19) криптобезбедност је компонента информационе безбедности која обухвата криптозаштиту, управљање криптоматеријалима и развој метода криптозаштите;

20) криптозаштита је примена метода, мера и поступака ради трансформисања података у облик који их за одређено време или трајно чини недоступним неовлашћеним лицима;

21) криптографски производ је софтвер или уређај путем кога се врши криптозаштита;

22) криптоматеријали су криптографски производи, подаци, техничка документација криптографских производа, као и одговарајући криптографски кључеви;

23) безбедносна зона је простор или просторија у којој се, у складу са прописима о тајности података, обрађују и чувају тајни подаци;

24) информациона добра обухватају податке у датотекама и базама података, програмски кôд, конфигурацију хардверских компонената, техничку и корисничку документацију, унутрашње опште акте, процедуре и слично.

Начела

Члан 3

Приликом планирања и примене мера заштите ИКТ система треба се руководити начелима:

1) начело управљања ризиком – избор и ниво примене мера се заснива на процени ризика, потреби за превенцијом ризика и отклањања последица ризика који се остварио, укључујући све врсте ванредних околности;

2) начело свеобухватне заштите – мере се примењују на свим организационим, физичким и техничко-технолошким нивоима, као и током целокупног животног циклуса ИКТ система;

3) начело стручности и добре праксе – мере се примењују у складу са стручним и научним сазнањима и искуствима у области информационе безбедности;

4) начело свести и оспособљености – сва лица која својим поступцима ефективно или потенцијално утичу на информациону безбедност треба да буду свесна ризика и поседују одговарајућа знања и вештине.

Надлежни орган

Члан 4

Орган државне управе надлежан за безбедност ИКТ система је министарство надлежно за послове информационе безбедности (у даљем тексту: Надлежни орган).

Тело за координацију послова информационе безбедности

Члан 5

У циљу остваривања сарадње и усклађеног обављања послова у функцији унапређења информационе безбедности, као и иницирања и праћења превентивних и других активности у области информационе безбедности Влада оснива Тело за координацију послова информационе безбедности (у даљем тексту: Тело за координацију), као координационо тело Владе, у чији састав улазе представници министарстава надлежних за послове информационе безбедности, одбране, унутрашњих послова, спољних послова, правде, представници служби безбедности, Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, Генералног секретаријата Владе, ЦЕРТ-а републичких органа и Националног ЦЕРТ-а.

У функцији унапређења појединих области информационе безбедности формирају се стручне радне групе Тела за координацију у које се укључују и представници других органа јавне власти, привреде, академске заједнице и невладиног сектора.

Одлуком којом оснива Тело за координацију Влада одређује и његов састав, задатке, рок у коме оно подноси извештаје Влади и друга питања која су везана за његов рад.

II БЕЗБЕДНОСТ ИКТ СИСТЕМА ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА

ИКТ системи од посебног значаја

Члан 6

ИКТ системи од посебног значаја су системи који се користе:

1) у обављању послова у органима јавне власти;

2) за обраду података који се, у складу са законом који уређује заштиту података о личности, сматрају нарочито осетљивим подацима о личности;

3) у обављању делатности од општег интереса и то у областима:

(1) производња, пренос и дистрибуција електричне енергије;

(2) производња и прерада угља;

(3) истраживање, производња, прерада, транспорт и дистрибуција нафте и природног и течног гаса;

(4) промет нафте и нафтних деривата; железничког, поштанског и ваздушног саобраћаја;

(5) електронска комуникација;

(6) издавање службеног гласила Републике Србије;

(7) управљање нуклеарним објектима;

(8) коришћење, управљање, заштита и унапређивање добара од општег интереса (воде, путеви, минералне сировине, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач, заштићена подручја);

(9) производња, промет и превоз наоружања и војне опреме;

(10) управљање отпадом;

(11) комуналне делатности;

(12) послови финансијских институција;

(13) здравствена заштита;

(14) услуге информационог друштва намењене другим пружаоцима услуга информационог друштва у циљу омогућавања пружања њихових услуга.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове информационе безбедности, утврђује листу послова и делатности из става 1. тачка 3) овог члана.

