Закон о порезима на имовину

(“Службени гласник РС”, бр. 26/2001, “Службени лист СРЈ”, бр. 42/2002 – одлука СУС и “Службени гласник РС”, бр. 80/2002, 80/2002 – други закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – одлука УС, 47/2013 и 68/2014 – други закон)

Део први

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Порезима на имовину, у смислу овог закона, сматрају се:

1) порез на имовину;

2) порез на наслеђе и поклон;

3) порез на пренос апсолутних права.

Део други

ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ

Предмет опорезивања

Члан 2

Порез на имовину из члана 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: порез на имовину), плаћа се на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на:

1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари;

2) право закупа стана или стамбене зграде конституисано у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање, односно законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на неодређено време;

3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта;

4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен;

7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа;

8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу.

Непокретностима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се:

1) земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго;

2) стамбене, пословне и друге зграде, станови, пословне просторије, гараже и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови (у даљем тексту: објекти).

Кад на непокретности постоји неко од права, односно коришћење или државина, из става 1. тач. 2) до 8) овог члана, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине.

Члан 3

(Брисан)

Порески обвезник

Члан 4

Обвезник пореза на имовину је правно и физичко лице које је на непокретности на територији Републике Србије:

1) ималац права из члана 2. став 1. тач. 1) до 4) овог закона;

2) корисник непокретности у јавној својини из члана 2) став 1. тачка 5) овог закона;

3) држалац непокретности из члана 2. став 1. тач. 6) и 7) овог закона;

4) прималац лизинга из члана 2. став 1. тачка 8) овог закона.

Када су на истој непокретности више лица обвезници, обвезник је свако од тих лица сразмерно свом уделу у односу на целу непокретност.

Када удели обвезника из става 2. овог члана на истој непокретности нису одређени, за сврху опорезивања порезом на имовину сматраће се да су једнаки.

Обвезник пореза на имовину из става 1. овог члана који не води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који не води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:

1) физичко лице које остварује приходе од самосталне делатности у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана (у даљем тексту: предузетник) који порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход;

2) друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;

3) предузетник који води пословне књиге – за имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама.

Обвезник пореза на имовину из става 1. овог члана који води пословне књиге (у даљем тексту: обвезник који води пословне књиге), у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:

1) правно лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;

2) огранак и други организациони део страног правног лица који обавља привредну делатност у Републици Србији и који пословне књиге води у складу са прописима Републике Србије;

3) предузетник који води пословне књиге – за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама (у даљем тексту: имовина у пословним књигама), осим предузетника из става 4. тачка 1) овог члана;

4) друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, осим предузетника из става 4. тачка 3) овог члана.

Статус обвезника пореза на имовину не може бити основ за стицање било ког права на непокретности.

Пореска основица

Члан 5

Основица пореза на имовину за непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге је вредност непокретности утврђена у складу са овим законом.

Вредност непокретности из става 1. овог члана утврђује орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу изворних прихода јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: орган јединице локалне самоуправе).

Вредност непокретности из става 1. овог члана, осим земљишта, може се умањити за амортизацију по стопи до 1% годишње применом пропорционалне методе, а највише до 40%, почев од истека сваке календарске године у односу на годину у којој је извршена изградња, односно последња реконструкција објекта, а на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о висини стопе амортизације која важи на дан 15. децембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину и која је објављена у складу са овим законом.

Ако скупштина јединице локалне самоуправе не утврди висину стопе амортизације, или је не утврди у складу са овим законом, или је утврди а не објави у складу са ставом 3. овог члана, код утврђивања пореза на имовину вредност непокретности из става 1. овог члана не умањује се за амортизацију.

Члан 6

Вредност непокретности из члана 5. овог закона утврђује се применом следећих елемената:

1) корисна површина;

2) просечна цена квадратног метра (у даљем тексту: просечна цена) одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност.

Корисна површина земљишта је његова укупна површина, а корисна површина објекта је збир подних површина између унутрашњих страна спољних зидова објекта (искључујући површине балкона, тераса, лођа, неадаптираних таванских простора и простора у заједничкој недељивој својини свих власника економски дељивих целина у оквиру истог објекта).

Зоне из става 1. тачка 2) овог члана представљају делове територије јединице локалне самоуправе које надлежни орган јединице локалне самоуправе одлуком може одредити одвојено за насеља према врсти насеља (село, град) и изван насеља или јединствено за насеља и изван насеља, према комуналној опремљености и опремљености јавним објектима, саобраћајној повезаности са централним деловима јединице локалне самоуправе, односно са радним зонама и другим садржајима у насељу (у даљем тексту: зоне).

Јединица локалне самоуправе дужна је да на својој територији одреди најмање две зоне у складу са ставом 3. овог члана.

Просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији јединице локалне самоуправе, утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, на основу цена остварених у промету одговарајућих непокретности по зонама у периоду од 1. јануара до 30. септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: текућа година).

Просечна цена у зони у којој није било најмање три промета (у даљем тексту: зона у којој није било промета) одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, за те непокретности утврђује се на основу просека просечних цена остварених у граничним зонама у којима је у том периоду било најмање три промета одговарајућих непокретности.

Граничне зоне из става 6. овог члана су зоне чије се територије граниче са зоном у којој није било промета, независно од тога којој јединици локалне самоуправе припадају.

Ако ни у граничним зонама из става 7. овог члана није било промета одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину.

Основица пореза на имовину за непокретност обвезника који не води пословне књиге у јединици локалне самоуправе која у складу са овим законом није одредила зоне једнака је основици пореза на имовину за текућу годину те, односно друге одговарајуће непокретности обвезника који не води пословне књиге, за одговарајућу површину.

Члан 6а

За сврху утврђивања основице пореза на имовину, непокретности се разврставају у следеће групе одговарајућих непокретности:

1) грађевинско земљиште;

2) пољопривредно земљиште;

3) шумско земљиште;

4) станови;

5) куће за становање;

6) пословне зграде и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за обављање делатности;

7) гараже и гаражна места.

Ако објекат чини више посебних целина које се у смислу става 1. овог члана могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности.

Објекат који је јединствена целина мешовитог карактера, за потребе утврђивања пореза на имовину, разврстава се у складу са ставом 1. овог члана према претежној намени.

Члан 7

Основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама је фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Основицу пореза на имовину пореског обвезника који непокретности у својим пословним књигама не исказује у складу са ставом 1. овог члана чини:

1) за неизграђено земљиште – вредност земљишта;

2) за остале непокретности – вредност објеката увећана за вредност припадајућег земљишта.

Вредност непокретности из става 2. овог члана порески обвезник утврђује проценом према елементима из члана 6. став 1. овог закона.

Изузетно од става 3. овог члана, вредност непокретности је вредност исказана у пословним књигама на последњи дан пословне године обвезника (у даљем тексту: књиговодствена вредност) у текућој години, и то за:

1) експлоатациона поља и експлоатационе објекте;

2) објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање делатности;

3) објекте за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, осим трговине и управљања;

4) објекте за производњу гаса;

5) објекте за производњу паре, топле воде, хладног ваздуха и леда;

6) објекте за третман и одлагање отпада;

7) објекте у којима се одвијају процеси неопходни за поновну употребу материјала;

8) складишне и стоваришне објекте.

Непокретности из става 4. овог члана опредељују се према њиховој намени у складу са прописима којима се уређује класификација делатности.

За непокретности из става 4. овог члана које обвезник у пословним књигама исказује посебно од вредности припадајућег земљишта, осим експлоатационих поља, основицу пореза на имовину чини збир књиговодствених вредности објеката и вредности припадајућих земљишта које су процењене у складу са ставом 3. овог члана.

Ако обвезник вредност земљишта и вредност објеката из става 4. овог члана не исказује посебно у својим пословним књигама, основица пореза на имовину за земљиште и објекат који се на њему налази, као јединствену целину, чини вредност земљишта утврђена у складу са ставом 3. овог члана увећана за грађевинску вредност објекта процењену од стране овлашћеног вештака грађевинске струке са стањем на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Изузетно од ст. 1. до 7. овог члана, основица пореза на имовину за жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне објекте, као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које су смештене мреже намењене протоку воде (за пиће, атмосферске, отпадне и др.), водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса, нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично, је књиговодствена вредност објеката на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

За непокретност коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година), основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 8. и става 10. овог члана.

Обвезник из члана 4. став 1. тачка 2) овог закона који води пословне књиге основицу пореза на имовину за непокретности чији је држалац утврђује у складу са чл. 5, 6. и 6а овог закона.

Припадајућим земљиштем, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра се катастарска парцела земљишта на којој се налази објекат или његов део, односно део земљишта одређен границом (међом) – ако такав део постоји.

Члан 7а

Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акт којим се утврђују просечне цене одговарајућих непокретности у зонама у складу са чланом 6. ст. 5. и 6. овог закона до 30. новембра сваке текуће године, на начин на који се објављују њени општи акти.

У случају из члана 6. став 8. овог закона јединица локалне самоуправе дужна је да, до истека рока из става 1. овог члана, објави просечне цене одговарајућих непокретности на основу којих је за текућу годину утврђена основица пореза на имовину за непокретности обвезника који не воде пословне књиге и то у зони која је, према одлуци надлежног органа те јединице локалне самоуправе, утврђена као најопремљенија у смислу члана 6. став 3. овог закона (у даљем тексту: најопремљенија зона).

У случају из члана 6. став 8. овог закона обвезници који воде пословне књиге за потребе утврђивања основице пореза на имовину просечне цене из става 2. овог члана множе коефицијентима које утврђује јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, за сваку зону на својој територији, а који не могу бити већи од:

1) 1,00 – за непокретности у најопремљенијим зонама;

2) 0,80 – за непокретности у зонама које се у тој јединици локалне самоуправе граниче са зонама из тачке 1) овог става;

3) 0,40 – за непокретности у зонама сеоских насеља;

4) 0,30 – за непокретности у зонама изван сеоских и градских насеља;

5) 0,60 – за остале зоне у тој јединици локалне самоуправе.

Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акте којима се утврђују зоне, најопремљеније зоне, као и коефицијенти за непокретности у зонама, до 30. новембра текуће године на начин из става 1. овог члана, као и сваку промену тих аката.

Ако јединица локалне самоуправе до истека рока из става 4. овог члана не објави коефицијенте за непокретности у зонама или их утврди преко максималног износа из става 4. овог члана, у случају из члана 6. став 8. овог закона основица пореза на имовину утврдиће се применом коефицијента из става 4. овог члана за непокретности у одговарајућој зони.

Ако јединица локалне самоуправе не објави акт којим утврђује просечне цене одговарајућих непокретности у зонама до 30. новембра текуће године, као и акт којим утврђује зоне и најопремљеније зоне у складу са ставом 4. овог члана, основица пореза на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге је књиговодствена вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Јединица локалне самоуправе дужна је да акте из члана ст. 1. до 4. овог члана и одлуку о стопама пореза на имовину објави и на својој интернет страни.

Основица пореза на имовину за непокретности за које обвезник није поднео пореску пријаву утврђује се упоређивањем са основицом пореза на имовину у пореској години за одговарајуће непокретности обвезника који води, односно који не води пословне књиге, као и других података којима располаже надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Члан 8

(Брисан)

Члан 9

Државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни су да на захтев органа јединице локалне самоуправе, у року од 15 дана од дана пријема захтева, доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање пореза на имовину.

Орган јединице локалне самоуправе не плаћа таксе, накнаде и друге трошкове, за податке које прибавља од органа из става 1. овог члана за потребе утврђивања пореза на имовину.

Настанак пореске обавезе

Члан 10

Обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.

Пореске стопе

Члан 11

Стопе пореза на имовину износе:

1) на права на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге – до 0,4%

2) на права на земљишту код обвезника који не води пословне књиге – до 0,30%

3) на права на непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге, осим на земљишту:

На пореску основицу

Плаћа се на име пореза

(1) до 10.000.000 динара

До 0,40%

(2) од 10.000.000 до 25.000.000 динара

порез из подтачке (1) + до 0,6% на износ преко 10.000.000 динара

(3) од 25.000.000 до 50.000.000 динара

порез из подтачке (2) + до 1,0% на износ преко 25.000.000 динара

(4) преко 50.000.000 динара

порез из подтачке (3) + до 2,0% на износ преко 50.000.000 динара

У случају да скупштина јединице локалне самоуправе не утврди висину пореске стопе, или је утврди преко максималног износа из става 1. овог члана, порез на имовину утврдиће применом највише одговарајуће пореске стопе из става 1. овог члана на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, односно обвезника који не води пословне књиге.

Пореска ослобођења

Члан 12

Порез на имовину не плаћа се на непокретности:

1) у јавној својини које користе директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, према прописима којима се уређује буџетски систем, осим јавних предузећа;

2) дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом реципроцитета;

3) у својини традиционалних цркава и верских заједница и других цркава и верских заједница регистрованих у складу са законом којим се уређује правни положај цркава и верских заједница, које су намењене и искључиво се користе за обављање богослужбене делатности;

4) које су од надлежног органа проглашене културним или историјским споменицима – на непокретности у целини, односно на посебне делове, који служе за ове намене;

5) (брисана)

6) пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени – пет година, рачунајући од почетка привођења намени;

7) путеве, пруге и друга добра у општој употреби у јавној својини, према прописима којима се уређује јавна својина, као и на изграђене обале за пристајање пловила (кејске зидове и слично), бродске преводнице, маневарску површину и полетно слетне стазе на аеродромима;

7а) водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар катастра водног добра, односно катастра водних објеката, осим на објекте за узгој риба (рибњаке);

8) земљиште – за површину под објектом на који се порез плаћа, осим на земљиште под складишним или стоваришним објектом;

9) склоништа људи и добара од ратних дејстава;

10) објекте обвезника пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, односно обвезника коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;

11) објекте, односно делове објеката који у складу са прописима непосредно служе за обављање комуналних делатности;

12) за које је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да се неће плаћати порез на имовину.

Порез на имовину на територији јединице локалне самоуправе не плаћа обвезник кад укупна основица за све његове непокретности на тој територији не прелази износ од 400.000 динара.

Одредбе става 1. тач. 2) до 11) и става 2. овог члана не примењују се на непокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода.

Трајним давањем другим лицима, у смислу става 3. овог члана, сматра се свако уступање непокретности другом лицу уз накнаду, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана.

Порез на имовину не плаћа обвезник – ималац права на непокретности из члана 2. овог закона, коју без накнаде уступи на коришћење лицу прогнаном после 1. августа 1995. године, ако прогнано лице и чланови његовог породичног домаћинства не остварују приходе, изузев прихода од земљишта које је предмет опорезивања.

Порез на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге, које од настанка пореске обавезе исказује у својим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји, не плаћа се за годину у којој је пореска обавеза настала, као ни за годину која следи тој години.

У случају из члана 7. став 7. овог закона обвезник нема право на пореско ослобођење из става 1. тачка 8) овог члана.

Порески кредити

Члан 13

Утврђени порез на згради или стану у којем станује обвезник умањује се за 50%, а највише 20.000 динара.

Ако на једној згради или стану има више обвезника, право на умањење утврђеног пореза има сваки обвезник који у тој згради или стану станује, у висини сразмерној његовом уделу у праву на тој згради или стану у односу на износ за који се порез умањује, у складу са ставом 1. овог члана.

Утврђени порез на права на зграде и станове површине до 60 м2, који нису на градском грађевинском земљишту, односно на земљишту у грађевинском подручју и не дају се у закуп, а у којима станују само лица старија од 65 година, умањује се за 75%.

Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода чланова те заједнице.

Део трећи

ПОРЕЗ НА НАСЛЕЂЕ И ПОКЛОН

Предмет опорезивања

Члан 14

Порез на наслеђе и поклон плаћа се на право својине и друга права на непокретности из члана 2. став 1. овог закона, које наследници наследе, односно поклонопримци приме на поклон.

Порез на наслеђе и поклон плаћа се и на наслеђени, односно на поклон примљени:

1) готов новац;

2) штедни улог;

3) депозит у банци;

4) новчано потраживање;

5) право интелектуалне својине;

6) право својине на возилу, пловилу, односно ваздухоплову и другим покретним стварима.

Поклоном, у смислу овог закона, сматра се и пренос без накнаде имовине правног лица, која је предмет опорезивања у складу са одредбама ст. 1, 2. и 4. до 6. овог члана.

Поклоном, у смислу овог закона, не сматра се:

1) пренос без накнаде права на непокретностима и покретним стварима из ст. 1. до 3. овог члана на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са прописима којима се уређује порез на додату вредност, независно од постојања уговора о поклону;

2) приход физичког лица по основима који су изузети из дохотка за опорезивање, односно који је предмет опорезивања порезом на доходак грађана, у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана;

3) приход правног лица који се укључује у обрачун основице за опорезивање порезом на добит правних лица, у складу са законом којим се уређује опорезивање добити правних лица.

Од опорезивања по овом закону изузима се пренос добитка у игри на срећу са организатора игре на добитника.

Од опорезивања порезом на наслеђе и поклон изузима се наслеђе, односно поклон, и то:

1) удела у правном лицу, односно хартија од вредности;

2) мопеда, мотокултиватора, трактора, радних машина, државних ваздухоплова, односно ваздухоплова без сопственог погона;

3) новца, права, односно ствари из ст. 2. и 3. овог члана, које наследник наследи, односно поклонопримац прими на поклон, од истог лица, за вредност наслеђа односно поклона, до 100.000 динара у једној календарској години по сваком од тих основа.

Порески обвезник

Члан 15

Обвезник пореза на наслеђе и поклон је резидент и нерезидент Републике Србије који наследи или на поклон прими право из члана 14. став 1. овог закона на непокретности која се налази на територији Републике Србије.

Обвезник пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона је резидент Републике Србије за предмет који се налази на територији Републике Србије, или у иностранству.

Обвезник пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона је нерезидент Републике Србије за предмет који се налази на територији Републике Србије.

За сврху опорезивања порезом на наслеђе и поклон и порезом на пренос апсолутних права, у погледу резидентства правног лица примењују се одредбе закона којим се уређује порез на добит правних лица, а у погледу резидентства физичког лица – одредбе закона којим се уређује порез на доходак грађана.

Пореска основица

Члан 16

Основица пореза на наслеђе је тржишна вредност наслеђене имовине, умањена за износ дугова, трошкова и других терета које је обвезник дужан да исплати или на други начин измири из наслеђене имовине, на дан настанка пореске обавезе.

Основица пореза на поклон је тржишна вредност на поклон примљене имовине, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежна организациона јединица Пореске управе (у даљем тексту: порески орган).

Настанак пореске обавезе

Члан 17

Пореска обавеза у односу на наслеђе настаје даном правоснажности решења о наслеђивању, осим ако је овим законом друкчије уређено.

Пореска обавеза у односу на поклон настаје даном закључења уговора о поклону, а ако уговор није закључен у писменој форми – даном пријема поклона, осим ако је овим законом друкчије уређено.

Ако је на непокретности која је предмет наслеђивања или поклона конституисано право плодоуживања, пореска обавеза настаје даном престанка тог права, осим када је наследник односно поклонопримац лице које је по одредбама овог закона ослобођено обавезе плаћања пореза на наслеђе и поклон.

Ако се према закону, односно решењу о наслеђивању продаја наслеђених, односно на поклон примљених покретних ствари из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона може вршити само на основу одобрења надлежног органа или по протеку одређеног рока, пореска обавеза настаје даном правоснажности решења о дозволи продаје, односно даном продаје ствари.

Ако уговор о поклону, решење о наслеђивању, одлука суда, односно други правни основ преноса права из члана 14. овог закона, нису пријављени у смислу члана 35. овог закона, или су пријављени неблаговремено, сматраће се да је пореска обавеза настала даном сазнања надлежног пореског органа за наслеђивање или поклон ствари, права или новца или признавање права која су предмет опорезивања према члану 14. овог закона.

Пореске стопе

Члан 18

Стопе пореза на наслеђе и поклон су пропорционалне.

Члан 19

Обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у другом наследном реду по законском реду наслеђивања (у даљем тексту: наследни ред), порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 1,5%.

Обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у трећем и даљем наследном реду, односно обвезници који са оставиоцем, односно поклонодавцем нису у сродству, порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 2,5%.

Пореска ослобођења

Члан 20

(Брисан)

Члан 21

Порез на наслеђе и поклон не плаћа:

1) наследник првог наследног реда, супружник и родитељ оставиоца, односно поклонопримац првог наследног реда и супружник поклонодавца;

2) наследник, односно поклонопримац пољопривредник другог наследног реда који наслеђује, односно прима на поклон имовину која му служи за обављање пољопривредне делатности, ако је са оставиоцем, односно поклонодавцем непрекидно живео у домаћинству најмање једну годину пре смрти оставиоца, односно пре пријема поклона;

3) наследник, односно поклонопримац другог наследног реда – на један наслеђени, односно на поклон примљени стан, ако је са оставиоцем, односно поклонодавцем непрекидно живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре смрти оставиоца, односно пре пријема поклона;

4) поклонопримац – на имовину која му је уступљена у оставинском поступку, коју би наследио да се наследник – поклонодавац одрекао наслеђа;

5) фондација, на наслеђену или на поклон примљену имовину која служи искључиво за остваривање општекорисног циља ради кога је фондација основана;

5а) задужбина, односно удружење, основано ради остваривања општекорисног циља у смислу закона који уређује задужбине, регистровано у складу са законом – на наслеђену или на поклон примљену имовину која служи искључиво за намене за које је та задужбина, односно удружење основано;

6) наследник, односно поклонопримац амбулантних возила, специјалних путничких возила за обуку кандидата за возаче са уграђеним дуплим ножним командама, као и путничких возила за такси и “рент а кар” који су посебно означени;

6а) се на поделу имовине која је заједнички стечена од стране супружника за време трајања брака, која се врши између бивших супружника чиме се уређују њихови имовински односи у вези са разводом брака;

7) (брисана)

8) Република Србија, аутономна покрајина, односно јединице локалне самоуправе, као наследник, односно поклонопримац;

тач. 9)-11) (брисане)

12) прималац донације по међународном уговору који је закључила Република Србија, када је тим уговором уређено да се на добијен новац, ствари или права, неће плаћати порез на поклон;

13) се на имовину примљену од Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Ако наследник, односно поклонопримац из става 1. тачка 2) овог члана промени занимање пре истека пет година од дана када је наследио, односно примио на поклон имовину, дужан је да о промени занимања поднесе пријаву надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана настанка промене.

У случају престанка обављања такси или “рент а кар” делатности, као и у случају поклона или отуђења на други начин без накнаде путничког возила прибављеног за обављање тих делатности пре истека рока од пет година од дана набавке, обвезник пореза је дужан да то пријави надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана престанка обављања делатности, поклона односно отуђења, да плати порез на наслеђе и поклон који би био дужан да плати да није користио пореску олакшицу и камату која се плаћа због доцње у плаћању пореза, од дана набавке до дана пријављивања.

У случају из става 2. овог члана наследник, односно поклонопримац плаћа порез на наслеђе и поклон по стопи из члана 19. став 1. овог закона.

Када наследник, односно поклонопримац другог наследног реда стиче од оставиоца, односно поклонодавца из става 1. тачка 3) овог члана истовремено више од једног стана, порез на наслеђе и поклон не плаћа се на онај од наслеђених, односно на поклон примљених станова у коме је наследник, односно поклонопримац имао пребивалиште на дан смрти оставиоца, односно на дан пријема поклона, а ако ни у једном од тих станова није имао пребивалиште – на стан који је најмање површине.

Стицање имовине у оставинском поступку пријемом уступљеног наследног дела, сматра се поклоном у смислу овог закона.

Порески кредит

Члан 22

Резидент Републике Србије који наследи, односно на поклон прими, предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона који се налази у иностранству, на које наслеђе, односно поклон, је у држави на чијој територији се тај предмет налази порез плаћен, има право на умањење пореза на наслеђе и поклон у Републици Србији утврђеног према одредбама овог закона, у висини пореза на наслеђе, односно на поклон, плаћеног у тој држави, а највише до износа који би се платио применом одредаба овог закона, на наслеђе, односно на поклон, остварен у тој држави.

Део четврти

ПОРЕЗ НА ПРЕНОС АПСОЛУТНИХ ПРАВА

Предмет опорезивања

Члан 23

Порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду:

1) права својине на непокретности;

2) права интелектуалне својине;

3) (брисана)

4) права својине на моторном возилу – осим на мопеду, мотокултиватору, трактору и радној машини, права својине на пловилу, односно права својине на ваздухоплову са сопственим погоном – осим државног;

5) права коришћења грађевинског земљишта.

тач. 6)-7) (брисане)

Порез на пренос апсолутних права плаћа се и код давања грађевинског земљишта у јавној својини у закуп, у складу са законом који уређује планирање и изградњу, на период дужи од једне године или на неодређено време, ради изградње објеката.

Члан 24

Преносом уз накнаду, који је предмет опорезивања порезом на пренос апсолутних права, сматра се и:

1) стицање права својине и других права из члана 23. овог закона на основу правоснажне судске одлуке или другог акта државног, односно другог надлежног органа са јавним овлашћењем;

2) стицање права својине одржајем;

3) пренос уз накнаду целокупне имовине правног лица;

4) продаја стечајног дужника као правног лица – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио, или је преузео само део тих обавеза.

Члан 24а

Од опорезивања порезом на пренос апсолутних права изузима се:

1) пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и 24. овог закона на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност;

2) пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и 24. овог закона по основу расподеле ликвидационог остатка, који се опорезује у складу са законом који уређује опорезивање дохотка грађана, односно добити правних лица;

3) пренос апсолутног права из члана 23. овог закона са правног претходника на правног следбеника у статусној промени, у складу са законом којим се уређују привредна друштва;

4) замена моторног возила, пловила, односно ваздухоплова извршена у гарантном року у складу са условима из гаранције, ако стране између којих се замена врши, поред моторног возила, пловила или ваздухоплова који се замењују, не дају другој страни и доплату у новцу или накнаду у другом облику;

5) стицање права својине на посебним деловима непокретности деобом сувласничке заједнице између сувласника у сразмери са њиховим сувласничким деловима на дан деобе;

6) пренос апсолутних права по основу експропријације.

Порески обвезник

Члан 25

Обвезник пореза на пренос апсолутних права је продавац, односно преносилац права из члана 23. став 1. тач. 1), 2) и 4) овог закона.

У случају из члана 23. став 1. тачка 5) и став 2. овог закона, обвезник пореза на пренос апсолутних права је лице коме се даје на коришћење, односно у закуп грађевинско земљиште.

Кад се апсолутно право преноси по основу уговора о доживотном издржавању, обвезник пореза је давалац издржавања.

У случају из члана 24. овог закона, обвезник пореза на пренос апсолутног права је лице које стиче апсолутно право.

Кад се апсолутно право преноси по основу уговора о размени, обвезник пореза одређује се у складу са ст. 1. до 4. овог члана за свако апсолутно право из чл. 23. и 24. овог закона које је предмет размене.

Члан 26

Лице – резидент Републике Србије обвезник је пореза на пренос апсолутних права из члана 23. став 1. тачка 2) овог закона за пренос остварен у Републици Србији и ван њене територије.

Лице – нерезидент Републике Србије обвезник је пореза на пренос апсолутних права из члана 23. став 1. тачка 2) овог закона само за пренос остварен на територији Републике Србије.

Порез на пренос апсолутних права у осталим случајевима из чл. 23. и 24. овог закона плаћа се на пренос тих права, односно на давање грађевинског земљишта у закуп из члана 23. став 2. овог закона, остварен на територији Републике Србије.

Пореска основица

Члан 27

Основица пореза на пренос апсолутних права је уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности.

Уколико надлежни порески орган оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, има право да у року од 60 дана од дана пријема пореске пријаве поднете у складу са одредбом члана 36. став 1. овог закона, односно од дана сазнања надлежног пореског органа за пренос, утврди пореску основицу у висини тржишне вредности.

Ако порески орган у року из става 2. овог члана не утврди пореску основицу у висини тржишне вредности, пореску основицу чини уговорена цена.

У случају из члана 23. став 1. тач. 4) и 5) и став 2. овог закона, пореску основицу чини тржишна вредност права која се преносе, односно дају у закуп, на дан настанка пореске обавезе, коју утврђује надлежни порески орган.

Код преноса апсолутних права из члана 24. тачка 4) овог закона пореска основица је:

1) тржишна вредност коју утврђује надлежни порески орган у складу са ставом 4. овог члана – ако купац није преузео обавезе правног лица које је купио;

2) разлика између тржишне вредности из тачке 1) овог става и вредности преузетих обавеза на дан закључења уговора – ако је купац преузео део обавеза правног лица које је купио.

У случају преноса апсолутног права који није обухваћен одредбама ст. 1. до 5. овог члана, пореску основицу чини тржишна вредност апсолутног права, коју утврђује надлежни порески орган.

Члан 28

Код размене права из чл. 23, 24. и 24а овог закона, пореска основица се утврђује за свако право које је предмет размене, у складу са одредбом члана 27. овог закона.

Настанак пореске обавезе

Члан 29

Пореска обавеза настаје даном закључења уговора о преносу апсолутних права, односно о давању грађевинског земљишта у закуп из члана 23. став 2. овог закона.

Кад је предмет уговора из става 1. овог члана непокретност као будућа ствар, пореска обавеза настаје примопредајом, односно ступањем у посед непокретности.

Кад није сачињен пуноважан уговор о преносу права на непокретности, у смислу закона којим се уређује промет непокретности, сматраће се да је пореска обавеза настала даном када је стицалац права на непокретности ступио у посед непокретности.

Ако се пренос апсолутних права врши по основу уговора о доживотном издржавању, пореска обавеза настаје даном смрти примаоца издржавања, односно даном смрти сауговарача ако је доживотно издржавање уговорено у корист трећег лица, а уговором није одређено да својина прелази на даваоца издржавања у тренутку смрти трећег лица.

Ако се пренос апсолутног права врши на основу одлуке суда, односно решења надлежног управног органа, пореска обавеза настаје даном правоснажности те одлуке, односно даном коначности тог решења, осим у случају из става 2. овог члана.

Код стицања права својине одржајем (члан 24. тачка 2) овог закона), пореска обавеза настаје даном правоснажности судске одлуке којом је то право утврђено.

Ако уговор о преносу апсолутног права, уговор о закупу, одлука суда, односно решење надлежног управног органа или други правни основ преноса права из чл. 23. и 24 овог закона, нису пријављени или су пријављени неблаговремено, сматраће се да је пореска обавеза настала даном сазнања надлежног пореског органа за пренос.

Пореске стопе

Члан 30

Стопа пореза на пренос апсолутних права износи 2,5%.

Пореска ослобођења

Члан 31

Порез на пренос апсолутних права не плаћа се:

1) кад се апсолутно право преноси ради измирења обавеза по основу јавних прихода, у складу са прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација;

2) кад се преноси право својине на непокретности дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом реципроцитета;

3) код улагања апсолутних права у капитал привредног друштва – резидента Републике Србије, у складу са законом којим се уређују привредна друштва;

4) кад физичко лице откупом стамбене зграде или стана у друштвеној, односно државној својини са станарским правом, односно правом дугорочног закупа, стекне својину или сусвојину на тој згради, или стану, сразмерно учешћу друштвеног, односно државног капитала у укупном капиталу преносиоца права;

5) на размену земљишта којом најмање једно правно или физичко лице коме је пољопривреда претежна делатност, односно занимање прибавља пољопривредно или шумско земљиште ради његовог груписања;

6) кад се право својине на непокретности преноси на даваоца доживотног издржавања – супружника, односно лице које се у односу на примаоца издржавања налази у првом наследном реду, на део непокретности који би давалац издржавања по закону наследио у моменту закључења уговора;

7) (брисана)

8) на пренос уз накнаду амбулантних возила, специјалних путничких возила за обуку кандидата за возаче са уграђеним дуплим ножним командама, као и путничких возила за такси и “рент а кар” који су посебно означени;

8а) код продаје правног лица као стечајног дужника – у сразмери са учешћем друштвеног, односно државног капитала у укупном капиталу тог правног лица;

9) (брисана)

9а) на пренос апсолутног права из чл. 23. или 24. овог закона на имовини или делу имовине субјекта приватизације, укључујући и имовину, односно део имовине субјекта приватизације у реструктурирању, са субјекта приватизације на купца имовине у поступку приватизације, по прописима којима се уређује приватизација;

тач. 9б)-11) (брисане)

12) на успостављање режима својине на земљишту који је био пре ступања на снагу одлуке о одређивању тог земљишта као градског грађевинског земљишта на захтев ранијег сопственика или његовог законског наследника, односно на утврђивање права коришћења неизграђеног осталог грађевинског земљишта у државној својини ранијем сопственику или његовом законском наследнику, у складу са условима и по поступку прописаним Законом о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 47/03, 34/06 и 39/09 – УС);

12а) на стицање имовине, односно на остваривање обештећења по закону којим се уређује враћање одузете имовине и обештећење за одузету имовину, односно по закону којим се уређује враћање (реституција) имовине црквама и верским заједницама;

12б) код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња;

12в) код стицања права својине на земљишту по основу комасације;

13) када је обвезник Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе;

14) када је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да се неће плаћати порез на пренос апсолутних права.

У случају престанка обављања такси или “рент а кар” делатности, као и у случају продаје или отуђења уз накнаду на други начин путничког возила прибављеног за обављање тих делатности пре истека рока од пет година од дана набавке, стицалац права својине на путничком возилу је дужан да то пријави надлежном пореском органу у року од 30 дана од дана престанка обављања делатности, продаје односно отуђења, а обвезник пореза – да плати порез на пренос апсолутних права који би био дужан да плати да није користио пореску олакшицу и камату која се плаћа због доцње у плаћању пореза, од дана набавке до дана пријављивања.

Лице на које је пренето право својине на путничком возилу за такси или “рент а кар” који је посебно означен, солидарни је јемац за измирење пореске обавезе на пренос апсолутних права у случају из става 2. овог члана.

Одредба става 1. тачка 3) овог члана не примењује се на пренос права својине на моторном возилу, пловилу, односно ваздухоплову.

Члан 31а

Порез на пренос апсолутних права не плаћа се на пренос права својине на стану или породичној стамбеној згради (у даљем тексту: стан), односно својинском уделу на стану или породичној стамбеној згради физичком лицу које купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана), за површину која за купца првог стана износи до 40 м2 и за чланове његовог породичног домаћинства који од 1. јула 2006. године нису имали у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије до 15 м2 по сваком члану (у даљем тексту: одговарајући стан), под условом да:

1) је купац првог стана пунолетни држављанин Републике Србије, са пребивалиштем на територији Републике Србије;

2) купац првог стана од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу кога купац стиче први стан, није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије.

Ако купац првог стана купује својински удео на стану, право на пореско ослобођење из става 1. овог члана остварује се у сразмери са својинским уделом у односу на површину до 40 м2, односно до 15 м2.

Породичним домаћинством купца првог стана, у смислу става 1. овог члана, сматра се заједница живота, привређивања и трошења прихода купца првог стана, његовог супружника, купчеве деце, купчевих усвојеника, деце његовог супружника, усвојеника његовог супружника, купчевих родитеља, његових усвојитеља, родитеља његовог супружника, усвојитеља купчевог супружника, са истим пребивалиштем као купац првог стана.

Ако је површина стана који купац првог стана купује већа од површине одговарајућег стана из става 1. овог члана, порез се плаћа на пренос права својине на разлику површине купљеног и површине одговарајућег стана.

Члан 31б

Право на пореско ослобођење у складу са одредбама члана 31а овог закона нема обвезник који право својине на стану преноси:

1) лицу на основу чије прве куповине стана је једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбама овог става и члана 31а овог закона;

2) члану породичног домаћинства купца првог стана за кога је једном остварено право на рефундацију пореза на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност, или на пореско ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбама овог става и члана 31а овог закона.

Надлежни порески орган води евиденцију о уговорима о купопродаји станова за које је тај орган утврдио право на пореско ослобођење у складу са одредбама става 1. овог члана и члана 31а овог закона, о износима пореза на пренос апсолутних права који због тога нису наплаћени на територији јединице локалне самоуправе, о купцима првог стана и о члановима њиховог породичног домаћинства за које је то право искоришћено.

Надлежни порески орган је дужан да тромесечно, у року од двадесет дана по истеку тромесечја, Министарству финансија – организационој јединици надлежној за послове буџета, доставља извештај о износима пореза из става 2. овог члана, у претходном тромесечју.

Део пети

УТВРЂИВАЊЕ И НАПЛАТА ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ

Члан 32

Утврђивање и наплата пореза на имовину, пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права врши се на начин одређен овим законом.

У погледу начина утврђивања, поступка по правним лековима, начина и рокова плаћања пореза, камате, повраћаја пореза, застарелости наплате, принудне наплате, казнених одредаба и осталог што није посебно уређено овим законом, примењује се закон којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

Утврђивање пореза

Члан 33

Утврђивање пореза на имовину, пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права врши се на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореских обвезника и других података којима орган надлежан за утврђивање, наплату и контролу пореза располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе.

Промене у току пореске године од значаја за висину обавезе по основу пореза на имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину, осим у случају из члана 12. став 3. овог закона.

Члан 33а

За сврху опорезивања порезом на наслеђе и поклон, односно порезом на пренос апсолутних права, наслеђе и поклон који су остварени – примљени у страној валути, односно пренос апсолутних права извршен уз накнаду у страној валути, конвертује се из стране валуте у динар, на дан настанка пореске обавезе, по курсу за конверзију износа из стране валуте у динар уређеним законом којим су уређени порески поступак и пореска администрација.

Члан 34

За имовину коју стекне, започне или престане да користи у току године, или му по другом основу настане или престане пореска обавеза, обвезник пореза на имовину подноси пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка такве промене.

За имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са ставом 1. овог члана, обвезник који води пословне књиге дужан је да до 31. марта сваке пореске године поднесе пореску пријаву са утврђеним порезом за ту годину.

За имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са ставом 1. овог члана, обвезник који не води пословне књиге дужан је да поднесе пореску пријаву до 31. јануара пореске године – ако је на тој имовини дошло до промена од утицаја на висину пореске обавезе о којима нису садржани подаци у поднетој пријави.

Ако физичко лице у току пореске године постане обвезник који води пословне књиге дужно је да у року од 30 дана од дана настале промене поднесе пореску пријаву за непокретности које чине имовину у његовим пословним књигама.

Предузетник који води пословне књиге дужан је да за имовину коју у току пореске године престане да евидентира у пословним књигама поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од настале промене.

Обавезу из става 5. овог члана има и предузетник који у току пореске године престане да буде обвезник који води пословне књиге.

Пореска пријава из овог члана подноси се и за имовину за коју обвезник испуњава услове за пореско ослобођење.

Пореска пријава из овог члана подноси се органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази.

Члан 35

Обвезник пореза на наслеђе и поклон дужан је да поднесе пореску пријаву, са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе у смислу члана 17. ст. 1. до 4. овог закона.

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу у општини на чијој територији се налази непокретност коју порески обвезник наслеђује или прима на поклон.

Ако обвезник наслеђује или на поклон прима покретне ствари, односно права из члана 14. ст. 2. и 3. овог закона, пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији обвезник – физичко лице има пребивалиште, односно боравиште, односно пореском органу у општини на чијој је територији обвезник – правно лице има седиште.

Ако обвезник из става 3. овог члана нема пребивалиште, односно боравиште, односно нема седиште у Републици Србији, пријава се подноси пореском органу у општини на чијој се територији налази предмет наслеђа, односно поклона, или пореском органу у општини у којој је оставилац, односно поклонодавац имао, или има пребивалиште, односно седиште.

Ако обвезник наслеђује или прима на поклон истовремено непокретност и покретне ствари, односно права из члана 14. овог закона, пореску пријаву подноси пореском органу из става 3, односно става 4. овог члана.

Члан 36

Обвезник пореза на пренос апсолутних права дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе у смислу члана 29. ст. 1. до 6. овог закона, са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза.

Обвезник пореза на пренос апсолутних права, за сврху остваривања права на пореско ослобођење из члана 31а овог закона, уз документацију из става 1. овог члана, подноси и оверену изјаву купца да купује први стан за себе, односно за себе и одређене чланове његовог породичног домаћинства, као и друге доказе из којих произлази да су испуњени услови за ослобођење по том основу које му је пружио купац првог стана.

Садржину и образац изјаве из става 2. овог члана ближе уређује министар надлежан за послове финансија.

Пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу у општини на чијој територији се налази непокретност – у случају преноса апсолутних права на непокретности, односно давања грађевинског земљишта у јавној својини у закуп из члана 23. став 2. овог закона.

У случају преноса осталих апсолутних права – пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији обвезник – физичко лице има пребивалиште, односно боравиште, односно у општини на чијој је територији обвезник – правно лице има седиште.

Ако обвезник нема пребивалиште, односно боравиште, односно нема седиште у Републици Србији, за пренос апсолутних права из става 5. овог члана пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији је пренос остварен.

На истовремени пренос права својине на непокретности и осталих апсолутних права, као и на пренос из члана 24. тач. 3) и 4) овог закона пријава из става 1. овог члана подноси се пореском органу из става 5, односно става 6. овог члана.

У случају из члана 24а тачка 5) овог закона, у року од 30 дана од дана закључења, односно правоснажности акта којим се врши деоба сувласничке заједнице, сувласници непокретности пореском органу из става 4. овог члана подносе пореску пријаву са документацијом из које се може утврдити да ли је деоба извршена у сразмери са идеалним сувласничким деловима.

Члан 36а

Орган надлежан за оверу потписа уговарача на уговору којим се врши пренос права својине на непокретности, односно права коришћења грађевинског земљишта, дужан је да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност достави примерак уговора најкасније у року од десет дана од дана овере потписа уговарача.

Правоснажно решење којим се оглашава наследник непокретности, односно правоснажну одлуку суда о утврђивању права својине и других права из члана 2. став 1. овог закона, суд је дужан да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност, достави, у року од десет дана од дана правоснажности решења, односно одлуке.

Јавни бележник дужан је да, у року од десет дана након овере потписа уговарача на уговору, односно сачињавања јавнобележничког записа, којим се врши пренос права на непокретности из члана 2. став 1. овог закона, надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази та непокретност достави примерак тог уговора, односно јавнобележничког записа.

Документи из ст. 1. до 3. овог члана и члана 37. овог закона достављају се у електронском облику.

Јединици локалне самоуправе која нема техничких могућности да документе из ст. 1. до 3. овог члана прима у електронском облику, о чему обавештава лица дужна да изврше достављање, документи се достављају у писаној форми поштом.

Члан 37

Орган надлежан за оверу потписа уговарача на уговору је дужан да надлежном пореском органу након овере потписа уговарача на уговору којим се врши пренос права својине, односно другог права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, достави примерак уговора најкасније у року од 10 дана од дана овере потписа уговарача.

Правоснажно решење о наслеђивању, односно одлуку суда о утврђивању права својине и других права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, суд је дужан да достави надлежном пореском органу у року од 10 дана од дана правоснажности решења, односно одлуке.

Завод за интелектуалну својину дужан је да надлежном пореском органу достави примљени уговор, односно исправу о обављеном преносу права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, у року од десет дана од дана пријема.

Јавни бележник дужан је да, након овере потписа уговарача на уговору, односно након сачињавања јавнобележничког записа, којим се врши пренос права својине на непокретности на територији Републике Србије и других апсолутних права из чл. 14, 23. и 24. овог закона, надлежном пореском органу достави примерак тог уговора, односно јавнобележничког записа, у року од десет дана од дана овере потписа уговарача, односно сачињавања јавнобележничког записа.

Члан 38*

(Престао да важи одлуком СУС)

Члан 38а***

(Престао да важи одлуком УС)

Члан 38б

Порез на имовину утврђује се за календарску годину, применом одредаба овог закона, као и одлуке скупштине јединице локалне самоуправе на чијој територији се имовина налази о стопама пореза на имовину, одлуке којом су одређене зоне (укључујући и најопремљеније зоне) и акта о коефицијентима за непокретности у зонама, који важе на дан 15. децембра текуће године.

За имовину за коју пореска обавеза настане у току пореске године, порез на имовину за ту годину утврђује се за период од настанка пореске обавезе до истека те године, односно до престанка пореске обавезе у тој години.

Члан 39

Порез на имовину обвезнику који не води пословне књиге утврђује се решењем органа јединице локалне самоуправе, а плаћа тромесечно – у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода.

До доспелости пореске обавезе по решењу о утврђивању пореза на имовину за пореску годину, обвезник из става 1. овог члана порез плаћа аконтационо – у висини обавезе за последње тромесечје претходне пореске године.

На износе аконтација које нису плаћене у року из става 2. овог члана, обвезник је дужан да плати камату која се обрачунава у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

Позитивну разлику између пореза утврђеног решењем органа јединице локалне самоуправе и аконтационо плаћеног пореза на имовину за тромесечје за које је пореска обавеза доспела, обвезник из става 1. овог члана дужан је да плати у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза.

Ако је обвезник аконтационо платио више пореза него што је био дужан да плати према обавези утврђеној решењем, више плаћени порез урачунава се за намирење доспелог неизмиреног пореза на имовину за друге непокретности, или пореза за наредно тромесечје, или се обвезнику враћа на његов захтев.

Обвезник из става 1. овог члана, коме пореска обавеза настане у току пореске године, дужан је да порез за тромесечје у коме је настала пореска обавеза, плати у сразмерном износу од настанка пореске обавезе до истека тог тромесечја, у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза, а за преостала тромесечја – у року од 45 дана од дана почетка сваког од њих.

Ако решење за преостала тромесечја из става 6. овог члана није достављено пре истека рока од 45 дана од дана почетка тромесечја – за та тромесечја порез се плаћа у року од 15 дана од дана достављања првостепеног решења о утврђивању пореза.

Члан 39а

(Брисан)

Члан 39б

Надлежни порески орган утврђује право на пореско ослобођење у складу са одредбама чл. 31а и 31б став 1. овог закона, на основу података из члана 33. став 1. овог закона, изјаве купца из члана 36. став 2. овог закона, као и других доказа да су испуњени услови за остваривање тог права.