Мере заштите ИКТ система од посебног значаја

Члан 7

Оператор ИКТ система од посебног значаја одговара за безбедност ИКТ система и предузимање мера заштите ИКТ система.

Мерама заштите ИКТ система се обезбеђује превенција од настанка инцидената, односно превенција и минимизација штете од инцидената који угрожавају вршење надлежности и обављање делатности, а посебно у оквиру пружања услуга другим лицима.

Мере заштите ИКТ система се односе на:

1) успостављање организационе структуре, са утврђеним пословима и одговорностима запослених, којом се остварује управљање информационом безбедношћу у оквиру оператора ИКТ система;

2) постизање безбедности рада на даљину и употребе мобилних уређаја;

3) обезбеђивање да лица која користе ИКТ систем односно управљају ИКТ системом буду оспособљена за посао који раде и разумеју своју одговорност;

4) заштиту од ризика који настају при променама послова или престанка радног ангажовања лица запослених код оператора ИКТ система;

5) идентификовање информационих добара и одређивање одговорности за њихову заштиту;

6) класификовање података тако да ниво њихове заштите одговара значају података у складу са начелом управљања ризиком из члана 3. овог закона;

7) заштиту носача података;

8) ограничење приступа подацима и средствима за обраду података;

9) одобравање овлашћеног приступа и спречавање неовлашћеног приступа ИКТ систему и услугама које ИКТ систем пружа;

10) утврђивање одговорности корисника за заштиту сопствених средстава за аутентикацију;

11) предвиђање одговарајуће употребе криптозаштите ради заштите тајности, аутентичности односно интегритета података;

12) физичку заштиту објеката, простора, просторија односно зона у којима се налазе средства и документи ИКТ система и обрађују подаци у ИКТ систему;

13) заштиту од губитка, оштећења, крађе или другог облика угрожавања безбедности средстава која чине ИКТ систем;

14) обезбеђивање исправног и безбедног функционисања средстава за обраду података;

15) заштиту података и средства за обраду података од злонамерног софтвера;

16) заштиту од губитка података;

17) чување података о догађајима који могу бити од значаја за безбедност ИКТ система;

18) обезбеђивање интегритета софтвера и оперативних система;

19) заштиту од злоупотребе техничких безбедносних слабости ИКТ система;

20) обезбеђивање да активности на ревизији ИКТ система имају што мањи утицај на функционисање система;

21) заштиту података у комуникационим мрежама укључујући уређаје и водове;

22) безбедност података који се преносе унутар оператора ИКТ система, као и између оператора ИКТ система и лица ван оператора ИКТ система;

23) питања информационе безбедности у оквиру управљања свим фазама животног циклуса ИКТ система односно делова система;

24) заштиту података који се користе за потребе тестирања ИКТ система односно делова система;

25) заштиту средстава оператора ИКТ система која су доступна пружаоцима услуга;

26) одржавање уговореног нивоа информационе безбедности и пружених услуга у складу са условима који су уговорени са пружаоцем услуга;

27) превенцију и реаговање на безбедносне инциденте, што подразумева адекватну размену информација о безбедносним слабостима ИКТ система, инцидентима и претњама;

28) мере које обезбеђују континуитет обављања посла у ванредним околностима.

Влада, на предлог Надлежног органа, ближе уређује мере заштите ИКТ система уважавајући начела из члана 3. овог закона, националне и међународне стандарде и стандарде који се примењују у одговарајућим областима рада.

Акт о безбедности ИКТ система од посебног значаја

Члан 8

Оператор ИКТ система од посебног значаја дужан је да донесе акт о безбедности ИКТ система.

Актом из става 1. овог члана одређују се мере заштите, а нарочито принципи, начин и процедуре постизања и одржавања адекватног нивоа безбедности система, као и овлашћења и одговорности у вези са безбедношћу и ресурсима ИКТ система од посебног значаја.