Члан 39в

Обвезник који води пословне књиге утврђује порез на имовину (врши самоопорезивање) – најкасније до 31. марта пореске године.

Обвезник из става 1. овог члана порез на имовину плаћа тромесечно, у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, на прописани уплатни рачун јавних прихода.

До утврђивања пореза за пореску годину, обвезник из става 1. овог члана порез на имовину плаћа аконтационо, у висини обавезе за последње тромесечје претходне пореске године.

Обвезник из става 1. овог члана дужан је да позитивну разлику између утврђеног и аконтационо плаћеног пореза на имовину за прво тромесечје, плати до истека рока за подношење пореске пријаве из члана 34. став 2. овог закона.

На износ аконтације која није плаћена у року утврђеном у ставу 3. овог члана, обвезник је дужан да обрачуна и плати камату, у складу са законом којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

Ако је износ утврђеног пореза на имовину који се плаћа за прво тромесечје пореске године, мањи од аконтационо плаћеног пореза за то тромесечје, обвезник из става 1. овог члана пореску обавезу за друго тромесечје умањује за износ више плаћеног пореза за прво тромесечје те године.

Обвезник из става 1. овог члана, коме пореска обавеза настане у току пореске године, дужан је да, најкасније у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе, утврди порез на имовину за део године почев од настанка пореске обавезе и да порез, за тромесечје у коме је настала пореска обавеза, плати у сразмерном износу од настанка пореске обавезе до истека тог тромесечја.

У случају из става 7. овог члана, за тромесечје у коме је настала пореска обавеза порез се плаћа у року од 45 дана од дана почетка тог тромесечја, а ако је пореска обавеза настала по протеку тог рока – у року од 15 дана од настанка пореске обавезе, док се за преостала тромесечја порез плаћа у року од 45 дана од дана почетка сваког од њих.

Физичко лице које постане обвезник који води пословне књиге из члана 34. став 4. овог закона, од дана настале промене дужно је да утврђује порез самоопорезивањем за имовину коју евидентира у пословним књигама, од када орган јединице локалне самоуправе не утврђује, односно не наплаћује порез по решењу утврђен за период од дана настале промене за ту имовину.

Предузетник из члана 34. ст. 5. и 6. овог закона, од дана настанка промене престаје да врши утврђивање пореза на имовину самоопорезивањем, а орган јединице локалне самоуправе од тог дана утврђује порез по решењу на имовину која је престала да се евидентира у његовим пословним књигама.

Члан 40

Порез на наслеђе и поклон и порез на пренос апсолутних права утврђују се решењем пореског органа а плаћају у року од 15 дана од дана достављања решења.

Порески орган из става 1. овог члана дужан је да у електронском облику води евиденцију о уговореној, односно тржишној вредности имовине која је предмет опорезивања, а Пореска управа – Централа дужна је да обезбеди електронску базу обједињених података за територију Републике Србије.

Евиденција из става 2. овог члана садржи нарочито податке о: обвезнику, локацији и врсти имовине, пријављеној и утврђеној пореској основици, те утврђеном и наплаћеном порезу.

Члан 41**

(Престао да важи)

Јемство

Члан 42

Лице на које је пренето апсолутно право, односно поклонодавац, јемчи супсидијарно за плаћање пореза на пренос апсолутних права, односно за плаћање пореза на поклон.

Лице на које је пренето апсолутно право, односно поклонодавац, који се уговором обавезао да плати порез на пренос апсолутних права, односно порез на поклон, јемчи солидарно за плаћање тог пореза.

Члан 43

(Брисан)

Члан 44****

(Престало да важи)

Део седми

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 45

Не плаћа се порез на имовину на права на непокретности за која је уговором о страном улагању, закљученим пре 1. јануара 1992. године у складу са законом, утврђено да се неће уводити нове пореске обавезе.

Не плаћа се порез на пренос апсолутних права на непокретности по одредбама овог закона на који се, по прописима који су били у примени када је основ преноса настао и пренос извршен у складу са прописима, а до ступања на снагу овог закона, овај порез није плаћао.

Члан 46

Стопе пореза на имовину из члана 11. тачка 2) овог закона примењују се на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, ако су на дан 31. децембра 2000. године припадала обвезнику који не води пословне књиге.

Члан 47

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање и наплату је поступак започет по прописима који су важили до почетка примене овог закона, у коме до дана ступања на снагу овог закона није донето првостепено решење, утврдиће се применом прописа који су важили у моменту када је поступак започет, ако је то повољније за обвезника.

Члан 48

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99), осим одредаба чл. 2-13. које престају да важе 1. јула 2001. године.

До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона, примењиваће се Правилник о начину утврђивања основице пореза на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 8/96 и 7/99), Правилник о садржају пореске пријаве за утврђивање пореза на наслеђе и поклон и пореза на промет непокретности и права (“Службени гласник РС”, бр. 19/92 и 11/93) и Правилник о садржају пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 9/97 и 46/98).

Члан 49

Одредбе чл. 2-13. овог закона примењују се од 1. јула 2001. године.

Порез на имовину по одредбама чл. 2-13. овог закона утврђује се за раздобље од 1. јула до 31. децембра 2001. године, а порез на имовину утврђен решењем надлежног пореског органа за 2001. годину по одредбама чл. 2-12. Закона о презима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99 и 54/99) плаћа се у висини и роковима утврђеним решењем за прво и друго тромесечје 2001. године.

Члан 50

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 80/2002)

Члан 5

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба чл. 1. и 2. које се примењују од 1. јануара 2003. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 135/2004)

Члан 34

Обвезницима пореза на имовину, осим пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права, који надлежном пореском органу нису поднели, односно нису на прописани начин поднели пореску пријаву, а којима није утврђена пореска обавеза, неће се утврђивати порез за обавезе настале по том основу до 31. децембра 2004. године, нити против њих покретати прекршајни поступак, ако пореску пријаву поднесу надлежном пореском органу, на прописаном обрасцу, до 31. јануара 2005. године.

Члан 35

За пренос хартија од вредности уз накнаду у новцу, извршен до 31. децембра 2004. године, пореска пријава се подноси и порез на пренос апсолутних права утврђује и плаћа на начин и по поступку уређеном прописима који су били на снази у време настанка пореске обавезе.

Члан 36

Одредбе чл. 1. до 9, члана 10. ст. 6. и 7, члана 15. став 3, чл. 18. и 19, члана 23. став 4, члана 25. став 2, члана 27. став 1, члана 28. ст. 2. и 3. и чл. 31. и 32. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2005. године.

Члан 37

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 61/2007)

Члан 25[с1]

Пропис из члана 19. овог закона министар надлежан за послове финансија донеће у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 26[с1]

Обвезник пореза на имовину из члана 2. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон и 135/04) који је до 31. децембра 2008. године Пореској управи поднео пореску пријаву није у обавези да за исту имовину подноси нову пријаву због ненадлежности органа за утврђивање тог пореза.

У случају из става 1. овог члана, Пореска управа ће пореску пријаву проследити надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази, ако са том јединицом није закључен уговор из члана 62. став 1. Закона о финансирању локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, број 62/06).

Члан 27[с1]

Право на пореско ослобођење у складу са чланом 16. овог закона може се остварити само на основу уговора о купопродаји првог стана овереног после ступања на снагу овог закона.

Члан 28[с1]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање је поступак започет по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом закона који је био на снази у време настанка пореске обавезе.

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање пореска обавеза настане даном сазнања надлежног пореског органа у смислу члана 17. став 5. и члана 29. став 6. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон и 135/04), након ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом одредаба овог закона.

Члан 29[с1]

Одредбе чл. 3. и 22. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2007. године.

Одредбе члана 4. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2008. године.

Члан 30[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 5/2009)

Члан 24[с2]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за пренос хартија од вредности и удела у правном лицу по основу уговора или другог акта закљученог до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу одлуке суда која је постала правоснажна до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04 и 61/07).

Члан 25[с2]

Одредбе чл. 1, 2, 3, 4, 16. и 17. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2009. године.

Члан 26[с2]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2010, 24/20011 и 78/2011)

Члан 31[с3]

(Брисан)

Члан 32[с3]

Пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину за 2011. годину, на права из члана 2. став 1. тач. 5а) и 6) овог закона, дужни су да до 31. марта 2011. године поднесу обвезници који за ту имовину нису поднели пореску пријаву и обвезници који воде пословне књиге.

Чл. 33[с3] и 34[с3]

(Брисани)

Члан 35[с3]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, не плаћа се код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.

Члан 36[с3]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, по основу уговора или другог акта закљученог до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу одлуке суда која је постала правоснажна до дана ступања на снагу овог закона, односно по основу решења надлежног управног органа које је постало коначно до дана ступања на снагу овог закона, за који пореска обавеза није пријављена у прописаним роковима па је настала даном сазнања надлежног пореског органа након ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07 и 5/09).

У случају из става 1. овог члана, неће се утврђивати порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, код конверзије права коришћења, односно права закупа, у право својине на грађевинском земљишту, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.

Члан 37[с3]

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2011. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 24/2011)

Члан 7[с4]

Порез на имовину за 2011. годину, утврдиће се применом највише одговарајуће пореске стопе из члана 11. став 1. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07, 5/09 и 101/10) на права на непокретности обвезника који води пословне књиге, односно обвезника који не води пословне књиге, осим ако скупштина јединице локалне самоуправе у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона, донесе одлуку којом ће утврдити ниже стопе пореза од наведених.

За непокретност обвезника који не води пословне књиге, за коју је том обвезнику утврђен порез на имовину за 2010. годину, за одговарајућу површину исте непокретности, пореска обавеза истом обвезнику за 2011. годину, применом овог закона, може бити утврђена у износу не већем од 60% у односу на пореску обавезу утврђену за 2010. годину.

Члан 8[с4]

Одредбе чл. 1, 2. и 3. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2011. године.

Члан 9[с4]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 78/2011)

Члан 6[с5]

Порез на имовину за 2012. годину за непокретност обвезника који не води пословне књиге, за одговарајућу површину исте непокретности, не може бити утврђен у већем износу од припадајуће пореске обавезе тог обвезника за 2011. годину.

Члан 8[с5]

Одредбе чл. 1, 2, 3. и 6. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2012. године.

Одредбе чл. 4. и 5. овог закона примењиваће се од 1. септембра 2012. године.

Члан 9[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о порезима на имовину

(“Сл. гласник РС”, бр. 47/2013)

Члан 36[с6]

Јединице локалне самоуправе дужне су да, након ступања на снагу овог закона а најкасније до 30. новембра 2013. године, за потребе утврђивања пореза на имовину за 2014. годину у складу са овим законом објаве:

1) одлуку о стопама пореза на имовину;

2) одлуку којом су одредиле зоне, са назнаком зона које се сматрају најопремљенијим, на својој територији;

3) акт којим су утврдиле просечне цене одговарајућих непокретности по зонама;

4) акт о коефицијентима за непокретности у зонама.

Ако ни у зонама, ни у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. јануара 2013. године до 30. септембра 2013. године, јединица локалне самоуправе дужна је да, у року из става 1. овог члана, објави просечну вредност квадратног метра одговарајућих непокретности на основу којих је за 2013. годину утврђена основица пореза на имовину за непокретности обвезника који не воде пословне књиге у најопремљенијој зони.

Од 1. јануара 2014. године скупштина јединице локалне самоуправе може одлуком обавезати пореске обвезнике који не воде пословне књиге да поднесу пореске пријаве, за сву или за одређену имовину која је предмет опорезивања порезом на имовину на територији те јединице локалне самоуправе, за коју су обвезници поднели и за коју нису поднели пореску пријаву.

Члан 37[с6]

Обвезници пореза на имовину који не воде пословне књиге којима је за пољопривредно, односно шумско земљиште, пореска обавеза настала до дана ступања на снагу овог закона, нису у обавези да за то земљиште подносе пореску пријаву, осим у случају из члана 36. став 3. овог закона.

Обвезницима пореза на имовину (који воде и који не воде пословне књиге), којима је до почетка примене овог закона настала пореска обавеза а за коју нису поднели пореску пријаву, због чега им порез није утврђен, обавезу пореза на имовину до 31. децембра 2013. године, утврђује орган јединице локалне самоуправе решењем, применом прописа који су били на снази у години за коју се порез на имовину утврђује.

Лица која од 1. јануара 2014. године постану обвезници пореза на имовину у складу са чланом 2. овог закона, за непокретности из члана 1. овог закона, на које се до 31. децембра 2013. године порез на имовину није плаћао, дужна су да надлежном органу јединице локалне самоуправе на чијој територији се непокретност налази, поднесу пореске пријаве до 31. марта 2014. године.

Члан 38[с6]

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање је поступак започет по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона, утврдиће се применом закона који је био на снази у време настанка пореске обавезе.

Изузетно од става 1. овог члана, решењем надлежног пореског органа обуставиће се поступак утврђивања пореза на наслеђе и поклон, односно пореза на пренос апсолутних права, који је започет до почетка примене чл. 12, 17, 18. и 19. овог закона за преносе који применом тих одредаба престају да буду предмет опорезивања порезом на наслеђе и поклон, односно порезом на пренос апсолутних права.

Порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, по основу наслеђа, поклона или преноса апсолутних права, за који пореска обавеза није пријављена у прописаним роковима па је настала даном сазнања надлежног пореског органа након ступања на снагу овог закона, утврдиће се и платити применом закона којим се уређују порези на имовину који је био на снази на дан на који би пореска обавеза настала у складу са чланом 17. ст. 1. до 4, односно чланом 29. ст. 1. до 7. Закона о порезима на имовину (“Службени гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 и 57/12 – УС) да је пријављена у прописаном року.

Члан 39[с6]

Одредбе чл. 1. до 11. и чл. 25, 27. и 31. до 33. овог закона примењиваће се од 1. јануара 2014. године, осим одредбе члана 10. став 4. овог закона која ће се примењивати од 1. јануара 2016. године.

Од 1. јануара 2014. године до 31. децембра 2015. године порез на имовину не плаћа се на водно земљиште, као и на водне објекте за које је издата правоснажна водна сагласност, односно за које се водна дозвола не издаје у складу са законом којим се уређују воде, осим на објекте за узгој риба (рибњаке).

Члан 40[с6]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о извршењу ванзаводских санкција и мера

(“Службени гласник РС”, бр. 55/2014)

Глава прва

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина закона

Члан 1

Овим законом уређује се поступак извршења ванзаводских санкција и мера изречених у кривичном, прекршајном или другом судском поступку, које се извршавају у заједници (у даљем тексту: извршење), прописује се сврха, садржај, начин извршења, положај лица у поступку, као и надзор над извршењем.

На извршење из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција, ако овим законом није другачије прописано.

Сврха и садржај извршења

Члан 2

Извршења ванзаводских санкција и мера спроводе се ради заштите друштва од криминалитета извршењем ванзаводских санкција и мера у заједници са циљем ресоцијализације и реинтеграције осуђених лица.

Послови извршења спроводе се приликом одлучивања о кривичном гоњењу, одређивању и извршењу мера обезбеђења присуства окривљеног, извршењу санкције изречене учиниоцу кажњивог дела, извршењу условног отпуста и пружању подршке и помоћи после извршене казне затвора.

Послови извршења обављају се на основу одлуке јавног тужиоца, суда или на захтев завода за извршење кривичних санкција.

Повереничка служба

Члан 3

Послове извршења спроводи организациона јединица надлежна за алтернативне санкције (у даљем тексту: Повереничка служба), у оквиру Управе за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: Управа).

У оквиру Повереничке службе образују се повереничке канцеларије за подручје територијалне надлежности једног или више виших судова.

Месна надлежност повереничке канцеларије из става 2. овог члана одређује се према месту пребивалишта, односно боравишта лица укљученог у извршење.

У вршењу послова из своје надлежности повереничка канцеларија сарађује и размењује податке са државним органима, научним установама, органима локалне заједнице, удружењима и другим институцијама које су од значаја за обављање њихових послова.

Повереничка канцеларија може ради обављања послова из своје надлежности ангажовати стручњаке, као и друга лица, у складу са законом.

Глава друга

ПОЛОЖАЈ ЛИЦА УКЉУЧЕНОГ У ИЗВРШЕЊЕ И ОВЛАШЋЕЊА ПОВЕРЕНИКА

Положај лица укљученог у извршење

Члан 4

У поступку извршења јемчи се поштовање достојанства лица према којем се спроводе санкције и мере.

Лице према којем се спроводи извршење не сме бити стављено у неравноправан положај због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја, сексуалне оријентације или другог личног својства.

Послови извршења

Члан 5

Послови извршења су:

1) праћење извршења обавеза према одлуци јавног тужиоца, када се у односу на осумњиченог одлаже кривично гоњење, као и спровођење обавеза по пресуди донетој на основу закљученог споразума о признању кривичног дела;

2) праћење извршења мере забране напуштања стана (у даљем тексту: кућни притвор) и мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем;

3) организација, спровођење и праћење извршења казне затвора у просторијама у којима осуђени станује (у даљем тексту: кућни затвор);

4) организација, спровођење и праћење извршења казне рада у јавном интересу и заштитног надзора код условне осуде;

5) надзор над условно отпуштеним лицем и подршка да лице поштује ограничења која је изрекао суд;

6) саветовање и пружање подршке и помоћи лицу после извршене казне затвора да избегну поновно чињење кривичних дела;

7) други послови који су од значаја за обављање послова извршења.

Овлашћења Повереника

Члан 6

Послове извршења обавља државни службеник из повереничке канцеларије (у даљем тексту: Повереник).

Повереник је овлашћен да прикупља податке о лицима према којима се спроводи извршење, да успостави контакт са породицом, да изврши увид у службену документацију надлежних органа и правних лица и да од њих затражи да му се доставе потребни подаци.

Повереник има својство службеног лица и сва права и дужности која произилазе из тог својства.

Повереник има службену легитимацију чију садржину и изглед прописује министар надлежан за послове правосуђа.

Права, обавезе и заштита лица према којем се спроводи извршење

Члан 7

Лице према којем се спроводи извршење оствариваће своју здравствену заштиту према општим прописима о здравственој заштити.

Лице према којем се спроводи извршење може променити место пребивалишта или боравишта само уз сагласност органа чијом је одлуком одређено спровођење извршења. Молба за сагласност за промену пребивалишта или боравишта подноси се преко повереничке канцеларије.

Лице према којем се спроводи извршење има право приговора директору Управе на рад Повереника, ако сматра да су поступањем Повереника повређена његова права.

Повереник је дужан да писмено одговори на наводе из приговора у року од три дана од дана пријема приговора.

Директор Управе одлуку о приговору донеће у року од осам дана од дана пријема приговора.

Против појединачних аката директора Управе којима се решава о правима и обавезама лица према којем се спроводи извршење дозвољена је судска заштита, коју у складу са овим законом обезбеђује судија за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: судија за извршење).

Заштита података о личности лица према којем се спроводи извршење

Члан 8

Подаци о лицу према којем се спроводи извршење представљају нарочито осетљиве податке о личности и њихова заштита се врши у складу са законом који уређује заштиту података о личности.

Сви подаци о лицу укљученом у извршење евидентирају се и чувају у досијеу поступања.

Лице укључено у извршење има право увида у свој досије поступања, осим у запажања и стручна мишљења Повереника и других стручних лица, као и података који се односе на трећа лица.

Евиденције

Члан 9

Евиденције послова извршења води Повереничка служба.

Евиденције се могу водити ручно и електронски.

У оквиру евиденција воде се матичне књиге и досијеи поступања за лица према којима се спроводи извршење.

Евиденције из става 1. овог члана садрже податке о личности и изреченој санкцији, мери или обавези, као и податке од значаја за њихово извршење.

У матичне књиге уписују се следећи подаци о личности: име и презиме, име једног родитеља, јединствени матични број грађана и адреса пребивалишта, односно боравишта.

У досије поступања уписују се следећи подаци о личности: школска спрема, занимање, посебне потребе, брачно стање и подаци о личности чланова породице лица према коме се спроводи извршење (име и презиме чланова породице, сродство, адреса пребивалишта, односно боравишта и број телефона).

Упутство о начину вођења евиденција из става 1. овог члана доноси министар надлежан за послове правосуђа.

Појединачни програм поступања

Члан 10

Повереник за послове извршења израђује појединачни програм поступања за свако лице према којем се спроводи извршење.

Појединачни програм поступања израђује се на основу процене личности, личних прилика, здравственог стања, стручних квалификација, процене ризика и потреба лица према којем се спроводи извршење. Програм се израђује у сарадњи са осуђеним лицем.

Појединачни програм поступања садржи методе, поступке и рокове за његово спровођење, носиоце појединих активности и остале податке од значаја за испуњавање сврхе извршења.

Појединачни програм поступања обавезно садржи преузете обавезе или мере које је одредио надлежни орган.

Лице према којем се спроводи извршење упознаће се са садржином појединачног програма поступања, као и са последицама неизвршења обавеза, прихвати га својим потписом, после чега је обавезно извршавати утврђене поступке и мере.

Глава трећа

НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ ОБАВЕЗА ПРЕМА ОДЛУЦИ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА

Надзор над извршењем обавеза према одлуци јавног тужиоца о одлагању кривичног гоњења

Члан 11

Када јавни тужилац донесе одлуку о одлагању кривичног гоњења, надзор над извршењем обавеза које су одређене осумњиченом обавља Повереник.

Достављање одлуке јавног тужилаштва

Члан 12

Јавни тужилац доставља одлуку о одлагању кривичног гоњења са подацима о личности осумњиченог надлежној повереничкој канцеларији у року од три дана од дана доношења одлуке.

Поступање Повереника

Члан 13

Повереник је дужан да одмах по пријему одлуке предузме потребне радње за њено извршење.

Када је то потребно, и према врсти обавезе, Повереник прибавља потребне податке од породице осумњиченог, полиције, установа здравствене и социјалне заштите, послодавца и других установа, организација и удружења.

Повереник има право непосредног проверавања извршења обавеза.

Извршавање обавеза

Члан 14

Осумњичени према којем се спроводи извршење, дужан је да испуни обавезе у року и на начин одређеним одлуком јавног тужиоца.

Ако је осумњичени оправдано спречен да испуни обавезе из става 1. овог члана, дужан је да о томе обавести Повереника без одлагања.

Надзор над спровођењем обавеза

Члан 15

Повереник надзире извршење обавеза и обавештава надлежног јавног тужиоца о спроведеном надзору.

Ако осумњичени не испуњава обавезе које су му одређене, као и у случају из члана 14. става 2. овог закона, Повереник ће о томе обавестити јавног тужиоца и Повереничку службу, уз навођење разлога.

Извештавање

Члан 16

Повереник, према потреби, доставиће извештај о околностима које битно утичу на извршење обавеза.

Када осумњичени испуни обавезе Повереник о томе, без одлагања, обавештава надлежног јавног тужиоца и Повереничку службу.

Глава четврта

ИЗВРШЕЊЕ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА КОЈЕ ЈЕ ОДРЕДИО СУД

Надзор над извршењем мере кућног притвора

Члан 17

Када суд према окривљеном одреди примену мере кућног притвора контролу поштовања ограничења која су окривљеном одређена одлуком суда обавља Повереничка служба преко Повереника.

Суд ће у својој одлуци назначити да ли се мера кућног притвора извршава са или без примене електронског надзора.

Суд одмах доставља одлуку о примени мере кућног притвора Повереничкој служби.

Ако суд донесе одлуку да се мера кућног притвора извршава уз примену електронског надзора, опрема за електронски надзор активира се одмах после достављања одлуке из става 3. овог члана.

Уређај за лоцирање окривљеног (одашиљач са пратећом опремом), који је нешкодљив по здравље, поставља стручно лице, које при томе даје потребно упутство окривљеном о начину рада уређаја. Повереничка служба управља и уређајем којим се даљински прати кретање окривљеног и његов положај у простору.

Приликом контроле спровођења мере из става 1. овог члана Повереник сарађује са полицијом или другим надлежним државним органом.

Обавезе Повереника

Члан 18

О кршењу ограничења које је суд окривљеном одредио Повереник без одлагања обавештава суд, полицију и Повереничку службу.

Повереник обавештава суд и о другим околностима од значаја за примену електронског надзора.

Надзор над извршењем мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем, односно друге мере одређене одлуком суда

Члан 19

Када суд донесе одлуку којом је окривљеном изречена забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем, односно друге мере одређене одлуком суда, са обавезом јављања окривљеног Поверенику, одлуку доставља Повереничкој служби.

Повереник је дужан да у року од три дана од дана пријема одлуке изради програм поступања са којим упознаје окривљеног.

Повереник одмах обавештава суд, полицију и Повереничку службу о кршењу обавезе јављања.

Извршење казне кућног затвора

Члан 20

Пре доношења одлуке о извршењу казне кућног затвора са применом електронског надзора, суд ће утврдити да ли постоје техничке и друге могућности за извршење ове казне.

Ако није у могућности да утврди услове из става 1. овог члана, суд ће од Повереничке службе затражити извештај о постојању техничких и других могућности од значаја за извршење ове казне.

После добијања извештаја суд ће у својој одлуци назначити да ли ће се казна кућног затвора извршавати са или без примене електронског надзора.

Ако суд није назначио у пресуди да ли ће се казна извршавати са или без примене електронског надзора, суд је дужан да се без одлагања изјасни о начину извршења казне.

Праћење извршења казне кућног затвора

Члан 21

Правноснажну и извршну одлуку о кућном затвору суд доставља Повереничкој служби.

Повереник утврђује програм поступања и прати извршење казне из става 1. овог члана.

Извршење казне кућног затвора са применом мере електронског надзора

Члан 22

Када суд одреди да се извршење казне кућног затвора спроводи са применом мере електронског надзора, примену спроводи Повереничка служба, у сарадњи са полицијом.

Постављање уређаја за лоцирање осуђеног (одашиљач са пратећом опремом) обавља се на начин предвиђен одредбама члана 17. ст. 4. до 6. овог закона.

Права и обавезе осуђеног

Члан 23

Осуђени коме је одређен кућни затвор не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима предвиђеним овим законом.

Осуђени из става 1. овог члана има право на боравак ван просторија у којима станује у трајању од највише два часа дневно у периоду од 13 до 17 часова.

Директор Управе, на образложени предлог Повереника, донеће одлуку о одузимању права из става 2. овог члана ако се утврди да је дошло до злоупотребе тог права.

Против одлуке директора Управе из става 3. овог члана осуђени може изјавити жалбу у року од три дана од дана достављања судији за извршење.

Жалба из става 4. овог члана не задржава извршење одлуке.

Посебни разлози за напуштање просторије

Члан 24

Одлуком директора Управе осуђени може напустити просторије у којима станује у следећим случајевима:

1) због пружања нужне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства, ако је за пружање медицинске помоћи неопходно напуштање просторија;

2) ради одласка на посао, ако кривично дело за које је осуђен није у вези са радом;

3) ради похађања наставе током редовног школовања;

4) због одазивања на позив државног органа;

5) због одласка на полагање испита;

6) због тешке, акутне или хроничне болести, ради одласка на редовне здравствене прегледе или стационарног лечења;

7) због свог венчања или венчања крвног сродника до другог степена сродства;

8) због смрти блиског сродника;

9) због обавезе старања према члановима уже породице предвиђене законом, у случају да ту обавезу не може да обавља друго лице;

10) због сезонских пољопривредних радова, ако се осуђени бави пољопривредом као сталном делатношћу;

11) због других нарочито оправданих разлога за које осуђени може поднети образложену молбу.

Одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, у случајевима из става 1. овог члана, доноси директор Управе, на молбу осуђеног.

Осуђени подноси молбу преко Повереника који је са мишљењем о основаности доставља Повереничкој служби.

Са одлуком о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује упознаје се суд и месно надлежна полицијска управа.

Прекид извршења казне кућног затвора

Члан 25

Ако је осуђеном дозвољен боравак ван просторија у којима станује из разлога прописаним у члану 24. став 1. тачка 6) овог закона, а на стационарном или бањском лечењу се налази дуже од 15 дана прекида му се извршење казне, док траје лечење.

Одлуку о прекиду казне доноси директор Управе.

Директор Управе опозива одлуку о прекиду извршења казне ако накнадно утврди да нису постојали или су престали разлози због којих је прекид одобрио или осуђени прекид користи противно одобреној сврси.

Против одлуке којом се опозива прекид извршења казне, осуђени може изјавити жалбу судији за извршење, у року од три дана од дана пријема одлуке.

Жалба из става 4. овог члана не одлаже извршење одлуке.

Поступак у случају хитне медицинске интервенције

Члан 26

У случају да осуђени није у могућности да унапред поднесе молбу, због потребе пружања хитне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства, осуђени може напустити просторије у којима станује.

О напуштању просторија из става 1. овог члана осуђени или члан његовог породичног домаћинства у најкраћем могућем року телефоном или на други начин обавештава Повереника и доставља му извештај здравствене установе о здравственом стању осуђеног, односно члана његовог породичног домаћинства.

У случају из става 1. овог члана, Повереник одмах обавештава руководиоца Повереничке службе.

По прибављеном извештају здравствене установе, ако је осуђени задржан на даљем лечењу, а на предлог руководиоца Повереничке службе, директор Управе у најкраћем року доноси одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује.

Опозив одлуке о дозволи напуштања просторије

Члан 27

Директор Управе опозива одлуку о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, ако:

1) више не постоје околности из члана 24. став 1. овог закона;

2) се накнадно утврди да су подаци наведени у молби осуђеног, на основу којих је донета одлука о дозволи напуштања просторија у којима осуђени станује, неистинити;

3) осуђени злоупотребљава дозволу напуштања просторије.

Против одлуке којом се опозива дозвола за напуштање просторија у којима осуђени станује, осуђени може изјавити жалбу судији за извршење, у року од три дана од дана пријема одлуке.

Жалба из става 2. овог члана не одлаже извршење одлуке.

Обавештавање о кршењу обавеза осуђеног

Члан 28

Повереник преко Повереничке службе обавештава суд о кршењу обавеза осуђеног, односно о околностима које онемогућавају извршење казне.

Самовољно напуштање просторија

Члан 29

У случају да осуђени самовољно напусти просторије у којима станује једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова Повереничка служба о томе, без одлагања, обавештава суд који је донео првостепену пресуду.

По пријему обавештења из става 1. овог члана судија појединац суда који је донео првостепену пресуду без одлагања, а најкасније у року од 24 часа, донеће решење да осуђени остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора и наређује издавање потернице.

Наредба за издавање потернице доставља се органима полиције ради извршења.

Време проведено у бекству не урачунава се у време извршења казне.

Поступање Повереника

Члан 30

У поступку извршења казне кућног затвора Повереник може без претходне најаве да проверава да ли се осуђени налази у просторијама у којима станује или другом месту које је предвиђено програмом поступања.

Провере из става 1. овог члана обављају се посетом осуђеном у просторијама у којима станује, односно месту где ради и разговорима са члановима његовог породичног домаћинства и послодавцем.

Провера путем телефонског разговора обавља се на тај начин што Повереник позива фиксни телефонски број власника просторија у којима осуђени станује и разговара са осуђеним, као и са члановима његовог породичног домаћинства.

Обавештавање

Члан 31

По извршеној казни кућног затвора Повереник обавештава суд и полицију преко Повереничке службе.

Извршење казне кућног затвора без мера електронског надзора

Члан 32

На начин извршења казне кућног затвора без примене мера електронског надзора, сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује извршење казне кућног затвора са применом мере електронског надзора.

Превремено отпуштање

Члан 33

Директор Управе може превремено отпустити осуђеног са издржавања казне највише три месеца до истека казне, ако је издржао девет десетина казне, због доброг владања осуђеног и постигнутих резултата у програму поступања, на предлог руководиоца Повереничке службе.

Предлог из става 1. овог члана подноси се на основу мишљења Повереника.

Извршење условне осуде са заштитним надзором

Члан 34

Суд који је одлучивао у првом степену дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног лица прибављеним током кривичног поступка, достави надлежној повереничкој канцеларији у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Дужности и права Повереника и осуђеног лица

Члан 35

Повереник је дужан да одмах, по пријему одлуке, предузме потребне радње за њено извршење и да по потреби успостави сарадњу са породицом осуђеног, полицијом, установама здравствене и социјалне заштите, послодавцем и другим установама, организацијама и удружењима.

Повереник је дужан да у року од 15 дана од дана пријема одлуке изради програм извршења заштитног надзора.

Повереник упознаје осуђеног са програмом и са последицама неизвршења обавеза.

Програм из става 2. овог члана Повереник доставља надлежном суду и одговарајућем органу, установи, организацији, односно послодавцу из става 1. овог члана.

На програм из става 2. овог члана осуђено лице има право на приговор надлежном суду у року од три дана од дана упознавања са програмом.

Праћење извршења и обавештавање

Члан 36

Повереник ће одмах обавестити суд и Повереничку службу о почетку и завршетку заштитног надзора у вези са извршењем условне осуде.

У случају да извршење заштитног надзора не отпочне у року од 30 дана после пријема извршне одлуке или осуђени не прихвати извршење заштитног надзора, Повереник је дужан да одмах о томе обавести суд који је одредио заштитни надзор.

Ако осуђени током спровођења програма не испуњава обавезе које су му одређене, Повереник ће о томе обавестити суд и Повереничку службу, уз навођење разлога.

Повереник ће доставити суду и Повереничкој служби извештај о околностима које битно утичу на спровођење програма.

Предлог за измену обавеза или укидање заштитног надзора

Члан 37

На основу оствареног успеха у извршењу заштитног надзора Повереник ће у извештају предложити суду да замени или укине поједине обавезе осуђеног.

Ако на основу остварених позитивних резултата сматра да је у потпуности испуњена сврха заштитног надзора, Повереник ће у извештају предложити суду да се осуђеном укине заштитни надзор пре истека рока проверавања.

Извршење казне рада у јавном интересу

Члан 38

Суд који је одлучивао у првом степену дужан је да извршну одлуку, с подацима о личности осуђеног лица прибављеним током кривичног поступка, достави Повереничкој канцеларији у року од три дана од дана када је одлука постала извршна.

Закључење уговора о извршењу казне рада у јавном интересу

Члан 39

Рад у јавном интересу не сме угрожавати здравље и безбедност осуђеног и обавља се код правног лица које се бави пословима од јавног интереса, а нарочито хуманитарним, здравственим, еколошким или комуналним делатностима.

Управа закључује уговор о сарадњи са правним лицем из става 1. овог члана о обављању рада у јавном интересу којим се одређују међусобни односи Управе, послодавца и осуђених у вези са обављањем рада у јавном интересу.

Повереничка служба води евиденцију о закљученим уговорима из става 2. овог члана.

Руководилац Повереничке службе или лице које он овласти, доноси одлуку о упућивању осуђеног на рад у јавном интересу код одређеног послодавца, коју доставља осуђеном и послодавцу.

Избор послодавца, врсту посла и програм рада одређује Повереник.

Управа осигурава осуђене за случај повреде на раду.

Праћење извршења и обавештавање

Члан 40

Повереник ће обавестити суд и Повереничку службу о почетку и завршетку извршења казне рада у јавном интересу.

Повереник ће суду и Повереничкој служби доставити извештај о околностима које битно утичу на реализацију програма.

Обавезе и права осуђеног

Члан 41

Осуђени је дужан да обави рад у предвиђеном року и на начин одређен програмом.

Ако је осуђени оправдано спречен да испуни програмом предвиђене обавезе, дужан је да о томе обавести Повереника и послодавца најкасније у року од 24 часа од настанка разлога спречености.

Осуђени има право да контактира Повереника на договорен начин.

Предлог за умањење трајања казне рада у јавном интересу

Члан 42

Ако Повереник утврди да осуђени испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу, благовремено ће писмено предложити суду да трајање казне рада у јавном интересу умањи за једну четвртину, у складу са одредбама Кривичног законика.

Поступање Повереника у случају занемаривања радне обавезе

Члан 43

Ако Повереник на основу обавештења представника послодавца установи да осуђени током спровођења програма грубо занемарује своје радне обавезе, обавиће разговор са осуђеним, дати му потребне савете и упозорити га на последице таквог његовог поступања.

Ако осуђени и после упозорења настави да грубо занемарује своје радне обавезе, Повереник ће о томе известити суд и Повереничку службу, уз навођење чињеница, околности и разлога.

Глава пета

НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ МЕРА ОДРЕЂЕНИХ УЗ УСЛОВНИ ОТПУСТ

Извршење условног отпуста

Члан 44

Надзор над условно отпуштеним лицем обавља Повереничка служба ако је у одлуци о условном отпусту суд одредио да је осуђени дужан да испуни једну од следећих обавеза:

1) јављање органу надлежном за извршење заштитног надзора;

2) оспособљавање учиниоца за одређено занимање;

3) прихватање запослења које одговара способностима учиниоца;

4) уздржавање од посећивања одређених места, локала или приредби, ако то може бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела;

5) благовремено обавештавање о промени места боравка, адресе или радног места;

6) уздржавање од употребе дрога или алкохолних пића;

7) посећивање одређених професионалних и других саветовалишта или установа, и поступање по њиховим упутствима;

8) испуњење других обавеза које су предвиђене кривичноправним одредбама.

Суд који је донео одлуку о условном отпусту којом одређује испуњење једне или више обавеза из става 1. овог члана, дужан је да извршну одлуку без одлагања достави Повереничкој служби.

Надзор над спровођењем обавеза

Члан 45

Надзор над условно отпуштеним лицем спроводи Повереник, који утврђује и прати програм извршења условног отпуста.

Примена електронског надзора

Члан 46

У случају да је суд донео одлуку о условном отпусту којом је одредио да је осуђени дужан да испуни обавезе предвиђене кривичноправним одредбама уз примену електронског надзора, електронски надзор не може трајати дуже од једне године, нити дуже од трајања условног отпуста.

На примену електронског надзора из става 1. овог члана, сходно се примењују одредбе овог закона којима се уређује извршење казне затвора без напуштања просторија у којима осуђени станује са електронским надзором.

Дужности и права Повереника и осуђеног лица

Члан 47

Осуђени је дужан да се одмах по пуштању на условни отпуст јави надлежној Повереничкој канцеларији.

Повереник је дужан да одмах по пријему одлуке успостави контакт са службом третмана у заводу, предузме потребне радње за њено извршење и да по потреби успостави сарадњу са породицом осуђеног, полицијом, установама здравствене и социјалне заштите, послодавцем и другим установама, организацијама и удружењима.

Повереник је дужан да у року од осам дана од дана пријема одлуке донесе програм, узимајући у обзир утврђени програм припреме за отпуст завода у коме је осуђени издржавао казну затвора.

Повереник упознаје осуђеног са програмом из става 3. овог члана, као и са последицама неизвршења обавеза.

Програм из става 3. овог члана Повереник доставља суду који је донео одлуку о условном отпусту и одговарајућем органу, установи, организацији.

Јављање надлежном органу

Члан 48

У циљу успешног спровођења програма извршења обавеза осуђени мора да се јавља Поверенику у време, на начин и на месту које Повереник одреди.

Оспособљавање осуђеног за занимање

Члан 49

Осуђени је дужан да испуњава обавезе редовног или ванредног школовања или друге утврђене облике стручног оспособљавања или стицања вештина.

Прихватање одговарајућег запослења

Члан 50

Осуђени у сарадњи са Повереником и Националном службом за запошљавање активно учествује у проналажењу одговарајућег запослења према понуђеним пословима на тржишту рада.

Уздржавање од посећивања одређених места

Члан 51

Осуђени је дужан да се придржава забране посећивања одређених места која могу бити прилика или подстицај за поновно вршење кривичних дела.

Обавештавање о промени места боравка и радног места

Члан 52

Осуђени је дужан да у року од три дана обавести Повереника о промени места боравка, адреси или промени радног места, ако то не учини сматраће се да није испунио обавезу из одлуке о условном отпусту.

Уздржавање од употребе дрога и алкохола

Члан 53

Осуђени је дужан да се уздржава од употребе дроге, алкохола и других психоактивних супстанци.

Ако Повереник основано сумња да се осуђени не придржава обавезе из става 1. овог члана, а на основу непосредног увида или информација добијених од породице или других лица блиских осуђеном, овлашћен је да обави одговарајуће тестирање на присуство психоактивних супстанци.

Ако Повереник на основу резултата теста утврди да се осуђени не придржава обавезе из става 1. овог члана, или ако осуђени одбије тестирање сматраће се да није испунио обавезу из одлуке о условном отпусту.

Посећивање саветовалишта

Члан 54

Осуђени је дужан да се укључи у третман у одговарајућем саветовалишту или установи, у складу са програмом извршења обавеза.

Дужност обавештавања суда

Члан 55

Повереник је дужан да након истека условног отпуста обавести надлежни суд о испуњености обавеза.

Ако кривицом осуђеног извршење обавеза не отпочне у року од 15 дана од дана израде програма или осуђени не испуњава обавезе које су му одређене, односно испуњава их делимично, Повереник је дужан да одмах о томе обавести надлежни суд.

У случају из става 2. овог члана надлежни суд ће у року од осам дана донети одлуку о опозиву условног отпуста или обавестити Повереника и осуђеног о наставку извршења условног отпуста.

Глава шеста

ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ ЛИЦУ ПОСЛЕ ИЗВРШЕНЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА

Услови за израду програма помоћи

Члан 56

Ако служба за третман процени да постоји потреба за пружањем помоћи осуђеном након извршене казне затвора, или осуђени сам затражи помоћ, Повереник ће најкасније у року од месец дана пре отпуста започети израду програма помоћи.

Приликом израде програма помоћи Повереник сарађује са службом за третман и осуђеним.

Програм помоћи

Члан 57

Програм помоћи је скуп мера и поступака које лице после извршене казне затвора добровољно прихвата, а који се примењује у циљу укључивања у живот на слободи. Програм помоћи се састоји од:

1) пружања помоћи приликом проналажења смештаја и исхране;

2) пружање помоћи у остваривању права на здравствену и социјалну заштиту;

3) давања савета у циљу усклађивања породичних односа;

4) пружања подршке и помоћи приликом проналажења запослења, односно довршавања школовања или стручног оспособљавања;

5) успостављања сарадње са надлежним центром за социјални рад у циљу давања новчане подршке за подмиривање најнужнијих потреба;

6) пружање подршке и помоћи у уздржавању од употребе опојних дрога и алкохола;

7) пружање других облика помоћи и подршке.

На израду програма помоћи сходно се примењују одредбе члана 10. овог закона.

Програм се обуставља, ако лице према којем се програм помоћи спроводи не сарађује.

Глава седма

ПРИМЕНА ПОСЕБНИХ МЕРА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ВРШЕЊА КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ ПРЕМА МАЛОЛЕТНИМ ЛИЦИМА

Обавезно јављање повереничкој канцеларији

Члан 58

Учинилац кривичног дела из члана 3. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима (“Службени гласник РС”, број 32/13, (у даљем тексту: учинилац)) дужан је да се лично јави надлежном Поверенику у року од три дана од дана извршења кривичне санкције која му је изречена.

Поступање Повереника

Члан 59

Повереник је дужан да у року од три дана од дана јављања учиниоца отпочне припреме за извршење мера из члана 7. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима и да успостави сарадњу са полицијом, професионалним саветовалиштима и установама, битним за спровођење програма извршења посебних мера.

Повереник је дужан да у року од осам дана од дана јављања учиниоца изради програм извршења посебних мера и да упозна учиниоца са програмом и са последицама неизвршења обавеза.

Програм из става 2. овог члана Повереник доставља суду који је донео одлуку, као и полицији, саветовалишту и установи из става 1. овог члана.

Обавештавање суда

Члан 60

На захтев надлежног суда, Повереник у року од три дана доставља извештај о спровођењу програма извршења посебних мера.

У случају неизвршења посебних мера од стране учиниоца, Повереник је дужан да о томе обавести суд.

Пропис о извршењу ванзаводских санкција и мера

Члан 61

Организацију и рад Повереника, извршење ванзаводских санкција и мера изречених у кривичном, прекршајном поступку или другом судском поступку које се извршавају у заједници уређује министар надлежан за послове правосуђа.

Глава осма

НАДЗОР НАД ИЗВРШЕЊЕМ ВАНЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА И МЕРА

Стручни надзор

Члан 62

Стручни надзор над извршењем ванзаводских санкција и мера обављају овлашћена лица у саставу Повереничке службе.

Овлашћено лице из става 1. овог члана може наложити мере и одредити рокове за отклањање уочених недостатака.

О обављеном надзору саставља се записник који може садржати и предлог мера за побољшање рада.

Записник о извршеном надзору доставља се руководиоцу Повереничке службе и директору Управе.

Пропис о вршењу надзора

Члан 63

Пропис о начину вршења надзора над извршењем ванзаводских санкција и мера доноси министар надлежан за правосуђе.

Глава девета

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Рок за доношење прописа за спровођење закона

Члан 64

Прописи из чл. 61. и 63. овог закона, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

До доношења прописа из става 1. овог закона примењују се прописи донети према одредбама Закона о извршењу кривичних санкција (“Службени гласник РС”, бр. 85/05, 72/09 и 31/11), ако нису у супротности са овим законом.

Ступање закона на снагу

Члан 65

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се по истеку три месеца од дана ступања на снагу.

Закон о централној евиденцији привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре

(“Службени гласник РС”, бр. 112/2015)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом утврђују се успостављање, садржина, основи уписа и начин вођења Централне евиденције привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција) код којих је, на основу акта надлежног органа, наступио основ привременог ограничења права.