Акт из става 1. овог члана мора да буде усклађен с променама у окружењу и у самом ИКТ систему.

Оператор ИКТ система од посебног значаја је дужан да самостално или уз ангажовање спољних експерата врши проверу усклађености примењених мера ИКТ система са актом из става 1. овог члана и то најмање једном годишње и да о томе сачини извештај.

Ближи садржај акта из става 1. овог члана, начин провере ИКТ система од посебног значаја и садржај извештаја о провери уређује Влада на предлог Надлежног органа.

Поверавање активности у вези са ИКТ системом од посебног значаја трећим лицима

Члан 9

Оператор ИКТ система од посебног значаја може поверити активности у вези са ИКТ системом трећим лицима, у ком случају је обавезан да уреди однос са тим лицима на начин који обезбеђује предузимање мера заштите тог ИКТ система у складу са законом.

Активностима из става 1. овог члана (у даљем тексту: поверене активности) сматрају се све активности које укључују обраду, чување, односно могућност приступа подацима којима располаже оператор ИКТ система од посебног значаја, а односе се на његово пословање, као и активности развоја, односно одржавања софтверских и хардверских компоненти од којих непосредно зависи његово исправно поступање приликом вршења послова из надлежности, односно пружања услуга.

Под трећим лицем из става 1. овог члана сматра се и привредни субјекат који је имовинским и управљачким односима (лица са учешћем, чланице групе друштава којој тај привредни субјект припада и др.) повезан са оператором ИКТ система од посебног значаја.

Поверавање активности врши се на основу уговора закљученог између оператора ИКТ система од посебног значаја и лица коме се те активности поверавају или посебним прописом.

Члан 10

Изузетно од одредаба члана 9. овог закона, уколико су активности у вези са ИКТ системом поверене прописом, тим прописом се могу другачије уредити обавезе и одговорности оператора ИКТ система од посебног значаја у вези поверених активности.

Обавештавање Надлежног органа о инцидентима

Члан 11

Оператори ИКТ система од посебног значаја обавезни су да обавесте Надлежни орган о инцидентима у ИКТ системима који могу да имају значајан утицај на нарушавање информационе безбедности.

Изузетно од става 1. овог члана, финансијске институције обавештења упућују Народној банци Србије, телекомуникациони оператори регулаторном телу за електронске комуникације, а оператори ИКТ система за рад са тајним подацима поступају у складу са прописима којима се уређује област заштите тајних података.

Одредбе ст. 1 и 2. овог члана не односе се на самосталне операторе ИКТ система.

Поступак достављања података, листу, врсте и значај инцидената и поступак обавештавања из става 1. овог члана уређује Влада.

Ако је инцидент од интереса за јавност, Надлежни орган, односно орган из става 2. овог члана коме се упућују обавештења о инцидентима, може наложити његово објављивање.

Ако је инцидент везан за извршење кривичних дела која се гоне по службеној дужности, Надлежни орган, односно орган из става 2. овог члана коме се упућују обавештења о инцидентима, обавештава надлежно јавно тужилаштво, односно министарство надлежно за унутрашње послове.

Ако је инцидент повезан са нарушавањем права на заштиту података о личности, Надлежни орган, односно орган из става 2. овог члана коме се упућују обавештења о инцидентима и самостални оператор ИКТ система, о томе обавештавају и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Међународна сарадња и рана упозорења о ризицима и инцидентима

Члан 12

Надлежни орган остварује међународну сарадњу у области безбедности ИКТ система, а нарочито пружа упозорења о ризицима и инцидентима који испуњавају најмање један од следећих услова:

1) брзо расту или имају тенденцију да постану високи ризици;

2) превазилазе или могу да превазиђу националне капацитете;

3) могу да имају негативан утицај на више од једне државе.