Појмови

Члан 2

Поједини појмови употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) Централна евиденција привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији (у даљем тексту: Централна евиденција) јесте јединствена, централна, електронска база података о лицима која су уписана у регистре, које води Агенција преко регистратора, а којима је привремено ограничено одређено право актом надлежног органа;

2) привремено ограничење права јесте ограничење које за правну последицу има привремену немогућност да лице стекне или врши право или региструје функцију у привредном субјекту или правном лицу, обавља привредну делатност или располаже новчаним средствима (у даљем тексту: привремено ограничење);

3) лице регистровано у Агенцији јесте физичко или правно лице које је регистровано као оснивач, члан органа управљања, надзора, директор, законски заступник или други заступник у привредним друштвима, задругама, задружним савезима, јавним предузећима, огранцима или представништвима страних привредних друштава или као предузетник, као и друго правно лице које обавља регистровану привредну делатност код кога је, на основу акта надлежног органа, наступио основ привременог ограничења права;

4) основи привременог ограничења права јесу акти државног или другог надлежног органа или правног лица коме је поверено вршење јавних овлашћења (у даљем тексту: надлежни орган), који садрже правне чињенице или радње прописане законом у форми правноснажне или извршне пресуде, решења, одлуке или другог формалног акта, достављени Агенцији преко обвезника достављања или обвезника уписа података ради уписа у Централну евиденцију и који за правну последицу имају привремено ограничење;

5) Јединствена платформа интероперабилности (у даљем тексту: ЈПИ) јесте апликативно софтверско решење успостављено од стране Агенције, за размену података или докумената са обвезницима, корисницима, статусним регистрима и регистрима које води Агенција, као и све софтверске компоненте, базе, електронски обрасци и оперативне процедуре које се користе за упис, одржавање, размену и објављивање података о лицу са привременим ограничењем права, у складу са овим законом;

6) обвезник достављања података о лицу са привременим ограничењем јесте надлежни орган који податке или документе о лицу са привременим ограничењем права, прописане овим законом, доставља Агенцији у електронској форми, путем електронских сервиса, ради уписа у Централну евиденцију (у даљем тексту: обвезник достављања података);

7) обвезник уписа података о лицу са привременим ограничењем јесте надлежни орган који податке о лицу са привременим ограничењем права, прописане овим законом, уписује путем ЈПИ у Централну евиденцију (у даљем тексту: обвезник уписа података);

8) упис у Централну евиденцију јесте електронски упис, исправка техничке грешке, промена или брисање података о лицу са привременим ограничењем у Централну евиденцију, који се врши од стране регистратора или обвезника уписа података, путем ЈПИ;

9) регистратор јесте овлашћено лице за регистрацију и надзор над оперативним функционисањем Централне евиденције који се спроводе путем ЈПИ, на чије именовање, овлашћења и обавезе, се сходно примењују одредбе закона којим се уређује рад Агенције;

10) објављивање информације о лицу са привременим ограничењем права јесте јавно приказивање идентификационих података лица која су по неком од основа уписана у Централну евиденцију;

11) потврда јесте писана или електронска јавна исправа која садржи све историјски регистроване податке о лицу са привременим ограничењем права до тренутка издавања потврде или податак о томе да до тренутка издавања потврде привремено ограничење права лица није било регистровано;

12) извод јесте писана или електронска јавна исправа која садржи регистроване податке о лицу са привременим ограничењем права, према стању у тренутку издавања;

13) идентификациони подаци лица јесу име, презиме и ЈМБГ за домаће физичко лице, име, презиме, број пасоша, земља издавања пасоша и/или матични број за странца, пословно име/назив и матични/регистарски број за домаће правно лице које се региструје у Агенцији или у другом надлежном регистру у Републици Србији и пословно име/назив, идентификациони број (матични и/или регистарски број) и земља регистрације за страно правно лице;

14) статусни регистри јесу базе података о физичким и правним лицима, које воде Агенција или други надлежни државни органи и организације Републике Србије, у којима се региструју подаци, који за правну последицу имају стицање, промену регистрованих података и престанак својства физичког и правног лица.

Основи привременог ограничења права

Члан 3

Основи привременог ограничења садрже следеће мере:

1) забране, ограничења или мере безбедности обављања регистроване привредне делатности или послова;

2) забране располагања новчаним средствима;

3) забране вршења дужности или позива одговорном лицу у правном лицу или предузетнику;

4) забране или ограничења располагања уделима или друга ограничења сходно прописима којима се уређује правни положај привредних друштава;

5) мере изречене у прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација;

6) мере изречене у поступку из надлежности органа инспекцијског надзора;

7) мере одузимања овлашћења, лиценци, дозвола, одобрења, концесија, субвенција, подстицаја или других права утврђених посебним законима;

8) друге мере у складу са законом.

Време важења привременог ограничења

Члан 4

Почетак важења привременог ограничења, у смислу овог закона, у односу на трећа лица јесте датум уписа тог ограничења права у Централну евиденцију.

Престанак важења привременог ограничења јесте датум брисања ограничења права из Централне евиденције.

Правне последице привременог ограничења

Члан 5

Правне последице привременог ограничења трају за време важења и на начин који је одређен актом из члана 3. овог закона.

II ЦЕНТРАЛНА ЕВИДЕНЦИЈА

Предмет уписа

Члан 6

Предмет уписа у Централну евиденцију су подаци о лицима регистрованим у Агенцији којима је надлежни орган одредио привремено ограничење актом из члана 3. овог закона.

Садржина Централне евиденције

Члан 7

Централна евиденција садржи следеће податке:

1) идентификационе податке о лицу са привременим ограничењем;

2) податке о датуму уписа у Централну евиденцију;

3) податке о датуму и врсти евидентирања (упис, исправка техничке грешке, промена и брисање података);

4) податке о основу привременог ограничења, и то: врсту акта, број, датум доношења и датум правноснажности или извршности акта којим је одређено привремено ограничење права и потребну номенклатуру за прецизну класификацију ограничења;

5) податке о почетку и престанку важења привременог ограничења;

6) идентификационе податке обвезника уписа и његовом овлашћеном лицу;

7) податке прописане актом којим се одређује класификација основа привременог ограничења.

Акт из става 1. тачка 7) овог члана доноси министар надлежан за послове привреде, на предлог Агенције.

Начин вођења Централне евиденције

Члан 8

Централна евиденција се води у електронској форми, а упис података се врши путем ЈПИ система који води, управља и одржава Агенција.

Као датум и време уписа, исправке техничке грешке, промене и брисања података у регистру, узимају се датум и време означено у ЈПИ.

Услове и корисничка права за приступ лица која су овлашћена за рад у ЈПИ одређује регистратор Централне евиденције.

III УПИС ПОДАТАКА У ЦЕНТРАЛНУ ЕВИДЕНЦИЈУ

Упис података

Члан 9

Упис података у Централну евиденцију врши се по службеној дужности ако су уписани подаци прописани чланом 7. став 1. тач. 1)-7) овог закона.

Упис података врши регистратор или лице које је овлашћено од стране обвезника уписа података.

Рок за упис у Централну евиденцију

Члан 10

Обвезник уписа података је дужан да, путем ЈПИ, у Централну евиденцију упише податке у року од три дана од дана када је основ привременог ограничења наступио, а најкасније, следећег радног дана ако рок истиче нерадног дана или на дан државног празника.

Изузетно од става 1. овог члана, надлежни суд без одлагања доставља Агенцији, ради уписа података, правноснажну или извршну одлуку којом је изречена забрана или мера безбедности у судском поступку, у складу са законом којим се уређује извршење кривичних санкција или други поступак, а регистратор је дужан да податке о привременом ограничењу упише у Централну евиденцију у року од пет дана, а најкасније следећег радног дана ако рок истиче нерадног дана или на дан државног празника.

Идентификација лица

Члан 11

Надлежни орган који доноси акт о привременом ограничењу дужан је да користи идентификационе податке регистроване у Агенцији.

Потврђивање идентитета лица у поступку уписа у Централну евиденцију врши се преко ЈПИ, од стране обвезника уписа података, а на основу података који се обезбеђују, путем ЈПИ, из надлежног статусног регистра.

Потврда о извршеном упису у Централну евиденцију

Члан 12

Потврда о извршеном упису у Централну евиденцију доступна је обвезницима уписа података, у електронском облику, путем ЈПИ.

Поступање регистратора

Члан 13

Регистратор преко ЈПИ прати извршење свих појединачних операција и функција система за аутоматску проверу испуњености услова за регистрацију који су прописани овим законом, а нарочито задовољавање форме и садржаја достављених података и верификацију корисничких права овлашћених лица обвезника уписа података.

Аутоматски упис података

Члан 14

Ако су испуњени услови, преко ЈПИ аутоматски се врши упис података.

Праћење и контрола функционисања аутоматске регистрације дужност је регистратора.

Поступање у случају неиспуњавања услова за упис

Члан 15

Ако се утврди да није испуњен неки од услова за упис у Централну евиденцију, ЈПИ аутоматски даје обавештење надлежном обвезнику уписа који од услова за регистрацију није испуњен.

Када се достављање, изузетно, врши у форми документа, регистратор без одлагања обавештава обвезника уписа о недостацима услова за упис у Централну евиденцију.

Упис у Централну евиденцију се неће извршити ако нису достављени сви подаци из члана 7. став 1. овог закона.

Делимична регистрација података није дозвољена.

Прекид и одлагање уписа

Члан 16

Прекид и одлагање регистрације су могући само у случају прекида рада ЈПИ услед више силе или техничких разлога.

Прекинута или одложена регистрација из става 1. овог члана наставиће се најкасније у року од 24 сата од тренутка наставка рада ЈПИ.

Промена података

Члан 17

Промену података врши обвезник уписа или регистратор.

Промена података у Централној евиденцији, који су предмет регистрације или евиденције у надлежним статусним регистрима, врше се аутоматски, путем ЈПИ или, изузетно, достављањем измењеног акта државног органа.

Исправка техничке грешке

Члан 18

Сви регистровани подаци сматрају се тачним.

Исправку техничке грешке врши регистратор, односно овлашћено лице обвезника уписа података у Централној евиденцији, одмах по утврђивању чињенице да је до техничке грешке дошло.

Брисање података Централне евиденције

Члан 19

Брисање података Централне евиденције врши се, по правилу, путем ЈПИ, и то:

1) брисањем од стране овлашћеног лица обвезника уписа по истеку рока важности привременог ограничења, ако актом рок није ближе одређен и у случају поништаја, укидања правног акта, односно клаузуле правноснажности или извршности правног акта, на основу ког је извршен упис привременог ограничења;

2) аутоматски по истеку рока важности привременог ограничења који је одређен актом или наступањем основа за престанак привременог ограничења из члана 3. овог закона;

3) у другим случајевима прописаним законом, од стране регистратора или када је основ уписа престао да постоји.

Објављивање и дејство уписа у Централну евиденцију

Члан 20

Истовремено са уписом у Централну евиденцију на интернет страни Агенције се објављују идентификациони подаци лица са привременим ограничењем код којих је утврђен основ из члана 3. овог закона.

Подаци из Централне евиденције који се односе на физичка лица којима су изречене забране и мере безбедности у судским поступцима не могу бити јавни и могу се дати искључиво у складу са прописима којима се уређује казнена евиденција.

IV ПРАВНА СРЕДСТВА

Члан 21

Лице које је уписано у Централну евиденцију, а које сматра да је упис извршен супротно закону, остварује своје право на жалбу или друго прописано правно средство за заштиту својих права према одредбама посебног закона код надлежног органа који је утврдио постојање основа за привремено ограничење права, односно у поступку регистрације у Агенцији у којем је утврђен услов на основу кога је одбачена регистрациона пријава за стицање и вршење права и функције или регистрацију функције.

V КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА ЦЕНТРАЛНЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ

Увид у податке

Члан 22

У вршењу послова из своје надлежности државни и други органи у својству ималаца јавних овлашћења имају право увида и коришћења података Централне евиденције путем ЈПИ.

Захтев

Члан 23

На захтев лица са привременим ограничењем регистратор, најкасније у року од два дана од дана пријема захтева, издаје:

1) извод Централне евиденције о подацима о лицу са привременим ограничењем;

2) потврду Централне евиденције о подацима о лицу са привременим ограничењем.

Захтев из става 1. овог члана, подноси се електронски, путем апликативног софтверског решења који обезбеђује Агенција или у писаној форми на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан, подноси се као поднесак.

Уз захтев се прилаже и доказ о уплати накнаде за издавање извода, односно потврде.

VI НАКНАДЕ

Обавеза плаћања накнаде

Члан 24

За издавање извода и потврда, као и за друге услуге које пружа Агенција, подносилац захтева плаћа накнаду у складу са прописима којима се уређује правни положај и надлежност Агенције.

VII ЕЛЕКТРОНСКА ОБРАДА И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА

Надлежност за прописивање начина и услова електронске обраде и коришћења података

Члан 25

Начин и услови електронског преноса, преузимања, обраде и коришћења података из Централне евиденције, електронски протоколи, ауторизација приступа, привилегије корисника система, комуникације, стандарди и формати за размену података путем ЈПИ, технички услови за достављање података путем ЈПИ уређују се подзаконским актом који доноси министар надлежан за послове привреде, на предлог Агенције.

Надзор

Члан 26

Надзор над спровођењем овог закона врши министарство надлежно за послове привреде.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Именовање овлашћених лица за упис података

Члан 27

Обвезници уписа података о лицима са привременим ограничењима дужни су да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона именују овлашћена лица која ће у њихово име вршити послове уписа података путем посебног апликативног софтверског решења за вођење Централне евиденције који ће обезбедити Агенција.

Уколико обвезник уписа из става 1. овог члана не буде одређен у наведеном року, својство обвезника уписа, у смислу овог закона, има руководилац органа који је изрекао меру ограничења која представља основ из члана 3. овог закона.

Рок за доношење подзаконских аката

Члан 28

Подзаконски акти из члана 7. став 2. и члана 25. овог закона биће донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Ступање на снагу

Члан 29

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јуна 2016. године.

Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа

(“Службени гласник РС”, бр. 93/2014 и 22/2015)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Стварна надлежност

Члан 1

Потпис, рукопис и препис оверава јавни бележник, ако законом није другачије одређено.

Потпис, рукопис и препис, поред јавног бележника, може оверити и јавнобележнички приправник.

Препис јавне исправе може оверити и његов издавалац, сходном применом одредаба овог закона.

Месна надлежност

Члан 2

За оверавање потписа, рукописа и преписа месно је надлежан сваки јавни бележник, независно од тога где се налази пребивалиште, односно боравиште лица које захтева оверавање, осим ако законом није другачије одређено.

Принцип територијалности

Члан 3

Потпис, рукопис и препис оверава се у јавнобележничкој канцеларији.

Потпис и рукопис могу се оверити изван јавнобележничке канцеларије ако је подносиоцу исправе због старости или болести тешко да приступи у јавнобележничку канцеларију, ако је то корисно због већег броја подносилаца исправа чији се потписи оверавају поводом истог догађаја или ако за то постоје други оправдани разлози.

Потпис, рукопис и препис јавни бележник може оверити само у границама свог службеног седишта, осим ако законом није другачије одређено.

Правне последице повреде принципа територијалности

Члан 4

Ако је потпис, рукопис или препис без оправданог разлога оверен изван јавнобележничке канцеларије или изван службеног седишта јавног бележника, то није разлог за непуноважност овере, нити клаузули о оверавању одузима својство јавне исправе.

Ако јавни бележник овери потпис, рукопис или препис изван Републике Србије, такво оверавање не производи правно дејство.

II ОВЕРАВАЊЕ ПОТПИСА

Клаузула о оверавању потписа

Члан 5

Оверавањем потписа јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству својеручно потписао поднету исправу, односно да је потпис који се већ налази на поднетој исправи признао за свој.

Потпис се оверава тако што се на поднету исправу ставља клаузула о оверавању потписа, која садржи:

1) име и презиме јавног бележника, назнаку да поступа у својству јавног бележника и податке о седишту јавног бележника;

2) име, презиме, датум рођења и адресу пребивалишта подносиоца исправе;

3) начин на који је утврђен идентитет подносиоца исправе;

4) изјаву јавног бележника да је подносилац исправе у његовом присуству потписао исправу, односно да је у његовом присуству признао потпис који се већ налази на исправи за свој;

5) датум и час оверавања потписа;

6) место оверавања потписа, ако се оверавање потписа врши изван јавнобележничке канцеларије;

7) број под којим је исправа заведена у уписник о оверама и потврдама;

8) потпис и печат јавног бележника.

Стављање клаузуле о оверавању потписа на поднету исправу

Члан 6

Клаузула о оверавању потписа ставља се на поднету исправу штамбиљем или електромеханичким уређајем за писање текста десно или испод потписа.

Клаузула о оверавању потписа може се ставити на посебну исправу која се повезује с поднетом исправом јемствеником или на други начин прописан Јавнобележничким пословником.

Стављање клаузуле о оверавању потписа када се поднета исправа састоји од више листова

Члан 7

Ако се поднета исправа састоји од више листова, јавни бележник повезује листове, а клаузулу о оверавању потписа ставља на последњу страницу.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник назначава од колико листова и страница се састоји поднета исправа.

Начин повезивања листова ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Утврђивање идентитета

Члан 8

Јавни бележник утврђује идентитет подносиоца исправе, увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом, а ако то није могуће, саслушањем два сведока идентитета.

Поступање јавног бележника приликом утврђивања идентитета ближе се уређује Јавнобележничким пословником.

Сведок идентитета

Члан 9

Сведок идентитета може бити свако пунолетно лице које је способно да јавном бележнику пружи потребне податке о идентитету подносиоца исправе.

Идентитет сведока идентитета јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

Правне последице немогућности доказивања идентитета

Члан 10

Ако подносилац исправе не може да докаже свој идентитет на начин предвиђен законом, јавни бележник одбија да овери исправу.

Јавни бележник одбија да овери исправу и ако након увида у поднети службени документ, односно након саслушања сведока идентитета није стекао уверење да је подносилац исправе лице за које се издаје.

Посебне дужности јавног бележника

Члан 11

Јавни бележник треба да се упозна са садржином поднете исправе само у мери која је неопходна за попуњавање уписника о оверама и потврдама.

Јавни бележник није одговоран за садржину поднете исправе, нити је дужан да утврђује да ли подносилац има право да потпише поднету исправу.

Изузетно, јавни бележник је дужан да одбије оверавање потписа ако је очигледно:

1) да постоји разлог за изузеће јавног бележника;

2) да поднета исправа садржи правни посао који је забрањен;

3) да поднета исправа садржи правни посао за који је као обавезна прописана форма јавнобележничког записа или јавнобележничког потврђивања исправе;

4) да се оверавањем потписа помаже остваривање недозвољених циљева.

Оверавање потписа када подносилац исправе није у стању да је прочита

Члан 12

Ако подносилац исправе услед слепоће, слабовидости, неписмености или другог разлога није у стању да чита, исправа му мора бити прочитана у присуству јавног бележника.

У клаузули о оверавању потписа назначава се да је подносиоцу исправе исправа прочитана у присуству јавног бележника.

Оверавање потписа када подносилац исправе није у стању да чује и чита

Члан 13

Подносиоцу исправе који није у стању да чује, а услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога не може ни да чита, исправа мора бити прочитана преко судског тумача, у присуству јавног бележника.

У клаузули о оверавању потписа назначава се да је подносиоцу исправе исправа прочитана преко тумача у присуству јавног бележника, подаци о тумачу и начину на који је утврђен његов идентитет.

Тумач својим потписом и печатом на исправи потврђује да је подносиоцу исправе верно пренео њену садржину.

Идентитет тумача којег не познаје лично и по имену јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ с фотографијом.

Оверавање бланко потписа

Члан 14

Оверавање бланко потписа није дозвољено.

Изузетно, јавни бележник може оверити потпис на исправи чији поједини делови нису попуњени ако подносилац исправе може да пружи оквирне податке о томе како би ти делови требало да буду исписани и ако докаже да постоје важни разлози за оверавање потписа пре него што се исправа у целости попуни.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник посебно назначава:

1) који делови исправе нису били попуњени у моменту оверавања потписа;

2) оквирне податке које је пружио подносилац исправе о томе како би ти делови исправе требало да буду попуњени;

3) разлоге због којих је оверен потпис на делимично попуњеној исправи.

Оверавање потписа заступника

Члан 15

Ако подносилац исправе потписује исправу у својству заступника физичког лица или правног лица, јавни бележник може оверити потпис ако претходно утврди да је подносилац исправе овлашћен да потписује у име лица које је означено на исправи.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник наводи основ по којем је подносилац исправе овлашћен да је потпише у име физичког лица или правног лица.

Оверавање рукознака

Члан 16

Оверавањем рукознака јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству ставио на исправу отисак прста.

Подносилац исправе који није у стању да се потпише ставља на исправу отисак кажипрста десне руке.

Учесник који нема кажипрст десне руке ставља на исправу отисак првог прста десне руке који има, и то следећим редоследом: средњи прст, прстењак, мали прст и палац, а ако нема десну шаку онда на исправу ставља отисак једног од прстију леве руке по истом редоследу.

У клаузули о оверавању назначава се како је подносилац исправе ставио свој рукознак.

На оверавање рукознака сходно се примењују правила о оверавању потписа.

Поступак када подносилац исправе није у стању да стави рукознак

Члан 17

Ако подносилац исправе није у стању да стави рукознак, у поступку оверавања потписа морају да учествују два позвана сведока.

Клаузулом о оверавању потписа јавни бележник потврђује да је у његовом присуству један од позваних сведока исписао на исправи име и презиме подносиоца исправе, који је непосредно након тога такав потпис признао за свој.

У клаузули о оверавању потписа јавни бележник назначава податке о позваним сведоцима и начину на који је утврђен њихов идентитет.

Позвани сведок својеручним потписом на исправи потврђује како су обављене радње којима је присуствовао.

Позвани сведок

Члан 18

Позвани сведок мора бити пунолетан, потпуно пословно способан, писмен и мора знати језик на којем се саставља исправа.

Позвани сведок не може бити:

1) лице које ради у јавнобележничкој канцеларији или које је у служби код јавног бележника;

2) лице које је јавном бележнику, односно подносиоцу исправе крвни сродник у правој линији, побочни сродник закључно са четвртим степеном сродства, тазбински сродник закључно с другим степеном сродства, сродник по усвојењу, супружник, бивши супружник, ванбрачни партнер, бивши ванбрачни партнер, старатељ, бивши старатељ, штићеник или бивши штићеник;

3) лице на чији правни положај непосредно или посредно може утицати исправа која се оверава;

4) лице које је заступник, односно одговорно лице у правном лицу на чији правни положај непосредно или посредно може утицати исправа која се оверава.

Идентитет позваног сведока јавни бележник утврђује увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други важећи службени документ с фотографијом.

III ОВЕРАВАЊЕ РУКОПИСА

Клаузула о оверавању рукописа

Члан 19

Оверавањем рукописа јавни бележник потврђује да је подносилац исправе, чији је идентитет претходно утврдио, у његовом присуству својеручно написао поднету исправу, односно да је поднету исправу раније својеручно написао.

Подносиоцу исправе који није у стању да види, јавни бележник може оверити рукопис само ако је подносилац исправе у његовом присуству својеручно написао исправу.

Сходна примена правила о оверавању потписа

Члан 20

У погледу садржине клаузуле о оверавању рукописа, њеног стављања на исправу, утврђивања идентитета подносиоца исправе и овлашћења јавног бележника да одбије оверавање рукописа сходно се примењују правила о оверавању потписа.

IV ОВЕРАВАЊЕ ПРЕПИСА И КОПИЈА

Клаузула о оверавању преписа

Члан 21

Оверавањем преписа јавни бележник потврђује да је препис одређене исправе подударан са изворником или овереним преписом исправе (у даљем тексту: преписана исправа).

Препис исправе се оверава тако што се на њега ставља клаузула о оверавању преписа, која садржи:

1) име и презиме јавног бележника, назнаку да поступа у својству јавног бележника и податке о седишту јавног бележника;

2) изјаву јавног бележника да је препис поднете исправе подударан са преписаном исправом;

3) податке о начину на који је сачињен препис;

4) податке о начину на који је сачињена преписана исправа;

5) број страница од којих се састоји преписана исправа;

6) податке о томе да ли су у преписаној исправи нека места исправљена, преиначена, брисана, прецртана, уметнута или додата;

7) податке о томе да ли је преписана исправа поцепана, оштећена или сумњива по свом спољашњем облику;

8) датум оверавања преписа;

9) број под којим је исправа заведена у уписник о оверама и потврдама;

10) потпис и печат јавног бележника.

Претпоставке за оверавање преписа

Члан 22

Јавни бележник је овлашћен да овери препис ако влада језиком на коме је исправа написана и ако му странка поднесе препис и преписану исправу.

Пре него што стави клаузулу о оверавању преписа, јавни бележник мора да упореди препис са преписаном исправом.

Препис се мора слагати са преписаном исправом и у правопису, интерпункцији и скраћивању речи.

Сходна примена правила о оверавању потписа

Члан 23

У погледу садржине клаузуле о оверавању преписа и њеног стављања на исправу сходно се примењују правила о оверавању потписа.

Оверавање преписа дела исправе

Члан 24

Јавни бележник може оверити препис само једног дела исправе или извод из неке исправе само ако је препис тако сачињен да се из њега јасно види који су делови остали непреписани.

Оверавање извода из јавних, трговачких и пословних књига

Члан 25

Оверавањем извода из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник потврђује да се извод у потпуности слаже са одговарајућим ставкама из изворне књиге.

Пре него што овери извод из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник је дужан да изврши увид у изворну књигу.

У клаузули о оверавању извода из јавне, трговачке или пословне књиге јавни бележник назначава место, датум и час када је извршио увид у књигу.

Оверавање копије

Члан 26

Оверавањем копије јавни бележник потврђује да је копија одређене исправе истоветна с копираном исправом.

Истоветност копије са копираном исправом која је сачињена на језику којим јавни бележник не влада, односно која садржи цртеже, планове, скице или фотографије, јавни бележник може потврдити ако је копирање обављено применом адекватног техничког поступка и под његовим надзором.

Оверавање одштампаног примерка електронског документа

Члан 27

Јавни бележник може потврдити да је одштампани примерак подударан са изворним документом у електронској форми ако је штампање тог примерка обављено применом адекватног техничког поступка и под његовим надзором.

Пре него што овери штампани примерак електронског документа јавни бележник је дужан да испита да ли је употребљен квалификовани електронски потпис.

У клаузули о оверавању мора се јавно назначити да је реч о одштампаном примерку електронског документа.

Оверавање исправа намењених за употребу у иностранству

Члан 28

Исправу намењену за употребу у иностранству оверава основни суд у складу са прописима којима се уређује легализација исправа у међународном саобраћају.

V ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Случајеви у којима основни судови и општинске управе задржавају надлежност за послове оверавања

Члан 29

Јавни бележник је надлежан и за оверавање потписа, рукописа и преписа за које је посебним законима који се примењују пре ступања на снагу овог закона прописано да их оверава суд, односно општинска управа.

Основни судови, односно општинске управе као поверени посао задржавају надлежност за оверавање потписа, рукописа и преписа до 1. марта 2017. године.

Изузетно од става 2. овог члана, у градовима и општинама за које нису именовани јавни бележници потписе, рукописе и преписе ће оверавати основни судови, судске јединице, као и пријемне канцеларије основних судова, у складу са чланом 13. ст. 4. и 5. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС”, број 101/13), односно општинске управе као поверени посао и после 1. марта 2017. године, а до именовања јавних бележника.

После ступања на снагу овог закона, судови, односно општинске управе које су задржале надлежност за оверавање потписа, рукописа и преписа, те послове обављају сходном применом одредаба овог закона и закона којим се уређује јавнобележничка делатност.

Престанак важења закона и других прописа

Члан 30

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа (“Службени гласник РС”, број 39/93), чл. 92. и 94. Закона о јавном бележништву (“Службени гласник РС”, бр. 31/11, 85/12, 19/13 и 55/14 – др. закон) и Упутство о облику и начину вођења уписника и о начину оверавања потписа, рукописа и преписа (“Службени гласник РС”, број 74/93).

Ступање закона на снагу

Члан 31

Овај закон ступа на снагу 1. септембра 2014. године.

Самостални члан Закона о измени
Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа

(“Сл. гласник РС”, бр. 22/2015)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о озакоњењу објеката

(“Службени гласник РС”, бр. 96/2015)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Овим законом уређују се услови, поступак и начин озакоњења објеката, односно делова објекта изграђених без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу (у даљем тексту: незаконито изграђени објекти), услови, начин и поступак издавања решења о озакоњењу, правне последице озакоњења, као и друга питања од значаја за озакоњење објеката.

Одредба става 1. овог члана односи се и на помоћне и друге објекте који су у функцији главног објекта (гараже, оставе, септичке јаме, бунари, базени, цистерне за воду и сл.) или су у функцији одвијања технолошког процеса у згради, који се сматрају саставним делом незаконито изграђеног главног објекта и озакоњују се заједно са главним објектом, у складу са овим законом.

Одредба става 1. овог члана односи се и на објекте, односно изведене радове у складу са чланом 145. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13 – УС, 50/13 – УС, 98/13 – УС, 132/14 и 145/14).

Одредба става 1. овог члана односи се и на подземне водове (подземне инсталације), као и на надземне водове (надземне инсталације), ако по техничким карактеристикама и положају представљају самосталне објекте.

Члан 2

Озакоњење, у смислу овог закона, представља јавни интерес за Републику Србију.

Члан 3

Предмет озакоњења, у смислу овог закона, јесте објекат који је завршен у грађевинском смислу.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, када је предмет озакоњења зграда, предмет озакоњења може бити и зграда на којој су изведени само конструктивни грађевински радови (темељ, армиранобетонски или челични стубови са гредама, односно армиранобетонска таваница, кровна конструкција), са или без завршене фасаде.

Степен завршености објекта за остале објекте који су предмет озакоњења, утврђује се у зависности од врсте и намене објекта.

Члан 4

Овај закон се не примењује на објекте који су изграђени без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу у складу са прописима по којима у време изградње није била прописана обавеза прибављања грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу, у складу са прописима којима се уређује упис права својине на непокретностима.

Овај закон се не примењује на објекте за које је, у складу са раније важећим прописима издата привремена грађевинска дозвола. Власник таквог објеката стиче право на упис права својине, прибављањем решења о употребној дозволи, у смислу закона којим се уређује изградња објеката. Надлежни орган за издавање употребне дозволе дужан је да изда решење о употребној дозволи по захтеву власника таквог објекта. Издата употребна дозвола је исправа подобна за упис у смислу закона којим се уређује државни премер и катастар.

Овај закон се не примењује на објекте за које је издато решење о грађевинској дозволи, а која се користи без издатог решења о употребној дозволи. Решење о употребној дозволи прибавља се у складу са законом којим се уређује изградња објеката, а комисија за технички преглед приликом утврђивања подобности објекта за употребу ту чињеницу утврђује на основу издате грађевинске дозволе и главног пројекта, на основу прописа који је важио у време издавања грађевинске дозволе.

Изузетно од става 3. овог члана, ако је у поступку легализације издато решење о грађевинској дозволи, али не и решење о употребној дозволи, такав поступак се окончава у складу са одредбама овог закона, односно надлежни орган доноси решење о озакоњењу, без спровођења поступка прописаног овим законом.

Ако је у поступку легализације подносилац захтева уредио односе са јединицом локалне самоуправе у складу са одредбама закона који је примењиван у то време, али надлежни орган није накнадно издао грађевинску дозволу до дана ступања на снагу овог закона, јединица локалне самоуправе је дужна да том лицу изврши повраћај уплаћених средстава.

Овај закон се не примењује на објекте који се у смислу закона којим се уређује одбрана сматрају војним објектима, односно на објекте који се у смислу закона којим се уређује рударство сматрају рударским објектима, постројењима и уређајима.

II УСЛОВИ ЗА ОЗАКОЊЕЊЕ

Члан 5

Предмет озакоњења не може бити објекат:

1) изграђен, односно реконструисан на земљишту неповољном за грађење (клизишта, мочварно тло и сл.);

2) изграђен, односно реконструисан од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта;

3) изграђен на површинама јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене за које се, у складу са одредбама посебног закона, утврђује јавни интерес и који су у обавезној јавној својини у складу са одредбама других посебних закона;

4) изграђен у првом и другом степену заштите природног добра (осим викендица и других породичних објеката за одмор у другом степену заштите природног добра), односно у зони заштите културног добра од изузетног значаја и зони заштите културних добара уписаних у Листу светске културне баштине, односно радови на самом културном добру од изузетног значаја или добру уписаном у Листу светске културне баштине, изграђен у зонама санитарне заштите изворишта водоснабдевања, изграђен у војном комплексу и заштитним зонама око војних комплекса и објеката инфраструктуре посебне намене, односно изграђен, реконструисан или дограђен супротно прописима о одбрани којима су прописане посебне обавезе за изградњу објеката, као и други објекти изграђени у заштитним зонама у складу са одредбама посебних закона (у заштитном појасу: пута, железнице, далековода, водотока, полетно-слетне стазе, као и друге заштитне зоне у складу са одредбама посебних закона);

5) изграђен у заштитној зони дуж трасе радио коридора, на правцима простирања усмерених радио сигнала између радио станица, у којој није дозвољена изградња или постављање других радио станица, антенских система или других објеката који могу ометати простирање радио сигнала или узроковати штетне сметње.

Изузетно од одредбе става 1. тачка 1) овог члана надлежни орган ће издати решење о озакоњењу, ако у поступку буде прибављен одговарајући доказ да је тај објекат стабилан, да не угрожава стабилност терена и суседне објекте. Стабилност објекта и угрожавање стабилности терена и суседних објеката утврђују се на основу извештаја, графичких прилога планског документа са означеним површинама – тла које је неповољно за грађење, инжењерско-геолошких извештаја и других доказа на основу којих се може утврдити ова чињеница.

Изузетно од одредбе става 1. тач. 3) и 4) овог члана надлежни орган ће издати решење о озакоњењу, ако у поступку буде прибављена сагласност управљача јавног добра, односно сагласност организације надлежне за заштиту природних, односно културних добара.

Предмет озакоњења не може бити објекат за који је надлежни орган, у складу са раније важећим прописима којима је била уређена легализација објеката, донео решење којим се одбија захтев за легализацију, а које је правноснажно у управном поступку.

Изузетно од одредбе из става 1. овог члана, ако је по правноснажности решења којим се одбија захтев за легализацију, промењен плански документ или је захтев одбијен из разлога који су овим законом другачије прописани, а повољнији су за власника незаконито изграђеног објекта, надлежни орган констатује ову чињеницу и наставља поступак озакоњења у складу са овим законом.

Члан 6

Предмет озакоњења је објекат за који је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године.

Предмет озакоњења је и објекат изграђен на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, на којима је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта.

Захтеви и пријаве за легализацију поднети до 29. јануара 2014. године, сматрају се захтевима у смислу овог закона.

Предмет озакоњења је и објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, под условима прописаним овим законом.

Сателитски снимак из става 4. овог члана мора бити доступан на увид грађанима у електронском облику на интернет страници министарства надлежног за послове грађевинарства.

Попис и евиденцију незаконито изграђених објеката из става 4. овог члана спроводи јединица локалне самоуправе.

Предмет озакоњења је и објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе (“Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14), за које поступак није правноснажно окончан.

Предмет озакоњења је и објекат на коме је уписано право својине у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, под условима прописаним овим законом.

Члан 7

Попис незаконито изграђених објеката из члана 6. став 4. овог закона, врши се према програму пописа по зонама, односно целинама, који на предлог грађевинске инспекције доноси начелник општинске, односно градске управе.

Програм пописа садржи зоне и динамику вршења пописа по зонама.

У циљу ефикаснијег спровођења пописа незаконито изграђених објеката, јединица локалне самоуправе може образовати комисије за попис незаконито изграђених објеката, као помоћно радно тело. Састав и начин рада комисије уређује јединица локалне самоуправе. У састав комисије могу бити укључена лица запослена у јединици локалне самоуправе или запослена у правним лицима чији је оснивач јединица локалне самоуправе, као и друга лица одговарајућих струка.

Евидентирање незаконито изграђених објеката врши се на обрасцу – појединачном пописном листу чију садржину прописује министар надлежан за послове грађевинарства.

Програм пописа по зонама, односно целинама са динамиком спровођења пописа је јаван и објављује се на званичној интернет презентацији јединице локалне самоуправе.

По завршетку пописа незаконито изграђених објеката из једне зоне, односно целине, надлежни грађевински инспектор доноси појединачна решења о рушењу објекта, за све незаконито изграђене објекте који су на попису.

Решење о рушењу објекта из става 6. овог члана доноси грађевински инспектор у року од седам дана од дана евидентирања у складу са овим законом и у року од три дана га доставља органу надлежном за издавање решења о озакоњењу (у даљем тексту: надлежни орган).

Решење из става 7. овог члана неће се извршавати до правноснажног окончања поступка озакоњења.

По добијању решења из става 7. овог члана надлежни орган по службеној дужности покреће поступак озакоњења у складу са овим законом.

Објекти за које буде утврђено да не постоје, односно нису видљиви на сателитском снимку из члана 6. став 4. овог закона, нису предмет озакоњења и надлежни грађевински инспектор за те објекте доноси решење о рушењу, које је извршно даном доношења, у складу са Законом о планирању и изградњи.

Власници незаконито изграђених објеката могу обавестити грађевинску инспекцију да имају незаконито изграђени објекат.

Члан 8

Предмет озакоњења може бити објекат који се може ускладити са важећим планским документом у погледу намене и спратности објекта.

Предмет озакоњења може бити објекат за који се, поред намене утврђене планским документом, утврди да је намене која је у оквиру планом дефинисаних компатибилности.

Предмет озакоњења може бити објекат који има спратност прописану важећим планским документом, а изузетно и спратност већу од спратности прописане важећим планским документом, која се одређује на основу општег акта јединице локалне самоуправе, којим ће бити прописана спратност по урбанистичким зонама, целинама или блоковима. Ако важећим планским документом није одређена максимална спратност објеката, надлежни орган је одређује на основу општег акта јединице локалне самоуправе, којим ће бити прописана спратност по урбанистичким зонама, целинама или блоковима.

Општи акт из става 3. овог члана доноси јединица локалне самоуправе у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 9

Испуњење услова прописаних у чл. 3, 5, 6. и 8. овог закона представља услов за наставак поступка озакоњења.

Члан 10

Предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, зависно од тога која врста радова, односно врста објекта је предмет озакоњења.

Као одговарајуће право сматра се право својине на објекту, односно право својине, право коришћења или право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана Законом о планирању и изградњи, као одговарајућа права на грађевинском земљишту.

Као одговарајуће право, у смислу овог закона, сматра се и:

1) за објекат изграђен на земљишту у својини другог лица – правноснажна судска пресуда којом је утврђено право својине на земљишту, коју власник прибавља у складу са прописима којима су уређени својински односи;

2) за објекат изграђен на грађевинском земљишту – уговор о преносу права коришћења, односно куповини земљишта који је закључен и оверен од стране надлежног суда између тадашњег корисника и подносиоца захтева, као и други уговори којима је вршено располагање земљиштем (уговор о преносу или размени непокретности закључен између тадашњих корисника земљишта, у одговарајућој форми која је била прописана за закључење те врсте уговора у време закључења);

3) уговор о куповини објекта или куповини објекта у изградњи оверен у одговарајућој форми, која је била прописана за закључење те врсте уговора у време закључења, између власника, односно корисника и подносиоца захтева;

4) уговор о суинвестирању изградње објекта оверен у одговарајућој форми, која је била прописана за закључење те врсте уговора у време закључења, између власника, односно корисника и подносиоца захтева;

5) акт министарства надлежног за послове одбране о додели “нужног смештаја”;

6) правноснажно решење о наслеђивању;

7) правноснажно решење о статусној промени привредног друштва, из кога се на неспоран начин може утврдити правни континуитет подносиоца захтева, односно власника незаконито изграђеног објекта;

8) сви други правни послови на основу којих се на несумњив начин може утврдити правни континуитет промета земљишта, објекта, односно посебног дела објекта.

Када је предмет озакоњења надзиђивање, претварање заједничких просторија зграде у стан или пословни простор или припајање заједничких просторија суседном стану, као доказ о одговарајућем праву доставља се извод из листа непокретности за зграду и све посебне делове зграде и доказ прописан одредбама закона којим се уређује одржавање стамбених зграда о регулисању међусобних односа између власника незаконито изграђеног објекта и органа зграде. Ако органи зграде нису формирани, као доказ се доставља сагласност већине власника на посебним деловима зграде.

Ако је право својине на незаконито изграђеном објекту уписано у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, као доказ о одговарајућем праву доставља се оверена копија решења о упису права својине или извод из листа непокретности о евиденцији непокретности и правима на њима, као и доказ о одговарајућем праву на грађевинско земљиште, као обавезан део документације.

Када је предмет озакоњења објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме постоји право сусвојине, као доказ о одговарајућем праву доставља се и писмена сагласност свих сувласника.

Уколико је сувласник знао или могао знати за изградњу објекта, односно извођење радова који су предмет озакоњења, али се у време изградње томе није противио, сматраће се да постоји сагласност за озакоњење, те се у том случају не доставља доказ прописан ставом 6. овог члана.

Као одговарајуће право на грађевинском земљишту у поступку озакоњења сматра се и право својине или закупа на земљишту испод објекта, стечено у складу са чл. 70. и 105. Закона о планирању и изградњи, у делу који се односи на легализацију објеката и објеката на које је примењиван Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе.

Када се као доказ о решеним имовинско правним односима, пре доношења решења о озакоњењу стамбене или стамбено пословне зграде која се састоји од посебних физичких делова, доставља доказ о стицању права својине на земљишту испод објекта, као одговарајуће право признаје се и доказ да је власник стана у незаконито изграђеном објекту закључио уговор о куповини и продаји за удео на земљишту, који је у сразмери са површином посебног дела у односу на укупну површину објекта.

Власник грађевинског земљишта дужан је да у поступку прописаном Законом о планирању и изградњи прибави податак о укупној тржишној цени за земљиште испод објекта, уз обавезу да по захтеву сваког појединачног власника на посебном делу, одреди удео на грађевинском земљишту испод објекта и тржишну цену удела.

Власник грађевинског земљишта и власник посебног дела у незаконито изграђеном објекту закључују уговор о продаји удела.

Власници станова који не закључе уговор о куповини удела на начин одређен овим законом, не могу наставити поступак озакоњења.

За комуникационе мреже и уређаје и линијске објекте који се састоје од подземних и надземних водова са носачима вода, не доставља се доказ о одговарајућем праву. Доказ о одговарајућем праву за ове објекте доставља се за надземне делове објекта, осим водова.

Власник објекта из става 13. овог члана озакоњењем стиче право својине на објекту али не и на земљишту изнад или испод вода, а власник земљишта је дужан да омогући несметан приступ овим деловима објекта у циљу одржавања или у случају хаварије.

Власник објекта из става 13. овог члана дужан је да власнику земљишта испод или изнад вода накнади евентуалну штету ако настане у експлоатацији објекта, у складу са прописима којима је уређено питање накнаде штете.

Ако се као одговарајуће право на земљишту прилаже уговор о преносу права коришћења који је закључен између тадашњег корисника земљишта и подносиоца захтева који није судски оверен, по захтеву подносиоца захтева, орган надлежан за имовинско-правне послове на чијој територији се налази предметно земљиште, спроводи поступак и доноси решење о престанку права коришћења дотадашњег корисника и утврђује право коришћења у корист подносиоца захтева, а по правноснажности тог решења, орган надлежан за озакоњење објеката га прихвата као доказ о одговарајућем праву на земљишту.

Члан 11

У циљу утврђивања могућности озакоњења у складу са одредбама овог закона, у поступку озакоњења прибавља се извештај о затеченом стању објекта чији саставни део је и елаборат геодетских радова за незаконито изграђени објекат.

По утврђивању испуњености услова за озакоњење објекта, пре доношења решења о озакоњењу у складу са овим законом, власник незаконито изграђеног објекта плаћа таксу за озакоњење.

Висина таксе из става 2. овог члана зависи од класе, површине и намене објекта, као и начина коришћења објекта.

III НАЧИН И ПОСТУПАК ОЗАКОЊЕЊА

Члан 12

Решење о озакоњењу објекта издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: надлежни орган), по спроведеном поступку, када утврди да незаконито изграђени објекат испуњава прописане услове за коришћење и друге услове прописане овим законом.

Надлежни орган издаје решење о озакоњењу оних објеката за чију изградњу је према закону којим се уређује изградња објеката овлашћен да издаје грађевинску дозволу у редовном поступку, односно други орган јединице локалне самоуправе који је статутом био овлашћен за издавање грађевинске односно употребне дозволе у поступку легализације објеката.

Ако одредбама овог закона није другачије прописано, на решавање по жалби, односно тужби на решење из става 1. овог члана, сходно ће се примењивати одредбе закона којим се уређује изградња објеката.

Члан 13

Надлежни орган, по утврђивању испуњености претходних услова и постојања одговарајућег права из члана 10. овог закона, наставља поступак озакоњења прибављањем документације из члана 11. овог закона.

За објекте на којима је право својине уписано у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе не спроводи се поступак прописан овим законом, већ надлежни орган, по прибављању доказа из члана 10. став 5. овог закона, обавештава подносиоца да уплати таксу за озакоњење и по достављању доказа о уплати, доноси решење о озакоњењу.

Члан 14

Надлежни орган, за објекте за које је поднет захтев за легализацију, а који се у смислу овог закона сматрају захтевима за озакоњење, пре прибављања документације из члана 11. овог закона, проверава да ли је власник незаконито изграђеног објекта, у раније вођеном поступку легализације објеката, доставио техничку документацију прописану тада важећим прописима и елаборат геодетских радова, геодетски снимак, односно копију плана парцеле.

Ако је власник незаконито изграђеног објекта доставио техничку документацију у складу са раније важећим прописима о легализацији објеката, надлежни орган проверава да ли садржина те техничке документације одговара садржини прописаној за извештај о затеченом стању објекта, у складу са овим законом.

Ако садржина техничке документације достављене у раније вођеном поступку легализације, одговара по садржини извештају о затеченом стању објекта, прописаним овим законом, надлежни орган то констатује и раније достављени документ признаје као извештај о затеченом стању објекта, у смислу овог закона.

Члан 15

Извештај о затеченом стању објекта се израђује за потребе озакоњења објекта.

Елаборат геодетских радова, као саставни део извештаја о затеченом стању објекта, израђује се за све објекте у поступку озакоњења, осим за објекте из члана 1. став 3. овог закона, када се доставља копија плана парцеле.

Садржина извештаја о затеченом стању објекта за потребе озакоњења објекта зависи од класе, површине, намене и начина коришћења објекта и има садржину прописану овим законом.

За објекте за које се у складу са законом којим се уређује заштита од пожара прибавља сагласност Министарства унутрашњих послова на пројектну документацију, поред извештаја о затеченом стању објекта прилаже се пројекат за извођење радова са сагласношћу органа надлежног за послове заштите од пожара.

Пројекат за извођење радова израђује се у складу са подзаконским актом донетим на основу Закона о планирању и изградњи, којим се уређује садржина техничке документације.

Извештај о затеченом стању објекта (у даљем тексту: извештај) израђује привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник, који су уписани у одговарајући регистар.

Члан 16

Елаборат геодетских радова, који је саставни део извештаја о затеченом стању објекта израђује се у складу са прописима о државном премеру и катастру.

За објекте који су проведени у графичкој бази катастра непокретности, уместо елабората геодетских радова доставља се копија плана са уписаном висином слемена, оверена од стране овлашћене геодетске организације.

Када је предмет озакоњења зграда која се састоји од посебних физичких делова, елаборат из става 1. овог члана се израђује за зграду и све посебне физичке делове зграде.

Члан 17

Извештај о затеченом стању објекта се израђује за:

1) објекте категорије А, класе 111011 и 112111;

2) објекте чија је бруто развијена грађевинска површина објекта (у даљем тексту: БРГП) већа од 400 м2;

3) објекте јавне намене;

4) инжењерске објекте.

Члан 18

Извештај о затеченом стању објекта који се израђује за објекте категорије А, класе 111011 и 112111, садржи: елаборат геодетских радова, снимак изведеног стања, изјаву одговорног пројектанта или одговорног извођача радова да објекат испуњава основне захтеве за објекат у погледу носивости и стабилности, према прописима који су важили у време изградње тог објекта и изјаву власника незаконито изграђеног објекта да прихвата евентуални ризик коришћења објекта, с обзиром на минималну техничку документацију која је прописана за озакоњење.

Снимак изведеног стања садржи општу документацију, текстуалну, нумеричку и графичку документацију.

Општа документација садржи:

1) насловну страну са следећим подацима:

(1) назив објекта са локацијом (улица и кућни број, ако је одређен), бројем катастарске парцеле и катастарском општином;

(2) назив, односно име власника незаконито саграђеног објекта;

(3) врсту документа (извештај затеченог стања објекта са елаборатом геодетских радова);

(4) назив предузетника, односно правног лица које је израдило извештај;

(5) име, презиме и број лиценце одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова;

(6) место и датум израде извештаја.

2) садржај извештаја.

Текстуална документација садржи:

1) опис објекта;

2) опис инсталација (хидротехничке, електроенергетске, телекомуникационе и сигналне, машинске, са начином прикључења на спољну мрежу, као и опис технологија);

3) начин коришћења;

4) време изградње;

5) податке о материјалу од којих је изграђен објекат са констатацијом да се ради о материјалу који обезбеђује трајност и сигурност објекта;

6) податке о степену завршености и употребљивости објекта са констатацијом о визуелној детекцији стабилности објекта.

Ако су инсталације у објекту изведене према условима, односно сагласностима или на основу уговора закљученог са јавним предузећем, односно надлежним органом, у текстуалној документацији се наводе и ти подаци.

Када је предмет озакоњења објекат који није завршен у грађевинском или грађевинско-занатском смислу, текстуална документација садржи и попис потребних радова за завршетак објекта који је предмет озакоњења.

Нумеричка документација садржи:

1) табеларни приказ површина објекта (нумерација, намена, нето корисна површина сваког посебног дела објекта, назив етаже на којој се налази);

2) БРГП и корисну површину;

3) спратност и висину објекта.

Графичка документација садржи:

1) графички приказ основе свих етажа и крова, у одговарајућој размери;

2) најмање четири фотографије у боји или црно беле које приказују све видне фасаде објекта.

Саставни део извештаја је и изјава одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова да незаконито изграђени објекат испуњава основне захтеве за објекат у погледу носивости и стабилности, према прописима који су важили у време изградње тог објекта.

Члан 19

Извештај који се израђује за објекте чија је БРГП већа од 400 м2, објекте јавне намене и инжењерске објекте садржи: елаборат геодетских радова, снимак изведеног стања, изјаву одговорног пројектанта или одговорног извођача радова да објекат испуњава основне захтеве за објекат и изјаву власника незаконито изграђеног објекта да прихвата евентуални ризик коришћења објекта, с обзиром на минималну техничку документацију која је прописана за озакоњење.

Снимак изведеног стања садржи општу, текстуалну, нумеричку и графичку документацију, у складу са чланом 19. овог закона.

Поред садржине прописане у члану 18. став 8. тачка 1) овог закона графички прикази садрже и два карактеристична, међусобно управна пресека и друге карактеристичне пресеке и изгледе објекта.

Поред прописане садржине, извештај садржи и друге специфичне податке који су карактеристични за одређену врсту објеката (за објекте нискоградње: подужни профил, карактеристичне попречне профиле, остале приказе у зависности од врсте и класе објекта), у складу са правилима струке.

Саставни део извештаја за објекат високоградње чија је БРГП већа од 400 м2 је изјава одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова да незаконито изграђени објекат испуњава основне захтеве за објекат у погледу носивости и стабилности, према прописима који су важили у време изградње тог објекта.

У случају да незаконито изграђени објекат високоградње има БРГП већу од 2000 м2 и/или спратност већу од П+4, поред изјаве из става 5. овог члана, саставни део извештаја је и изјава пројектанта са одговарајућом лиценцом да објекат испуњава услове у погледу заштите од пожара, према прописима који су важили у време изградње тог објекта.

Саставни део извештаја за објекат јавне намене и инжењерски објекат је и изјава одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова, са одговарајућом лиценцом, да незаконито изграђени објекат испуњава основне захтеве за објекат у погледу носивости и стабилности, заштите од пожара и безбедности и приступачности приликом употребе, према прописима који су важили у време изградње тог објекта.

Ако стање конструкције, односно квалитет извршених радова у погледу стабилности, односно сигурности није задовољавајући или су у међувремену измењени технички прописи за ту врсту објеката, извештај садржи и предлог мера, односно попис радова који се предузимају пре издавања решења о озакоњењу.

Члан 20

Када је предмет озакоњења и објекат из члана 1. став 2. овог закона, у извештају се приказују и ти објекти са садржајем и обимом према правилима струке, на нивоу разраде који је одговарајући у односу на ниво разраде у извештају за главни објекат.

Члан 21

На израду извештаја за објекте из члана 1. став 3. овог закона, сходно се примењују одредбе члана 18. овог закона.

IV ПОСТУПАК ОЗАКОЊЕЊА

Члан 22

Поступање надлежног органа уређује се овим законом.

На сва питања поступка која нису уређена овим законом, примењују се одредбе закона којим је уређен општи управни поступак.

Члан 23

Поступак озакоњења покреће се на један од следећих начина:

1) за лица која су поднела захтев за легализацију објеката до 29. јануара 2014. године, у складу са раније важећим Законом о легализацији објеката, поступак се покреће даном ступања на снагу овог закона;

2) за лица која су власници незаконито изграђеног објекта за који није поднет захтев за легализацију до 29. јануара 2014. године, а за који је грађевински инспектор донео решење о рушењу, поступак се покреће даном достављања тог решења надлежном органу;

3) за лица из члана 6. став 7. овог закона, односно лица из члана 13. став 2. Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе по чијем захтеву није окончан поступак уписа у складу са одредбама тог закона, поступак се покреће даном достављања списа предмета од стране органа надлежног за послове државног премера и катастра надлежном органу;

4) за лица из члана 6. став 8. овог закона, односно лица из члана 13. став 2. Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, по чијем захтеву је извршен упис права својине на објекту изграђеном без грађевинске дозволе, поступак се покреће подношењем захтева за озакоњење, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Од дана покретања поступака из става 1. овог члана, теку и рачунају се сви рокови прописани овим законом.

Члан 24

По покретању поступка у складу са овим законом, надлежни орган утврђује испуњеност претходних услова за озакоњење.

Члан 25

Незаконито изграђени објекти, на којима су изведени груби грађевински радови са формираним конструктивним склопом (објекат поседује носеће елементе: темељ, армирано бетонске или челичне стубове са гредама, односно армирано бетонске таванице, кровну конструкцију), али на којима није постављена спољна столарија, нису изведени разводи унутрашњих инсталација, ни завршни радови (фасадерски, подополагачки, столарски и сл.), могу бити предмет озакоњења у складу са овим законом.

У случају да незаконито изграђени објекат није у степену изграђености прописаној овим законом, надлежни орган ће решењем одбити захтев.

Против решења из става 2. овог члана може се поднети жалба надлежном другостепеном органу у року од 15 дана од дана достављања.

Против решења из става 2. овог члана које је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, решење из става 2. овог члана надлежни орган доставља грађевинској инспекцији у року од три дана од дана доношења решења.

Власник објекта из става 1. овог члана, по окончању поступка озакоњења и упису права својине на том објекту може, у складу са одредбама закона којима се уређује изградња објекта, поднети захтев за извођење радова на завршетку објекта, у складу са законом којим се уређује изградња објеката.

Опис степена завршености објекта саставни је део извештаја о затеченом стању објекта.

Члан 26

Незаконито изграђени објекти, изграђени на земљишту неповољном за грађење нису предмет озакоњења у складу са овим законом.

Када надлежни орган утврди да је незаконито изграђени објекат изграђен на терену неповољном за грађење, обавестиће власника објекта о тој чињеници и наложити у року од 30 дана достављање геолошких, геодетских, архитектонских и других релевантних доказа на основу кога се може утврдити да је тај објекат стабилан, да не угрожава стабилност терена и суседне објекте.

Ако у року прописаним ставом 2. овог члана власник објекта достави доказ на основу кога се може утврдити да је тај објекат стабилан, да не угрожава стабилност терена и суседне објекте, надлежни орган наставља поступак озакоњења.

У случају да у року прописаним ставом 2. овог члана власник објекта не достави доказ на основу кога се може утврдити да је тај објекат стабилан, да не угрожава стабилност терена и суседне објекте, надлежни орган ће решењем одбити захтев.

Против решења из става 4. овог члана може се поднети жалба надлежном другостепеном органу у року од 15 дана од дана достављања.

Против решења из става 4. овог члана које је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, решење из става 4. овог члана надлежни орган доставља грађевинској инспекцији у року од три дана од дана доношења решења.

Члан 27

Незаконито изграђени објекти не могу бити предмет озакоњења ако су изграђени од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта.

Податак из става 1. овог члана саставни је део извештаја о затеченом стању објекта.

Члан 28

Надлежни орган, када утврди да се ради о објекту из члана 5. став 1. тач. 3) и 4) овог закона, доставља захтев за давање сагласности за озакоњење управљачу јавног добра, односно организацији надлежној за заштиту природних, односно културних добара.

Уз захтев из става 1. овог члана надлежни орган доставља податке и списе које поседује у тој фази поступка озакоњења.

Управљач јавног добра, односно организација надлежна за заштиту природних, односно културних добара дужна је да писану сагласност или одбијање за давање сагласности за озакоњење достави надлежном органу у року од 15 дана од дана достављања захтева.

У случају достављања сагласности за озакоњење, надлежни орган наставља поступак озакоњења.

У случају да управљач јавног добра, односно организација надлежна за заштиту природних, односно културних добара одбије давање сагласности за озакоњење, надлежни орган ће решењем одбити захтев.

Против решења из става 5. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана достављања.

Против решења из става 5. овог члана које је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, решење из става 5. овог члана надлежни орган доставља грађевинској инспекцији у року од три дана од дана доношења решења.

Члан 29

Предмет озакоњења може бити објекат који се може ускладити са важећим планским документом у погледу намене и спратности објекта, у складу са чланом 8. ст. 2. и 3. овог закона.

У случају да надлежни орган утврди да намена незаконито изграђеног објекта није у складу са наменом која је утврђена важећим планским документом или није у оквиру планом дефинисаних компатибилности или спратност незаконито изграђеног објекта није у складу са спратношћу прописаној важећим планским документом или није у складу са спратношћу утврђеној општим актом из члана 8. став 3. овог закона, надлежни орган ће решењем одбити захтев.

Против решења из става 2. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана достављања.

Против решења из става 2. овог члана које је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, решење из става 2. овог члана надлежни орган у року од три дана доставља грађевинској инспекцији.

Члан 30

Надлежни орган, као претходно питање у поступку озакоњења, утврђује да ли је за незаконито изграђени објекат, у складу са раније важећи прописима којима је била уређена легализација објеката, донето решење којим се одбија захтев за легализацију, а које је правноснажно у управном поступку.

Када надлежни орган утврди ову чињеницу, доноси решење којим одбија захтев за озакоњење.

Против решења из става 2. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана достављања.

Против решења из става 2. овог члана које је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, решење из става 2. овог члана надлежни орган у року од три дана доставља грађевинској инспекцији.

Изузетно од одредбе из става 1. овог члана, ако је по правноснажности решења којим се одбија захтев за легализацију, промењен плански документ или је захтев одбијен из разлога који су овим законом другачије прописани, а повољнији су за власника незаконито изграђеног објекта, надлежни орган констатује ову чињеницу и наставља поступак озакоњења у складу са овим законом.

Члан 31

По утврђивању испуњености претходних услова, надлежни орган обавештава власника незаконито изграђеног објекта да у року од 30 дана од дана достављања обавештења достави доказ о одговарајућем праву, осим у случају да је доказ о одговарајућем праву већ достављен у поступку легализације бесправно изграђеног објекта.

Власник незаконито изграђеног објекта може, пре истека рока из става 1. овог члана, поднети захтев за продужетак тог рока.

Ако надлежни орган утврди да постоје оправдани разлози за продужетак рока из става 1. овог члана (окончање судског спора, прибављање доказа од других органа и сл.), закључком ће прекинути поступак због решавања претходног питања.

Закључком из става 3. овог члана обавезује се власник незаконито изграђеног објекта да у року од 15 дана достави доказ да је покренуо поступак у циљу решавања претходног питања.

Поступак озакоњења наставиће се пошто буде коначно одлучено о претходном питању.

Против закључка из става 3. овог члана дозвољена је посебна жалба у року од осам дана од дана достављања.

Ако власник незаконито изграђеног објекта не достави доказ о одговарајућем праву у року из става 1. овог члана, а не затражи продужетак рока из става 2. овог члана у прописаном року, надлежни орган ће закључком одбацити захтев.

Против закључка из става 7. овог члана може се поднети посебна жалба у року од осам дана од дана достављања.

Против закључка из става 7. овог члана који је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена посебна жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, закључак из става 7. овог члана надлежни орган у року од три дана доставља грађевинској инспекцији.

Члан 32

Када надлежни орган утврди испуњеност претходних услова за озакоњење и постојање одговарајућег права у смислу овог закона, наставља поступак озакоњења, у смислу члана 11. став 1. овог закона и обавештава власника незаконито изграђеног објекта да у року од 30 дана од дана достављања обавештења достави извештај са елаборатом геодетских радова, односно проверава да ли су наведени докази достављени у поступку легализације бесправно изграђених објеката.

Ако власник незаконито изграђеног објекта не достави извештај са елаборатом геодетских радова у року прописаном у ставу 1. овог члана, надлежни орган ће закључком одбацити захтев.

Против закључка из става 2. овог члана може се поднети посебна жалба у року од осам дана од дана достављања.

Против закључка из става 2. овог члана који је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена посебна жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, закључак из става 2. овог члана надлежни орган без одлагања доставља грађевинској инспекцији.

Када власник незаконито изграђеног објекта достави извештај о затеченом стању објекта са елаборатом геодетских радова, односно други документ који је прописан овим законом уместо елабората геодетских радова, надлежни орган утврђује да ли су ти документи израђени у складу са овим законом.

Уколико извештај о затеченом стању објекта са елаборатом геодетских радова, односно други документи који су прописани овим законом као доказ уместо извештаја и елабората геодетских радова, нису израђени у складу са овим законом, надлежни орган о томе обавештава власника незаконито изграђеног објекта и налаже да у року од 60 дана достави тражени документ израђен у складу са овим законом.

Ако власник незаконито изграђеног објекта не достави документ из става 7. овог члана у прописаном року, надлежни орган ће закључком одбацити захтев.

Против закључка из става 8. овог члана може се поднети посебна жалба у року од осам дана од дана достављања.

Против закључка из става 8. овог члана који је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена посебна жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, закључак из става 8. овог члана надлежни орган у року од три дана доставља грађевинској инспекцији.

Члан 33

За све објекте у поступку озакоњења плаћа се такса за озакоњење, пре издавања решења о озакоњењу.

Такса из става 1. овог члана уплаћује се у износу од 70% у корист јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази незаконито изграђени објекат и у износу од 30% у корист буџета Републике Србије, односно у корист буџета Републике Србије у износу од 15% и у корист буџета аутономне покрајине у износу од 15%, ако се незаконито изграђени објекат налази на територији аутономне покрајине.

Новчана средства добијена од таксе за озакоњење, јединица локалне самоуправе користи за уређивање (припремање и опремање) грађевинског земљишта, прибављање грађевинског земљишта у јавну својину и изградњу и одржавање објеката јавне намене и комуналне инфраструктуре.

Такса из става 1. овог члана плаћа се у износу од 5.000 динара за озакоњење породичног објекта или стана, корисне површине до 100 м2, помоћне и економске објекте, производне и складишне објекте, као и све друге објекте и радове из члана 145. Закона о планирању и изградњи.

Одредбе става 1. овог члана не односе се на власнике незаконито изграђеног објекта који је намењен за становање подносиоца захтева и чланова његовог породичног домаћинства, који је лице са инвалидитетом, самохрани родитељ или корисник социјалне помоћи.

За породичне стамбене објекте и станове корисне површине од 100 м2 до 200 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 15.000 динара.

За породичне стамбене објекте и станове корисне површине од 200 м2 до 300 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 20.000 динара.

За породичне стамбене објекте корисне површине преко 300 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 50.000 динара.

За стамбене и стамбено пословне објекте намењене тржишту који се састоје од више станова и других посебних делова, корисне површине до 500 м2 и комерцијалне објекте до 500 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 250.000 динара.

За стамбене и стамбено пословне објекте намењене тржишту који се састоје од више станова и других посебних делова, корисне површине од 500 м2 до 1000 м2 и комерцијалне објекте од 500 м2 до 1000 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 500.000 динара.

За стамбене и стамбено пословне објекте намењене тржишту који се састоје од више станова и других посебних делова, корисне површине од 1000 м2 до 1500 м2 и комерцијалне објекте од 1000 м2 до 1500 м2, плаћа се такса за озакоњење у износу од 1.000.000 динара.

За стамбене и стамбено пословне објекте намењене тржишту који се састоје од више станова и других посебних делова, корисне површине преко 1500 м2 и комерцијалне објекте преко 1500 м2 плаћа се такса за озакоњење у износу од 3.000.000 динара.

Члан 34

Када надлежни орган утврди да постоји могућност озакоњења, обавештава власника незаконито изграђеног објекта да у року од 15 дана од дана достављања обавештења плати таксу за озакоњење, прописану овим законом.

Ако власник незаконито саграђеног објекта не достави доказ о плаћеној такси у року из става 1. овог члана, надлежни орган ће закључком одбацити захтев.

Против закључка из става 2. овог члана може се поднети жалба у року од 15 дана од дана достављања.

Против закључка из става 2. овог члана који је донело министарство надлежно за послове грађевинарства или надлежни орган аутономне покрајине, није дозвољена жалба, али се у року од 30 дана од дана достављања може тужбом покренути управни спор.

По правноснажно окончаном поступку, закључак из става 2. овог члана доставља се надлежној грађевинској инспекцији, у року од три дана од доношења закључка.

По достављању доказа да је плаћена такса за озакоњење, надлежни орган у року од осам дана издаје решење о озакоњењу.

Решење о озакоњењу, поред података прописаних законом, обавезно садржи и:

1) констатацију да се тим решењем врши озакоњење незаконито изграђеног објекта, дела објекта, односно незаконито изведених радова;

2) назив, односно име и презиме власника објекта коме се издаје решење о озакоњењу, са назнаком седишта, односно адресе;

3) податке о објекту који је предмет озакоњења, са основним подацима о његовој намени, врсти, габариту, спратности, нето и БРГП и ознаку локације на којој се налази (катастарска парцела, катастарска општина, улица и кућни број ако је одређен, општина, односно град);

4) име, презиме и број лиценце предузетника или назив привредног друштва, односно другог правног лица, које је израдило извештај о затеченом стању објекта и име, презиме и број лиценце одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова;

5) констатацију да је извештај о затеченом стању објекта са елаборатом геодетских радова саставни део решења о озакоњењу;

6) доказ о плаћеној такси за озакоњење.

Саставни део решења о озакоњењу је и попис и опис објеката који се озакоњују уз главни објекат, ако постоје, као и податак о степену завршености објекта.

Када је предмет озакоњења стамбена или стамбено пословна зграда која се састоји од више посебних физичких делова (станова, пословног простора, гаража и др.) за коју се не може утврдити инвеститор, али постоје поднети захтеви за озакоњење посебних делова у складу са овим законом, надлежни орган доноси решење о озакоњењу стамбене зграде, које обавезно садржи спецификацију свих посебних делова зграде.

Пре доношења решења из става 9. овог члана, доставља се доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту.

По правноснажности решења из става 9. овог члана, надлежни орган решава по захтевима за озакоњење посебних делова зграде.

У случају из става 9. овог члана, такса за озакоњење не плаћа се за зграду, већ се одређује и наплаћује приликом озакоњења сваког посебног дела зграде.

Против решења из става 9. овог члана може се изјавити жалба у року од 15 дана, а ако је решење донело надлежно министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, може се тужбом покренути управни спор у року од 30 дана од дана достављања решења.

Правноснажно решење из става 9. овог члана надлежни орган доставља у року од три дана надлежној грађевинској инспекцији.

Члан 35

Надлежни орган води службену евиденцију о издатим решењима о озакоњењу, а списак издатих решења објављује се и у електронском облику и доступан је за јавност и путем интернета.

Садржај евиденције из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове грађевинарства.

Надлежни орган из става 1. овог члана дужан је да списак издатих решења објави на својој званичној интернет страници у року од осам дана од дана сачињавања списка.

V УПИС ПРАВА СВОЈИНЕ

Члан 36

Даном правноснажности решења о озакоњењу стичу се услови за упис права својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, односно за одговарајући упис у катастар водова.

Надлежни орган по службеној дужности доставља елаборат геодетских радова и примерак правноснажног решења о озакоњењу органу надлежном за послове државног премера и катастра, у року од три дана од дана правноснажности решења о озакоњењу.

Орган надлежан за послове државног премера и катастра доноси решење о кућном броју и врши упис права својине на објекту, односно посебним деловима објекта.

За упис права својине по основу озакоњења не плаћа се такса одређена подзаконским актом Републичког геодетског завода, нити административна такса одређена законом којим се уређују административне таксе.

VI РУШЕЊЕ ОБЈЕКАТА

Члан 37

Рушење незаконито изграђеног објекта, у смислу овог закона, неће се извршавати до правноснажно окончаног поступка озакоњења.

Члан 38

По правноснажном окончању поступка којим се врши озакоњење незаконито изграђеног објекта, грађевински инспектор доноси закључак о обустави поступка извршења решења из члана 7. став 6. овог закона.

Правноснажним окончањем поступка којим се одбацује или одбија захтев за озакоњење, стичу се услови за рушење незаконито изграђеног објекта, односно његовог дела.

Правноснажни акт из става 2. овог члана надлежни орган доставља грађевинској инспекцији у року од три дана од правноснажности акта.

Грађевински инспектор је дужан да одмах по пријему акта из става 2. овог члана, а најкасније у року од три дана, донесе решење о рушењу незаконито изграђеног објекта, односно дела објекта, ако такво решење није донето.

Када се ради о објекту из става 2. овог члана за који није могуће извршити решење о рушењу, грађевински инспектор је дужан да ту чињеницу констатује у решењу о рушењу.

Решење из става 5. овог члана грађевински инспектор доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра и надлежном органу локалне пореске администрације, у року од три дана од дана доношења решења.

По добијању решења из става 5. овог члана, орган надлежан за послове државног премера и катастра уписује забележбу забране отуђења.

VII ПРИКЉУЧЕЊЕ НА ИНФРАСТРУКТУРУ

Члан 39

Објекат за који се води поступак озакоњења може привремено, до правоснажног окончања поступка озакоњења, бити прикључен на електроенергетску, гасну и мрежу електронских комуникација или мрежу даљинског грејања, водовод и канализацију, у складу са условима из одобрења за прикључење.

Ако објекат из става 1. овог члана не буде озакоњен у складу са овим законом, грађевински инспектор је дужан да без одлагања, а најкасније у року од три дана по добијању акта из члана 38. овог закона, примерак тог акта достави јавном предузећу, јавном комуналном предузећу, привредном друштву или предузетнику које је привремено прикључило објекат на своју мрежу, односно инфраструктуру.

Јавно предузеће, јавно комунално предузеће, привредно друштво или предузетник дужно је да у року од 30 дана од пријема акта из става 2. овог члана, искључи објекат са мреже односно инфраструктуре на коју је привремено прикључен у складу са ставом 1. овог члана.

VIII НАДЗОР

Члан 40

Надзор над извршавањем одредаба овог закона врши министарство надлежно за послове грађевинарства.

Ако одредбама овог закона није другачије прописано, на инспекцијски надзор сходно ће се примењивати одредбе закона којим се уређује изградња објеката.

IX КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 41

Новчаном казном од 1.500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ јавно предузеће, јавно комунално предузеће, привредно друштво или друго правно лице, које по пријему акта којим се одбацује или одбија захтев за озакоњење не искључи објекат са мреже односно инфраструктуре на коју је привремено прикључен (члан 39).

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у јавном предузећу, јавном комуналном предузећу, привредном друштву или другом правном лицу, новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.

Члан 42

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво или друго правно лице које је израдило извештај о затеченом стању објекта, ако у извештај о затеченом стању објекта унесе нетачне податке, односно не прикаже стварно стање и степен завршености објекта.

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу, новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.

Члан 43

Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у надлежном органу управе ако:

1) не изда решење о озакоњењу у прописаном року;

2) изда решење о озакоњењу супротно овом закону;

3) не достави грађевинској инспекцији у прописаном року акт којим се одбацује или одбија захтев за озакоњење.

Члан 44

Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај надлежни грађевински инспектор ако:

1) не сачини програм пописа незаконито изграђених објеката;

2) не донесе решење о рушењу објекта у прописаном року;

3) не достави надлежном органу решење о рушењу у прописаном року.

Члан 45

Новчаном казном до 150.000 динара или казном затвора до 30 дана казниће се за прекршај одговорни пројектант, одговорни извођач радова или предузетник ако унесе нетачне податке у извештај или не прикаже стварно стање и степен завршености објекта.

X ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 46

Поступци за легализацију објеката започети до дана ступања на снагу овог закона по захтевима који су поднети до 29. јануара 2014. године, који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Поступци започети по Закону о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе (“Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14), који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Рок за сачињавање пописа из члана 6. овог закона незаконито изграђених објеката је 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Пропис из члана 7. став 4. овог закона биће донет у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Орган надлежан за послове државног премера и катастра дужан је да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона достави органу надлежном за озакоњење захтев за упис права својине са свим списима предмета, који је поднело лице из члана 13. став 2. Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе.

Власник подземних водова (инсталација) дужан је да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона обавести грађевинску инспекцију да има незаконито изграђен подземни вод.

Лица која су уписала право својине на објекту на основу Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, могу поднети захтев надлежном органу за озакоњење у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

По правноснажности решења о озакоњењу, по захтеву лица из става 4. овог члана, брише се забележба у листу непокретности да је својина стечена на основу Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе.

Лица која су у поступку легализације објеката или у редовном поступку издавања грађевинске дозволе закључила уговоре о плаћању накнаде, односно доприноса за уређивање грађевинског земљишта у складу са одредбама тада важећих закона, настављају са плаћањем до коначне исплате, у складу са одредбама закљученог уговора.

За објекте из става 9. овог члана, на којима је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, у поступку озакоњења плаћа се такса у складу са овим законом само за површину дела објекта која представља разлику између одобрене и одступљене површине.

Надлежни орган у поступку озакоњења, по службеној дужности прибавља издату грађевинску дозволу, односно одобрење за изградњу са потврђеним главним пројектом из става 10. овог члана.

Члан 47

Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о легализацији објеката (“Службени гласник РС”, број 95/13), Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе (“Службени гласник РС”, бр. 25/13 и 145/14), Правилник о објектима за које се не може издати грађевинска дозвола, степену изграђености објекта и грађевинској и употребној дозволи у поступцима легализације објеката (“Службени гласник РС”, број 106/13), као и Правилник о условима, начину и поступку за стицање права својине на земљишту и објектима на које се примењује Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе (“Службени гласник РС”, број 31/13).

Члан 48

Обавезују се јединице локалне самоуправе да, у складу са резултатима пописа незаконито саграђених објеката на својој територији, најкасније у року од две године од дана ступања на снагу овог закона, изврше усклађивање важећих планских докумената приликом прве измене тог планског документа, нарочито у погледу планирања и уређења неформалних насеља на својој територији.

Члан 49

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о посредовању у промету и закупу непокретности

(“Службени гласник РС”, бр. 95/2013)

I УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1

Овим законом уређују се услови и начин обављања посредовања у промету и закупу непокретности, као и надзор над применом овог закона.

Примена другог закона

Члан 2

На питања која нису овим законом посебно уређена, сходно се примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи.

Значење појединих израза

Члан 3

Поједини изрази који се употребљавају у овом закону имају следеће значење:

1) посредовање у промету и закупу непокретности је делатност која обухвата послове проналажења ради довођења у везу са налогодавцем друге уговорне стране, која би са њим преговарала о закључењу, односно закључила уговор о промету или закупу непокретности, а који се обављају уз новчану накнаду (у даљем тексту: посредовање);

2) посредник је привредно друштво, односно предузетник који има седиште у Републици Србији и који је уписан у Регистар посредника;

3) Регистар посредника је регистар који у писаној и електронској форми води министарство надлежно за послове трговине (у даљем тексту: министарство).

II УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСРЕДОВАЊА

Упис у Регистар посредника

Члан 4

Упис у Регистар посредника врши се на захтев лица које тражи упис у тај регистар (у даљем тексту: подносилац захтева).

Подносилац захтева може да започне обављање посредовања даном доношења решења о упису у Регистар посредника, који се сматра даном уписа у тај регистар.

Решење о упису у Регистар посредника доноси министар надлежан за послове трговине (у даљем тексту: министар), у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Услови за упис у Регистар посредника

Члан 5

Услови за упис у Регистар посредника су:

1) да предузетник или најмање једно физичко лице које оснива привредно друштво, односно други члан привредног друштва, или најмање један запослени, односно најмање једно лице које је ангажовано ван радног односа (у даљем тексту: ангажовано лице) има положен стручни испит из члана 11. овог закона;

2) важећи уговор о осигурању закључен у складу са чланом 13. овог закона;

3) одговарајући пословни простор у складу са чланом 14. овог закона;

4) да није изречена заштитна мера из члана 32. став 2. и члана 33. став 4. овог закона, која је на снази у време подношења захтева.

Подаци који се уписују у Регистар посредника

Члан 6

У Регистар посредника уписују се и воде подаци о:

1) посредницима (пословно име, адреса седишта и огранка, порески идентификациони број, матични број и др.);

2) запосленима, односно ангажованим лицима са положеним стручним испитом из члана 11. овог закона;

3) адреси пословног простора из члана 14. овог закона;

4) изреченим заштитним мерама из члана 32. став 2. и члана 33. став 4. овог закона.

Јавност Регистра посредника

Члан 7

Регистар посредника је јаван и сва лица могу бесплатно да изврше увид у податке који се воде у Регистру посредника, без ограничења.

Министарство објављује Регистар посредника на интернет страници министарства.

Промене података у Регистру посредника

Члан 8

Посредник је дужан да пријави сваку промену података који се евидентирају у Регистру посредника у року од седам дана од дана настанка промене, ради уписа промене у Регистар посредника.

Министарство по службеној дужности врши промене података у Регистру посредника, на основу података којима располажу државни органи у склопу службених евиденција, као и података из надзора који се спроводи у складу са овим законом.

Извод из Регистра посредника

Члан 9

На захтев заинтересованог лица, министарство издаје извод из Регистра посредника, у року од три дана од дана пријема захтева.

Брисање из Регистра посредника

Члан 10

Посредник се брише из Регистра посредника:

1) ако престане да постоји неки од услова из члана 5. став 1. тач. 1), 2) или 3) овог закона;

2) на лични захтев.

Решење о брисању из Регистра посредника доноси министар, а на основу података из јавних евиденција, као и података утврђених у поступку надзора.

Стручни испит

Члан 11

Стручна оспособљеност за обављање послова посредовања утврђује се полагањем стручног испита (у даљем тексту: стручни испит).

Физичко лице које полаже стручни испит мора да има пребивалиште на територији Републике Србије и најмање ИВ степен стручне спреме.

Физичком лицу које положи стручни испит издаје се уверење о положеном стручном испиту.

Министарство води евиденцију о издатим уверењима из става 3. овог члана.

Средства остварена од уплата за полагање стручног испита су приход буџета Републике Србије.

Забрана неовлашћеног обављања посредовања и сукоб интереса

Члан 12

Забрањено је да правно или физичко лице које није уписано у Регистар посредника обавља посредовање.

Забрањено је да послове посредовања код посредника обавља физичко лице које нема положен стручни испит.

Забрањено је да физичко лице које има положен стручни испит истовремено обавља послове посредовања за два или више посредника, односно услуге у вези са послом који је предмет посредовања, као и да обавља друге радње које имају за циљ довођење у везу лица ради промета или закупа непокретности, осим уз писану сагласност свих посредника који учествују у том послу и ако су налогодавци и лица која ће евентуално закључити посредовани посао са налогодавцима обавештени о томе.

Ако физичко лице које има положен стручни испит поступа супротно забрани из става 3. овог члана, оштећени посредник може да захтева накнаду штете.

Уговор о осигурању од одговорности за штету

Члан 13

Посредник је дужан да са друштвом за осигурање које има седиште у Републици Србији има важећи уговор о осигурању од одговорности за штету која би могла да настане за налогодавца услед неиспуњења уговорних обавеза преузетих уговором о посредовању из члана 15. овог закона, као и обавеза прописаних чланом 16. овог закона.

За штету коју би посредник могао да проузрокује налогодавцу обављањем посредовања свота осигурања износи минимално 15.000,00 евра у динарској противвредности по једном осигураном случају, односно укупно минимално 45.000,00 евра у динарској противвредности за све одштетне захтеве у једној години осигурања.

Пословни простор и опрема

Члан 14

Посредник обавља посредовање у одговарајућем пословном простору са одговарајућом опремом, који испуњавају минималне техничке услове и који су функционално издвојени од стамбеног простора.

III НАЧИН ОБАВЉАЊА ПОСРЕДОВАЊА

Уговор о посредовању

Члан 15

Посредовање се врши на основу уговора о посредовању у промету, односно закупу непокретности (у даљем тексту: уговор о посредовању), који закључују налогодавац и посредник.

Налогодавац може да буде продавац, купац, закуподавац или закупац, односно пуномоћник неког од тих лица.

Уговор о посредовању закључује се у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Уговор о посредовању поред права и обавеза посредника и налогодавца, нарочито садржи податке о посреднику и броју под којим је уписан у Регистар посредника, налогодавцу, врсти и битним елементима правног посла у циљу чијег закључења посредник посредује, о висини, начину и року плаћања посредничке накнаде, року важења уговора и врсти и висини трошка додатних услуга, уколико су уговорене.

Обавезе посредника

Члан 16

Посредник се, у зависности од врсте посредованог правног посла, обавезује да ће обављати следеће:

1) настојати да нађе и доведе у везу с налогодавцем лице ради закључивања посла који је предмет уговора о посредовању;

2) дати налогодавцу објективно мишљење о цени непокретности или износу закупнине непокретности у складу са њеним карактеристикама, приликама на тржишту, као и другим релевантним околностима;

3) извршити увид у исправе којима се доказује право својине или друго стварно право на непокретности чији промет, односно закуп је предмет посредовања, и упозорити налогодавца нарочито на:

(1) могуће ризике у вези са уписом предметне непокретности у регистре непокретности;

(2) уписана права, односно терете на предметној непокретности;

(3) постојање права прече куповине и ограничења у правном промету у складу са посебним прописима;

4) обавити потребне радње ради презентације непокретности на тржишту, поставити оглас у вези са прометом, односно закупом непокретности на одговарајући начин и извршити све друге радње договорене уговором о посредовању које прелазе уобичајену презентацију, а за шта има право на посебне, унапред исказане трошкове;

5) омогућити преглед непокретности;

6) посредовати у преговорима и настојати да дође до закључивања уговора;

7) чувати податке о личности налогодавца и по писаном налогу налогодавца чувати као пословну тајну податке о непокретности у вези са чијим прометом, односно закупом посредује, или у вези с том непокретности или с послом за који посредује;

8) обавестити налогодавца о свим околностима од значаја за предметни посао које су му познате или му морају бити познате.

Евиденција о посредовању

Члан 17

Посредник води евиденцију о посредовању.

Евиденција из става 1. овога члана садржи податке о уговорима о посредовању из члана 15. овог закона и уговорима о потпосредовању из члана 29. овог закона, а нарочито податке о налогодавцу, непокретности чији промет, односно закуп је предмет посредовања, исходу посредовања и посредничкој накнади.

Оглашавање

Члан 18

Посредник је дужан да приликом оглашавања у вези са прометом, односно закупом непокретности који су предмет посредовања, у средствима јавног информисања, у свом пословном простору или на другим местима где је дозвољено оглашавање у вези са прометом, односно закупом непокретности, поред података о свом пословном имену и броју под којим је уписан у Регистар посредника, огласи податке о цени, локацији, површини и структури непокретности.

Забрањено је оглашавање у вези са прометом, односно закупом непокретности за чији промет, односно закуп посредник нема закључен уговор о посредовању, односно уговор о потпосредовању.

Пажња у правном промету

Члан 19

Посредник у обављању посредовања, односно других радњи у вези са послом који је предмет посредовања, мора поступати са пажњом доброг привредника.

Право на посредничку накнаду

Члан 20

Посредник стиче право на посредничку накнаду у моменту закључења уговора за који је посредовао, осим ако посредник и налогодавац нису уговорили да се право на посредничку накнаду стиче у моменту закључења предуговора за који је посредник посредовао.

Посредник не може захтевати делимично плаћање посредничке накнаде унапред, односно пре закључења предуговора, односно уговора за који је посредовао у складу са ставом 1. овог члана.

Трошкове додатних услуга у вези са послом који је предмет посредовања посредник може наплатити, ако је то изричито наведено у уговору о посредовању.

Након престанка важења уговора о посредовању посредник има право на накнаду у складу са одредбама члана 27. ст. 5, 6. и 7. овог закона, ако није другачије уговорено.

Посредник, односно потпосредник нема право на накнаду за посредовање ако са налогодавцем у своје име, као уговорна страна, закључи уговор који је предмет посредовања, односно ако такав уговор с налогодавцем закључи лице са положеним стручним испитом које за посредника, односно за потпосредника обавља послове посредовања.

Рачун за услуге посредника

Члан 21

Рачун за извршене услуге посредник може испоставити у складу са уговором о посредовању.

Овлашћење за закључење уговора о промету или закупу непокретности

Члан 22

Посредник може, када је за то посебно овлашћен, да у име и за рачун налогодавца закључи предуговор, односно уговор о промету непокретности, односно уговор о закупу непокретности.

Овлашћење из става 1. овог члана се посебно издаје у законом прописаном облику.

Обавезе налогодавца

Члан 23

Налогодавац се, у зависности од врсте посредованог правног посла, обавезује да ће обавити следеће:

1) обавестити посредника о свим околностима које су од значаја за обављање посредовања;

2) дати посреднику на увид оригинале исправа које доказују његово право на непокретности која је предмет промета, односно упозорити посредника на све уписане и неуписане терете који постоје на непокретности;

3) посреднику и лицу заинтересованом за закључење правног посла омогућити разгледање непокретности, на договорени начин и у договорено време;

4) обавестити посредника о свим битним подацима о непокретности, што посебно укључује тачне податке о цени, локацији, структури непокретности и др;

5) предати посреднику оверене копије свих исправа којима доказује право својине на непокретности која је предмет посредовања, приликом закључења посредованог правног посла – предуговора или главног уговора у вези са прометом или закупом непокретности;

6) исплатити посреднику уговорену посредничку накнаду, и ако је то посебно уговорено, надокнадити посреднику друге трошкове настале током посредовања;

7) обавестити посредника о свим променама у вези са посредованим послом, а посебно о променама у вези са правима на непокретности, роковима и ценом, а све у року од три дана од дана настале промене.

Ако налогодавац да налог за посредовање или закључи уговор о посредовању противно начелу савесности и поштења, дужан је да надокнади трошкове настале током посредовања, који не могу бити већи од уговорене посредничке накнаде за посредовани посао.

Ништавост обавезе приступања преговорима

Члан 24

Налогодавац није дужан да приступи преговорима за закључење посредованог посла с лицем које је посредник пронашао, нити да закључи посредовани правни посао, а одредба уговора о посредовању којом је уговорено другачије, ништава је.

Анонимни налогодавац

Члан 25

Посредник који послове посредовања обавља за налогодавца који жели да остане анониман, дужан је да не открива идентитет налогодавца, у складу са условима из уговора о посредовању, а најкасније до закључења посредованог правног посла.

Клаузула о анонимном налогодавцу се изричито уговара.

Ексклузивно посредовање

Члан 26

Налогодавац се може обавезати изричитим уговарањем клаузуле о ексклузивном посредовању, да у уговореном року неће ангажовати другог посредника за посредовање у вези са одређеном непокретности.

Ако за време важења клаузуле о ексклузивном посредовању налогодавац закључи правни посао у вези са непокретношћу из става 1. овог члана, за који је посредовао други посредник, дужан је да посреднику са којим је уговорио ексклузивно посредовање на име накнаде штете плати износ уговорене посредничке накнаде.

Посредник је дужан да посебно упозори налогодавца на значење и правне последице клаузуле о ексклузивном посредовању из става 1. овог члана.

Престанак важења уговора о посредовању

Члан 27

Уговор о посредовању престаје да производи правна дејства протеком рока на који је закључен, закључењем правног посла за који је посредовано или отказом у писаном, односно електронском облику, у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Ако није другачије уговорено, уговор о посредовању се закључује на годину дана.

Отказ уговора о посредовању не мора бити образложен и има правно дејство моментом достављања посреднику.

На отказ уговора о посредовању сходно се примењују одредбе закона којим се уређују облигациони односи у делу који се односи на опозивање налога за посредовање.

Налогодавац је дужан да надокнади посреднику настале трошкове само ако је изричито уговорено да их сноси налогодавац без обзира на успех посредовања.

Ако након престанка важења уговора о посредовању на основу отказа налогодавца, а у року не дужем од месец дана од дана престанка важења уговора, налогодавац закључи правни посао који је непосредна последица посредниковог посредовања пре престанка важења уговора о посредовању, дужан је да посреднику плати уговорену посредничку накнаду у целини, осим ако је уговором о посредовању другачије било уговорено.

Ако под условом и у року из става 6. овог члана, налогодавац закључи правни посао који је у значајној мери резултат посредниковог посредовања пре престанка важења уговора о посредовању, дужан је да плати посреднику сразмерну посредничку накнаду, осим ако је уговором о посредовању другачије било уговорено.

Општи услови пословања

Члан 28

Посредник је дужан да одреди опште услове пословања у складу с овим законом и другим прописима.

Општи услови пословања нарочито садрже:

1) износ посредничке накнаде, односно начин одређивања износа посредничке накнаде;

2) опис послова које је посредник дужан да обави у замену за посредничку накнаду;

3) врсту и висину трошкова за додатне услуге.

Посредник је обавезан да у свом пословном простору на видном месту истакне своје опште услове пословања, који су саставни део уговора о посредовању.

Уговор о потпосредовању

Члан 29

Посредник може уговором о потпосредовању пренети своја права и обавезе из уговора о посредовању, у целини или делимично, на другог посредника, ако се налогодавац са овим изричито сагласио у уговору о посредовању.

Уговор о потпосредовању закључује се у писаном, односно електронском облику у складу са законом којим се уређује електронска трговина.

Уговор о потпосредовању садржи начин и услове преноса права и обавеза из става 1. овог члана, исплате посредничке накнаде и отказа уговора.

Посредник је дужан да копију уговора о потпосредовању преда налогодавцу у року од три дана од дана закључења тог уговора.

Овлашћења

Члан 30

Министар ближе прописује:

1) облик, садржину и начин вођења Регистра посредника из члана 3. став 1. тачка 3) овог закона;

2) образац захтева за упис у Регистар посредника из члана 4. став 1. овог закона;

3) образац извода из Регистра посредника из члана 9. овог закона;

4) садржину, облик и начин вођења евиденције из члана 11. став 4;

5) минималне техничке услове за простор и опрему из члана 14. овог закона;

6) облик, садржину, начин вођења и рок чувања евиденције о посредовању из члана 17. овог закона.

Министар ближе прописује, уз претходну сагласност министра надлежног за послове финансија, програм и начин спровођења полагања стручног испита, висину таксе за полагање стручног испита, износ накнаде за рад чланова комисије, као и садржину и облик уверења о положеном стручном испиту из члана 11. овог закона.

IV НАДЗОР

Члан 31

Надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши министарство.

Инспекцијски надзор врши министарство преко тржишног инспектора, на основу овлашћења прописаних законом којим се уређује трговина.

V КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Прекршаји и заштитне мере

Члан 32

Новчаном казном у висини од двоструке до петоструке вредности уобичајене посредничке накнаде казниће се за прекршај правно лице, предузетник, физичко лице, односно одговорно лице у правном лицу, ако обавља посредовање супротно забрани из члана 12. став 1. овог закона.

Уз прекршајну казну из става 1. овог члана, правном лицу, предузетнику или физичком лицу се може изрећи и заштитна мера забране вршења посредовања у промету, односно закупу непокретности од једне до три године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

Члан 33

Новчаном казном од 100.000,00 до 500.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) не пријави или не пријави благовремено промену података у складу са чланом 8. став 1. овог закона;

2) за послове посредовања запосли или ван радног односа ангажује лице супротно забрани прописаној чланом 12. став 2. овог закона;

3) послује у пословном простору који не испуњава услове из члана 14. овог закона;

4) обавља посредовање без закљученог уговора о посредовању у складу са чланом 15. овог закона;

5) не води, односно не води тачно и потпуно евиденцију о посредовању у складу са чланом 17. овог закона;

6) постави оглас у вези са прометом, односно закупом непокретности супротно одредби члана 18. овог закона;

7) оствари посредничку накнаду супротно одредбама члана 20. ст. 2. и 5. овог закона;

8) не поступи у складу са обавезом прописаном чланом 26. став 3. овог закона;

9) не истакне опште услове пословања на начин прописан у члану 28. став 3. овог закона.

За радње из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара.

За радње из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 10.000,00 до 100.000,00 динара.

Уз прекршајну казну из става 1. тач. 2), 4) и 5) овог члана, правном лицу или предузетнику се може изрећи и заштитна мера забране вршења посредовања у промету, односно закупу непокретности од једне до две године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

VI ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 34

Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од шест месеци од дана ступања закона на снагу.

Члан 35

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 11. које се примењују по истеку 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона и одредаба чл. 4-10. и члана 13. које се примењују по истеку 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре

(“Службени гласник РС”, бр. 99/2011 и 83/2014)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом уређује се поступак регистрације, евидентирања и објављивања података и докумената који су, у складу са посебним законом, предмет регистрације, евиденције и објављивања у регистрима и евиденцијама које води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), као и друга питања од значаја за регистрацију, евиденцију и објављивање.

Појмови

Члан 2

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) регистар јесте јединствена, централна, електронска база података и докумената који су прописани као предмет регистрације као и докумената на основу којих је извршена регистрација;

2) податак јесте чињеница која је прописана као предмет регистрације или евиденције или која је од значаја за правни промет;

3) регистрација јесте упис, промена или брисање података и докумената у регистрима које води Агенција;

4) регистрациона пријава (у даљем тексту: пријава) јесте поднесак којим се покреће поступак регистрације;

5) регистратор јесте физичко лице које води регистар, именовано у складу са законом којим се уређује правни положај Агенције;

6) подносилац пријаве јесте лице овлашћено за подношење пријаве;

7) објављивање јесте електронско приказивање, на интернет страни Агенције, података и докумената који су предмет регистрације и евидентирања, одлука које су донете у поступку регистрације и евидентирања и података и докумената који нису предмет регистрације и евидентирања, а објављују се у складу са прописима;

8) извод о регистрованим подацима јесте јавна исправа која садржи регистроване податке о правном или физичком лицу или предмету регистрације, према стању у тренутку издавања извода;

9) потврда јесте јавна исправа којом се потврђује да ли је податак или документ био регистрован, да ли регистар садржи документ, да ли су одређене чињенице садржане у документима из регистра или којом се потврђују правна стања или последице регистрације;

10) евиденција јесте јединствена, централна, електронска база података и докумената који су прописани као предмет евидентирања и докумената на основу којих је извршено евидентирање;

11) извод о евидентираним подацима јесте јавна исправа којом се потврђује да ли је неки податак или документ евидентиран, да ли евиденција садржи неки документ и да ли су одређене чињенице садржане у документима из евиденције;

12) корисничка апликација јесте апликативно софтверско решење намењено подношењу електронске пријаве;

13) забележба јесте упис података и докумената који су као такви прописани као предмет забележбе или упис података и докумената који по оцени регистратора представљају чињенице од значаја за правни промет.

Начела регистрације

Члан 3

Поступак регистрације заснива се на начелима:

1) јавности и доступности, према коме су регистровани подаци и документи јавни и доступни свим лицима, преко интернет стране Агенције и непосредним увидом у регистар, осим ако јавност и доступност није ограничена или искључена законом;

2) тачности и претпоставке савесности, према коме трећа лица која се у правном промету поуздају у податке из регистара не сносе штетне правне последице због нетачних података у регистрима;

3) формалности, према коме регистратор доноси одлуке на основу чињеница из пријаве, приложених докумената и регистрованих података, без испитивања тачности чињеница из пријаве, веродостојности приложених докумената и правилности и законитости поступака у коме су документи донети;

4) времена настанка, према коме се подаци и документи воде у регистру према времену настанка податка, односно документа, изузев ако законом није другачије одређено;

5) временског редоследа, према коме првенство у одлучивању има раније поднета пријава.

Сходна примена закона

Члан 4

На питања која се односе на поступак регистрације и евидентирања, а која овим законом нису посебно уређена, примењује се закон којим се уређује општи управни поступак.

II ПОСТУПАК РЕГИСТРАЦИЈЕ

Покретање поступка

Члан 5

Поступак регистрације покреће се подношењем пријаве Агенцији, а може да се покрене и по службеној дужности.

Покретање поступка подношењем пријаве

Члан 6

Пријава се подноси на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан, у форми поднеска у коме се наводе:

1) назив регистра коме се пријава подноси;

2) предмет и врста регистрације;

3) идентификациони подаци подносиоца пријаве;

4) на који начин, прописан овим законом, подносилац захтева да му се достави одлука регистратора.

Уз пријаву се прилажу прописани документи у оригиналу, овереном препису или овереној фотокопији, ако другачије није прописано, као и доказ о уплати накнаде за вођење поступка регистрације.

Ако је документ поднет на страном језику, прилаже се и превод тог документа сачињен од стране овлашћеног судског тумача.

Покретање поступка по службеној дужности

Члан 7

Поступак регистрације покреће се по службеној дужности, ако је таква регистрација предвиђена законом или када је то у јавном интересу.

Забележба

Члан 8

Упис забележбе врши се на основу пријаве или по службеној дужности, ако регистратор дође до сазнања о чињеницама и документима који су од значаја за правни промет.

Начин подношења пријаве

Члан 9

Пријава се подноси Агенцији, непосредно или поштом.

Када се пријава подноси поштом, као датум и време подношења пријаве узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији.

Рок за подношење пријаве

Члан 10

Подносилац пријаве је дужан да Агенцији поднесе пријаву у року од 15 дана од дана настанка податка или документа који су предмет регистрације, односно промене регистрованог податка или документа, ако законом није одређен други рок.

За пријаву која је поднета по истеку рока из става 1. овог члана плаћа се накнада у складу са прописом којим се уређују накнаде које за своје услуге наплаћује Агенција.

Подношење електронске пријаве

Члан 11

Електронска пријава Агенцији подноси се путем корисничке апликације за пријем електронске пријаве којом се обезбеђује пријем електронских докумената и доказа о уплати накнаде за регистрацију.

Потписивање електронске пријаве и докумената, као и овера електронских докумената, врши се у складу са прописима којима се уређује електронски потпис и електронски документ.

Потврда о примљеној пријави

Члан 12

Потврда о примљеној пријави издаје се, на захтев подносиоца пријаве, приликом непосредног подношења пријаве Агенцији.

Потврда о примљеној електронској пријави доставља се на електронску адресу која је регистрована као електронска адреса за пријем поште или на електронску адресу наведену у пријави.

Потврда о примљеној пријави нарочито садржи број под којим је пријава заведена, датум и време пријема пријаве, врсту пријаве, податке о подносиоцу пријаве и списак приложених докумената.

На интернет страни Агенције објављују се подаци о примљеној пријави који садрже:

1) ознаку регистра;

2) број под којим је пријава заведена;

3) датум и време пријема пријаве;

4) врсту пријаве;

5) податак о подносиоцу пријаве;

6) податак о статусу у коме се пријава налази.

Измена и одустанак од пријаве

Члан 13

Подносилац пријаве може да измени пријаву или да од ње одустане до доношења одлуке регистратора о пријави.

Ако подносилац пријаве одустане од пријаве, регистратор доноси решење којим се поступак обуставља.

Поступање регистратора по пријави

Члан 14

По пријему пријаве регистратор проверава да ли су испуњени услови за регистрацију, и то:

1) да ли је надлежан за поступање по пријави;

2) да ли је пријаву поднело овлашћено лице;

3) да ли је податак или документ предмет регистрације;

4) да ли је податак или документ чија се регистрација захтева већ регистрован;

5) да ли пријава садржи податке и чињенице потребне за регистрацију;

6) да ли су уз пријаву приложени прописани документи;

7) да ли су чињенице из пријаве сагласне чињеницама из докумената приложених уз пријаву и подацима који су регистровани у регистру који поступа по пријави;

8) да ли је у регистру који поступа по пријави под истим називом већ регистровано друго правно лице или предузетник или је већ поднета пријава за регистрацију под истим називом или је назив већ резервисан у складу са овим законом, односно да ли је назив одређен у складу са законом;

9) (брисана)

10) да ли је уз пријаву приложен доказ о уплати накнаде за вођење поступка регистрације.

Рок за одлучивање о пријави

Члан 15

Регистратор решењем или закључком (у даљем тексту: одлуке), одлучује о пријави у року од пет дана од дана пријема пријаве.

Усвајање пријаве

Члан 16

Ако су испуњени услови за регистрацију, регистратор без учешћа подносиоца пријаве у поступку, доноси решење којим усваја пријаву.

Одбацивање пријаве

Члан 17

Ако утврди да нису испуњени услови за регистрацију из члана 14. став 1. тач. 1), 3) и 4), овог закона, регистратор доноси решење којим одбацује пријаву.

Ако нису испуњени услови за регистрацију из члана 14. став 1. тач. 2) и 5) – 10) овог закона, регистратор доноси решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени.

Ако подносилац пријаве, у року од 30 дана од дана објављивања решења из става 2. овог члана, поднесе регистрациону пријаву за регистрацију података о чијој регистрацији је одлучено тим решењем и плати половину од износа прописане накнаде за регистрацију која је предмет пријаве, задржава право приоритета одлучивања засновано подношењем пријаве одбачене у складу са ставом 2. овог члана.

Делимично усвајање пријаве

Члан 18

Ако се пријава односи на регистрацију два или више податка или документа, пријава се делимично усваја тако што се региструју подаци или документи за чију су регистрацију испуњени услови, а о пријави у осталом делу одлучује се на начин прописан чланом 17. овог закона.

Пропуштање рока за одлучивање о пријави

Члан 19

Ако регистратор не одлучи о пријави у роковима из члана 15. овог закона, сматраће се да је пријава усвојена, о чему доноси решење и тражену регистрацију, без одлагања, спроводи у регистар, изузев у случајевима када нису испуњени услови прописани чланом 14. тач. 1), 3) и 4) Закона.

Прекид и одлагање поступка

Члан 20

Регистратор прекида или одлаже поступак одлучивања о пријави, у случајевима и на начин прописан законом којим се уређује предмет те регистрације.

Повраћај у пређашње стање

Члан 21

У поступку регистрације није дозвољен повраћај у пређашње стање.

Објављивање и дејство регистрације

Члан 22

Одлуке регистратора донете у поступку регистрације истовремено се и објављују.

Регистровани подаци и документи истовремено се објављују са доношењем решења којим се пријава усваја.

Регистрација производи правно дејство према трећим лицима наредног дана од дана објављивања.

Регистрација производи правно дејство за убудуће.

Исправка грешке

Члан 23

Ако је приликом регистрације начињена грешка у писању, рачунању или друга очигледна грешка, регистратор ће, у року од пет дана од дана сазнања за грешку или од дана подношења захтева за исправку, извршити исправку грешке у регистру и о томе донети закључак.

Ако регистратор, одлучујући о захтеву за исправку грешке, утврди да грешка није начињена, доноси решење којим се захтев одбија као неоснован.

Достављање писменог отправка одлуке регистратора

Члан 24

Достављање писменог отправка одлуке регистратора врши се на захтев подносиоца пријаве и то:

1) поштанском пошиљком, на регистровану адресу за пријем поште правног лица или предузетника;

2) поштанском пошиљком, на адресу седишта правног лица или предузетника, ако адреса за пријем поште није регистрована;

3) слањем на регистровану адресу за пријем електронске поште у складу са прописима којима се уређује електронско пословање;

4) преузимањем у седишту Агенције или њених организационих делова;

5) поштанском пошиљком, на адресу пребивалишта или боравишта физичког лица које је странка у поступку.

Ако је поднета електронска пријава, отправак одлуке регистратора у електронској форми доставља се на регистровану адресу за пријем електронске поште или на адресу за пријем електронске поште која је у пријави означена.

Достављање писменог отправка одлуке регистратора сматра се извршеним даном слања на адресу из става 1. тач. 1), 2), 3) и 5) овог члана.

Ако је пријаву поднео пуномоћник отправак одлуке се врши на адресу пуномоћника у складу са одредбама овог члана.

III ПРАВНА СРЕДСТВА

Жалба

Члан 25

Против одлука регистратора подносилац пријаве може да поднесе жалбу министру надлежном за одлучивање о жалби, преко Агенције, у року од 30 дана од дана објављивања одлуке.

Жалба не задржава извршење.

Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење из члана 17. став 2. овог закона и истовремено отклони недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби.

Потврда о примљеној жалби

Члан 26

Потврда о примљеној жалби издаје се на захтев подносиоца жалбе, када се жалба подноси преко Агенције.

Потврда о примљеној жалби садржи податке о подносиоцу жалбе, датуму подношења жалбе и броју и датуму одлуке која се жалбом побија.

На интернет страни Агенције објављују се подаци о примљеној жалби и то:

1) број под којим је жалба заведена;

2) датум и време пријема жалбе;

3) податак о подносиоцу жалбе;

4) податак о статусу у коме се жалба налази.

Садржина жалбе

Члан 27

У жалби се наводи број и датум одлуке која се жалбом побија, разлози побијања, идентификациони подаци о подносиоцу жалбе и потпис подносиоца жалбе.

Подносилац жалбе не може у жалби да се позива на чињенице које нису унете у пријаву и документа која уз пријаву нису приложена.

Одлучивање регистратора о жалби

Члан 28

Ако регистратор утврди да је жалба неблаговремена, недопуштена или изјављена од неовлашћеног лица, доноси решење којом је одбацује.

Ако регистратор утврди да је жалба основана, измениће побијану одлуку или ставити ван снаге решење о одбацивању пријаве и донети решење о усвајању пријаве.

Ако регистратор у року од пет дана од дана пријема жалбе не одлучи на начин прописан ст. 1. и 2. овог члана, жалбу без одлагања доставља надлежном министру.

Одлучивање министра о жалби

Члан 29

Министар о жалби одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе у министарству.

Министар може:

1) одбацити жалбу ако је неблаговремена, недопуштена или поднета од неовлашћеног лица, ако регистратор није то учинио;

2) одбити жалбу као неосновану;

3) усвојити жалбу и укинути одлуку и вратити регистратору предмет на поновно одлучивање;

4) усвојити жалбу и укинути одлуку и сам одлучити о пријави.

Брисање регистрованог податка или документа по службеној дужности

Члан 30

Регистратор, када утврди да је податак или документ регистрован, а да у моменту регистрације нису били испуњени услови за његову регистрацију, укинуће своју одлуку и брисати податак или документ, најкасније у року од 6 месеци од наредног дана од дана објављивања регистрованог податка или документа.

Решење о брисању регистрованог податка или документа доставља се лицу чији је податак или документ брисан.

Истовремено са брисањем регистрованог податка или документа успоставља се претходно регистровано стање.

Подносилац пријаве по основу које је извршена регистрација податка или документа који је брисан у складу са одредбама овог члана има право на жалбу у складу са одредбама чл. 25. до 29. овог закона.

Правна средства прописана законом којим се уређује општи управни поступак и дејство одлука

Члан 31

Правна средства, прописана законом којим се уређује општи управни поступак, сходно се примењују и на одлуке донете у поступку регистрације.

Одлуке донете у поступку по правним средствима из става 1. овог члана производе дејство за убудуће.

Управни спор

Члан 32

Одлука министра је коначна и против ње се може покренути управни спор.

Против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке.

IV НИШТАВОСТ РЕГИСТРАЦИЈЕ ОСНИВАЊА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА И ПРЕДУЗЕТНИКА

Ништавост регистрације оснивања привредног друштва

Члан 33

Лице које има правни интерес може тужбом захтевати утврђење да је регистрација оснивања привредног друштва ништава:

1) ако су у пријави наведени неистинити подаци;

2) ако је регистрација извршена на основу лажног документа, документа издатог у незаконито спроведеном поступку или документа са неистинитим чињеницама;

3) ако постоје други законом предвиђени разлози.

Тужба из става 1. овог члана подноси се надлежном суду у року од 30 дана од дана сазнања тужиоца за разлоге ништавости, а најкасније у року од годину дана од дана регистрације.

По пријави тужиоца, уз коју се доставља доказ о покретању поступка за утврђивање ништавости регистрације оснивања привредног друштва, регистратор региструје забележбу постојања спора за утврђење ништавости регистрације.

Када је правноснажном пресудом утврђена ништавост регистрације оснивања привредног друштва суд ће, у року од 15 дана од дана правноснажности, доставити пресуду надлежном регистру ради регистрације забележбе ништавости регистрације оснивања и покретања поступка принудне ликвидације тог друштва.

Ништавост регистрације предузетника

Члан 34

По пријави тужиоца, уз коју се доставља доказ о покретању поступка за утврђивање ништавости регистрације предузетника, регистратор региструје забележбу постојања спора за утврђење ништавости регистрације.

Ако је правноснажном пресудом утврђена ништавост регистрације предузетника суд ће, у року од 15 дана од дана правноснажности, пресуду доставити надлежном регистру ради регистрације забележбе ништавости регистрације оснивања и брисања предузетника из регистра.

V ЕВИДЕНЦИЈА ПОДАТАКА И ДОКУМЕНАТА

Покретање поступка евидентирања

Члан 35

Подаци и документи се евидентирају на захтев овлашћеног лица, надлежног органа или преузимањем података и докумената из других регистара и евиденција садржаних у регистрима и евиденцијама које води Агенција и други надлежни органи, а који су прописани као предмет евидентирања.

Извод о евидентираним подацима

Члан 36

Регистратор, у року од пет дана од дана пријема захтева, издаје извод да ли је неки податак или документ евидентиран, да ли евиденција садржи неки документ и да ли су одређене чињенице садржане у документима у евиденцији.

Захтев из става 1. овог члана подноси се на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан – као поднесак.

Уз захтев из става 1. овог члана се прилаже и доказ о уплати накнаде за издавање извода о евидентираним подацима.

VI ОБЈАВЉИВАЊЕ ПОДАТАКА И ДОКУМЕНАТА

Јавно објављивање финансијских извештаја и документације

Члан 36а

Јавно објављивање података из финансијских извештаја и документације која се уз те извештаје доставља Агенцији, Регистру финансијских извештаја сагласно закону који уређује рачуноводство, врши се у складу са одредбама тог закона.

Објављивање података и докумената

Члан 37

Подаци и документи који нису предмет регистрације и евидентирања објављују се на захтев овлашћеног лица, надлежног органа или преузимањем података и докумената из других регистара и евиденција садржаних у регистрима и евиденцијама које води Агенција и други надлежни органи, а који су прописани као предмет објављивања.

Регистратор, на захтев подносиоца, у року од пет дана од дана пријема захтева, издаје потврду да ли је неки податак или документ објављен.

VII ПОСТУПАК ПО ОСТАЛИМ ЗАХТЕВИМА

Издавање извода, копија и потврда

Члан 38

На захтев лица, регистратор, најкасније у року од два дана од дана пријема захтева, издаје:

1) извод о подацима из регистра;

2) копију документа на основу кога је извршена регистрација или евиденција, односно документа који је објављен у складу са овим законом;

3) потврду којом се потврђује да ли је неки податак или документ био регистрован, евидентиран, објављен, да ли регистар садржи неки документ, да ли су одређене чињенице садржане у документима из регистра или којом се потврђују правна стања и правне последице регистрације, евиденције, односно објављивања.

Захтев из става 1. овог члана, подноси се на прописаном обрасцу, а ако образац није прописан, подноси се као поднесак.

Уз захтев се прилаже и доказ о уплати накнаде за издавање извода, копија или потврда.

VIII РЕЗЕРВАЦИЈА НАЗИВА

Покретање поступка

Члан 39

Резервација назива покреће се подношењем пријаве надлежном регистру са доказом о уплати накнаде за резервацију назива.

Потврда о примљеној пријави за резервацију назива садржи:

1) ознаку регистра;

2) број под којим је пријава заведена;

3) датум и време пријема пријаве;

4) назив који се резервише;

5) податке о подносиоцу пријаве;

6) податке о висини накнаде.

Одлучивање о пријави

Члан 40

Ако су испуњени услови за резервацију назива, у складу са чланом 14. тачка 8) овог закона, регистратор у року од пет дана од дана подношења пријаве издаје потврду о резервацији назива и резервисани назив уноси у базу података резервисаних назива.

Назив се резервише у корист подносиоца пријаве на рок од 60 дана од дана објаве.

Ако нису испуњени услови за резервацију назива, регистратор у року од пет дана од дана подношења пријаве решењем одбија пријаву за резервацију назива.

Обнова и пренос резервисаног назива

Члан 41

Пре истека рока на који је назив резервисан, лице у чију је корист назив резервисан, може, уз поновну уплату накнаде за резервацију назива, обновити резервацију назива на накнадни рок од 60 дана.

Резервација назива може се пренети на друго правно или физичко лице до истека рока на који је назив резервисан.

Регистратор потврду о преносу резервисаног назива доставља лицу у чију је корист назив резервисан.

IX НАКНАДЕ

Обавеза плаћања накнаде

Члан 42

За поступак регистрације, евидентирања, објављивања, резервације назива, поступке по осталим захтевима, као и за друге услуге које пружа Агенција, подносилац пријаве или захтева плаћа накнаду у складу са прописима којима се уређује положај и надлежност Агенције.

X ОБРАДА И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА

Надлежност за прописивање начина и услова обраде и коришћења података

Члан 43

Начин и услови обраде и коришћења регистрованих и евидентираних података уређују се прописима којима се уређује положај и надлежност Агенције.

XI САДРЖИНА РЕГИСТАРА И ЕВИДЕНЦИЈА

Надлежност за прописивање садржине регистара и евиденција

Члан 44

Министри надлежни за спровођење закона којима је прописано вођење регистара, ближе прописују садржину регистара и евиденција, као и документа која се прилажу уз пријаву за регистрацију и евиденцију, ако садржина регистара или евиденција није одређена тим законом или другим прописом.

XII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Кривично дело

Члан 45

Ко регистру пријави неистинит податак или достави лажни или преиначени документ у намери да се такав податак или документ у поступку регистрације и евиденције употреби као прави, казниће се казном затвора од три месеца до пет година.

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Примена прописа на започете поступке

Члан 46

Поступци регистрације започети до дана почетка примене овог закона, за одговарајуће регистре, окончаће се по прописима по којима су започети.

Ако до почетка примене овог закона, за одговарајуће регистре, правноснажном одлуком суда буде утврђена ништавост регистрације или одлуком министра буде укинуто решење регистратора, поступак ће се окончати по овом закону.

Рок за доношење подзаконских аката

Члан 47

Подзаконски акти за спровођење овог закона биће донети у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона за одговарајући регистар.

До доношења подзаконских аката из става 1. овог члана примењиваће се одговарајући подзаконски акти донети до дана ступања на снагу овог закона, ако нису у супротности са овим законом.

Престанак важења прописа

Члан 48

Даном почетка примене овог закона у односу на одговарајући регистар, престају да важе Закон о регистрацији привредних субјеката (“Службени гласник РС”, бр. 55/04 и 61/05), одредбе чл. 30, 32, 69. и 70. Закона о удружењима (“Службени гласник РС”, број 51/09), одредбе чл. 26, 27. и 28. и члана 31. став 1. Закона о задужбинама и фондацијама (“Службени гласник РС”, број 88/10), одредбе чл. 64, 65, 66. и 67. и члана 86. став 3. Закона о спорту (“Службени гласник РС”, број 24/11), одредбе чл. 65а до 65ђ Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар (“Службени гласник РС”, бр. 57/03, 61/05 и 64/06 – исправка), одредбе чл. 51а до 51ђ Закона о финансијском лизингу (“Службени гласник РС”, бр. 55/03, 61/05 и 31/11) и Уредба о регистрацији представништава страних правних лица у Регистар привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре (“Службени гласник РС “, број 114/05).

Ступање на снагу и почетак примене

Члан 49

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а почиње да се примењује 1. фебруара 2012. године за Регистар привредних субјеката, Регистар туризма, Регистар јавних гласила, Регистар стечајних маса, Регистар судских забрана и Регистар спортских удружења, друштава и савеза у области спорта, 1. јануара 2013. године за Регистар комора, 1. маја 2013. године за Регистар заложног права на покретним стварима и правима, Регистар удружења и Регистар страних удружења, 1. септембра 2013. године за Регистар задужбина и фондација и Регистар представништава страних задужбина и фондација, 1. октобра 2013. године за Регистар финансијског лизинга и 1. јануара 2014. године за Регистар финансијских извештаја и података о бонитету правних лица и предузетника.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре

(“Сл. гласник РС”, бр. 83/2014)

Члан 5

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о правобранилаштву

(“Службени гласник РС”, бр. 55/2014)

Глава I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1

Овим законом се уређује делокруг и положај правобранилаштва, оснивање, надлежност, уређење и организација Државног правобранилаштва, положај државног правобраниоца, заменика државног правобраниоца и запослених у Државном правобранилаштву, начин оснивања, надлежност и основе уређења и организације правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе, као и друга питања од значаја за рад Државног правобранилаштва, правобранилаштава аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе.

Правобранилаштво

Члан 2

Правобранилаштво је орган који обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Послове правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије обавља Државно правобранилаштво, које се оснива овим законом.

Изузетно од става 2. овог члана, послови правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије у поступцима који за предмет имају права и обавезе Републике Србије у вези са делокругом министарства надлежног за послове одбране, војних јединица и војних установа које су организационо везане за министарство надлежно за послове одбране и Војске Србије, уредиће се посебним законом.

Послове правобранилаштва за заштиту имовинских права и интереса аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе обављају правобранилаштва аутономних покрајина и правобранилаштва јединица локалне самоуправе. Уређење и организација, као и друга питања од значаја за рад правобранилаштва аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе утврђују се одлуком аутономне покрајине, односно одлуком јединице локалне самоуправе, у складу са основама за уређење и организацију правобранилаштва прописаних овим законом.

Обављање послова правобранилаштва

Члан 3

Државно правобранилаштво, правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе своју дужност обављају у складу са Уставом, законом и другим општим правним актима.

Средства за рад правобранилаштва

Члан 4

Средства за рад Државног правобранилаштва, правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе обезбеђују се у буџету Републике Србије, односно у буџетима аутономних покрајина и буџетима јединица локалне самоуправе.

Глава II

ДРЖАВНО ПРАВОБРАНИЛАШТВО

Положај Државног правобранилаштва

Члан 5

Државно правобранилаштво је државни орган који предузима правне радње и користи правна средства ради остваривања и заштите имовинских права и интереса Републике Србије и обавља друге послове одређене законом.

Седиште Државног правобранилаштва је у Београду.

Државно правобранилаштво послове из своје надлежности обавља у седишту и у одељењима образованим ван седишта.

Функција Државног правобранилаштва

Члан 6

Функцију Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца.

Обележја Државног правобранилаштва

Члан 7

Државно правобранилаштво има печат који садржи назив и седиште Државног правобранилаштва и назив и грб Републике Србије, у складу са законом. Печат одељења Државног правобранилаштва садржи и назив и седиште одељења.

На згради у којој се налази седиште и одељење Државног правобранилаштва морају бити истакнути назив Државног правобранилаштва, односно назив одељења Државног правобранилаштва, грб и застава Републике Србије, у складу са законом.

Државни правобранилац, заменици државног правобраниоца, правобранилачки помоћник и правобранилачки приправник у вршењу послова из надлежности Државног правобранилаштва користе службену легитимацију.

Образац, изглед и начин употребе службене легитимације ближе се уређује Правилником о управи у Државном правобранилаштву.

Достављање списа и пружање података и обавештења Државном правобранилаштву

Члан 8

Државни органи, посебне организације и јавне установе које заступа дужни су да обавесте Државно правобранилаштво о правној ствари у којима је оно овлашћено да предузима правне радње и правна средства ради остваривања њихових права и интереса, односно права и интереса Републике Србије.

Државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, као и друге организације и правна лица дужни су да Државном правобранилаштву, на његов захтев, доставе списе и обавештења, односно пруже податке и објашњења потребна за предузимање радњи за које је Државно правобранилаштво надлежно.

Када Државно правобранилаштво везује законски рок за поступање, органи и организације из ст. 1. и 2. овог члана дужни су да списе и обавештења неодложно доставе, односно податке и објашњења неодложно пруже.

Ако услед непоступања, односно неблаговременог поступања органа и организација из ст. 1. и 2. овог члана наступи штета за Републику Србију или друге субјекте које заступа Државно правобранилаштво ће о томе обавестити министарство које је овлашћено да врши надзор над радом тог органа или организације, односно обавестиће Владу, а од одговорног лица у том органу или организацији захтеваће накнаду причињене штете.

Државно правобранилаштво је овлашћено да затражи увид, издавање извода и копирање исправа и других списа из сваког јавног регистра, предмета и електронске базе података о стању у предметима које води суд, други државни орган, орган аутономне покрајине, орган јединице локалне самоуправе, или носилац јавних овлашћења, без накнаде.

Обавезно достављање писмена непосредно Државном правобранилаштву

Члан 9

Судови, органи управе и други надлежни органи дужни су да у стварима у којима је предвиђено заступање од стране Државног правобранилаштва достављају сва писмена непосредно Државном правобранилаштву.

Органи који имају седиште на подручју за које је образовано одељење Државног правобранилаштва сва писмена достављају непосредно одељењу Државног правобранилаштва.

Достављање извршено супротно одредби става 1. овог члана не производи правно дејство.

Трошкови заступања

Члан 10

Трошкови заступања у поступцима пред судом, органом управе и другим надлежним органом признају се Државном правобранилаштву по прописима о награди и накнади трошкова за рад адвоката.

Остварени приходи у заступању представљају приход Републике Србије.

Глава III

НАДЛЕЖНОСТ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА

Заступник и пуномоћник

Члан 11

Државно правобранилаштво је заступник Републике Србије у правним поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, када Република Србија има положај странке или умешача о чијим правима и обавезама се одлучује у том поступку.

Државно правобранилаштво пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима заступа државне органе и посебне организације који немају својство правног лица, државне органе и посебне организације који имају својство правног лица, а чије се финансирање обезбеђује из буџета Републике Србије и јавне установе чији је оснивач Република Србија, а чије се финансирање обезбеђује из буџета Републике Србије, у правним поступцима у којима ови субјекти учествују као странке или умешачи о чијим имовинским правима и обавезама се одлучује у том поступку.

Државно правобранилаштво може на основу посебно датог пуномоћја заступати у поступку пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима и друга правна лица чији је оснивач Република Србија.

Када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката, Државно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат.

Када у истом поступку учествују странке са супротстављеним интересима, а једна од тих странака је Република Србија, Државно правобранилаштво ће заступати Републику Србију.

Када у истом поступку учествују странке са супротстављеним интересима, које према овом закону заступа Државно правобранилаштво, а ниједна од тих странака није Република Србија, Државно правобранилаштво ће заступати странку која је иницирала покретање поступка.

Заступање пред страним и међународним судовима и арбитражама и пред другим надлежним органима у иностранству

Члан 12

Државно правобранилаштво заступа Републику Србију пред страним и међународним судовима и арбитражама и пред другим надлежним органима у иностранству.

Ако Државно правобранилаштво према прописима стране државе или међународне организације или из других разлога, не може непосредно да заступа пред страним или међународним судовима и арбитражама, или пред другим надлежним органима у иностранству, Влада, на предлог државног правобраниоца, овластиће за заступање лице које може предузети заступање по прописима стране државе или међународне организације.

У случају из става 2. овог члана, државни правобранилац је дужан да обезбеди активно праћење тока заступања, као и да лицу овлашћеном за заступање даје потребне налоге и упутства.

Заступање пред Европским судом за људска права

Члан 13

Државно правобранилаштво заступа Републику Србију пред Европским судом за људска права у складу са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и додатним протоколима уз ову конвенцију.

Послове заступања из става 1. овог члана обавља заменик државног правобраниоца који је постављен и за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права.

Општење између Републике Србије и Европског суда за људска права одвија се посредством заступника из става 2. овог члана.

Заступник може да закључи поравнање са странкама које учествују у поступцима пред Европским судом за људска права, уз претходну сагласност органа чији су акти довели до поступка пред Европским судом за људска права. Поравнање се закључује у писаној форми.

Исплата износа договореног поравнањем или назначеног у пресуди Европског суда за људска права, врши се из средстава органа Републике Србије чији су акти проузроковали кршење људских права.

Обавештења и извештаји

Члан 14

Државно правобранилаштво прати и проучава правна питања од значаја за рад државних органа, као и примену закона и других општих правних аката, када је то од значаја за заштиту имовинских права и интереса Републике Србије и о уоченим проблемима обавештава Владу и друге надлежне државне органе.

Државно правобранилаштво најкасније до 31. марта текуће године подноси Влади извештај о раду за претходну годину.

Покретање поступка за оцену уставности и законитости

Члан 15

Државно правобранилаштво је овлашћено да покрене поступак за оцену уставности закона, односно за оцену уставности и законитости других општих правних аката, ако оцени да су законом, односно другим општим правним актом повређена имовинска права и интереси Републике Србије или законом утврђени положај Државног правобранилаштва.

Обавештавање о потреби измене прописа

Члан 16

Ако Државно правобранилаштво поводом поступка пред Европским судом за људска права, оцени да домаћи пропис није у складу са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, обавестиће о томе надлежне државне органе о потреби усклађивања прописа.

Давање правног мишљења

Члан 17

Државном правобранилаштву се могу доставити ради давања правног мишљења нацрти правних послова које закључују субјекти које заступа, ако ти правни послови за предмет имају имовинска права и обавезе Републике Србије, односно тих субјеката.

Државно правобранилаштво даје правна мишљења и о другим имовинскоправним питањима субјектима које заступа.

Пружање правне помоћи

Члан 18

Државно правобранилаштво може на захтев другог правобранилаштва, односно јединице локалне самоуправе пружити стручну помоћ или преузети заступање.

Када је поступањем другог правобранилаштва повређен јавни интерес, Државно правобранилаштво може преузети поступање од другог правобранилаштва.

Начин поступања Државног правобранилаштва

Члан 19

Државно правобранилаштво је овлашћено да покрене, односно поднесе иницијативу за покретање поступка пред судом или другим надлежним органом поводом питања из своје надлежности.

Државно правобранилаштво поступа и по писменим налозима и захтевима субјеката које заступа, које је дужно обавестити у разумном року, који не може бити дужи од 30 дана, о свом правном мишљењу, односно о предузетим радњама.

У случају да је правно мишљење потребно дати, односно радњу предузети у року краћем од рока из става 2. овог члана, орган који се обратио Државном правобранилаштву дужан је да то посебно истакне и образложи у писменом захтеву, уз означавање да се захтев упућује као приоритет, са јасно назначеним роком за поступање, који не може бити краћи од осам дана, односно три дана када се ради о захтеву Владе.

Када оцени да се налогом или захтевом субјекта који заступа крши Устав или закон или угрожавају имовинска права и интереси Републике Србије, Државно правобранилаштво ће о томе одмах, а најкасније у року од три дана од дана пријема налога или захтева, писменим путем обавести издаваоца налога, односно подносиоца захтева, са образложеним разлозима за одбијање поступања.

Ако заступани субјекат и после обавештења из става 4. овог члана остане при издатом налогу или поднетом захтеву, Државно правобранилаштво ће поступити по том налогу или захтеву.

Државни правобранилац и заменик државног правобраниоца не могу трпети штетне последице уколико поступе у складу са одредбама ст. 1. до 5. овог члана.

Извештај о поступању у појединим предметима

Члан 20

Државно правобранилаштво доставља извештај о поступању у појединим предметима Влади, министарству надлежном за финансије, министарству надлежном за правосуђе, као и субјектима које заступа, на њихов захтев.

Поступање ради споразумног решавања спорног односа

Члан 21

Државно правобранилаштво ће пре покретања поступка пред судом, органом управе или другим надлежним органом, односно у поступку одговора на тужбу, предлог или други акт којим је покренут поступак против заступаног субјекта, размотрити могућност споразумног решавања спорног односа, на своју иницијативу или на иницијативу супротне стране.

Када Државно правобранилаштво процени да нису испуњени материјални или формални услови да се спорни однос реши споразумно или да предложено споразумно решење није у интересу Републике Србије, о томе ће писмено обавестити субјекта кога заступа.

Пре закључења постигнутог споразума за решавање спорног односа, Државно правобранилаштво је дужно да прибави сагласност министарства надлежног за финансије за закључење тог споразума.

Разматрање могућности споразумног решавања спорног односа не ослобађа Државно правобранилаштво обавезе да у покренутом судском, управном или другом поступку пред надлежним органом истовремено предузима све потребне правне радње, а посебно законом предвиђене процесне радње, односно не ослобађа га обавезе поступања у оквиру законом утврђених рокова за предузимање правних радњи у тим поступцима.

За сваки коначни споразум у поступку за алтернативно решавање спора у коме не учествује Државно правобранилаштво мора бити прибављено правно мишљење Државног правобранилаштва.

Заштита поверљивих података добијених у поступку заступања

Члан 22

Државно правобранилаштво не може супротној страни у преговорима у поступку за споразумно решавање спора, односно у судском, управном или другом поступку, као ни трећим лицима, давати податке добијене од заступаног субјекта, осим ако заступани субјекат није то претходно одобрио.

Глава IV

УРЕЂЕЊЕ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА

Државни правобранилац и заменици државног правобраниоца

Члан 23

Послове из надлежности Државног правобранилаштва обављају државни правобранилац и заменици државног правобраниоца.

Државни правобранилац руководи радом и представља Државно правобранилаштво. За свој рад и рад Државног правобранилаштва одговоран је Влади и министру надлежном за правосуђе.

Заменик државног правобраниоца одговоран је за свој рад државном правобраниоцу.

Функционална надлежност

Члан 24

Државни правобранилац може предузети сваку радњу из надлежности Државног правобранилаштва.

Државни правобранилац је искључиво надлежан за покретање поступка оцене уставности и законитости, подношење извештаја и обавештења Влади и министру надлежном за правосуђе и обављање других послова утврђених законом као надлежност државног правобраниоца.

Заменик државног правобраниоца може предузети сваку радњу из надлежности Државног правобранилаштва која није у искључивој надлежности државног правобраниоца.

Одељења Државног правобранилаштва

Члан 25

Државно правобранилаштво послове из своје надлежности пред судовима, органима управе и другим надлежним органима ван седишта Државног правобранилаштва обавља у одељењима Државног правобранилаштва.

Број, месна надлежност и седишта одељења Државног правобранилаштва одређују се правилником о образовању одељења Државног правобранилаштва, који доноси министар надлежан за правосуђе, уз прибављено мишљење Државног правобранилаштва.

Општа обавезна упутства државног правобраниоца

Члан 26

Државни правобранилац издаје у писменој форми општа обавезна упутства за рад и поступање заменика државних правобранилаца и запослених у Државном правобранилаштву, ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању.

Општа обавезна упутства државни правобранилац може да изда и на предлог Колегијума Државног правобранилаштва.

Упутство за обавезно поступање у појединим предметима

Члан 27

Државни правобранилац може издати упутство за обавезно поступање заменика државног правобраниоца у појединим предметима.

Упутство за обавезно поступање издаје се у писменој форми.

Заменик државног правобраниоца који сматра да је упутство за обавезно поступање незаконито или неосновано може изјавити приговор са образложењем државном правобраниоцу, у року од три дана од дана пријема упутства.

Заменик државног правобраниоца који је изјавио приговор је дужан да поступа по упутству до одлуке државног правобраниоца по приговору, ако поступање по упутству у конкретном случају не трпи одлагање.

Државни правобранилац ће одлучити о приговору најкасније у року од осам дана.

Ако државни правобранилац одбије приговор, заменик државног правобраниоца ће поступити по упутству.

Деволуција и супституција

Члан 28

Државни правобранилац може предузети све радње у предмету којим је задужен заменик државног правобраниоца.

Државни правобранилац може писменим путем овластити заменика државног правобраниоца да поступа у поједином предмету којим је задужен други заменик државног правобраниоца, када је тај заменик државног правобраниоца спречен из правних или стварних разлога да поступа у том предмету.

Замењивање у заступању

Члан 29

Државни правобранилац и заменик државног правобраниоца могу поверити лицу запосленом у субјекту из члана 11. став 2. овог закона да предузме одређену радњу у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом.

Лице којем се поверава заступање у смислу става 1. овог члана мора бити дипломирани правник са положеним правосудним испитом.

Државни правобранилац и заменик државног правобраниоца могу поверити правобранилаштву јединице локалне самоуправе да предузме одређену радњу у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом.

Лица из ст. 1. и 3. овог члана поступају у границама датог писменог пуномоћја.

Овлашћења правобранилачког помоћника и правобранилачког приправника

Члан 30

Правобранилачки помоћник и правобранилачки приправник могу предузети радње заступања у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом, у границама писменог овлашћења заменика државног правобраниоца.

Послови управе у Државном правобранилаштву

Члан 31

Државни правобранилац руководи управом у Државном правобранилаштву и одговоран је за правилан и благовремен рад Државног правобранилаштва.

Државни правобранилац уређује организацију и рад Државног правобранилаштва, одлучује о правима по основу рада заменика државних правобранилаца и о радним односима државних службеника и намештеника у Државном правобранилаштву, отклања неправилности и одуговлачења у раду и врши друге послове на које је овлашћен законом или другим прописом.

Ако је државни правобранилац одсутан или спречен да руководи Државним правобранилаштвом, замењује га заменик државног правобраниоца одређен актом државног правобраниоца.

Ако државном правобраниоцу престане функција, Влада, на предлог министра надлежног за правосуђе, поставља вршиоца функције државног правобраниоца из реда заменика државних правобранилаца, на период од шест месеци.

Правилник о управи у Државном правобранилаштву

Члан 32

Правилником о управи у Државном правобранилаштву уређују се: однос Државног правобранилаштва према грађанима и јавности, начин вођења евиденција, начин расподеле предмета, руковање предметима, поступање са архивским материјалом и друга питања од значаја за рад Државног правобранилаштва.

Правилник о управи у Државном правобранилаштву доноси државни правобранилац уз сагласност министра надлежног за правосуђе.

Правилник из става 1. овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Надзор над радом Државног правобранилаштва

Члан 33

Надзор над радом Државног правобранилаштва врши министарство надлежно за правосуђе, по службеној дужности, на предлог субјеката из члана 11. став 2. овог закона или по иницијативи странака и учесника у поступку.

У вршењу надзора, овлашћено службено лице министарства надлежног за правосуђе може да изврши увид у предмете, евиденције и списе Државног правобранилаштва, као и да захтева потребне податке.

У вршењу надзора, овлашћено службено лице може наложити мере за отклањање недостатака у раду Државног правобранилаштва, одредити рок за поступање по мерама, као и поднети предлог за покретање дисциплинског или другог поступка.

Глава V

ПОЛОЖАЈ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА И ЗАМЕНИКА ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА

Права из радног односа

Члан 34

Државни правобранилац и заменици државног правобраниоца остварују права из радног односа у складу са прописима који уређују положај државних службеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Премештај

Члан 35

Заменик државног правобраниоца може бити трајно премештен из седишта у одељење, из одељења у седиште, или из једног одељења у друго одељење, уз своју писмену сагласност.

У случају укидања одељења Државног правобранилаштва, заменик државног правобраниоца може бити премештен и без своје сагласности.

Решење о премештају доноси Влада на предлог државног правобраниоца.

Упућивање

Члан 36

Заменик државног правобраниоца може, уз своју писмену сагласност, бити упућен из седишта у одељење, из одељења у седиште, или из једног одељења у друго одељење, најдуже на једну годину.

Изузетно, заменик државног правобраниоца може бити упућен и без своје сагласности из седишта у одељење, из одељења у седиште, или из једног одељења у друго одељење, најдуже на шест месеци.

Решење о упућивању доноси државни правобранилац.

Глава VI

ПОСТАВЉЕЊЕ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА И ЗАМЕНИКА ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИОЦА

Постављење државног правобраниоца

Члан 37

Државног правобраниоца, на предлог министра надлежног за правосуђе, поставља Влада на период од пет година и може бити поново постављен.

Када државни правобранилац по истеку мандата не буде поново постављен или ако му положај престане на лични захтев, поставља се за заменика државног правобраниоца, под условом да је постављен за државног правобраниоца из реда заменика државног правобраниоца.

Постављење заменика државног правобраниоца

Члан 38

Влада, на предлог министра надлежног за правосуђе, поставља заменика државног правобраниоца, на период од пет година. Заменик државног правобраниоца може бити поново постављен.

У одлуци о постављењу одређује се да се заменик државног правобраниоца поставља у седишту или у одељењу Државног правобранилаштва, односно да се поставља за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права.

Заменик државног правобраниоца који не буде поново постављен или ако му положај престане на лични захтев има право да буде распоређен на радно место правобранилачког помоћника.

Број заменика државног правобраниоца утврђује се актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву.

Општи услови

Члан 39

За државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца може бити постављен држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и достојан је правобранилачке функције.

Посебни услови

Члан 40

За државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца може бити постављено лице које, поред општих услова, има радно искуство у правној струци после положеног правосудног испита, и то:

1) десет година за државног правобраниоца;

2) осам година за заменика државног правобраниоца.