Уколико је инцидент у вези са извршењем кривичног дела, по добијању обавештења од Надлежног органа, министарство надлежно за унутрашње послове ће у званичној процедури проследити пријаву у складу са потврђеним међународним уговорима.

Члан 13

Самостални оператори ИКТ система одредиће посебна лица, односно организационе јединице за интерну контролу сопствених ИКТ система.

Лица за интерну контролу самосталних оператора ИКТ система извештај о извршеној интерној контроли подносе руководиоцу самосталног оператора ИКТ система.

III ПРЕВЕНЦИЈА И ЗАШТИТА ОД БЕЗБЕДНОСНИХ РИЗИКА У ИКТ СИСТЕМИМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Национални центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (Национални ЦЕРТ)

Члан 14

Национални центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (у даљем тексту: Национални ЦЕРТ) обавља послове координације превенције и заштите од безбедносних ризика у ИКТ системима у Републици Србији на националном нивоу.

За послове Националног ЦЕРТ-а надлежна је Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге.

Члан 15

Национални ЦЕРТ прикупља и размењује информације о ризицима за безбедност ИКТ система, као и догађајима који угрожавају безбедност ИКТ система и у вези тога обавештава, упозорава и саветује лица која управљају ИКТ системима у Републици Србији, као и јавност, а посебно:

1) прати стање о инцидентима на националном нивоу,

2) пружа рана упозорења, узбуне и најаве и информише релевантна лица о ризицима и инцидентима,

3) реагује по пријављеним или на други начин откривеним инцидентима, тако што пружа савете на основу расположивих информација лицима која су погођена инцидентом и предузима друге потребне мере из своје надлежности на основу добијених сазнања,

4) континуирано израђује анализе ризика и инцидената,

5) подиже свест код грађана, привредних субјеката и органа јавне власти о значају информационе безбедности, о ризицима и мерама заштите, укључујући спровођење кампања у циљу подизања те свести,

6) води евиденцију Посебних ЦЕРТ-ова.

Евиденција из става 1. тачка 6) овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Национални ЦЕРТ непосредно сарађује са Надлежним органом, Посебним ЦЕРТ-овима у Републици Србији, сличним организацијама у другим земљама, са јавним и привредним субјектима, ЦЕРТ-овима самосталних оператора ИКТ система, као и са ЦЕРТ-ом републичких органа.

Национални ЦЕРТ промовише усвајање и коришћење прописаних и стандардизованих правила за:

1) управљање и санирање ризика и инцидената;

2) класификацију информација о ризицима и инцидентима;

3) класификацију озбиљности инцидената и ризика;

4) дефиницију формата и модела података за размену информација о ризицима и инцидентима и дефиницију правила по којима ће се именовати значајни системи.

Члан 16

Надзор над радом Националног ЦЕРТ-а у вршењу послова поверених овим законом врши Надлежни орган, који периодично, а најмање једном годишње, проверава да ли Национални ЦЕРТ располаже одговарајућим ресурсима, врши послове у складу са чланом 15. овог закона и контролише учинак успостављених процеса за управљање сигурносним инцидентима.

Посебни центри за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима

Члан 17

Посебан центар за превенцију безбедносних ризика у ИКТ системима (у даљем тексту: Посебан ЦЕРТ) обавља послове превенције и заштите од безбедносних ризика у ИКТ системима у оквиру одређеног правног лица, групе правних лица, области пословања и слично.

Посебан ЦЕРТ је правно лице или организациона јединица у оквиру правног лица, које је уписано у евиденцију посебних ЦЕРТ-ова коју води Национални ЦЕРТ.

Упис у евиденцију посебних ЦЕРТ-ова врши се на основу пријаве правног лица у оквиру кога се налази посебан ЦЕРТ.

Евиденција посебних ЦЕРТ-ова од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функцију и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Ближе услове за упис у евиденцију из става 3. овог члана доноси Надлежни орган.