За обављање послова из надлежности Државног правобранилаштва у заступању пред међународним судом или другим међународним телом, поред наведених услова, потребно је да лице поседује одговарајући ниво познавања једног од страних језика на којима се води поступак пред међународним судом или другим међународним телом.

За заменика државног правобраниоца који је заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права, поред осталих услова, потребно је да лице поседује и потврђено активно знање енглеског, односно француског језика.

Глава VII

КОЛЕГИЈУМ ДРЖАВНОГ ПРАВОБРАНИЛАШТВА

Састав колегијума

Члан 41

Колегијум Државног правобранилаштва чине државни правобранилац и заменици државног правобраниоца.

Сазивање колегијума

Члан 42

Колегијум Државног правобранилаштва сазива и њиме руководи државни правобранилац.

Државни правобранилац сазива колегијум када оцени да је то потребно, или на захтев најмање трећине заменика државних правобранилаца.

Надлежност колегијума

Члан 43

Колегијум Државног правобранилаштва:

1) разматра извештај о раду Државног правобранилаштва за претходну годину;

2) разматра питања од значаја за правилно вршење послова из надлежности Државног правобранилаштва;

3) разматра питања од значаја за рад и организацију Државног правобранилаштва;

4) разматра нацрте закона и других прописа од значаја за рад Државног правобранилаштва;

5) разматра потребу покретања поступка оцене уставности и законитости;

6) врши и друге послове одређене законом и Правилником о управи у Државном правобранилаштву.

Глава VIII

ЗАПОСЛЕНИ У ДРЖАВНОМ ПРАВОБРАНИЛАШТВУ

Састав и број запослених

Члан 44

У Државном правобранилаштву раде правобранилачки помоћници, правобранилачки приправници и други државни службеници и намештеници запослени на административним, рачуноводственим, информационим и другим пратећим пословима значајним за рад Државног правобранилаштва.

Број запослених у Државном правобранилаштву одређује државни правобранилац актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Секретар Државног правобранилаштва

Члан 45

Државно правобранилаштво има секретара који помаже државном правобраниоцу у вршењу послова управе у Државном правобранилаштву.

Правобранилачки помоћници

Члан 46

Правобранилачки помоћници помажу заменику државног правобраниоца у обављању послова из делокруга Државног правобранилаштва, израђују правобранилачке поднеске и акте, предузимају радње заступања на расправама пред судом, органом управе или другим надлежним органом и врше друге послове предвиђене законом и актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Правобранилачки приправник

Члан 47

За правобранилачког приправника прима се лице које је завршило правни факултет и испуњава опште услове за рад у државним органима.

Правобранилачки приправник прима се у радни однос на три године.

Правобранилачки приправник који је положио правосудни испит у току трајања времена на које је засновао радни однос може се преузети у радни однос на неодређено време, у својству правобранилачког помоћника.

Дипломирани правник може бити примљен на обуку у правобранилаштво, без заснивања радног односа, ради стицања радног искуства и услова за полагање правосудног испита (волонтер).

Обука

Члан 48

Програм обуке правобранилачког приправника и волонтера утврђује Државни правобранилац.

Правобранилачки приправник и волонтер може одређено време бити упућен на обуку у други државни орган, орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.

Остала правила о запосленима у Државном правобранилаштву

Члан 49

На заснивање радног односа, права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорност запослених у Државном правобранилаштву примењују се прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено.

Акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места

Члан 50

Акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву, доноси државни правобранилац, уз сагласност министра надлежног за правосуђе.

Глава IX

ПРАВОБРАНИЛАШТВО АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ И ПРАВОБРАНИЛАШТВО ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Образовање правобранилаштава аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе

Члан 51

Послове правне заштите имовинских права и интереса аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе обавља правобранилаштво аутономне покрајине, односно правобранилаштво јединице локалне самоуправе.

Образовање и уређење правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе уређује се у складу са основама за уређење и организацију правобранилаштва прописаних овим законом.

Надлежност правобранилаштава аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе

Члан 52

Правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе у поступцима пред судовима, управним и другим надлежним органима заступа аутономну покрајину, односно јединицу локалне самоуправе ради заштите њених имовинских права и интереса.

Правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе прати и проучава правна питања од значаја за рад органа и правног лица које заступа, посебно из области њихове надлежности, као и питања у вези са применом закона и подзаконских аката која су, или могу бити, од значаја за предузимање било које правне радње органа и правног лица које заступа, посебно за спречавање штетних имовинскоправних и друштвено негативних последица по правно лице које заступа.

Правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе даје мишљења приликом закључивања уговора које закључује то правно лице, посебно уговора из области имовинскоправних односа, привредно правних уговора и дају правне савете свим органима аутономне покрајине и органима јединице локалне самоуправе које заступају.

Када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката, правобранилаштво аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат.

Носиоци правобранилачке функције у правобранилаштву аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе

Члан 53

Правобранилачку функцију у правобранилаштву аутономне покрајине и правобранилаштву јединице локалне самоуправе обавља једно или више лица која се бирају у складу са одлуком о образовању правобранилаштва.

Одредбе овог закона које се односе на Државно правобранилаштво сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе.

Глава X

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Настављање са радом

Члан 54

Ступањем на снагу овог закона Републичко јавно правобранилаштво наставља са радом као Државно правобранилаштво.

Републички јавни правобранилац и заменици републичког јавног правобраниоца постављени на основу Закона о јавном правобранилаштву (“Службени гласник РС”, број 43/91) настављају са радом до постављења државног правобраниоца и заменика државних правобранилаца у складу са овим законом.

Државни службеници и намештеници у Републичком јавном правобранилаштву настављају са радом до распоређивања запослених у Државном правобранилаштву, у складу са законом и актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву.

Овлашћење за заступање издато државном службенику у Републичком јавном правобранилаштву од стране републичког јавног правобраниоца или заменика републичког јавног правобраниоца пре ступања на снагу овог закона, важи до истека рока од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Организациона јединица Министарства одбране која обавља послове заступања по генералном пуномоћју издатом од стране републичког јавног правобраниоца наставиће по ступању на снагу овог закона заступање Републике Србије у поступцима који за предмет имају права и обавезе Републике Србије у вези са пословима из надлежности Министарства одбране и посебних организација у саставу Министарства одбране, до доношења посебног закона.

Постављење државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца

Члан 55

Влада поставља државног правобраниоца у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Заменици државног правобраниоца биће постављени у року од 90 дана од дана доношења акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву.

Престанак положаја републичког јавног правобраниоца и заменика републичког јавног правобраниоца

Члан 56

Постављењем државног правобраниоца у складу са овим законом, престаје положај републичком јавном правобраниоцу.

Постављењем заменика државних правобранилаца у складу са овим законом, престаје положај заменика републичког јавног правобраниоца.

Републички јавни правобранилац и заменик републичког јавног правобраниоца који не буде постављен за државног правобраниоца, односно заменика државног правобраниоца у складу са овим законом, односно који не буде распоређен у смислу прописа који уређују права државних службеника, имају право на накнаду плате у трајању три месеца у висини плате коју су имали у тренутку престанка дужности.

Право на накнаду плате из става 3. овог члана престаје пре протека рока од три месеца ако лице коме је престао положај заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још три месеца ако у тих три месеца стиче право на пензију.

Преузимање надлежности

Члан 57

Државно правобранилаштво ће најкасније у року шест месеци од дана ступања на снагу овог закона преузети предмете субјеката које заступа у складу са овим законом, а које није заступало Републичко јавно правобранилаштво према Закону о јавном правобранилаштву (“Службени гласник РС”, број 43/91).

Субјекти које заступа Државно правобранилаштво дужни су да доставе предмете из става 1. овог члана Државном правобранилаштву без одлагања, ако је то потребно ради благовременог и делотворног предузимања радњи заступања у поступку.

Преузимање надлежности, предмета и запослених из организационе јединице Министарства правде која обавља послове заступања Републике Србије пред Европским судом за људска права

Члан 58

Организациона јединица Министарства правде која обавља послове заступања Републике Србије пред Европским судом за људска права наставиће по ступању на снагу овог закона заступање у складу са Уредбом о заступнику Републике Србије пред Европским судом за људска права (“Службени гласник РС”, број 61/06 – пречишћен текст), до постављења заменика државног правобраниоца који се поставља и за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права.

Државно правобранилаштво ће у року од 30 дана од дана постављења заменика државног правобраниоца који се поставља и за заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права преузети предмете и запослене из организационе јединице Министарства правде која обавља послове заступања из става 1. овог члана.

Доношење подзаконских аката

Члан 59

Државни правобранилац донеће акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Државном правобранилаштву у року од 15 дана од дана ступања на снагу акта из члана 25. став 2. овог закона.

Државни правобранилац донеће Правилник о управи у Државном правобранилаштву у року од 60 дана од дана постављења.

Министар надлежан за правосуђе донеће акт из члана 25. став 2. овог закона у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Сврставање у платне групе

Члан 60

До усклађивања Уредбе о разврставању радних места и мерилима за опис радних места државних службеника са одредбама овог закона коефицијент за исплату плате државног правобраниоца и заменика државног правобраниоца одређује се у истим платним групама у које су били сврстани републички јавни правобранилац и заменик републичког јавног правобраниоца.

Усклађивање организације правобранилаштава аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе

Члан 61

Јавно правобранилаштво образовано у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе наставља са радом до доношења одлуке аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе о уређењу и организацији правобранилаштва аутономне покрајине, односно правобранилаштва јединице локалне самоуправе, у складу са овим законом.

Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе дужне су да одлуку из става 1. овог члана донесу најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Примена раније донетих прописа

Члан 62

Одредбе прописа којима је одређена надлежност Републичког јавног правобранилаштва или републичког јавног правобраниоца за предузимање одређених радњи и вршење одређених послова, или којима је прописана обавеза неког државног органа, односно другог правног субјекта према Републичком јавном правобранилаштву или према републичком јавном правобраниоцу, примењују се и на Државно правобранилаштво.

Одредбе става 1. овог члана сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе, односно правобраниоца аутономне покрајине и правобраниоца јединице локалне самоуправе.

Престанак важења прописа

Члан 63

Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о јавном правобранилаштву (“Службени гласник РС”, број 43/91) и Уредба о заступнику Републике Србије пред Европским судом за људска права (“Службени гласник РС”, број 61/06 – пречишћен текст).

Ступање закона на снагу

Члан 64

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Закон о приватизацији

(“Службени гласник РС”, бр. 83/2014, 46/2015, 112/2015 и 20/2016 – аутентично тумачење)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређивања закона

Члан 1

Овим законом уређују се услови и поступак промене власништва друштвеног и јавног капитала и имовине.

Дефиниције

Члан 2

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1. Приватизација, у смислу овог закона, је промена власништва капитала и имовине правних лица која послују друштвеним и јавним капиталом. Приватизација, у смислу овог закона, је и:

– продаја акција, односно удела који су после раскида уговора о продаји капитала закљученог у поступку приватизације, пренети и евидентирани у Регистру акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације;

– продаја имовине у предузећима код којих је раскинут уговор о продаји капитала;

– продаја акција, односно удела Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање;

2. Јавни капитал је капитал Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

3. Предмет приватизације је:

– друштвени, односно јавни капитал и имовина у предузећима и другим правним лицима, укључујући и јавна предузећа и јавни капитал исказан у акцијама или уделима;

– акције, односно удели после раскида уговора о продаји капитала;

– имовина у предузећима код којих је раскинут уговор о продаји капитала;

– акције односно удели Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање а када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда;

4. Субјекти приватизације су предузећа, привредна друштва, и друга правна лица у којима се врши промена власништва, укључујући и јавна предузећа, а за која је покренута иницијатива за приватизацију;

4а) Велики субјект приватизације је субјект приватизације чији пословни приходи за пословну годину која претходи покретању поступка приватизације износе најмање 50 милијарди динара;

5. Модели приватизације су продаја капитала, продаја имовине, стратешко партнерство и пренос капитала без накнаде;

6. Методи приватизације су јавно прикупљање понуда са јавним надметањем и јавно прикупљање понуда;

7. Учесник у поступку приватизације је лице које је доставило пријаву за учествовање у поступку приватизације;

8. Купац је домаће или страно правно или физичко лице које је проглашено купцем, односно лице са којим је закључен купопродајни уговор;

9. Стратешки инвеститор је домаће или страно правно лице које је са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом закључило уговор о стратешком партнерству;

10. Средства плаћања су динар и страна средства плаћања (девизе и ефективни страни новац);

11. Писмо о заинтересованости је исказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације, са основним подацима о заинтересованом купцу односно стратешком инвеститору и предлогом индикативне цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених на неодређено време, као и другим подацима од значаја одређеним јавним позивом;

12. Фер тржишна вредност је фер вредност дефинисана Међународним стандардом финансијског извештавања 13 – Одмеравање фер вредности;

13. Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем је метод приватизације за продају капитала и имовине субјекта приватизације и његових зависних друштава подношењем понуда и јавним надметањем учесника;

14. Метод јавног прикупљања понуда је метод приватизације подношењем понуда за избор стратешког инвеститора као и у поступку продаје капитала великих субјеката приватизације;

15. Почетна цена за продају капитала, односно имовине износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, а нова почетна цена на другом прикупљању понуда и јавном надметању најмање једну трећину од процењене вредности капитала односно имовине;

16. Продаја капитала је модел приватизације чији је предмет продаје јавни капитал или друштвени капитал који се приватизује, акције, односно удели после раскида уговора о продаји капитала закљученог у поступку приватизације, као и акције, односно удели Акционарског фонда, као Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање;

17. Продаја имовине је модел приватизације којим се у поступку приватизације продаје имовина или део имовине субјекта приватизације и његових зависних друштава;

18. Програм за продају имовине је програм о продаји имовине који доноси субјект приватизације и његова зависна друштва а прихвата министарство надлежно за послове привреде, у роковима предвиђеним овим законом;

19. Стратешко партнерство је модел приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица са субјектом приватизације односно Републиком Србијом, које се спроводи кроз заједничко улагање путем оснивања новог привредног друштва или докапитализацијом постојећег субјекта приватизације;

20. Оснивање новог привредног друштва је оснивање друштва чији су оснивачи Република Србија и стратешки инвеститор тако што је улог Републике Србије имовина коју је Република Србија стекла по основу потраживања које има према субјекту приватизације за који је донела одлуку о стратешком партнерству, путем замене испуњења;

21. Докапитализација постојећег субјекта приватизације је повећање основног капитала субјекта приватизације за који је Влада донела одлуку о стратешком партнерству;

22. Уговор о стратешком партнерству је уговор о докапитализацији постојећег субјекта приватизације који закључују Република Србија, стратешки инвеститор и субјект приватизације, као и уговор о оснивању новог друштва који закључују Република Србија и стратешки инвеститор;

23. Пренос капитала без накнаде запосленима је пренос капитала у субјекту приватизације са друштвеним капиталом који се приватизује моделом продаје капитала, тако што се до 30% капитала преноси запосленима, без накнаде, у акцијама, односно уделима;

24. Пренос капитала без накнаде стратешком инвеститору је пренос капитала инвеститору у случају позитивних резултата пословања, у складу са прописима којима се уређује подстицај за инвестиције, а на основу одлуке Владе;

25. Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације су мере које може донети Влада када се субјект приватизације приватизује продајом капитала или спроводи докапитализација постојећег субјекта приватизације, под условима из овог закона;

26. Условни отпис дуга је мера за припрему и растерећење обавеза субјеката приватизације којом се државни повериоци субјекта приватизације обавезују да отпишу дуг са стањем на дан 31. децембар последње пословне године према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом, односно капиталом који је после раскида уговора о приватизацији пренет и евидентиран у Регистру акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације. Отпис дуга је пуноважан уколико је продат капитал субјекта приватизације, односно закључен уговор о докапитализацији;

27. Претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија) је мера за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације којом се потраживања поверилаца конвертују у трајни улог у капиталу субјекта приватизације;

28. Државни повериоци су: јавно предузеће, Пореска управа, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за робне резерве, Фонд за развој Републике Србије и други републички органи и организације, укључујући и Аутономну покрајину Војводину и јединице локалне самоуправе.

Државним повериоцем сматра се и Агенција за осигурање депозита када врши функцију стечајног управника над банкама у стечају и када управља у име и за рачун Републике Србије потраживањима Републике Србије по основу преузетих ино обавеза;

29. Заложни повериоци јесу повериоци који имају потраживања обезбеђена хипотеком или залогом на имовини субјекта приватизације, као и повериоци који су у извршном поступку стекли право намирења на покретним и непокретним стварима субјекта приватизације;

30. Обустава поступка се примењује у случају сазнања за околности за које се није знало у време покретања поступка, а које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације;

31. Контрола извршења обавеза купца из уговора је контрола коју врши министарство надлежно за послове привреде којом проверава да ли купац извршава уговорене обавезе;

32. Стечај ради окончања приватизације је стечај који покреће министарство надлежно за послове привреде у односу на субјект приватизације када се стекну разлози за покретање стечаја у складу са одредбама овог закона и Закона о стечају, а у циљу окончања приватизације.;

33. Регистар акција и удела пренетих после раскида уговора закљученог у поступку приватизације је регистар у који се преносе и евидентирају акције и удели после раскида уговора закљученог у поступку приватизације, а који се води у министарству надлежном за послове привреде (у даљем тексту: Регистар). Регистар садржи назив субјекта приватизације чији се део капитала евидентира у Регистру, податке о висини капитала, односно броју акција које се евидентирају и друге податке.

Однос према другим законима и примена одредаба овог закона

Члан 3

Одредбе овог закона примењују се на субјекте приватизације који имају седиште на територији Републике Србије.

Ако је овим законом уређено питање које је другим законом на друкчији начин регулисано, примењују се одредбе овог закона.

Изузетно од става 2. овог члана, одредбе овог закона не примењују се на спортске организације, издаваче медија, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и привредна друштва која поседују дозволу за производњу наоружања и војне опреме издату у складу са законом којим се уређује производња и промет наоружања и војне опреме, осим уколико је законима који уређују положај тих предузећа, предвиђена примена одредаба овог закона.

У поступку приватизације не примењују се одредбе закона које уређују привредна друштва о располагању имовином велике вредности и не доносе се посебне одлуке о продаји имовине.

Начела приватизације

Члан 4

Приватизација се заснива на следећим начелима:

1) стварање услова за развој привреде;

2) смањење негативних фискалних ефеката;

3) обезбеђење јавности и транспарентности;

4) онемогућавање корупције;

5) формирање продајне цене према фер тржишним условима;

6) стварање услова за социјалну стабилност.

Предмет приватизације

Члан 5

Предмет приватизације је:

1) друштвени, односно јавни капитал или имовина у предузећима и другим правним лицима укључујући и јавна предузећа;

2) јавни капитал исказан у акцијама или уделима;

3) акције и удели који су после раскида уговора о продаји капитала закљученог у поступку приватизације пренети и евидентирани у Регистру;

4) имовина у предузећима из тачке 3) овог става;

5) акције, односно удели Акционарског фонда, као и Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Предмет приватизације може бити земљиште које је уписано у надлежним регистрима за упис права на непокретностима као друштвена, мешовита или својина субјекта приватизације.

Предмет приватизације не могу бити природна богатства, добра у општој употреби, добра од општег интереса, као и културна добра у јавној својини уписана у регистар културних добара, који се води у складу са законом који уређује културна добра.

Обавезност и рок за спровођење приватизације

Члан 6

Приватизација је обавезна за субјекте приватизације са друштвеним капиталом.

Друштвени капитал субјеката приватизације се мора приватизовати најкасније до 31. децембра 2015. године.

Одредба става 2. овог члана не односи се на субјекте приватизације који су актом Владе одређени за субјекте приватизације од стратешког значаја, као и на субјекте приватизације чије се седиште налази или претежна делатност обавља на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија или чија имовина се налази и на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Влада прописује услове, начин и поступак спровођења продаје капитала великих субјеката приватизације методом јавног прикупљања понуда.

Приватизација јавног капитала и имовине субјеката који послују јавним капиталом спроводи се на основу одлуке Владе, односно надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Сматра се да је поступак приватизације спроведен ако је закључен уговор о продаји капитала и ако су испуњени сви услови за пренос власништва над капиталом који су предвиђени уговором о продаји (уплата купопродајне цене, достављање банкарске гаранције, упис промене власништва у надлежни регистар), односно остварен Програм за продају имовине (у даљем тексту: Програм).

Субјекти надлежни за спровођење приватизације

Члан 7

Министарство надлежно за послове привреде спроводи и контролише све поступке приватизације у Републици Србији и обавља делатност посредовања у продаји јавног и друштвеног капитала и имовине у поступку приватизације, и то:

1) спроводи поступак приватизације: доноси, односно предлаже модел и метод приватизације, као и мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације, у складу са овим законом, објављује јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости, прикупља и обрађује податке о потенцијалним купцима капитала и имовине субјекта приватизације који су исказали заинтересованост за учешће у поступку приватизације, подноси предлог за покретање поступка стечаја, ако је испуњен један од стечајних разлога прописан овим законом и законом којим се уређује стечај, одређује критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, услове продаје као и обавезе купца (инвестиције, социјални програм, континуитет пословања итд.), организује и спроводи поступак продаје капитала и имовине субјекта приватизације, као и поступак приватизације моделом стратешког партнерства;

2) контролише поступак приватизације: проверава испуњење обавеза купца из уговора о продаји капитала или имовине, испуњење обавеза стратешког инвеститора из уговора о стратешком партнерству, усклађеност програма за продају имовине са прописима о приватизацији, да ли је прилив средстава по основу извршене продаје у складу са уговором о продаји, пренос акција без накнаде запосленима, висину улагања предвиђеног инвестиционим пројектом, у складу са уредбом којом се уређују услови и начин привлачења директних инвестиција;

3) продаје јавни капитал исказан у акцијама или уделима, као и акције, односно уделе Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије, републичког фонда надлежног за пензијско и инвалидско осигурање који су пренети на основу Закона о својинској трансформацији (“Службени гласник РС”, бр. 32/97 и 10/01), продаје акције, односно уделе који су пренети и евидентирани у Регистру;

4) води Регистар, у складу са овим законом;

5) обавља послове у име и за рачун Акционарског фонда и друге послове у складу са законом којим се уређује право на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације;

6) обавља и друге послове у складу са овим законом и другим прописима.

Министарства, регистар надлежан за депо и клиринг хартија од вредности, регистар надлежан за упис привредних субјеката и залоге, регистри надлежни за упис права на непокретностима и други органи и организације, у оквиру своје надлежности а полазећи од делатности појединих субјеката приватизације, дужни су да на захтев министарства надлежног за послове привреде пруже стручну, техничку и другу помоћ у циљу ефикасног спровођења поступка приватизације и да без накнаде доставе податке и документацију из своје надлежности.

Модели приватизације

Члан 8

Модели приватизације су:

– продаја капитала;

– продаја имовине;

– пренос капитала без накнаде;

– стратешко партнерство.

Методи приватизације

Члан 9

Метод продаје капитала и имовине је јавно прикупљање понуда са јавним надметањем.

Капитал субјекта приватизације изражен у акцијама може се продавати и:

1) у складу са законом који уређује тржиште хартија од вредности;

2) прихватањем понуде за преузимање, у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава.

Методи приватизације путем преноса капитала без накнаде су:

1) пренос запосленима;

2) пренос стратешким инвеститорима у складу са овим законом и прописима који уређују подстицај директних инвестиција.

Метод приватизације путем стратешког партнерства је јавно прикупљање понуда.

Комбинација више модела и метода

Члан 10

У поступку приватизације могуће је применити комбинацију више метода и модела приватизације у циљу ефикаснијег спровођења овог поступка.

Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације

Члан 11

Мере за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације могу бити:

– условни отпис дуга;

– претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија).

Мере из става 1. овог члана могу се одредити само у случају продаје капитала, односно стратешког партнерства докапитализацијом субјекта приватизације.

Купци у поступку приватизације

Члан 12

Купац, у смислу одредаба овог закона, може бити домаће или страно правно или физичко лице. Само домаће правно или физичко лице може бити купац пољопривредног земљишта.

Домаћа или страна правна или физичка лица могу да се удруже ради куповине субјекта приватизације или стратешког партнерства (у даљем тексту: Конзорцијум) и да овласте једно лице за заступање.

Купац, односно члан Конзорцијума, не може бити:

1) лице које према субјекту приватизације има доспеле неизмирене обавезе на дан подношења пријаве за учешће;

2) лице са којим је раскинут уговор о продаји, односно стратешком партнерству због неизвршења уговорених обавеза;

3) лице које је осуђивано за кривична дела против живота и тела, кривична дела против имовине, кривична дела против привреде, кривична дела против службене дужности, кривична дела против здравља људи и кривична дела против јавног реда и мира или против кога је покренут кривични поступак за та кривична дела.

Купац, односно члан Конзорцијума, не може бити домаће правно лице које послује већинским друштвеним капиталом.

Купац не може бити ни субјект приватизације, односно његово зависно друштво.

Купац контролног, односно његовог зависног друштва у којем се спроводи приватизација не може да буде његово зависно, односно контролно друштво које послује друштвеним капиталом.

Учесник у поступку приватизације који је проглашен купцем, односно стратешким инвеститором, а који не предузме све потребне радње и не закључи уговор у складу са овим законом, губи својство купца, односно стратешког инвеститора и право да учествује у будућим поступцима приватизације, као и право на враћање депозита.

Право да учествује у поступку приватизације нема ни члан породице учесника који је изгубио својство купца, као ни правно лице чији је он оснивач.

Члановима породице у смислу става 8. овог члана сматрају се родитељи и деца.

Купац не може бити ни привредно друштво у којем је лице из ст. 3. и 6. овог члана лице које поседује више од 50% капитала тог привредног друштва.

Купац не може бити ни оснивач привредног друштва из става 3. тач. 1) и 2) овог члана.

Ограничења из овог члана примењују се и на стратешког инвеститора.

Купац, односно стратешки инвеститор, у смислу одредаба овог закона, не може бити ни физичко лице, правно лице и оснивач правног лица које је изгубило својство купца у складу са Законом о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС), као ни члан породице купца.

Члановима породице у смислу става 13. овог члана сматрају се родитељи и деца.

Прибављање мишљења и сагласности

Члан 13

Министарство надлежно за послове привреде пре закључења уговора прибавља од надлежне организације за спречавање прања новца мишљење о непостојању сметњи на страни купца, односно стратешког инвеститора за закључење уговора.

Мишљење из става 1. овог члана мора се доставити најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева министарства надлежног за послове привреде.

Министарство надлежно за послове привреде најкасније три дана по закључењу уговора доставља надлежној организацији за спречавање прања новца писмено обавештење о закљученом уговору са купцем и најкасније у року од три дана по уплати купопродајне цене писмено обавештење о извршеној уплати.

Министарство надлежно за послове привреде је дужно да на захтев надлежног органа за спречавање прања новца без одлагања стави на увид, односно достави сву документацију којом располаже, а која је настала у поступку закључења уговора, односно у поступку реализације уговора и поступи по инструкцијама добијених од надлежног органа.

Коначност одлука

Члан 14

Одлуке донете у складу са овим законом су коначне.

Против одлука из става 1. овог члана може се водити управни спор.

Средства плаћања у приватизацији

Члан 15

Средства плаћања у приватизацији су динар и страна средства плаћања (девизе и ефективни страни новац).

Члан 16

(Брисано)

Средства остварена продајом у поступку приватизације

Члан 17

Средства остварена продајом капитала или имовине у поступку приватизације уплаћују се на рачун министарства надлежног за послове привреде.

Средства из става 1. овог члана не могу бити предмет принудног извршења.

Средства од продаје друштвеног капитала и акција и удела, евидентираних у Регистру, преносе се у буџет Републике Србије.

Средства од продајне цене друштвеног капитала користе се и распоређују на следећи начин:

1) 10% средстава уплаћује се Републичком фонду надлежном за пензијско и инвалидско осигурање;

2) 50% средстава издвојиће се за финансирање реструктурирања и развоја привреде на територији Републике Србије. Ако се седиште субјекта приватизације налази на територији Аутономне покрајине Војводине, 50% средстава издвојиће се за финансирање реструктурирања и развоја привреде на територији Аутономне покрајине Војводине;

3) 5% средстава издвојиће се за исплаћивање накнаде лицима чија је имовина национализована;

4) 5% средстава издвојиће се за финансирање развоја инфраструктуре локалне самоуправе према седишту субјекта приватизације;

5) 30% средстава издвојиће се за друге намене, које посебном одлуком одређује Влада.

Средства остварена продајом имовине користе се у складу са Програмом.

Средства која су остварена продајом јавног капитала, као и продајом акција и удела у власништву Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, преносе се на уплатни рачун власника капитала по одбитку реалних трошкова продаје.

Реални трошкови продаје из става 6. овог члана обухватају издатке везане за трошкове: тржишта хартија од вредности, ангажовања брокерско-дилерског друштва и овлашћене банке, Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности, јавног оглашавања, пореза на пренос апсолутних права, као и друге трошкове.

II ПРИПРЕМА ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ

Јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости

Члан 18

Министарство надлежно за послове привреде објављује јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости за све субјекте приватизације из портфеља министарства надлежног за послове привреде најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, односно у року од 30 дана од дана покретања иницијативе за приватизацију за субјекте приватизације за које до дана ступања на снагу овог закона није била поднета иницијатива, односно у року од 30 дана од дана раскида уговора о продаји капитала.

Јавни позив садржи:

1) пословно име субјекта приватизације;

2) податке о структури и вредности капитала;

3) опис и вредност имовине;

4) друге податке од значаја о субјекту приватизације.

Рок за достављање писама заинтересованости је 30 дана од дана објављивања јавног позива.

Јавни позив објављује се на интернет страници министарства надлежног за послове привреде, а обавештење о јавном позиву најмање у једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.

Писмо о заинтересованости садржи:

1) основне податке о заинтересованом купцу, односно стратешком инвеститору;

2) исказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације;

3) предлог индикативне цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених на неодређено време;

4) друге податке од значаја одређене јавним позивом.

Покретање поступка приватизације

Члан 19

Поступак приватизације субјекта приватизације са друштвеним капиталом покреће се иницијативом министарства надлежног за послове привреде.

Поступак приватизације субјекта приватизације које послује јавним капиталом покреће се иницијативом Владе, надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Надлежни органи из става 2. овог члана дужни су да иницијативу за покретање поступка приватизације доставе министарству надлежном за послове привреде у року од пет дана од дана доношења иницијативе.

Министарство надлежно за послове привреде је дужно да субјекту приватизације достави иницијативу из ст. 1. и 2. овог члана у року од пет дана од дана доношења иницијативе, односно од дана када је надлежни орган достави том министарству.

Попис и процена

Члан 20

Субјект приватизације дужан је да изврши попис и процену фер тржишне вредности целокупне имовине и обавеза и капитала са стањем на дан 31. децембар последње пословне године, у складу са законима којима се уређује рачуноводство и међународним рачуноводственим стандардима, у року од 30 дана од дана објаве јавног позива за прикупљање писама о заинтересованости из члана 18. овог закона, као и да у том року податке достави министарству надлежном за послове привреде.

Уколико је од пописа и процене из става 1. овог члана протекло 12 месеци, министарство надлежно за послове привреде ће упутити захтев субјекту приватизације да достави нови попис и процену са стањем на дан 31. децембар последње пословне године.

Субјект приватизације је дужан да попис и процену из става 2. овог члана достави у року од 30 дана од дана достављања захтева министарства надлежног за послове привреде.

Министарство надлежно за послове привреде ће на основу пописа и процене из става 2. овог члана изменити одлуку о почетној цени.

Министарство надлежно за послове привреде ће попис и процену из става 2. овог члана доставити надлежном органу ради измене одлуке о почетној цени, а надлежни орган дужан је да обавести министарство надлежно за послове привреде у року од 15 дана од дана достављања пописа и процене од стране министарства надлежног за послове привреде.

Одлука о моделу и методу приватизације, почетној цени и мерама за припрему и растерећење субјекта приватизације

Члан 21

Министарство надлежно за послове привреде доноси одлуку којом одређује модел и метод приватизације, почетну цену и предлаже мере за припрему и растерећење субјекта приватизације, у року од 30 дана од дана истека рока за достављање писама заинтересованости, ценећи следеће критеријуме:

1) вредност капитала и имовине;

2) стратешки значај субјекта приватизације;

3) број запослених;

4) исказано интересовање.

За субјекте приватизације који послују већинским капиталом Републике Србије, одлуку о моделу и методу доноси Влада на основу предлога министарства надлежног за послове привреде у року од 30 дана од дана достављања предлога министарства.

За субјекте приватизације који послују већинским капиталом аутономне покрајине односно јединице локалне самоуправе, одлуку о моделу и методу доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, на основу предлога министарства надлежног за послове привреде, у року од 30 дана од дана достављања предлога министарства.

Министарство надлежно за послове привреде обавештава субјект приватизације о одлуци о моделу и методу у року од пет дана од дана доношења, односно достављања те одлуке министарству.

Влада доноси одлуку о моделу стратешког партнерства и начину његовог спровођења.

Надлежни органи за доношење одлуке којом се одређује модел и метод приватизације могу изменити или донети нове одлуке, применом поступка прописаног овим чланом.

Члан 22

(Брисано)

III МЕТОДИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем

Члан 23

Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем је метод приватизације за продају капитала и имовине субјекта приватизације.

Метод из става 1. овог члана спроводи се подношењем понуда и јавним надметањем учесника у складу са овим законом и продајном документацијом.

Продајна документација

Члан 24

Продајну документацију у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем чине:

1) уговор о чувању поверљивих података;

2) приватизациона документација;

3) упутство за понуђаче;

4) образац пријаве за учествовање у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем;

5) нацрт уговора о продаји.

Субјект приватизације припрема приватизациону документацију са стањем на дан пописа и процене из члана 20. овог закона и доставља је министарству надлежном за послове привреде у року од 30 дана од дана када је министарство надлежно за послове привреде доставило одлуку о моделу и методу субјекту приватизације.

Субјект приватизације је дужан да истовремено са достављањем пописа и процене из члана 20. став 2. овог закона министарству надлежном за послове привреде достави нову приватизациону документацију са стањем на дан тог пописа и процене.

За тачност и свеобухватност достављене приватизационе документације одговорно је лице овлашћено за заступање субјекта приватизације под кривичном, моралном и материјалном одговорношћу.

Критеријуми за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем

Члан 25

Критеријуме за учествовање у јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, услове продаје, као и обавезе купца, одређује министарство надлежно за послове привреде.

Јавни позив

Члан 26

Министарство надлежно за послове привреде припрема и објављује јавни позив за продају капитала, односно имовине субјекта приватизације.

Јавни позив садржи пословно име субјекта приватизације, податке о структури и вредности капитала, опис и вредност капитала и имовине, почетну цену за продају капитала, односно имовине, рок за подношење пријаве за учешће, као и друге податке од значаја за спровођење поступка.

Јавни позив из става 1. овог члана објављује се најмање у једном дневном високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интерент страници министарства надлежног за послове привреде, најкасније 15 дана пре дана који је одређен за достављање пријава.

Откуп продајне документације

Члан 27

Лице које изрази интерес за учешће у поступку јавног прикупљања понуда са јавним надметањем дужно је да откупи продајну документацију.

Министар надлежан за послове привреде одређује цену продајне документације из става 1. овог члана.

Комисија за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним надметањем

Члан 28

Јавно прикупљање понуда са јавним надметањем спроводи Комисија за спровођење поступка јавног прикупљања понуда са јавним надметањем (у даљем тексту: Комисија), коју образује министар надлежан за послове привреде.

Комисија има три члана и чине је: представник запослених у субјекту приватизације и два представника министарства надлежног за послове привреде.

За члана Комисије може бити именовано лице које испуњава следеће услове:

– пет година радног искуства на пословима привреде, приватизације или на пословима из делатности субјекта приватизације;

– високу стручну спрему.

Лице из става 3. овог члана обавезно је да да изјаву да није акционар у субјекту приватизације или купац субјекта приватизације.

Комисија доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова Комисије.

Комисија о свом раду сачињава записник.

Почетна цена

Члан 29*

Почетна цена за продају капитала, односно имовине, износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, који се нуди на продају.

Ако капитал, односно имовина, не буду продати за цену из става 1. овог члана, министарство надлежно за послове привреде може објавити уз сагласност надлежног органа, у смислу члана 21. овог закона, нови јавни позив у року од 15 дана од дана проглашења поступка продаје неуспешним, а нова почетна цена износи најмање једну трећину од процењене вредности капитала, односно имовине.

Подношење пријаве за учешће

Члан 30*

Пријава за учешће подноси се министарству надлежном за послове привреде у року утврђеном у јавном позиву, који не може бити краћи од 15 нити дужи од 90 дана од дана објављивања јавног позива.

Понуде морају бити једнаке или веће од почетне цене.

Депозит може да се уплати у готовом новцу или полагањем првокласне банкарске гаранције.

Висина депозита је 10% од процењене вредности капитала, односно имовине.

Пријава учесника која не садржи доказ о уплати депозита неће се разматрати.

Јавно надметање

Члан 31

Јавно надметање се одржава одмах након отварања понуда, под условом да је најмање два понуђача доставило понуду која је једнака или виша од почетне цене.

Највиша понуђена цена представља почетну цену на јавном надметању, а продајна цена је највиша понуђена цена на јавном надметању.

У случају да само један понуђач достави понуду, не спроводи се јавно надметање, већ се закључује уговор о продаји, а продајна цена је понуђена цена која мора бити једнака или виша од почетне цене.

Губљење својства купца и других права

Члан 32

Ако учесник на јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, који је проглашен купцем или који истакне другу највишу понуду, не потпише записник, не закључи уговор о продаји или не изврши плаћање у предвиђеном року, губи својство купца и право да учествује у поступку приватизације, као и право на враћање депозита.

Метод јавног прикупљања понуда

Члан 33

Јавно прикупљање понуда врши се објављивањем јавног позива за избор стратешког инвеститора.

Влада одређује квалификационе услове које мора да испуњава стратешки инвеститор.

Министарство надлежно за послове привреде објављује јавни позив из става 1. овог члана.

Јавни позив из става 1. овог члана објављује се најмање у једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интернет страници министарства надлежном за послове привреде, најкасније 30 дана пре дана који је одређен за достављање пријава.

Утврђивање садржаја пријаве

Члан 34

Садржај пријаве за стратешко партнерство, као и висину депозита утврђује Влада на предлог министарства надлежног за послове привреде.

Овлашћења Владе за доношење подзаконских аката

Члан 35

Влада ближе прописује услове, поступак и начин продаје капитала и имовине методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, као и модел стратешког партнерства.

IV ПРОДАЈА КАПИТАЛА

Предмет продаје

Члан 36

Предмет продаје је 70% друштвеног капитала који се приватизује, осим ако овим законом или прописима којима се уређује правни положај привредних субјеката, односно услови и начин обављања појединих привредних и других делатности, није друкчије уређено.

Проценат јавног капитала који се приватизује одређује Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Ако после продаје друштвеног капитала и преноса капитала запосленима, остане капитал који није продат, тај капитал преноси се Акционарском фонду.

Уговор о продаји капитала

Члан 37

Уговор о продаји капитала је уговор по приступу и може да садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања, износу и року инвестирања купца, обавези пословања субјекта приватизације, ограничењу располагања имовином и капиталом субјекта приватизације путем отуђења и залоге, забрани смањења броја запослених који су у радном односу на неодређено време, обавези исплате редовне зараде запосленима, средствима обезбеђења уредног извршења уговорних обавеза и друге одредбе.

Уговорне обавезе по правилу трају две године.

Изузетно од става 2. овог члана, због значаја очувања делатности, на предлог ресорног министарства у чијој је надлежности делатност субјекта приватизације, период уговорних обавеза може се уговором о продаји капитала одредити у трајању од три године.

Уговор о продаји капитала сматра се закљученим кад га потпишу купац и министарство надлежно за послове привреде и оверава се од стране надлежног органа.

Уговор о продаји капитала министарство надлежно за послове привреде доставља министарству надлежном за послове финансија, ради евидентирања, у року од три дана од дана његовог закључења.

Уговор о продаји капитала објављује се на званичној интернет страници министарства надлежног за послове привреде, у року од три дана од дана његовог закључења.

Даном овере уговора о продаји капитала, министарство надлежно за послове привреде стиче законско заложно право на капиталу који је био предмет продаје, а надлежни орган дужан је да по службеној дужности то право региструје.

Министарство надлежно за послове привреде је дужно да у року од 15 дана од дана извршења последње уговорне обавезе купца, обавести надлежни регистар ради брисања законског заложног права из става 7. овог члана.

Уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације методом јавног прикупљања понуда садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања, условима за раскид уговора и правне последице раскида уговора, а може садржати одредбе о условима за затварање трансакције која је предмет уговора, изјавама и гаранцијама продавца у погледу великих субјеката приватизације, обавези одржавања континуитета пословања великог субјекта приватизације, ограничења располагања имовином и капиталом великог субјекта приватизације, социјалном и инвестиционом програму, средствима обезбеђења за уредно испуњење уговорних обавеза и друге одредбе.

Одредбе ст. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. и 8. овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.

Уступање уговора о продаји капитала

Члан 38

Купац капитала (у даљем тексту: уступилац) може да уступи уговор о продаји капитала, трећем лицу (у даљем тексту: пријемник), под условима прописаним овим законом и законом којим се уређују облигациони односи, по претходно прибављеној сагласности министарства надлежног за послове привреде.

Пријемник може бити једино лице које испуњава прописане услове за купца капитала.

Уступањем уговора о продаји капитала, пријемник постаје носилац свих права и обавеза из уговора о продаји.

Уступилац ће министарству надлежном за послове привреде бити солидарно одговоран са пријемником за извршење обавеза из уступљеног уговора о продаји капитала.

Сопствене акције

Члан 39

На повећања капитала и нове емисије акција по основу повећања капитала субјекта приватизације, за време извршења уговорених обавеза, примењују се прописи који уређују повећање капитала привредних друштава и тржиште капитала, осим питања која су друкчије уређена овим законом.

Регистар надлежан за депо и клиринг хартија од вредности и регистар привредних субјеката, уписаће повећање капитала субјекта приватизације по основу уговорене инвестиције, када купац достави потврду министарства надлежног за послове привреде о извршеној уговорној обавези инвестирања.

Повећање капитала субјекта приватизације из нових емисија од стране трећих лица за време важења уговорних обавеза није дозвољено.

Акције које стиче купац из нових емисија по основу повећања капитала субјекта приватизације за време извршења уговорених обавеза сматрају се сопственим акцијама субјекта приватизације које су у потпуности плаћене.

Када купац капитала изврши обавезе из уговора о продаји капитала, што се доказује потврдом министарства надлежног за послове привреде, субјект приватизације који је стекао сопствене акције из става 4. овог члана, дужан је да их без накнаде пренесе купцу капитала од кога их је стекао.

Министарство надлежно за послове привреде доставља регистру надлежном за вођење рачуна хартија од вредности решење на основу којег се врши упис сопствених акција на субјект приватизације, као и решење на основу којег се врши пренос сопствених акција на купца, ради уписа по службеној дужности.

Министарство надлежно за послове привреде доставља регистру надлежном за евиденцију привредних субјеката решење на основу којег се врши упис сопственог удела на субјект приватизације, као и решење на основу којег се врши пренос сопственог удела на купца, ради уписа по службеној дужности.

Одредбе овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.

Услови за раскид уговора о продаји капитала

Члан 40

Уговор о продаји капитала сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони следеће повреде уговорних обавеза:

1) неплаћање уговорене цене у складу са уговором о продаји;

2) располагање имовином субјекта приватизације супротно одредбама уговора;

3) располагање капиталом субјекта приватизације супротно одредбама уговора;

4) недостављање гаранције у складу са уговором о продаји.

Купцу се могу оставити највише три узастопна накнадна рока за испуњење једне уговорне обавезе, ако се оцени да је купац у претходно остављеном накнадном року доставио доказе да је предузео активности у циљу извршења уговорне обавезе.

Средства обезбеђења уредног извршења уговорне обавезе активирају се у складу са уговором.

Правни посао закључен без сагласности министарства надлежнг за послове привреде, супротно одредбама уговора о продаји, ништав је.

Одредбе овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.

Правне последице раскида уговора о продаји капитала

Члан 41

У случају раскида уговора због неиспуњења уговорних обавеза купца капитала, ради заштите општег интереса, купац капитала губи право на:

– повраћај плаћеног износа на име уговорене цене;

– целокупан капитал субјекта приватизације који је купац посредно или непосредно стекао по основу обавезе из уговора о продаји, као и било какву накнаду или обештећење по основу истих, осим акција стечених куповином на организованом тржишту хартија од вредности.

У случају раскида уговора о продаји капитала, целокупни капитал из става 1. овог члана, укључујући и сопствене акције стечене по основу повећања капитала новим улозима, преносе се у Регистар.

Средства остварена од продаје сопствених акција неће се исплатити купцу капитала са којим је уговор о продаји раскинут, а купац капитала губи право и на било какву накнаду или обештећење по основу унетих ствари и права у субјект приватизације којим је повећан капитал субјекта приватизације.

Одредбе овог члана не примењују се на уговор о продаји капитала великих субјеката приватизације.

Заступник капитала

Члан 42

У субјекту приватизације за који је раскинут уговор о продаји у складу са одредбама овог закона, министарство надлежно за послове привреде именује привременог заступника капитала (у даљем тексту: заступник капитала), ради управљања субјектом приватизације до окончања поступка приватизације субјекта приватизације.

За заступника капитала може бити именовано лице које испуњава следеће услове:

– висока стручна спрема;

– најмање пет година радног искуства у делатности субјекта приватизације или у привреди;

– да није акционар у субјекту приватизације или купац субјекта приватизације;

– да није осуђивано за кривично дело за које је запрећена казна затвора или друго кажњиво дело које га чини недостојним за обављање послова заступника;

– да није поверилац или дужник субјекта приватизације.