Центар за безбедност ИКТ система у републичким органима (ЦЕРТ републичких органа)

Члан 18

Центар за безбедност ИКТ система у републичким органима (у даљем тексту: ЦЕРТ републичких органа) обавља послове који се односе на заштиту од инцидената у ИКТ системима републичких органа, изузев ИКТ система самосталних оператора.

Послове ЦЕРТ-а републичких органа обавља орган надлежан за пројектовање, развој, изградњу, одржавање и унапређење рачунарске мреже републичких органа.

Послови ЦЕРТ-а републичких органа обухватају:

1) заштиту ИКТ система Рачунарске мреже републичких органа (у даљем тексту: РМРО);

2) координацију и сарадњу са операторима ИКТ система које повезује РМРО у превенцији инцидената, откривању инцидената, прикупљању информација о инцидентима и отклањању последица инцидената;

3) издавање стручних препорука за заштиту ИКТ система републичких органа, осим ИКТ система за рад са тајним подацима.

Члан 19

Самостални оператори ИКТ система су у обавези да формирају сопствене центре за безбедност ИКТ система ради управљања инцидентима у својим системима.

Центри из става 1. овог члана међусобно размењују информације о инцидентима, као и са националним ЦЕРТ-ом и са ЦЕРТ-ом републичких органа, а по потреби и са другим организацијама.

Делокруг центра за безбедност ИКТ система, као организационе јединице самосталног оператора ИКТ система, поред послова из ст. 1. и 2. овог члана, може обухватати:

1) израду интерних аката у области информационе безбедности;

2) избор, тестирање и имплементацију техничких, физичких и организационих мера заштите, опреме и програма;

3) избор, тестирање и имплементацију мера заштите од КЕМЗ;

4) надзор имплементације и примене безбедносних процедура;

5) управљање и коришћење криптографских производа;

6) анализу безбедности ИКТ система у циљу процене ризика;

7) обуку запослених у области информационе безбедности.

IV КРИПТОБЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА ОД КОМПРОМИТУЈУЋЕГ ЕЛЕКТРОМАГНЕТНОГ ЗРАЧЕЊА

Надлежност

Члан 20

Министарство надлежно за послове одбране је надлежно за послове информационе безбедности који се односе на одобравање криптографских производа, дистрибуцију криптоматеријала и заштиту од компромитујућег електромагнетног зрачења и послове и задатке у складу са законом и прописима донетим на основу закона.

Послови и задаци

Члан 21

У складу са овим законом, министарство надлежно за послове одбране:

1) организује и реализује научноистраживачки рад у области криптографске безбедности и заштите од КЕМЗ;

2) развија, имплементира, верификује и класификује криптографске алгоритме;

3) истражује, развија, верификује и класификује сопствене криптографске производе и решења заштите од КЕМЗ;

4) верификује и класификује домаће и стране криптографске производе и решења заштите од КЕМЗ;

5) дефинише процедуре и критеријуме за евалуацију криптографских безбедносних решења;

6) врши функцију националног органа за одобрења криптографских производа и обезбеђује да ти производи буду одобрени у складу са одговарајућим прописима;

7) врши функцију националног органа за заштиту од КЕМЗ;

8) врши проверу ИКТ система са аспекта криптобезбедности и заштите од КЕМЗ;

9) врши функцију националног органа за дистрибуцију криптоматеријала и дефинише управљање, руковање, чување, дистрибуцију и евиденцију криптоматеријала у складу са прописима;

10) планира и координира израду криптопараметара (параметара криптографског алгоритма), дистрибуцију криптоматеријала и заштите од компромитујућег електромагнетног зрачења у сарадњи са самосталним операторима ИКТ система;

11) формира и води централни регистар верификованог и дистрибуираног криптоматеријала;

12) формира и води регистар издатих одобрења за криптографске производе;

13) израђује електронске сертификате за криптографске системе засноване на инфраструктури јавних кључева (Публиц Кеy Инфраструцтуре – ПКИ);

14) предлаже доношење прописа из области криптобезбедности и заштите од КЕМЗ на основу овог закона;

15) врши послове стручног надзора у вези криптобезбедности и заштите од КЕМЗ;

16) пружа стручну помоћ носиоцу инспекцијског надзора информационе безбедности у области криптобезбедности и заштите од КЕМЗ;

17) пружа услуге уз накнаду правним и физичким лицима, изван система јавне власти, у области криптобезбедности и заштите од КЕМЗ према пропису Владе на предлог министра одбране;

18) сарађује са домаћим и међународним органима и организацијама у оквиру надлежности уређених овим законом.