Заступник капитала управља субјектом приватизације сразмерно учешћу капитала који је пренет у Регистар.

Заступник капитала дужан је нарочито да:

1) предузима неопходне мере за заштиту имовине и капитала субјекта приватизације;

2) стара се као добар привредник о пословању субјекта приватизације, као и пословима који су потребни да би се спречило наступање штете над средствима субјекта приватизације;

3) предузима мере за омогућавање окончања поступка приватизације;

4) обавља по потреби и друге послове.

Заступник капитала обавља поверене послове самостално и са пажњом доброг привредника, у складу са овим законом.

Заступник капитала одговара непосредно својом личном имовином за штету нанету субјекту приватизације, ако је до штете дошло намерно или крајњом непажњом.

Потраживање накнаде проузроковане штете застарева у року од пет година од када је штета настала.

Извештај заступника капитала

Члан 43

Заступник капитала подноси министарству надлежном за послове привреде следеће извештаје:

– месечне извештаје о стању имовине и пословању субјекта приватизације;

– друге извештаје, на захтев министарства надлежног за послове привреде.

Садржај извештаја прописује министар надлежан за послове привреде.

Сви извештаји се објављују на званичној интернет страници министарства надлежног за послове привреде.

Месечни извештај, који је у обавези да доставља заступник капитала, представља преглед успешности пословања и резултата пословања посматраног периода (месеца), као и поређење истог са претходним периодом (месецом), односно са истим периодом (месецом) у претходној години.

Накнада заступника капитала

Члан 44

Заступник капитала има право на накнаду за рад и накнаду стварних трошкова.

Трошкове за накнаду за рад и накнаду стварних трошкова заступника капитала сноси субјект приватизације у висини коју прописује министар надлежан за послове привреде.

Разрешење заступника капитала

Члан 45

Министарство надлежно за послове привреде ће разрешити заступника капитала ако утврди да не испуњава обавезе прописане овим законом и другим актима којима се регулише његово поступање.

Заступник капитала може бити разрешен и на лични захтев.

Обезбеђивање услова за трговање акцијама

Члан 46

У случају да се донесе одлука о продаји акција на организованом тржишту у складу са чланом 9. став 2. тачка 1) овог закона, заступник капитала је дужан да у року од 90 дана од доношења одлуке, обезбеди услове за трговање акцијама субјекта приватизације организованог као акционарско друштво, на организованом тржишту хартија од вредности.

Ако заступник капитала не обезбеди услове за трговање акцијама, министарство надлежно за послове привреде ће послати налог Београдској берзи да укључи акције на тржиште Београдске берзе. Београдска берза ће по налогу министарства надлежног за послове привреде без накнаде укључити акције субјекта на тржиште.

Министарство надлежно за послове привреде ће понудити акције субјекта приватизације на продају у складу са тренутним тржишним условима. Акције ће бити понуђене на продају у најдужем року од 90 дана.

Капитал из члана 41. ст. 1. и 2. овог закона који је изражен у уделима продаје се методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем.

Дужности органа управљања субјекта приватизације

Члан 47

Орган управљања субјекта приватизације, дужан је да предузме све правне и фактичке радње са циљем да се заступнику капитала омогући управљање субјектом приватизације, као и да спроведе све радње неопходне за упис промена у регистар надлежан за привредне субјекте и друге надлежне регистре.

У случају да орган управљања не поступа на начин из става 1. овог члана, на заступника капитала се преносе сва права, обавезе и надлежности органа управљања, укључујући и право на сазивање скупштине субјекта приватизације на начин и у роковима предвиђеним законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

Након раскида уговора о продаји капитала, органи управљања субјекта приватизације не могу, до избора нових органа управљања, да доносе одлуке о:

1) смањењу, односно повећању капитала привредног друштва;

2) стицању, односно располагању непокретном имовином или имовином велике вредности;

3) реорганизацији привредног друштва;

4) залагању ствари, успостављању хипотеке и другом начину оптерећивања имовине;

5) давању или узимању имовине у закуп;

6) поравнању са повериоцима.

Одлука донета супротно ставу 3. овог члана ништава је.

Представнике у органима управљања субјекта приватизације предлаже министарство надлежно за послове привреде, сразмерно учешћу капитала који је пренет у Регистар у укупном капиталу субјекта приватизације, у року од 15 дана од дана раскида уговора о продаји капитала.

V ПРОДАЈА ИМОВИНЕ

Предмет продаје

Члан 48

У поступку приватизације може се продати имовина или део имовине субјекта приватизације.

Продају имовине организује и спроводи министарство надлежно за послове привреде.

Програм за продају имовине

Члан 49

Програм доноси надлежни орган субјекта приватизације.

Субјект приватизације дужан је да Програм достави министарству надлежном за послове привреде у року од 60 дана од дана достављања одлуке о моделу и методу.

Министарство надлежно за послове привреде може продужити рок за достављање Програма најдуже за 30 дана, на захтев субјекта приватизације, ако за то постоје оправдани разлози.

Министарство надлежно за послове привреде је дужно да у року од најдуже 30 дана од дана пријема Програма донесе одлуку о прихватању, одбијању, враћању на исправку или о измени Програма.

Субјект приватизације дужан је да исправку или измену Програма изврши у року који одреди министарство надлежно за послове привреде, који не може да буде дужи од 30 дана од дана достављања одлуке из става 4. овог члана.

Програм се сматра донетим када министарство надлежно за послове привреде донесе одлуку о прихватању тог програма.

Програм донет у складу са овим законом је извршна исправа.

Садржина Програма

Члан 50*

Програм садржи нарочито: податке о пословању субјекта приватизације, вредности имовине, социјалном програму, односно обавезама према запосленима, програму заштите животне средине, као и друге податке од значаја за спровођење продаје имовине субјекта приватизације.

Поред података из става 1. овог члана Програм садржи и податке о:

– имовини која је предмет продаје;

– имовинским правима и теретима на имовини која је предмет продаје;

– потраживањима која се намирују продајом имовине;

– процентуалном учешћу заложене имовине у предмету продаје и процентуалном учешћу намирења заложних поверилаца из средстава добијених продајом заложене имовине;

– условима продаје;

– намени средстава преосталих након намирења заложних поверилаца;

– могућности даљег пословања субјекта приватизације или престанка субјекта приватизације;

– друге податке од значаја за продају имовине.

Програм садржи потписану изјаву свих заложних поверилаца који имају заложно право на имовини која је предмет продаје, да су сагласни са Програмом.

Сходна примена

Члан 51

Одредбе овог закона о продаји имовине, сходно се примењују и у случају продаје имовине у складу са Програмом субјекта приватизације, који у структури капитала има акције или уделе Акционарског фонда.

Уговор о продаји имовине

Члан 52*

Уговор о продаји имовине је уговор по приступу и садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања.

Уговор о продаји може да садржи и одредбе о: износу и року инвестирања купца, обавези пословања, ограничењу располагања имовином путем отуђења и залоге, забрани смањења броја запослених који су у радном односу на неодређено време, обавези исплате редовне зараде запосленима, средствима обезбеђења уредног извршења уговорних обавеза и друге одредбе.

Уколико уговор о продаји садржи одредбе из става 2. овог члана, обавезе купца по правилу трају две године.

Изузетно од става 3. овог члана, због значаја очувања делатности, на предлог ресорног министарства у чијој је надлежности делатност субјекта приватизације, период уговорних обавеза може се уговором о продаји имовине одредити у трајању од три године.

Уколико уговор о продаји садржи одредбе из става 2. овог члана, купац је дужан да достави првокласну банкарску гаранцију, безусловну, неопозиву, на први позив наплативу, којом гарантује извршење уговорних обавеза, у складу са уговором о продаји имовине.

Средства остварена наплатом банкарске гаранције преносе се на уплатни рачун буџета Републике Србије.

Купац стиче право својине након уплате уговорене цене, у складу са уговором о продаји имовине.

Изузетно од става 7. овог члана, уколико уговор о продаји имовине садржи одредбе из става 2. овог члана, купац стиче право својине након уплате уговорене цене и достављања гаранције.

Уговор о продаји имовине објављује се на интернет страници министарства надлежног за послове привреде, у року од три дана од дана његовог закључења.

Уступање уговора о продаји имовине

Члан 53

Одредбе члана 38. овог закона које се односе на уступање уговора о продаји капитала, сходно се примењују и на уступање уговора о продаји имовине.

Услови за раскид уговора о продаји имовине

Члан 54

Уговор о продаји имовине сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони следеће повреде уговорних обавеза:

1) неплаћање уговорене цене;

2) недостављање гаранције у складу са уговором о продаји.

3) (брисана)

Купцу се могу оставити највише три узастопна накнадна рока за поступање по једној уговорној обавези, ако се оцени да је купац у претходно остављеном накнадном року, доставио доказе да је предузео активности у циљу извршења уговорне обавезе.

Закључак о намирењу заложних поверилаца

Члан 55

Заложни поверилац, чије је потраживање обезбеђено на имовини која је предмет продаје, има право да се наплати у целости, пре осталих поверилаца из цене остварене продајом тог дела имовине.

Ако поверилац из става 1. овог члана не наплати своје потраживање у целости, преостали износ потраживања намирује као поверилац чије потраживање није обезбеђено.

По завршетку поступка продаје имовине, односно када су се стекли сви услови предвиђени уговором о продаји за пренос власништва над имовином која је била предмет продаје, министарство надлежно за послове привреде доноси закључак о намирењу заложних поверилаца.

Закључак из става 3. овог члана је коначан и министарство надлежно за послове привреде га доставља надлежним регистрима за евиденцију заложних права, ради брисања терета са имовине која је била предмет продаје.

Надлежни регистри дужни су да изврше брисање терета са имовине која је била предмет продаје по службеној дужности и без накнаде.

Члан 56

(Брисано)

VI ПОСТУПАК И НАЧИН КОНТРОЛЕ ИЗВРШЕЊА ОБАВЕЗА ИЗ УГОВОРА О ПРОДАЈИ КАПИТАЛА ИЛИ ИМОВИНЕ

Контрола извршења уговорних обавеза

Члан 57

Министарство надлежно за послове привреде контролише испуњење уговорних обавеза купца које су предвиђене уговором о продаји.

Контрола из става 1. овог члана, врши се на основу извештаја овлашћеног ревизора, који купац доставља министарству надлежном за послове привреде за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања.

Влада ближе прописује поступак контроле извршења уговорних обавеза.

За тачност и потпуност документације и података који се достављају министарству надлежном за послове привреде, ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су, под кривичном и материјалном одговорношћу, купац и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације.

VII ПРОДАЈА АКЦИЈА И УДЕЛА

Примена прописа и критеријуми за продају

Члан 58

На продају акција и удела сходно се примењују одредбе овог закона које се односе на продају капитала.

Акције се могу продавати и у складу са законом који регулише тржиште хартија од вредности и у складу са законом који регулише преузимање акционарских друштава.

Критеријум за продају акција ван тржишта хартија од вредности или на тржишту хартија од вредности је постизање највеће продајне цене, а полазећи од процењене фер тржишне вредности капитала акционарског друштва и цене акције на берзи.

Критеријум за продају акција понудом за преузимање је постизање највеће продајне цене, узимајући у обзир процењену фер тржишну вредност капитала акционарског друштва, цену акције на берзи и цену по акцији понуђену у понуди за преузимање.

Одлуку о методу продаје акција, односно удела у власништву Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе доноси Влада, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Члан 59

(Брисано)

Истовремена продаја акција појединачних акционара

Члан 60

Истовремено са понудом за продају акција јавним прикупљањем понуда са јавним надметањем, могу се нудити на продају и акције појединачних акционара правног лица чије се акције нуде на продају ради продаје већинског пакета акција.

VIII ПРЕНОС КАПИТАЛА БЕЗ НАКНАДЕ

Пренос капитала без накнаде запосленима

Члан 61

У субјекту приватизације са друштвеним капиталом који се приватизује моделом продаје капитала, део капитала преноси се запосленима без накнаде у акцијама.

Запосленима у смислу става 1. овог члана сматрају се држављани Републике Србије који су:

1) запослени или су раније били запослени у субјекту приватизације;

2) запослени у контролном, односно зависном предузећу, ако је субјект приватизације зависно, односно контролно предузеће.

Лицем које је раније било запослено у смислу става 2. овог члана сматра се и пензионер.

Запослени имају право на стицање акција без накнаде за сваку пуну годину времена проведеног у радном односу у субјекту приватизације.

Право на стицање акција без накнаде може се остварити највише за 35 година времена проведеног у радном односу.

Право на стицање акција без накнаде не остварује се:

1) када се акције или имовина субјекта приватизације преносе без накнаде на Републику Србију, аутономну покрајину или јединицу локалне самоуправе;

2) када је право на бесплатне акције и новчану накнаду остварено у складу са законом којим се уређује право на бесплатне акције и новчану накнаду.

Одлука о издавању акција

Члан 62

Субјект приватизације доноси одлуку о издавању акција без накнаде и јавним позивом обавештава запослене о томе.

Одлуку о издавању акција без накнаде субјект приватизације дужан је да донесе у року који одреди министарство надлежно за послове привреде.

Јавни позив из става 1. овог члана садржи податке о: датуму, времену и месту уписа акција, броју акција, номиналној вредности акција, као и друге податке у складу са одлуком о издавању акција без накнаде.

Јавни позив се објављује на огласној табли субјекта приватизације и у “Службеном гласнику Републике Србије” и једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.

Рок за упис акција без накнаде почиње да тече од дана објављивања јавног позива у дневном листу из става 4. овог члана.

Стицање акција без накнаде

Члан 63

Капитал за стицање акција без накнаде у поступку продаје капитала не може бити већи од 30% друштвеног капитала који се приватизује.

Запослени имају право на стицање акција без накнаде у складу са чланом 61. овог закона, чија је укупна номинална вредност 200 евра у динарској противвредности, по званичном средњем курсу динара на дан објављивања јавног позива из члана 26. овог закона, за сваку пуну годину рада у радном односу.

Ако је вредност капитала за стицање акција без накнаде, мања од укупне номиналне вредности акција које запослени стичу без накнаде, запослени стичу право на мањи број акција, сразмерно односу тих вредности.

Правна природа акција без накнаде

Члан 64

Акције које су пренете запосленима без накнаде јесу обичне и гласе на име.

Пренос капитала без накнаде стратешком инвеститору

Члан 65

Услови и начин преноса капитала без накнаде на стратешког инвеститора утврђују се у складу са прописима којима се уређује подстицај за инвестиције, а на основу одлуке Владе.

IX СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО

Појам стратешког партнерства

Члан 66

Стратешко партнерство је модел приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица (у даљем тексту: стратешки инвеститор), са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом, ради:

– обезбеђења финансирања;

– повећања продуктивности и запослености;

– професионализације менаџмента;

– стварања услова за производњу или пружање услуга крајњим корисницима;

– других разлога који ће омогућити обављање делатности.

Начин спровођења

Члан 67

Стратешко партнерство спроводи се:

– заједничким улагањем путем оснивања новог привредног друштва;

– докапитализацијом постојећег субјекта приватизације.

Уговор о стратешком партнерству

Члан 68

Уговорне обавезе стратешког инвеститора, као и услове, начин и правне последице раскида уговора, уговорне стране споразумно уређују уговором о стратешком партнерству.

Уговор о стратешком партнерству објављује се на званичним интернет страницама министарства надлежног за послове привреде и Владе Републике Србије у року од три дана од дана потписивања.

Контрола извршења уговорних обавеза

Члан 69

Министарство надлежно за послове привреде контролише испуњење уговорних обавеза стратешког инвеститора које су предвиђене уговором о стратешком партнерству.

Контрола из става 1. овог члана врши се на основу извештаја овлашћеног ревизора који стратешки инвеститор доставља министарству надлежном за послове привреде за време трајања уговора, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања.

Министарство надлежно за послове привреде сачињава извештај о извршеној контроли, утврђује испуњеност уговорних обавеза и предлаже одговарајуће мере Влади.

За тачност и потпуност документације и података који се достављају министарству надлежном за послове привреде, ради спровођења поступка контроле извршења уговорних обавеза, одговорни су под кривичном и материјалном одговорношћу, стратешки инвеститор и лице овлашћено за заступање субјекта приватизације.

Доношење одлуке Владе

Члан 70

Одлуку о стратешком партнерству оснивањем новог привредног друштва доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове привреде.

Оснивање новог привредног друштва

Члан 71

Република Србија и стратешки инвеститор оснивају ново привредно друштво, у складу са законом којим се уређују привредна друштва.

Улог Републике Србије у ново привредно друштво је имовина коју је Република Србија стекла по основу потраживања које има према субјекту приватизације за који је донела одлуку о стратешком партнерству.

Република Србија стиче власништво над имовином из става 2. овог члана путем замене испуњења у складу са законом којим се уређују облигациони односи.

Вредност имовине коју Република Србија прибавља у власништво утврђује се у износу од 100% процењене фер тржишне вредности.

Улог стратешког инвеститора у новоосновано привредно друштво може бити у новцу, стварима или правима.

Уговор о оснивању новог привредног друштва из става 1. овог члана потписују представник Републике Србије и стратешки инвеститор.

Република Србија, у складу са ставом 3. овог члана, стиче имовину сразмерно учешћу потраживања државних поверилаца у укупним потраживањима према субјекту приватизације, када је капитал субјекта приватизације негативан.

Ако постоји залога на имовини која је предмет улога у том друштву, прибавља се сагласност свих заложних поверилаца.

Стварна права уписана у регистар надлежан за упис права на непокретностима или другим јавним регистрима, бришу се по захтеву Републике Србије, у складу са законом.

Одлука о приватизацији преостале имовине или капитала

Члан 72

Одлуку о даљем поступку приватизације имовине или капитала преостале након оснивања новог привредног друштва, у складу са чланом 71. овог закона, Влада ће донети у складу са одредбама овог закона.

Докапитализација постојећег субјекта приватизације

Члан 73

Докапитализација, у смислу овог закона, је повећање основног капитала субјекта приватизације, за које је Влада донела одлуку о докапитализацији.

Улог стратешког инвеститора може бити у новцу, стварима или правима.

Уговор о докапитализацији закључују представник Републике Србије, субјект приватизације и стратешки инвеститор, у складу са законом којим се уређује положај привредних друштава.

Организовање докапитализованог друштвеног предузећа

Члан 74

По доношењу одлуке о докапитализацији, друштвено предузеће организује се као акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу.

Министарство надлежно за послове привреде дужно је да стратешком инвеститору, најкасније три месеца пре истека рока за приватизацију друштвеног капитала из члана 6. став 2. овог закона, понуди откуп преосталог друштвеног капитала.

Ако стратешки инвеститор не откупи друштвени капитал из става 2. овог члана, тај капитал се преноси на Акционарски фонд.

X МЕРЕ ЗА ПРИПРЕМУ И РАСТЕРЕЋЕЊЕ ОБАВЕЗА СУБЈЕКАТА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Критеријуми за растерећење обавеза субјекта приватизације

Члан 75

Влада може да доносе одлуку о мерама за припрему и растерећење обавеза субјекта приватизације, када субјект приватизације испуњава најмање један од следећих критеријума:

1) стратешки значај за регион;

2) величина имовине;

3) број запослених;

4) величине прихода из регистроване претежне делатности;

5) тржишни потенцијал.

Отпис дуга (условни)

Члан 76

Влада може да донесе одлуку да државни повериоци субјекта приватизације отпишу дуг са стањем на дан 31. децембар последње пословне године према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом.

Државни повериоци дужни су да отпишу дуг и према подређеном (зависном) друштву:

1) које у структури капитала има већински капитал контролног (матичног) друштва које послује већинским друштвеним или јавним капиталом;

2) у којем је друштвени или јавни капитал већински заједно са капиталом контролног друштва.

Одлука о отпису дуга из става 1. овог члана, може се донети када се субјект приватизује продајом капитала или стратешким партнерством кроз докапитализацију или као мера унапред припремљеног плана реорганизације (у даљем тексту: УППР), у складу са законом којим се уређује стечај.

Отпис дуга пуноважан је у случају ако је продат капитал субјекта приватизације, извршена докапитализација од стране стратешког инвеститора или уколико је донето правноснажно решење којим се потврђује усвајање УППР субјекта приватизације.

Претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија)

Члан 77

У поступку приватизације, може се спровести конверзија потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације, ако Влада донесе одлуку о конверзији потраживања државних поверилаца у трајни улог субјекта приватизације.

Државни повериоци су дужни да конвертују потраживања у капитал ако је Влада донела одлуку из става 1. овог члана.

Одлука о конверзији може се донети када је донета одлука о моделу приватизације продајом капитала или стратешким партнерством путем докапитализације или као мера УППР, у складу са законом којим се уређује стечај.

Одлучивање о конверзији потраживања

Члан 78

Надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку о конверзији потраживања поверилаца у трајни улог у капиталу субјекта приватизације.

Одлука из става 1. овог члана садржи податке о основу и висини потраживања које се конвертује у основни капитал друштва и структури капитала након конверзије.

Уз одлуку из става 1. овог члана, доставља се посебно мишљење ревизора, које се односи на ревизију билансних позиција, које су предмет конверзије и представља обавезни део документације која се доставља министарству надлежном за послове привреде и Влади.

Надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку о повећању капитала, у складу са одредбама закона којим се уређују привредна друштва.

Предмет конверзије могу бити потраживања доспела најмање шест месеци пре доношења одлуке Владе и морају бити исказана у годишњим финансијским извештајима који су предмет разматрања и усвајања од стране скупштине друштва.

Конверзију потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације не могу да врше лица која у смислу члана 12. овог закона не могу бити купци капитала.

XI ПРИВАТИЗАЦИЈА ДРУШТВЕНОГ КАПИТАЛА ИЗ СУКЦЕСИЈЕ

Начин приватизације

Члан 79

Капитал у друштвеним предузећима у Републици Србији, која су основана од предузећа чије је седиште на територији република бивше СФРЈ, приватизоваће се у складу са одредбама овог закона.

Средства остварена од продаје предузећа из става 1. овог члана, остају на посебном рачуну министарства надлежног за послове привреде и користиће се у складу са споразумима који регулишу питања сукцесије.

XII ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈА РАДИ ОКОНЧАЊА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Стечајни разлози

Члан 80

Министарство надлежно за послове привреде може поднети предлог за покретање поступка стечаја субјеката приватизације уколико је испуњен један од следећих стечајних разлога:

– необављања делатности у периоду дужем од шест месеци;

– непостојања интереса за приватизацију;

– да у периоду дужем од шест месеци нема запослених;

– ако није донета одлука о моделу и методу приватизације по истеку рока из члана 21. овог закона;

– ако није усвојен Програм због непостојања сагласности поверилаца у складу са чланом 50. овог закона;

– у другим случајевима предвиђеним Законом о стечају.

Министарство надлежно за послове привреде ће поднети предлог за покретање поступка стечаја субјекта приватизације у случају да није спроведена приватизација субјекта приватизације са већинским друштвеним капиталом у року из члана 6. став 2. овог закона.

XIII ПРИВАТИЗАЦИЈА СУБЈЕКАТА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СА МАЊИНСКИМ КАПИТАЛОМ

Приватизација мањинског капитала

Члан 81

Ако је предмет приватизације капитал који чини мање од 50% од укупног капитала субјекта приватизације, не примењују се одредбе овог закона о продаји имовине, стратешком партнерству, мерама за припрему и растерећење и покретању стечаја ради окончања приватизације.

XIV ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

Трошкови трећих лица пред министарством надлежном за послове привреде

Члан 82

Трошкове приватизације које сносе трећа лица, односно субјекти приватизације, задруге и купци у поступку приватизације, као и друга правна и физичка лица министарство надлежно за послове привреде наплаћује у висини стварних трошкова.

Под стварним трошковима из става 1. овог члана сматрају се трошкови:

– за поступање по захтевима за давање сагласности предузећа која послују већинским друштвеним капиталом, у складу са одредбама закона којима се уређују привредна друштва;

– за поступање по захтевима за давање сагласности субјеката приватизације, у складу са чланом 93. овог закона;

– за поступање по захтевима за давање сагласности привредних друштава у којима је министарство надлежно за послове привреде именовало заступника капитала;

– за поступање по захтевима за давање сагласности задруга, у складу са одредбама закона којима се уређују задруге;

– за анексе уговора;

– остали трошкови.

Министар надлежан за послове привреде прописује висину и врсту трошкова који се признају у висини стварних трошкова из става 1. овог члана.

Комисија за обављање послова давања сагласности

Члан 82а

За обављање послова давања сагласности у складу са овим законом, законом који уређује правни положај привредних друштава и задруга, министар надлежан за послове привреде образује једну или више комисија.

Комисија из става 1. овог члана има пет чланова од којих је један председник комисије.

Чланови комисије су представници министарства надлежног за послове привреде.

Члан комисије мора да испуњава следеће услове:

1) да има високо образовање и најмање седам година радног искуства у струци;

2) да је стручњак у некој од привредних области – области приватизације, области правног положаја и пословања привредних друштава, области стечаја, области правног положаја и пословања задруга;

3) да избором за члана комисије није у сукобу јавног и приватног интереса;

4) да није акционар, власник удела или купац субјекта приватизације;

5) да није власник акција, удела или имовине стратешког инвеститора.

Комисија доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова.

Комисија за контролу извршења обавеза купца, односно стратешког инвеститора из закључених уговора у поступку приватизације

Члан 82б

Министар надлежан за послове привреде образује Комисију за контролу извршења обавеза купца, односно стратешког инвеститора из закључених уговора у поступку приватизације (у даљем тексту: Комисија за контролу).

Комисија за контролу доноси одлуке о испуњености обавеза купца, одлуке о остављању накнадног рока за извршење уговорних обавеза купца, одлуке о раскиду уговора о продаји, као и друге одлуке у складу са актом Владе којим се ближе прописује поступак контроле извршења уговорних обавеза.

Комисија за контролу има пет чланова од којих је један председник Комисије.

Три члана Комисије за контролу су представници министарства надлежног за послове привреде, а два члана су представници министарства надлежног за послове финансија и министарства надлежног за послове рада, запошљавања, борачка и социјална питања.

Одредбе члана 82а ст. 4. и 5. овог закона примењују се и на Комисију за контролу.

Заштита животне средине

Члан 83

Средства за отклањање штете коју је субјект приватизације нанео животној средини пре закључења уговора о продаји, односно уговора о докапитализацији обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Влада ближе прописује начин и услове коришћења средстава из става 1. овог члана.

XV НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНА

Надлежности и садржај

Члан 84

Влада спроводи надзор над поступањем министарства у примени одредби овог закона.

Министарство је дужно да надлежном одбору Народне скупштине подноси редовне месечне извештаје о стању поступка приватизације, закљученим уговорима о продаји капитала, односно имовине, са приложеним уговорима, покренутим поступцима приватизације, раду субјеката надлежних за спровођење поступка приватизације наведених у члану 7. овог закона, као и да пружа све потребне податке и информације по захтеву надлежног одбора.

XVI КРИВИЧНО ДЕЛО

Одговорност одговорног лица

Члан 85

Одговорно лице у субјекту приватизације из члана 20. ст. 1. и 3. овог закона које не достави податке у прописаном року, као и одговорно лице у субјекту приватизације из члана 24. став 4, члана 49. став 1. и члана 57. став 4. овог закона које министарству надлежном за послове привреде достави неистините или непотпуне податке о имовини и обавезама субјекта приватизације или достави нетачну или непотпуну документацију, казниће се затвором од три месеца до пет година и новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара.

XVII СХОДНА ПРИМЕНА ЗАКОНА И ОБУСТАВА ПОСТУПКА

Сходна примена

Члан 86

Одредбе овог закона које се односе на акције сходно се примењују и на уделе.

Обустава поступка

Члан 87

Министарство надлежно за послове привреде обуставља поступак приватизације у случају сазнања за околности које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације.

Министарство надлежно за послове привреде обуставља поступак приватизације уколико се утврди да се субјекти приватизације не налазе на адреси, немају делатност, запослене ни законског заступника или да из других, објективних разлога, није могуће спровести поступак приватизације.

Одлуку о обустави поступка приватизације из става 2. овог члана, министарство надлежно за послове привреде доставља надлежном регистру привредних субјеката, који је дужан да изврши брисање ових друштава без накнаде.

XVIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Настављање започетих поступака и поступање са средствима на рачуну Агенције

Члан 88

Поступци приватизације покренути по Закону о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС) наставиће се по одредбама овог закона.

За субјекте приватизације за које је покренута иницијатива у складу са законом из става 1. овог члана, не покреће се иницијатива у складу са одредбама овог закона.

Уговори о продаји капитала, односно имовине, закључени до дана ступања на снагу овог закона, у случају неизвршења уговорних обавеза купца, раскидају се у складу са прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.

Ступањем на снагу овог закона, привремени заступници капитала настављају да обављају своју дужност у складу са актом о именовању и овим законом.

Средства остварена од продаје имовине субјеката приватизације у поступку реструктурирања у складу са одредбама Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС), која се на дан ступања на снагу овог закона налазе на привременом рачуну Агенције, у складу са Уредбом о начину и условима измиривања обавеза субјеката приватизације према повериоцима (“Службени гласник РС”, бр. 45/06, 108/07, 126/07 и 60/08), остају на привременом рачуну Агенције и не могу бити предмет принудног извршења до окончања или обуставе поступка приватизације, након чега се преносе на рачун субјекта приватизације.

Приватизација преосталог капитала приватизованог по ранијим прописима

Члан 89

Ако се привредно друштво, које је до дана ступања на снагу овог закона, извршило приватизацију више од 50% друштвеног капитала, према одредбама Закона о друштвеном капиталу (“Службени лист СФРЈ”, бр. 84/89 и 56/90) и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине (“Службени гласник РС”, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), као и привредно друштво које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију дела капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији (“Службени гласник РС”, бр. 32/97 и 10/01), не приватизује у року прописаном чланом 6. овог закона, даном истека тог рока, 70% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд а 30% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се запосленима без накнаде, у складу са одредбама чл. 61-64. овог закона.

Ако је за привредно друштво из става 1. овог члана донета одлука о преносу капитала на Акционарски фонд, привредно друштво је дужно да акције или уделе пренесе Акционарском фонду, најкасније у року од 30 дана од дана доношења те одлуке.

Ако привредно друштво из става 1. овог члана не пренесе акције, односно уделе Акционарском фонду у року из става 2. овог члана, министарство надлежно за послове привреде донеће решење о преносу тих акција, односно удела.

Решење из става 3. овог члана коначно је.

Акционарски фонд подноси пријаву за упис у надлежне регистре, који су дужни да изврше упис без накнаде у року од осам дана од дана доношења решења из става 4. овог члана.

Непримењивање закона на одређене субјекте приватизације

Члан 90

Одредбе овог закона неће се примењивати на субјекте приватизације за које је до дана ступања на снагу овог закона Агенција донела одлуку да заступник капитала предузме мере у циљу покретања стечајног поступка.

Обавештавање надлежног регистра

Члан 91

У року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона, Агенција ће обавестити регистар надлежан за упис привредних субјеката о субјектима приватизације који су се на дан ступања на снагу овог закона налазили у поступку реструктурирања.

Надлежни регистар из става 1. дужан је да по службеној дужности изврши брисање ознаке “у реструктурирању” из пословног имена субјекта приватизације.

Рок за доношење подзаконских аката

Члан 92

Подзаконски акти, који се доносе на основу овлашћења из овог закона, донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Престанак важења других закона

Члан 93

Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12, 119/12, 51/14 и 52/14 – УС) и прописи донети на основу тог закона.

Изузетно од става 1. овог члана, остаје на снази члан 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације (“Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13) до спровођења поступка продаје субјеката приватизације који су на дан ступања на снагу овог закона били у реструктурирању.

Субјекти приватизације из става 2. овог члана, не могу без сагласности Агенције да доносе одлуке из члана 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације (“Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13).

Одлуке донете супротно ставу 3. овог члана ништаве су.

Наплата потраживања поверилаца

Члан 94

Захтеве за исплату потраживања поверилаца, који су поднети у складу са Законом о изменама Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, број 51/14), Агенција ће у року од 60 дана од дана доношења одлуке о моделу приватизације у смислу овог закона, евидентирати и утврдити висину потраживања за сваког повериоца и сачинити предлог за намирење потраживања које ће доставити повериоцима.

Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјекта приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по истеку рока од 180 дана од дана истека рока за доношење одлуке о моделу приватизације субјекта приватизације.

Поступци принудног извршења и принудне наплате против субјеката приватизације који су били у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се покренути по истеку рока из става 2. овог члана.

Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, који су прекинути на основу члана 20ж Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – др. закон, 30/10 – др. закон, 93/12 и 119/12), могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана.

Поступци принудног извршења и принудне наплате против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу овог закона, а који нису покренути до дана ступања на снагу овог закона, могу се наставити по доношењу прописа који уређује положај ових предузећа, а најкасније по истеку рока из става 2. овог члана.

Одредбе овог члана неће се примењивати на субјекте приватизације за које Агенција, на основу акта Владе, донесе одлуку о покретању стечаја, као и на субјекте приватизације за које је Агенција дала сагласност на УППР.

Ступање на снагу

Члан 95

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о приватизацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 46/2015)

Члан 11[с1]

За субјекте приватизације за које се покрене поступак приватизације после ступања на снагу овог закона, рок из члана 4. овог закона почиње да тече од дана достављања иницијативе субјекту приватизације.

Члан 12[с1]

Против субјекта приватизације за који је до дана ступања на снагу овог закона Агенција за приватизацију објавила јавни позив за продају капитала и имовине, поступци принудног извршења и принудне наплате из члана 94. ст. 2. и 3. Закона не могу се наставити, односно покренути до спроведеног поступка приватизације у складу са Законом или до проглашења поступка продаје капитала и имовине неуспешним, по трећем објављеном јавном позиву за продају капитала или имовине, а најкасније до 31. октобра 2015. године.

Против субјекта приватизације за који је до дана ступања на снагу овог закона Агенција објавила јавни позив за избор стратешког инвеститора, поступци принудног извршења и принудне наплате из члана 94. ст. 2. и 3. Закона не могу се наставити, односно покренути до закључења уговора о стратешком партнерству или до проглашења поступка неуспешним, а најкасније до 31. октобра 2015. године.

Против предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која су била у реструктурирању на дан ступања на снагу Закона, поступци принудног извршења и принудне наплате из члана 94. ст. 4. и 5. Закона не могу се наставити, односно покренути до 31. октобра 2015. године.

Члан 13[с1]

Против субјекта приватизације који је актом Владе одређен за субјект приватизације од стратешког значаја и субјекта приватизације чије се седиште налази или претежна делатност обавља на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија или чија имовина се налази и на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, поступак принудног извршења и принудне наплате не може се наставити, односно покренути у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 14[с1]

Ако се привредно друштво, које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију више од 50% друштвеног капитала, према одредбама Закона о друштвеном капиталу (“Службени лист СФРЈ”, бр. 84/89 и 56/90) и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине (“Службени гласник РС”, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), не приватизује у року прописаном чланом 6. Закона, даном истека тог рока, 70% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд, а 30% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се запосленима без накнаде, у складу са одредбама чл. 61-64. Закона.

Ако се привредно друштво, које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију дела капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији (“Службени гласник РС”, бр. 32/97 и 10/01) не приватизује у року прописаном чланом 6. Закона, даном истека тог рока 100% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд.

Ако се привредно друштво чији друштвени капитал чини мање од 50% укупног капитала друштва не приватизује у року прописаном чланом 6. Закона, даном истека тог рока 100% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се на Акционарски фонд.

Ако је за привредно друштво из ст. 1. до 3. овог члана донета одлука о преносу капитала на Акционарски фонд, привредно друштво је дужно да акције или уделе пренесе Акционарском фонду, најкасније у року од 30 дана од дана доношења те одлуке.

Ако привредно друштво из ст. 1. до 3. овог члана не пренесе акције, односно уделе Акционарском фонду у року из става 4. овог члана, министарство надлежно за послове привреде донеће решење о преносу тих акција, односно удела.

Решење из става 5. овог члана коначно је.

Акционарски фонд подноси пријаву за упис у надлежне регистре, који су дужни да изврше упис без накнаде у року од осам дана од дана доношења решења из става 6. овог члана.

Члан 15[с1]

Поступци приватизације започети до дана ступања на снагу овог закона наставиће се по одредбама овог закона.

Члан 16[с1]

У року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона субјекти приватизације за које је до дана ступања на снагу овог закона објављен јавни позив за продају капитала или имовине дужни су да доставе Агенцији попис и процену фер тржишне вредности целокупне имовине и обавеза и капитала са стањем на дан 31. децембар 2014. године.

Члан 17[с1]

Министарство надлежно за послове привреде наставља да обавља контролу и верификацију поступака својинске трансформације и процене вредности капитала који су започети, а нису завршени, као и контролу процене вредности капитала учесника статусних промена.

Члан 18[с1]

Овај закон ступа на снагу даном објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о приватизацији

(“Сл. гласник РС”, бр. 112/2015)

Члан 31[с2]

Агенција за приватизацију основана Законом о Агенцији за приватизацију (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 135/04, 30/10, 115/14 и 89/15 – др. закон), престаје са радом даном почетка примене овог закона.

О извршавању обавеза Агенције за приватизацију преузетих у складу са овим законом стараће се министарство надлежно за послове привреде, изузев послова из става 3. овог члана.

Послове које је обављала Агенција за приватизацију који су у функцији заступања у поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима, у којима је Агенција за приватизацију имала положај странке или умешача, а који су покренути пре 1. фебруара 2016. године, преузима Агенција за вођење спорова у поступку приватизације, коју ће основати Влада у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Агенција за вођење спорова у поступку приватизације сматра се правним следбеником Агенције за приватизацију у судским и другим поступцима из става 3. овог члана.

Послове заступања Републике Србије у поступцима пред судовима, арбитражама, органима управе и другим надлежним органима покренуте после 1. фебруара 2016. године у вези са пословима приватизације које је преузело министарство надлежно за послове привреде обавља Државно правобранилаштво, у складу са законом.

Агенција за вођење спорова у поступку приватизације, даном почетка рада, преузима од Агенције за приватизацију права и обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву, који су у функцији заступања у поступцима из става 3. овог члана, као и запослене распоређене на пословима заступања.

Даном почетка примене овог закона министарство надлежно за послове привреде преузима од Агенције за приватизацију права и обавезе, предмете, опрему, средства за рад и архиву, који су у функцији обављања послова утврђених овим законом, као и запослене распоређене на пословима приватизације, тржишта капитала и контроле извршења уговорних обавеза.

Запосленима у Агенцији за приватизацију који не буду преузети у смислу ст. 6. и 7. овог члана, престаје радни однос даном престанка рада Агенције за приватизацију, уз исплату отпремнине у складу са законом којим је уређено смањење броја запослених у јавном сектору.

Члан 32[с2]

У Регистар се преносе и евидентирају акције, односно удели из портфеља Агенције за приватизацију који су тој агенцији, до дана почетка примене овог закона, пренети по основу раскинутих уговора.

Члан 33[с2]

Централни регистар ће по службеној дужности, у року од 15 дана од дана почетка примене овог закона, извршити пренос акција из члана 32. овог закона, са власничког рачуна Агенције за приватизацију на власнички рачун Регистра.

Агенција надлежна за послове регистрације привредних субјеката ће по службеној дужности, у року од 15 дана од дана почетка примене овог закона, извршити промену власника удела из члана 32. овог закона са Агенције за приватизацију на Регистар.

Члан 34[с2]

Поступци приватизације започети до дана почетка примене овог закона, наставиће се по одредбама овог закона.

Изузетно од рока за приватизацију друштвеног капитала прописаног чланом 6. став 2. Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 83/14 и 46/15), започети поступци јавног прикупљања понуда са јавним надметањем за које је јавни позив објављен до дана ступања на снагу овог закона, наставиће се у складу са тим јавним позивом, односно наведени рок се неће примењивати на субјекте приватизације за које је покренут поступак утврђивања удела државне својине у средствима која тај субјект користи по основу члана 48. Закона о средствима у својини Републике Србије (“Службени гласник РС”, бр. 53/95, 3/96 – исправка, 54/96, 32/07 и 101/05 – др. закон) или поступак преузимања власничких права на друштвеном капиталу.

Уколико се у поступцима из става 2. овог члана, приватизација не спроведе у смислу члана 6. став 6. Закона о приватизацији, односно уколико се по окончању поступка утврђивања удела државне својине у средствима која субјект приватизације користи утврди постојање друштвеног капитала, односно уколико Република Србија не преузме власничка права, министарство надлежно за послове привреде подноси предлог за покретање стечаја, односно сходно се примењују одредбе члана 14. Закона о изменама и допунама Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, број 46/15).

Поступци одлучивања по приговорима и жалбама по којима министарство надлежно за послове привреде није одлучило до дана почетка примене овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.

Даном почетка примене овог закона заложно право које је Агенција за приватизацију имала на капиталу који је био предмет продаје преноси се на министарство надлежно за послове привреде, а надлежни орган је дужан да по службеној дужности то право региструје.

Средства која су Законом о буџету Републике Србије за 2016. годину (“Службени гласник РС”, број 103/15), на разделу министарства надлежног за послове привреде обезбеђена за финансирање Агенције за приватизацију, преусмеравају се ради финансирања послова које то министарство и Агенција за вођење спорова у поступку приватизације преузимају овим законом.

Члан 35[с2]

Подзаконски акти, донети на основу овлашћења из Закона о приватизацији (“Службени гласник РС”, бр. 83/14 и 46/15), ускладиће се са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 36[с2]

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о Агенцији за приватизацију (“Службени гласник РС”, бр. 38/01, 135/04, 30/10, 115/14 и 89/15 – др. закон) и прописи донети на основу тог закона.

Члан 37[с2]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. фебруара 2016. године, осим члана 34. ст. 2. и 3. овог закона који ће се примењивати од дана ступања на снагу овог закона.

Закон о заштити права на суђење у разумном року

(“Службени гласник РС”, бр. 40/2015)

I. OСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет и сврха закона

Члан 1.

Овим законом уређује се заштита права на суђење у разумном року.

Сврха овог закона јесте да пружи судску заштиту правa на суђење у разумном року и тиме предупреди настајање повреда права на суђење у разумном року.

Судска заштита права на суђење у разумном року укључује и истрагу коју у кривичном поступку спроводи јавни тужилац.

Имаоци права на суђење у разумном року

Члан 2.

Право на суђење у разумном року има свака странка у судском поступку, што укључује и извршни поступак, сваки учесник по закону којим се уређује ванпарнични поступак, а оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени као тужилац само ако су истакли имовинскоправни захтев (у даљем тексту: странка).

Јавни тужилац као странка у кривичном поступку нема право на суђење у разумном року.

Правна средства којима се штити право на суђење у разумном року

Члан 3.

Правна средства којима се штити право на суђење у разумном року јесу:
1) приговор ради убрзавања поступка (у даљем тексту: приговор);
2) жалба;
3) захтев за правично задовољење.

Странка не плаћа судску таксу у поступцима у којима се штити право на суђење у разумном року. Oни су хитни и имају првенство у одлучивању.

Мерила за оцену трајања суђења у разумном року

Члан 4.

При одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа и врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука.

II. ПРИГОВОР И ЖАЛБА

1. Заједничка правила

Члан 5.

Приговор и жалба могу да се поднесу док се поступак не оконча.

Решење о приговору и жалби не сме да утиче на чињенична и правна питања која су предмет суђења или истраге.

Решење којим се усвајају или одбијају приговор и жалба мора бити подробно образложено.

2. Приговор и садржина приговора

Члан 6.

Поступак у коме се штити право на суђење у разумном року почиње подношењем приговорa.

Приговор садржи следеће обавезне елементе:
1) лично или пословно име странке и њено пребивалиште, боравиште или седиште;
2) лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште;
3) назив суда који води поступак или пред којим се води поступак, као и назив јавног тужилаштва које спроводи истрагу;
4) пословни број судског предмета или предмета јавног тужилаштва;
5) време трајања поступка, укључујући и време трајања истраге коју спроводи јавни тужилац;
6) податке о предмету суђења који указују на то да суд непотребно касни с одлучивањем;
7) податке о предмету истраге који указују на то да јавни тужилац одуговлачи спровођење истраге;
8) својеручни потпис странке или заступника или пуномоћника странке.

Подношење приговора и поступак по приговору

Члан 7.

Странка подноси приговор суду који води поступак или суду пред којим се води поступак ако сматра да је јавни тужилац повредио њено право.

Поступак по приговору води председник суда, који и одлучује о приговору. Годишњим распоредом послова он може одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о приговорима.

Усмена расправа се не одржава, а на остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.

Председник суда дужан је да одлучи о приговору у року од два месеца од дана пријема приговора.

Одлучивање о приговору без испитног поступка

Члан 8.

Председник суда решењем одбацује или одбија приговор без испитног поступка, или води испитни поступак.

Приговор се одбацује ако одсуство неког обавезног елемента приговора онемогућава да се по њему поступа, затим ако је приговор поднело неовлашћено лице или ако је преурањен.

Против решења о одбацивању приговора није дозвољена жалба.

Приговор се одбија без испитног поступка ако је, с обзиром на трајање поступка које је наведено у приговору, очигледно неоснован.

Испитни поступак

Члан 9.

Испитни поступак почиње тиме што председник суда захтева од судије, или председника већа (у даљем тексту: судија), или од јавног тужиоца, да му достави извештај у року од 15 дана или у краћем року, ако је реч о поступку у коме је посебним законом одређено хитно поступање.

Извештај садржи изјашњење о развоју поступка у времену и предлог рока у коме поступак може да се оконча.

Председник суда може захтевати да му се доставе списи предмета ако, с обзиром на садржину приговора, сматра да их треба проучити.

Одлучивање о приговору после испитног поступка

Члан 10.

Председник суда проучава извештај и списе предмета и примењује мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4).

После тога, решењем приговор одбија или га усваја и утврђује повреду права на суђење у разумном року.