Средства остварена од накнаде за пружање услуга из става 1. тачка 17) овог члана су приход буџета Републике Србије.

Компромитујуће електромагнетно зрачење

Члан 22

Мере заштите од КЕМЗ за руковање са тајним подацима у ИКТ системима примењују се у складу са прописима којима се уређује заштита тајних података.

Мере заштите од КЕМЗ могу примењивати на сопствену иницијативу и оператори ИКТ система којима то није законска обавеза.

За све техничке компоненте система (уређаје, комуникационе канале и просторе) код којих постоји ризик од КЕМЗ, а што би могло довести до нарушавања информационе безбедности из става 1. овог члана, врши се провера заштићености од КЕМЗ и процена ризика од неовлашћеног приступа тајним подацима путем КЕМЗ.

Проверу заштићености од КЕМЗ врши министарство надлежно за послове одбране.

Самостални оператори ИКТ система могу вршити проверу КЕМЗ за сопствене потребе.

Ближе услове за проверу КЕМЗ и начин процене ризика од отицања података путем КЕМЗ уређује Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране.

Мере криптозаштите

Члан 23

Мере криптозаштите за руковање са тајним подацима у ИКТ системима примењују се у складу са прописима којима се уређује заштита тајних података.

Мере криптозаштите се могу применити и приликом преноса и чувања података који нису означени као тајни у складу са законом који уређује тајност података, када је на основу закона или другог правног акта потребно применити техничке мере ограничења приступа подацима и ради заштите интегритета, аутентичности и непорецивости података.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране уређује техничке услове за криптографске алгоритме, параметре, протоколе и информациона добра у области криптозаштите који се у Републици Србији користе у криптографским производима ради заштите тајности, интегритета, аутентичности, односно непорецивости података.

Одобрење за криптографски производ

Члан 24

Криптографски производи који се користе за заштиту преноса и чувања података који су одређени као тајни, у складу са законом, морају бити верификовани и одобрени за коришћење.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране, ближе уређује услове које морају да испуњавају криптографски производи из става 1. овог члана.

Издавање одобрења за криптографски производ

Члан 25

Одобрење за криптографски производ издаје министарство надлежно за послове одбране, на захтев оператора ИКТ система, произвођача криптографског производа или другог заинтересованог лица.

Одобрење за криптографски производ се може односити на појединачни примерак криптографског производа или на одређени модел криптографског производа који се серијски производи.

Одобрење за криптографски производ може имати рок важења.

Министарство надлежно за послове одбране решава по захтеву за издавање одобрења за криптографски производ у року од 45 дана од дана подношења уредног захтева, који се може продужити у случају посебне сложености провере највише за још 60 дана.

Против решења из става 4. овог члана жалба није допуштена, али може да се покрене управни спор.

Министарство надлежно за послове одбране води регистар издатих одобрења за криптографски производ.

Регистар из става 6. овог члана од података о личности садржи податке о одговорним лицима, и то: име, презиме, функција и контакт податке као што су адреса, број телефона и адреса електронске поште.

Министарство надлежно за послове одбране објављује јавну листу одобрених модела криптографских производа за све моделе криптографских производа за које је у захтеву за издавање одобрења наглашено да модел криптографског производа треба да буде на јавној листи и ако је захтев поднео произвођач или лице овлашћено од стране произвођача предметног криптографског производа.

Министарство надлежно за послове одбране претходно издато одобрење за криптографски производ може повући или променити услове из ст. 2. и 3. овог члана из разлога нових сазнања везаних за техничка решења примењена у производу, а која утичу на оцену степена заштите који пружа производ.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране, ближе уређује садржај захтева за издавање одобрења за криптографски производ, услове за издавање одобрења за криптографски производ, начин издавања одобрења и садржај регистра издатих одобрења за криптографски производ.

Опште одобрење за коришћење криптографских производа

Члан 26

Самостални оператори ИКТ система имају опште одобрење за коришћење криптографских производа.

Оператор ИКТ система из става 1. овог члана самостално оцењује степен заштите који пружа сваки појединачни криптографски производ који користи, а у складу са прописаним условима.

Регистри у криптозаштити

Члан 27

Самостални оператори ИКТ система који имају опште одобрење за коришћење криптографских производа устројавају и воде регистре криптографских производа, криптоматеријала, правила и прописа и лица која обављају послове криптозаштите.

Регистар лица која обављају послове криптозаштите од података о личности садржи следеће податке о лицима која обављају послове криптозаштите: презиме, име оца и име, датум и место рођења, матични број, телефон, адресу електронске поште, школску спрему, податке о завршеном стручном оспособљавању за послове криптозаштите, назив радног места, датум почетка и завршетка рада на пословима криптозаштите.

Регистар криптоматеријала за руковање са страним тајним подацима води Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, у складу са ратификованим међународним споразумима.

Влада, на предлог министарства надлежног за послове одбране, ближе уређује вођење регистара из става 1. овог члана.

V ИНСПЕКЦИЈА ЗА ИНФОРМАЦИОНУ БЕЗБЕДНОСТ

Послови инспекције за информациону безбедност

Члан 28

Инспекција за информациону безбедност врши инспекцијски надзор над применом овог закона и радом оператора ИКТ система од посебног значаја, осим самосталних оператора ИКТ система и ИКТ система за рад са тајним подацима, а у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор.

Послове инспекције за информациону безбедност обавља министарство надлежно за послове информационе безбедности преко инспектора за информациону безбедност.

У оквиру инспекцијског надзора рада оператора ИКТ система, инспектор за информациону безбедност утврђује да ли су испуњени услови прописани овим законом и прописима донетим на основу овог закона.

Овлашћења инспектора за информациону безбедност

Члан 29

Инспектор за информациону безбедност је овлашћен да у поступку спровођења надзора, поред налагања мера за које је овлашћен инспектор у поступку вршења инспекцијског надзора утврђених законом:

1) наложи отклањање утврђених неправилности и за то остави рок;

2) забрани коришћење поступака и техничких средстава којима се угрожава или нарушава информациона безбедност и за то остави рок.

VI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 30

Новчаном казном у износу од 50.000,00 до 2.000.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не донесе Акт о безбедности ИКТ система из члана 8. став 1. овог закона;

2) не примени мере заштите одређене Актом о безбедности ИКТ система из члана 8. став 2. овог закона;

3) не изврши проверу усклађености примењених мера из члана 8. став 4. овог закона;

4) не поступи по налогу инспектора за информациону безбедност у остављеном року из члана 29. став 1. тачка 1. овог закона.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 5.000,00 до 50.000,00 динара.

Члан 31

Новчаном казном у износу од 50.000,00 до 500.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако о инцидентима у ИКТ систему не обавести Надлежни орган, односно орган надлежан за обезбеђење примене стандарда у области заштите тајних података, Народну банку Србије или регулаторно тело за електронске комуникације (члан 11. ст. 1. и 2.).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 5.000,00 до 50.000,00 динара.

VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Рокови за доношење подзаконских аката

Члан 32

Подзаконска акта предвиђена овим законом донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 33

Оператори ИКТ система од посебног значаја су дужни да донесу акт о безбедности ИКТ система од посебног значаја у року од 90 дана од дана ступања на снагу подзаконског акта из члана 10. овог закона.

Ступање на снагу

Члан 34

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.