Судија и јавни тужилац немају право на жалбу против решења којим се приговор усваја.

Налози судији

Члан 11.

У решењу којим се приговор усваја и утврђује повреда права на суђење у разумном року председник суда указује судији или јавном тужиоцу на разлоге због којих је повређено право странке и налаже судији процесне радње које делотворно убрзавају поступак.

Истим решењем председник суда одређује и рок у коме је судија дужан да предузме наложене процесне радње, а који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од четири месеца, и примерен рок у коме га судија извештава о предузетим радњама.

У зависности од околности, а посебно ако је поступак хитан, председник суда може одредити првенство у одлучивању, затим одузети предмет судији и доделити га другом, ако је право странке повређено због преоптерећености или дужег одсуства судије.

Налози јавном тужиоцу који спроводи истрагу

Члан 12.

Председник суда доставља непосредно вишем јавном тужиоцу и странци извештај јавног тужиоца и решење којим је приговор усвојен и утврђено да је јавни тужилац повредио право на суђење у разумном року.

Непосредно виши јавни тужилац дужан је да у року од осам дана од дана пријема решења донесе обавезно упутство којим јавном тужиоцу налаже процесне радње које делотворно убрзавају поступак. У обавезном упутству он одређује и рок у коме је јавни тужилац дужан да предузме наложене процесне радње, а који не може бити краћи од 15 дана, нити дужи од четири месеца, и примерен рок у коме га јавни тужилац извештава о предузетим радњама.
Обавезно упутство доставља се и председнику суда и странци.

Право на нови приговор

Члан 13.

Странка чији је приговор одбијен, а која није поднела жалбу, може да поднесе нови приговор када истекну четири месеца од дана пријема решења о одбијању приговора, странка чији је приговор одбијен, а која је поднела жалбу која је одбијена када истекну четири месеца од дана пријема решења о одбијању жалбе, а странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу – када истекне пет месеци од дана пријема решења о усвајању приговора.

Странка чија је жалба усвојена, и странка чији је приговор усвојен, а жалба одбијена, могу да поднесу нови приговор одмах после истека рока у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме делотворне процесне радње.

Ограничења права на подношење новог приговора не важе у поступку у коме су предложени или одређени притвор или привремена мера, у извршном поступку и у поступку против малолетника.

Странка чији су приговор или жалба одбачени може одмах поднети нови приговор.

3. Жалба и разлози за жалбу

Члан 14.

Странка има право на жалбу ако је њен приговор одбијен или ако председник суда о њему не одлучи у року од два месеца од дана пријема приговора.

Жалба може да се поднесе и ако је приговор усвојен, али непосредно виши јавни тужилац није донео обавезно упутство у року од осам дана од дана пријема решења председника суда, затим ако председник суда или непосредно виши јавни тужилац није наложио судији или јавном тужиоцу процесне радње које делотворно убрзавају поступак, или ако судија или јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен.

Поред осталог, жалба садржи исте обавезне елементе као приговор.

Рок за жалбу

Члан 15.

Ако председник суда није одлучио о приговору, жалба се подноси у року од осам дана од дана када је истекао рок од два месеца од дана пријема приговора.

Ако је приговор одбијен, жалба се подноси у року од осам дана од дана када је странка примила решење о одбијању приговора.

Ако је приговор усвојен, а странка има право на жалбу (члан 14. став 2), жалба се подноси у року од осам дана:
1) од дана истека рока у коме је непосредно виши јавни тужилац био дужан да донесе обавезно упутство – ако се жалба подноси зато што непосредно виши јавни тужилац није донео обавезно упутство;
2) од дана када је странка примила решење – ако се жалба подноси зато што председник суда није судији наложио процесне радње које делотворно убрзавају поступак;
3) од дана када је странка примила обавезно упутство – ако се жалба подноси зато што непосредно виши јавни тужилац није наложио јавном тужиоцу процесне радње које делотворно убрзавају поступак;
4) од дана истека рока у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње – ако се жалба подноси зато што судија или јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен.

Надлежност за одлучивање о жалби

Члан 16.

Жалба се подноси председнику суда који је одлучивао о приговору.

Он одмах доставља председнику непосредно вишег суда жалбу и списе предмета.

Председник непосредно вишег суда води поступак по жалби и одлучује о њој.

Ако поступак у коме странка сматра да је повређено њено право на суђење у разумном року води Врховни касациони суд, поступак по жалби води и о жалби одлучује веће од три судије Врховног касационог суда.

Председник непосредно вишег суда може годишњим распоредом послова одредити једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују о жалбама.

Одлучивање о жалби без испитног поступка

Члан 17.

Председник непосредно вишег суда решењем одбацује или одбија жалбу без испитног поступка, или води испитни поступак.

Жалба се одбацује ако је непотпуна, ако ју је поднело неовлашћено лице, ако је преурањена, неблаговремена, ако се лице одрекло права на жалбу или ако је повукло жалбу, или нема правни интерес за њу. Жалба је непотпуна ако није потписана или ако из њене садржине не може да се утврди које решење се побија.

Против решења о одбацивању жалбе није дозвољена жалба.

Жалба се одбија без испитног поступка ако је, с обзиром на трајање поступка које је наведено у жалби, очигледно неоснована.

Одлучивање о жалби после испитног поступка

Члан 18.

Председник непосредно вишег суда разматра списе предмета и примењује мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4).

После тога, решењем одбија жалбу и потврђује првостепено решење, усваја жалбу и преиначава првостепено решење, усваја жалбу и одлучује о приговору, или усваја жалбу и доставља је надлежном јавном тужиоцу (члан 19).

Председник непосредно вишег суда може, у зависности од околности, а посебно ако је поступак хитан, одредити првенство у одлучивању, затим наложити председнику суда коме је поднесен приговор да одузме предмет судији и додели га другом, ако је право странке повређено због преоптерећености или дужег одсуства судије.

Ако је жалба поднета зато што председник суда није одлучио о приговору, при доношењу решења којим одлучује о приговору председник непосредно вишег суда има иста права и обавезе као председник суда коме је поднет приговор (чл. 8-11).

Налози јавном тужиоцу који спроводи истрагу

Члан 19.

Председник непосредно вишег суда који преиначи првостепено решење о одбијању приговора поднетог зато што странка сматра да је њено право повредио јавни тужилац, и утврди повреду, доставља своје решење непосредно вишем јавном тужиоцу од оног јавног тужиоца коме се доставља решење председника суда о усвајању приговора (члан 12. став 1).
Истом јавном тужиоцу председник непосредно вишег суда доставља жалбу и решење о усвајању жалбе зато што председник суда није о приговору одлучио у року од два месеца од пријема приговора, или зато што јавни тужилац није донео обавезно упутство, или зато што непосредно виши јавни тужилац није јавном тужиоцу наложио процесне радње које делотворно убрзавају поступак, или зато што јавни тужилац није предузео наложене процесне радње у року који му је одређен.

Јавни тужилац коме је председник непосредно вишег суда доставио своје решење има иста права и обавезе као јавни тужилац коме је председник суда доставио решење о усвајању приговора (члан 12. став 2).

Остала правила о поступку по жалби и рок за одлучивање по жалби

Члан 20.

Жалба се не доставља на одговор, а усмена расправа се не одржава.

На остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.

Председник непосредно вишег суда дужан је да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана пријема жалбе.

Надлежни јавни тужилац (члан 19) дужан је да донесе обавезно упутство у року од осам дана од дана када му је председник непосредно вишег суда доставио решење о преиначењу или решење којим се жалба усваја.

Искључење жалбе

Члан 21.

Против решења председника непосредно вишег суда о жалби није дозвољена жалба.

III. ЗАХТЕВ ЗА ПРАВИЧНО ЗАДОВОЉЕЊЕ

1. Стицање права на правично задовољење

Члан 22.

Право на правично задовољење има странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу, затим странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора и странка чија је жалба усвојена.

Странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу и странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора стиче право на правично задовољење када истекне рок у коме је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње, а странка чија је жалба усвојена – када прими решење о усвајању жалбе.

2. Врсте правичног задовољења

Члан 23.

Врсте правичног задовољења јесу:
1) право на исплату новчаног обештећења за неимовинску штету која је странци изазвана повредом права на суђење у разумном року (у даљем тексту: новчано обештећење);
2) право на објављивање писмене изјаве Државног правобранилаштва (у даљем тексту: Правобранилаштво) којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року;
3) право на објављивање пресуде којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року.

Одговорност Републике Србије за неимовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року је објективна.

При одлучивању о правичном задовољењу, Правобранилаштво и судови везани су решењима председника судова којима је утврђена повреда права странке на суђење у разумном року.

3. Покушај поравнања с Правобранилаштвом и могућност подношења предлога за поравнање

Члан 24.

Странка може да поднесе Правобранилаштву предлог за поравнање у року од шест месеци од дана када је стекла право на правично задовољење.

У предлогу за поравнање странка наводи да ли тражи исплату новчаног обештећења или издавање и објављивање писмене изјаве Правобранилаштва којом се утврђује да је било повређено њено право на суђење у разумном року, или и једно и друго.

Правобранилаштво покушава да постигне споразум са странком у року од два месеца од дана пријема предлога за поравнање. Ако споразум буде постигнут, оно закључује са странком вансудско поравнање које представља извршну исправу.

Правобранилаштво је дужно да се у поступку поравнања креће у висини новчаног обештећења одређеног овим законом (члан 30. став 1).

Странка је слободна да у свако доба писмено одустане од покушаја поравнања.

4. Објављивање писмене изјаве Правобранилаштва којом се утврђује да је странци било повређено право

Члан 25.

Правобранилаштво може, после процене да ли је правично задовољење за неимовинску штету могуће и ако се само објави писмена изјава којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року, предложити странци да јој, уместо исплате новчаног обештећења, изда и објави писмену изјаву којом се утврђује да јој је било повређено право.

Код теже повреде права на суђење у разумном року Правобранилаштво може, на захтев странке да изда и објави писмену изјаву, као и да странци исплати новчано обештећење.

Писмена изјава којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року садржи њено лично или пословно име и пребивалиште, боравиште или седиште, лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште, назив суда или јавног тужилаштва који су повредили право странке на суђење у разумном року, пословни број судског предмета, односно предмета јавног тужилаштва, и изричиту изјаву којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року.

Правобранилаштво издаје странци писмену изјаву у облику вансудског поравнања и објављује је у „Службеном гласнику Републике Србије”.

5. Тужба за новчано обештећење и претпоставке за тужбу

Члан 26.

Странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за новчано обештећење у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење.

Тужба није дозвољена док траје покушај поравнања с Правобранилаштвом, нити ако су странка и Правобранилаштво закључили поравнање.

Поступак по тужби

Члан 27.

Независно од врсте и висине тужбеног захтева, у поступку пред судом сходно се примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак.
Суд не може досудити новчано обештећење у висини већој од оне одређене овим законом (члан 30. став 1).

Ревизија није дозвољена.

Стварна и месна надлежност судова

Члан 28.

За одлучивање по тужби месно је надлежан основни суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, боравиште или седиште.

Ако тужилац нема пребивалиште, боравиште или седиште у Републици Србији, месно је надлежан основни суд који има седиште у месту седишта суда који је утврдио повреду права на суђење у разумном року.

6. Пресуда којом се утврђује да је странци било повређено право

Члан 29.

Код теже повреде права на суђење у разумном року суд може, на захтев странке да донесе и објави пресуду којом се утврђује да је странци било повређено право, као и да јој досуди новчано обештећење.

Пресуда којом се утврђује да је странци било повређено право на суђење у разумном року садржи следеће податке о странци: њено лично или пословно име, затим пребивалиште, боравиште или седиште странке, лично или пословно име заступника или пуномоћника странке и његово пребивалиште, боравиште или седиште, и датум рођења ако га је странка навела у тужби.

Суд, односно јавно тужилаштво који су повредили право странке објављују правноснажну пресуду суда у „Службеном гласнику Републике Србије” о свом трошку.

7. Висина новчаног обештећења

Члан 30.

Новчано обештећење признаје се у висини од 300 евра до 3.000 евра у динарској противвредности на дан исплате према средњем курсу Народне банке Србије по предмету.
При одређивању висине новчаног обештећења, Правобранилаштво и суд примењују мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4), пре свега сложеност предмета суђења или истраге, поступање надлежног државног органа и странке током поступка и значај предмета суђења или истраге по странку.

8. Тужба за накнаду имовинске штете

Члан 31.

Странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за накнаду имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење.

Поред одредаба закона којим се уређују облигациони односи, суд примењује и мерила за оцену трајања суђења у разумном року (члан 4).

Одговорност Републике Србије за имовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року је објективна.

9. Исплата новчаног обештећења и накнаде имовинске штете

Члан 32.

Новчано обештећење и накнаду имовинске штете исплаћује суд или јавно тужилаштво који су повредили право на суђење у разумном року.

Обезбеђивање средстава за исплату

Члан 33.

Средства за исплату новчаног обештећења и накнаду имовинске штете обезбеђују се из буџета Републике Србије, у оквиру средстава која су намењена покрићу текућих расхода судова и јавних тужилаштава, од којих се изузимају расходи за запослене и текуће одржавање објеката и опреме.

IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Однос Закона о уређењу судова и овог закона

Члан 34.

Поступак за заштиту права на суђење у разумном року који је до ступања на снагу овог закона покренут према Закону о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11 и 101/13) наставља се према том закону.
Овај закон примењује се на судске поступке који још нису окончани у време покретања поступка за заштиту права према овом закону, ако је евентуална повреда права на суђење у разумном року настала пре почетка примене одредаба чл. 8а-8в Закона о уређењу судова, а о њој није одлучивао Уставни суд у поступку о уставној жалби.

Овај закон примењује се и на судске поступке који још нису окончани у време покретања поступка за заштиту права према овом закону, ако је евентуална повреда права на суђење у разумном року настала после престанка важења одредаба чл. 8а-8в Закона о уређењу судова.
Могућност поравнања и тужбе ако се води поступак пред Европским судом за људска права.

Члан 35.

Лица која су Европском суду за људска права поднела представку због тога што сматрају да је повређено њихово право на суђење у разумном року, о којој није донета одлука о прихватљивости или основаности, могу у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона да поднесу Правобранилаштву предлог за поравнање о новчаном обештећењу, уз навођење датума предаје представке Европском суду за људска права и броја представке у предлогу за поравнање. Закључено поравнање представља извршну исправу.

Уместо предлога за поравнање или пошто одустане од покушаја поравнања, странка може у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона да поднесе тужбу за новчано обештећење против Републике Србије суду који је надлежан по овом закону. Тужба није дозвољена ако странка и Правобранилаштво закључе поравнање.

Независно од врсте и висине тужбеног захтева, у поступку пред судом сходно се примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак и одредбе овог закона.

Престанак важења појединих одредаба других закона

Члан 36.

Даном ступања на снагу овог закона престају да важе:
1) одредбе чл. 8а-8в Закона о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 – др. закон, 78/11 – др. закон, 101/11 и 101/13);
2) одредба члана 82. став 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – УС).

Завршна одредба

Члан 37.

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2016. године.

Закон о судским таксама

(“Службени гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 – други закон, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 – други закон, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014 и 106/2015)

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

У поступку пред судовима плаћају се судске таксе (у даљем тексту: таксе) по одредбама овог закона и Таксене тарифе која је његов саставни део.

Члан 2

Таксе прописане овим законом плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку, за који је овим законом утврђено плаћање таксе.

За поднеске и за записнике који замењују поднеске таксу је дужно да плати лице које их подноси, односно лице на чији захтев се саставља записник.

За одлуку првостепеног суда таксу је дужан да плати тужилац, односно предлагач, а за судско поравнање таксу су дужне да плате обе стране, уколико у поравнању није другачије уговорено.

За одлуку другостепеног суда и за одлуку по ванредном правном средству, судску таксу је дужан да плати подносилац жалбе, односно лице у чијем интересу је покренут поступак по ванредном правном средству.

Када су, у складу са одредбама овог закона, таксу дужна да плате два или више лица заједно, њихова обавеза је солидарна.

Лица из ст. 1. до 5. овог члана су таксени обвезници у смислу овог закона.

Члан 3

Обавеза плаћања таксе (у даљем тексту: таксена обавеза) настаје:

1) за поднеске (тужбе, одговоре на тужбе, жалбе и друга правна средства) – када се предају суду, односно када се изврши обрачун таксе, ако њен износ зависи од вредности предмета спора, а за поднеске предате на записник – када је записник састављен;

2) за судске преписе – када се затраже од суда;

3) за судске одлуке – када се објаве, а ако странка није присутна објављивању или ако одлука није јавно објављена – када се странци или њеном заступнику достави препис одлуке;

4) судска поравнања – када се закључе;

5) за паушалну таксу у поступку расправљања заоставштине – када решење о наслеђивању постане правоснажно;

6) у поступку реорганизације и у стечајном поступку – када одлука којом се усваја план реорганизације, односно одлука о главној деоби у стечајном поступку постану правноснажне;

7) за остале радње – када се затражи њихово предузимање.

Члан 4

Такса се плаћа најкасније у року од осам дана од дана настанка таксене обавезе, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 5

За поднеске и одлуке у управним споровима у стварима пензијског, инвалидског и здравственог осигурања, дечјег додатка, старатељства, усвојења и социјалне помоћи, такса се плаћа само ако тужба буде правоснажно одбијена или одбачена.

Таксена обавеза из става 1. овог члана настаје даном правоснажности одлуке којом је тужба одбијена или одбачена.

Члан 6

Таксе предвиђене Таксеном тарифом плаћају се у судским таксеним маркама или у готовом новцу.

Таксене марке лепе се на поднеску или на судском спису и поништавају се игличастим штамбиљем који буши таксену марку тако да на њој пише: “поништено” или округлим штамбиљем суда.

Такса у износу до 5.000 динара плаћа се, по правилу, у судским таксеним маркама.

Такса у износу преко 5.000 динара плаћа се у готовом новцу.

Судске таксене марке су у апоенима од 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 динара.

Ако се таксена обавеза утврди у износу за који не постоји одговарајући апоен судске таксене марке, износ таксе се заокружује, и то од 1 до 9 динара на 0 динара.

Таксени обвезник таксу у готовом новцу плаћа тако што износ таксе уплаћује на прописани рачун и потврду о уплати прилаже уз поднесак за који је такса плаћена. Када се подноси потврда о плаћеној такси за судску одлуку, таксени обвезник је дужан да на њој означи број одлуке за коју се такса плаћа.

Члан 7

Недовољно плаћена или неплаћена такса не задржава ток судског поступка, ако овим законом није другачије одређено.

Ако таксени обвезник захтева, суд је дужан да прими поднеске који нису таксирани или су недовољно таксирани.

У случајевима из ст. 1. и 2. овог члана такса се наплаћује у складу са одредбом члана 37. овог закона.

Члан 8

Наплата таксе застарева у року од три године по истеку календарске године у којој је настала таксена обавеза.

II ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ТАКСЕ

Члан 9

Од плаћања таксе ослобођени су Република Србија, државни органи и посебне организације, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе, организације Црвеног крста, као и издржавана лица у поступцима у вези законског издржавања и лица која захтевају исплату минималне зараде.

Таксу за поднеске и радње не плаћају лица која Републици Србији, социјално-хуманитарним, научним или културним организацијама, установама или фондацијама поклањају своју имовину или се у њихову корист одричу права својине на непокретностима или им без накнаде уступају друга стварна права на непокретностима.

Страна држава је ослобођена плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.

У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.

Странка у ванпарничном поступку ослобођена је од плаћања таксе за радње или поступке које је суд поверио јавном бележнику.

Члан 10

Суд може ослободити таксеног обвезника од плаћања таксе ако би плаћањем таксе, имајући у виду висину средстава из којих се обвезник и чланови његовог домаћинства издржавају, та средства била у толикој мери умањена да би тиме била угрожена њихова социјална сигурност.

Одлуку из става 1. овог члана доноси првостепени суд на предлог таксеног обвезника. Пре доношења одлуке суд ће оценити све околности, а нарочито ће узети у обзир вредност меродавну за наплату таксе, укупан приход таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, број лица које таксени обвезник издржава.

Под домаћинством се, у смислу овог закона, подразумева заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

Издржавана лица, у смислу овог закона су:

1) малолетна деца, односно усвојеници,

2) деца, односно усвојеници на редовном школовању или на ванредним студијама, ако су незапослени – до навршене 26. године живота,

3) унуци, ако их родитељи не издржавају и ако живе у домаћинству са обвезником,

4) брачни друг и

5) родитељи, односно усвојиоци.

Члан 11

Висину прихода таксеног обвезника суд утврђује на основу уверења надлежног органа, односно других доказа које таксени обвезник поднесе о свом имовном стању.

Уверење из става 1. овог члана садржи податке о висини прихода таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, као и о другим изворима прихода и уопште о имовном стању лица коме се издаје уверење.

Уверење из става 1. овог члана служи као доказ за ослобођење од плаћања таксе само ако од његовог издавања до подношења предлога за ослобођење није протекло више од шест месеци.

Уверење из става 1. овог члана подноси таксени обвезник уз предлог за ослобођење од плаћања таксе.

Суд може по службеној дужности прибавити и проверити потребне податке о имовном стању таксеног обвезника и чланова његовог домаћинства, а може о томе саслушати и противну странку.

Против решења суда којим се усваја предлог за ослобођење од плаћања таксе није дозвољена жалба.

Члан 12

Страни држављанин ослободиће се од плаћања таксе ако је то предвиђено међународним уговором или под условом узајамности.

У случају сумње о постојању узајамности мишљење даје министарство надлежно за послове правосуђа.

Члан 13

Ослобођење од плаћања таксе дато у парничном, ванпарничном и кривичном поступку, као и у поступку у управним споровима важи и у поступку извршења одлука донетих у тим поступцима, ако се извршење захтева у року од три месеца по правоснажном окончању поступка.

Ослобођење од плаћања таксе у ванпарничном и извршном поступку важи и у парничном поступку који настане у току и поводом ванпарничног и извршног поступка.

Члан 14

Решење о ослобађању од плаћања таксе односи се на све таксе по одговарајућем предмету без обзира када је настала таксена обавеза.

Уколико је покренут поступак за наплату таксе за поднеске, радње и исправе за које је таксена обавеза настала пре доношења решења из става 1. овог члана, поступак ће се обуставити, а такса која је била наплаћена ће се вратити.

Члан 15

Суд може у току поступка укинути решење о ослобађању од плаћања таксе ако утврди да је таксени обвезник у стању да плати таксу а том приликом ће одлучити да ли ће обвезник у потпуности или делимично платити таксе од којих је био раније ослобођен.

Члан 16

Ако судски поступак траје дуже од две године лице ослобођено од плаћања судске таксе дужно је да по истеку друге и сваке следеће године трајања поступка поднесе ново уверење о свом имовном стању.

Члан 17

Старалац одсутног лица чије је боравиште непознато, старалац имовине чији је сопственик непознат, привремени заступник странке кога суд постави у поступку и бранилац по службеној дужности, нису дужни да плаћају таксе за лице које заступају.

Наплата таксе у случајевима из става 1. овог члана врши се из имовине лица које је заступано.

Неплаћене таксе суд ће уносити у попис такса и по завршетку поступка поступиће као у случају из члана 37. став 3. овог закона када лице не присуствује судској радњи за коју је дужно да плати таксу.

Члан 18

Ослобођење од плаћања таксе користи само лицу коме је то ослобођење признато.

Када више лица заједнички предају поднесак или заједно предузму радњу у поступку, а једно или више њих је ослобођено од плаћања таксе, лице које није ослобођено дужно је да плати таксу као да нема ослобођених од плаћања таксе, осим у случајевима формалног супарничарства.

Члан 19

Ако у парничном, извршном или кривичном поступку по приватној тужби лице ослобођено од плаћања таксе успе у поступку, таксе које би оно било дужно да плати да није било ослобођено, платиће странка која не ужива ослобођење и то у сразмери у којој је ослобођена странка успела у поступку.

Ако се између странке ослобођене од плаћања таксе и странке која није ослобођена закључи поравнање, таксу коју би требало да плати ослобођена странка платиће странка која није ослобођена.

Члан 20

Када у поступку пред судом учествују на једној страни лице ослобођено од плаћања таксе, а на другој лице које није ослобођено, суд је дужан да води попис такса које би требало да плати ослобођено лице.

Попис такса се закључује по завршетку поступка. Ако се поступак заврши на начин предвиђен чланом 19. овог закона, суд ће сходно члану 37. овог закона издати налог за плаћање таксе лицу обавезном да таксу плати.

III УТВРЂИВАЊЕ ВРЕДНОСТИ РАДИ НАПЛАТЕ ТАКСЕ

1. У парничном поступку

Члан 21

У парничном поступку таксе се плаћају према вредности предмета спора.

Ако овим законом није другачије одређено, одредбе прописа о парничном поступку на основу којих се утврђује вредност спора ради одређивања стварне надлежности и састава суда примењују се и приликом одређивања вредности спора ради наплате таксе.

Вредност предмета спора ради наплате таксе утврђује се према вредности коју предмет спора има у време подношења тужбе.

Под вредношћу предмета спора у смислу става 2. овог члана подразумева се вредност главног захтева.

Члан 22

Ако се једном тужбом обухвати више захтева против истог туженог, без обзира да ли се сви захтеви заснивају на истом чињеничном и правном основу или не, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према збиру вредности свих захтева.

У случају формалног супарничарства – ако више лица поднесе једну тужбу или ако је више лица тужено једном тужбом, а предмет спора су захтеви, односно обавезе исте врсте који се заснивају на битно истоврсном чињеничном и правном основу, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према вредности сваког појединог захтева.

Члан 23

Ако тужилац једном тужбом обухвати два или више тужених и тражи да тужбени захтев буде усвојен према следећем туженом за случај да не буде усвојен према ономе који је у тужби наведен пре њега или ако према сваком од њих поставља исти захтев или ако према појединим од њих истиче различите захтеве који су у међусобној вези, вредност предмета спора ради наплате таксе одређује се према захтеву чија је вредност већа.

Члан 24

Ако је предмет спора право на законско издржавање или потраживање појединачних износа законског издржавања, вредност предмета спора ради наплате таксе рачуна се према збиру давања за три месеца, ако се издржавање не тражи за краће време.

Члан 25

Ако је предмет спора наследно право на целој заоставштини, као вредност предмета спора узима се вредност чисте заоставштине, а ако је предмет спора само један део заоставштине или одређена ствар из заоставштине, као вредност предмета спора узима се чиста вредност тог дела, односно ствари.

Члан 26

Вредност предмета спора у својинским и државинским споровима о непокретностима и у споровима о праву коришћења непокретности, одређује се према тржишној вредности непокретности која је предмет спора, али не може бити мања:

1) за земљиште – од троструког износа катастарског прихода са земљишта;

2) за зграде или посебне делове зграда – од трогодишњег износа станарине, односно закупнине, а ако не постоји уговор којим се утврђује висина станарине, односно закупнине, та висина ће се утврдити према висини станарине, односно закупнине сличне зграде или посебног дела зграде у месту у коме се налази зграда.

Члан 27

Као вредност предмета спора ради наплате таксе узима се:

1) у деобним парницама – вредност оног дела имовине који тужилац тражи да му се деобом издвоји из заједничке имовине али да та вредност не може бити мања од 7.500 динара;

2) у парницама у којима је предмет спора извршење какве радње, нечињење или трпљење или изјава воље или утврђење да постоји или не постоји неко право или правни однос или да се утврди истинитост или неистинитост какве исправе – износ који је тужилац означио у тужби, али тај износ не може бити мањи од 4.000 динара;

3) у парницама за поништај пресуде избраног суда – износ који је странци досуђен, а ако се тужбени захтев не односи на новчани износ меродавна је вредност коју је тужилац означио у тужби, а која не може бити мања од 4.000 динара;

4) у парницама за проглашење престанка важности уговора о избраном суду – износ од 19.000 динара;

5) у споровима о отказу уговора о најму или закупу ствари, о отказу уговора о коришћењу, односно закупу стана или подстанарског уговора и у споровима за исељење из стана – износ од 4.000 динара;

6) у споровима о отказу уговора о закупу пословних просторија или по тужби за исељење из пословних просторија – једногодишњи износ закупнине;

7) у споровима због сметања поседа – износ од 4.000 динара;

8) у споровима ради утврђивања или оспоравања очинства – износ од 4.000 динара;

9) у споровима ради утврђења пуноважности брака, поништења или развода брака – износ од 19.000 динара;

10) у споровима о стварним и личним службеностима и о доживотном издржавању – износ од 19.000 динара;

11) у споровима о утврђивању реда првенства потраживања у извршном поступку – висина потраживања, а највише 4.000 динара.

Ако се заједно са бракоразводним спором или спором ради утврђивања очинства расправља и захтев за издржавање детета или брачног друга, наплаћује се само једна такса и то према вредности према којој се наплаћује такса за бракоразводни спор, односно спор за утврђивање очинства.

Ако се у неком од поступака тражи обезбеђење доказа пре покретања парничног поступка као вредност меродавна за наплату таксе узима се износ од 4.000 динара.

Члан 28

Ако се по одредбама чл. 21. до 27. овог закона не може утврдити вредност предмета спора, као вредност се узима износ од 15.000 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора.

Члан 29

Износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати обрачунава, у складу са одредбама овог закона, лице које одреди председник суда.

Контролу обрачунате и наплаћене таксе врши судија – председник већа који води поступак, односно овлашћено лице које предузима радње.

Контрола из става 2. овог члана врши се на тај начин што је суд дужан да по пријему тужбе на брз и погодан начин утврди вредност спора, односно да провери вредност означену у тужби, као и на основу ње одређени износ таксе. Испитивање вредности спора суд ће предузети најкасније на припремном рочишту, а ако оно није одржано, на првом рочишту за главну расправу, пре почетка расправљања о главној ствари. Ако утврди да у тужби није означена одговарајућа вредност спора или ако утврди да такса није правилно обрачуната и наплаћена суд ће решењем одредити износ таксе, коју је таксени обвезник дужан да плати.

Када се ради о наплати таксе и тужени може поднети приговор да је у тужби вредност предмета спора превисоко одређена и тада ће суд решењем одредити вредност меродавну за наплату таксе и износ таксе коју је таксени обвезник дужан да плати.

Приговор из става 4. овог члана тужени може истаћи најкасније до завршетка припремног рочишта, а ако оно није одржано на првом рочишту за главну расправу, док се суд није упустио у расправљање.

Против решења из ст. 3. и 4. овог члана није дозвољена посебна жалба.

2. У извршном поступку

Члан 30

У извршном поступку плаћа се такса према вредности захтева који треба извршити или обезбедити.

При утврђивању вредности захтева за наплату таксе сходно се примењују одредбе чл. 21. до 28. овог закона.

Парнични трошкови, односно трошкови поступка и споредна тражења узимају се у обзир само ако су сами за себе предмет захтева који треба извршити или обезбедити.

Ако је извршном поступку претходила парница о истом захтеву, као вредност захтева за наплату таксе у извршном поступку узеће се вредност предмета спора утврђена у парници, ако се не захтева мањи износ.

Члан 31

Кад поверилац не назначи вредност меродавну за наплату таксе, нити се она може утврдити на основу члана 30. овог закона, као вредност узима се износ од 7.500 динара.

Члан 32

У поступку извршења примењиваће се сходно одредбе члана 29. овог закона.

3. У управним споровима

Члан 33

У управним споровима плаћа се такса према вредности предмета спора, ако је предмет спора процењив.

Вредност процењивог спора утврђује се сходно одредбама чл. 21. до 28. овог закона.

Ако предмет спора није процењив, као вредност се узима износ од 3.000 динара.

Члан 34

У поступку у управним споровима сходно се примењују одредбе члана 29. овог закона.

4. У осталим поступцима

Члан 35

Када је у ванпарничном поступку, у земљишнокњижном поступку, у стечајном поступку и у поступку реорганизације за плаћање таксе меродавна вредност захтева, за њено утврђивање ће се сходно примењивати одредбе чл. 21. до 28. овог закона, ако у Таксеној тарифи није другачије одређено.

5. Промена вредности у току поступка

Члан 36

Првобитно утврђена вредност остаје као основ за плаћање таксе, без обзира да ли се та вредност променила у току поступка.

Ако се у смислу члана 29. овог закона утврди нова вредност, као основ за плаћање таксе узима се та нова вредност и то од дана када се решење суда о томе саопшти странкама.

Када се вредност промени због преиначења захтева или због тога што је захтев делимично решен, као вредност за плаћање таксе узима се промењена вредност и то за све поднеске и радње учињене после такве промене.

Ако је изјаву о промени вредности странка дала у поднеску и такса за тај поднесак плаћа се по промењеној вредности.

Ако се правним леком, односно приговором против решења о извршењу одлука побије само у једном делу, за плаћање таксе за правни лек, односно приговор, узима се вредност само побијаног дела.

Ако правни лек улажу обе странке, такса за правни лек одређује се посебно за сваку странку према вредности оног дела одлуке који се правним леком побија.

У статусним споровима, у споровима за утврђивање и у споровима у којима се тужбени захтев не односи на новчани износ, за плаћање таксе за правни лек, меродавна је вредност према којој је плаћена такса за тужбу. За правни лек који се улаже само против одлуке о трошковима поступка или одлуке о споредним тражењима, такса се плаћа само према износу трошкова поступка или износа споредних тражења.

IV ПОСТУПАК ЗА НАПЛАТУ НЕПЛАЋЕНЕ ТАКСЕ

Члан 37

Ако странка присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, а не плати је одмах, суд ће је упозорити да је дужна да таксу плати у року од осам дана и упозориће је на последице неплаћања таксе (члан 40). На судском спису ће се назначити да је извршено ово упозорење.

На начин из става 1. овог члана поступиће се и када странка предаје непосредно суду поднесак који није таксиран или је недовољно таксиран, а на поднеску и на судском спису ће се назначити да је странка упозорена на последице неплаћања таксе у року.

Ако странка не присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, суд ће јој послати налог да плати таксу коју дугује у року од осам дана од дана доставе налога и упозориће је на последице неплаћања таксе у року.

За поднесак примљен преко поште, а за који такса није плаћена или је плаћена недовољно, суд ће подносиоцу послати опомену да плати таксу у року од осам дана од дана доставе опомене и упозориће је на последице неплаћања таксе у року.

Уколико странка у поступку има пуномоћника, налог, односно опомена за плаћање таксе из ст. 2, 3. и 4. овог члана доставиће се њеном пуномоћнику.

Члан 38

Ако укупан износ такса које је таксени обвезник дужан да плати премашује 1/3 његових месечних примања, суд може, на захтев таксеног обвезника, решењем одредити да таксену обавезу измири у ратама и то највише у три месечне рате.

Члан 39

Када је таксу дужно да плати лице које има пребивалиште или боравиште у иностранству, без обзира да ли је држављанин Републике Србије или страни држављанин, или ако је таксу дужно да плати правно лице које има седиште у иностранству, а таксу није платило у тренутку настанка таксене обавезе, суд ће водити попис неплаћених такса и по завршетку поступка издаће налог за плаћање таксе у смислу члана 37. став 3. овог закона, с тим да рок за плаћање таксе не може бити краћи од 30 ни дужи од 90 дана.

Члан 40

Ако физичко лице, као таксени обвезник, не плати таксу у року одређеном у члану 37. овог закона, суд у наредних пет дана доноси решење о извршењу у коме обавезује таксеног обвезника да у року од пет дана од дана пријема решења плати дуговану таксу и казнену таксу од 50% од висине таксе и у коме не одређује средство и предмет извршења, и решење о извршењу доставља извршитељу, а у спису забележава да је решење достављено извршитељу. Уз решење о извршењу суд прилаже и доказ о томе да је таксеном обвезнику достављен налог, односно опомена о плаћању таксе. Извршитељ доставља решење о извршењу таксеном обвезнику.

Редовни правни лек против решења о извршењу, који може да се изјави у року од осам дана од дана достављања решења, не одлаже извршење решења.

Поступак извршења спроводи се према закону којим се уређује извршење и обезбеђење.

Извршитеља који спроводи извршење одређује председник суда, тако што решење о извршењу доставља извршитељу чије се седиште налази на подручју суда који је донео решење о извршењу, а ако више извршитеља има седиште на подручју тог суда, решења о извршењу достављају се равномерно, према редоследу по коме су извршитељи уписани у Именик извршитеља и заменика извршитеља.

Казнена такса из става 1. овог члана не може бити мања од двоструког износа најниже таксе прописане Таксеном тарифом.

Од средстава остварених наплатом таксе извршитељ на име награде задржава за себе 10% наплаћене вредности таксе и казнене таксе, остатак уплаћује на рачун прописан за наплату судских такси, а трошкове извршења наплаћује од таксеног обвезника.

Суд не плаћа предујам извршитељу.

Члан 41

Кад је таксени обвезник привредно друштво или друго правно лице суд ће решењем утврдити износ неплаћене таксе и износ казнене таксе и решење ће ради извршења доставити банци код које се води рачун таксеног обвезника, односно организацији за принудну наплату.

Против решења из става 1. овог члана привредно друштво или друго правно лице може изјавити жалбу у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба не задржава наплату таксе.

Није дозвољена жалба ако је решење из става 1. овог члана донео Врховни касациони суд.

Члан 42

Ако износ неплаћене таксе у једном предмету, по извршењу свих радњи, односно по правоснажности предмета не прелази износ најниже таксе која се плаћа за тужбу у парничном поступку, суд неће покретати поступак за принудну наплату таксе.

V ПОВРАЋАЈ ТАКСЕ

Члан 43

Лице које је платило таксу коју уопште није било дужно да плати или је платило таксу у износу већем од прописаног, као и лице које је платило таксу за судску радњу, а та радња из било ког разлога није извршена, има право на повраћај таксе.

Лице које је платило таксу за судску радњу која није извршена има право да тражи повраћај таксе за неизвршену радњу, али не и за поднесак којим је захтевало њено извршење.

Члан 44

Захтев за повраћај таксе подноси се суду који је решавао у првом степену и то у року од 30 дана од дана када је такса погрешно плаћена, односно од дана сазнања да судска радња није извршена, а најкасније у року од шест месеци од дана када је такса плаћена.

Ако усвоји захтев, суд доноси решење о повраћају таксе и доставља га Управи за трезор, ради извршења.

Члан 45

(Брисан)

Члан 46

Ако у поступку у управним споровима управни акт по тужби буде поништен или ако у истом поступку одлука првостепеног суда по жалби буде преиначена или укинута, или ако се дозволи обнова поступка, такса за тужбу, односно жалбу ће се вратити странци на њен захтев, а у случају преиначења, на захтев странке ће се вратити и остале таксе плаћене у том спору.

Захтев за повраћај таксе подноси се у року од 90 дана од дана достављања одлуке из става 1. овог члана.

У случају повраћаја таксе из става 1. овог члана, примењиваће се одредбе чл. 43. и 44. овог закона.

Члан 47

У поступку за повраћај таксе не плаћа се такса.

VI МАЛОПРОДАЈА ТАКСЕНИХ МАРАКА

Члан 48

Малопродају судских таксених марака врше привредна друштва и друга правна лица (у даљем тексту: овлашћени продавци).

Овлашћење за продају судских таксених марака даје Влада, на предлог министарства надлежног за послове правосуђа.

Изглед судских таксених марака, поступак израде, дистрибуција и располагање судским таксеним маркама ближе се уређују прописом министра надлежног за послове правосуђа.

Члан 49

Овлашћење из члана 48. став 2. овог закона садржи обавезе овлашћених продаваца у малопродаји таксених марака, посебно у односу на место, време и начин продаје.

Овлашћени продавац је дужан да малопродају таксених марака врши у складу са издатим овлашћењем.

Ако овлашћени продавац врши продају супротну ставу 2. овог члана Влада, на предлог министра надлежног за послове правосуђа, доноси решење о престанку важења овлашћења за малопродају.

Члан 50

Овлашћеном продавцу припада провизија од 10% од номиналне вредности износа купљених таксених марака.

VII НАЧИН КОРИШЋЕЊА ДЕЛА СРЕДСТАВА ОД НАПЛАЋЕНИХ СУДСКИХ ТАКСА

Члан 51

Наплаћене таксе приход су буџета Републике Србије.

Од наплаћених такси 40% расподељује се за текуће расходе судова, осим за расходе за судско особље и особље у јавном тужилаштву, а 20% за побољшање материјалног положаја запослених у судовима и јавним тужилаштвима који су судско особље и особље у јавном тужилаштву, друге расходе, као и инвестиције у складу са законом.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 52

За поднеске, радње и исправе по којима је таксена обавеза настала до дана ступања на снагу овог закона, а такса није плаћена, плаћаће се такса у складу са прописима и тарифом који су важили до његовог ступања на снагу.

Ако је до ступања на снагу овог закона плаћена такса за радњу која ће се извршити после његовог ступања на снагу неће се плаћати нова такса по овом закону, нити ће се враћати више наплаћена такса.

Уколико по ступању на снагу овог закона виши суд укине одлуку нижег суда која је донета пре ступања на снагу овог закона, неће се плаћати такса за нову одлуку нижег суда.

Ако је у поступку који до ступања на снагу овог закона није окончан таксени обвезник ослобођен плаћања таксе, дато ослобођење важи и после ступања на снагу овог закона.

Члан 53

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о судским таксама (“Службени гласник РС”, бр. 11/92, 20/93, 47/93 и 67/93) и Уредба о валоризацији судских такса (“Службени гласник РС”, број 8/94).

Члан 54

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени и допуни
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 29/2004)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 31/2009)

Члан 47

Одредбе члана 11. став 2. и чл. 33. и 46. овог закона примењиваће се од дана почетка примене Закона о уређењу судова (“Службени гласник РС”, број 116/08).

Члан 48

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о измени
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2011)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу 1. јануара 2012. године.

Самостални члан Закона о изменама и допунама
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 93/2012)

Члан 15

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о допунама
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 93/2014)

Члан 2

Овај закон ступа на снагу 1. септембра 2014. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о судским таксама

(“Сл. гласник РС”, бр. 106/2015)

Члан 13

Овлашћења за продају добијена на основу члана 48. Закона о судским таксама (“Службени гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01 – др. закон, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08 – др. закон, 31/09, 101/11, 93/12 и 93/14), престају да важе 1. јануара 2016. године.

Пропис из члана 7. овог закона донеће се у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 14

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 1, чл. 3-6, члана 7. (новелирани члан 48. ст. 1. и 2) и члана 8. овог закона које ступају на снагу 1. јануара 2016. године.

ТАКСЕНА ТАРИФА

I ПАРНИЧНИ И ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

1. Поднесци

Тарифни број 1.

(1) За тужбу и противтужбу поднету пред судом опште надлежности плаћа се према вредности предмета спора:

– до 10.000 динара вредности – 1.900 динара;

– преко 10.000 до 100.000 динара вредности – 1.900 динара увећано за 4% од вредности предмета спора;

– преко 100.000 до 500.000 динара вредности – 9.800 динара увећано за 2% од вредности предмета спора;

– преко 500.000 до 1.000.000 динара вредности – 29.300 динара увећано за 1% од вредности предмета спора;

– преко 1.000.000 динара вредности – 48.800 динара увећано за 0,5% од вредности спора, а највише 97.500 динара.

(2) За тужбу и противтужбу поднету пред привредним судом плаћа се према вредности спора:

– до 10.000 динара вредности – 3.900 динара;

– од 10.000 до 100.000 динара вредности – 3.900 динара увећано за 6% од вредности предмета спора;

– од 100.000 до 1.000.000 динара вредности – 15.600 динара увећано за 2% од вредности предмета спора;

– од 1.000.000 до 10.000.000 динара вредности – 54.600 динара увећано за 1% од вредности предмета спора;

– преко 10.000.000 динара вредности – 249.600 динара увећано за 0,5% од вредности предмета спора а највише 390.000 динара.

(3) За предлог да се одреди извршење на основу извршне или веродостојне исправе, за предлог за обезбеђење, за приговор и жалбу поднете у поступку побијања решења о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе или решења о обезбеђењу, за предлог за обезбеђење доказа, за одговор на тужбу и за одговор на жалбу или ревизију, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја. Ако је за спровођење извршења надлежан извршитељ, за предлог да се одреди извршење на основу извршне или веродостојне исправе или обезбеђење и за приговор и жалбу, плаћа се трећина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се трећина таксе из става (2) овог тарифног броја.

(4) За жалбу против пресуде или решења и за жалбу против решења у споровима због сметања поседа плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се такса из става (2) овог тарифног броја.

(5) За ревизију против пресуде или решења и за предлог за понављање поступка плаћа се двострука такса из става (1) овог тарифног броја, а ако се ревизијом, односно предлогом за понављање поступка побија одлука привредног суда – плаћа се двострука такса из става (2) овог тарифног броја.

(6) За предлог да се призна одлука страног суда и за жалбу против решења по предлогу плаћа се такса у износу од 1.900 динара пред судом опште надлежности, а у поступку пред привредним судом у износу од 19.500 динара.

(7) За жалбу против решења којим се одбија или одбацује предлог за повраћај у пређашње стање плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја, али не више од 1.900 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(8) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

Напомена:

1. Кад брачни другови споразумно траже развод брака плаћа се једна такса за тужбу.

2. За тужбу у којој је стављен предлог за издавање платног налога плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.

3. Ако је поднесак примљен на записник код суда, укључујући и поднеске који су примљени на записник у току расправе, плаћа се такса предвиђена за односни поднесак; неће се наплаћивати посебна такса за преписивање из тарифног броја 33, ако је записник требало сачинити у више примерака.

4. Кад је већ у тужби стављен предлог за одређивање привремене мере обезбеђења плаћа се поред таксе за тужбу и такса за предлог, изузев ако је предложено одређивање привремене мере обезбеђења у споровима за развод брака или у споровима за издржавање деце.

5. За предлог да се одреди извршење или обезбеђење плаћа се једна такса и када се предлаже више средстава извршења, односно обезбеђења, без обзира да ли истовремено или накнадно.

6. Ако је у ком од поднесака наведених у овом тарифном броју стављен захтев за упис у земљишне или друге јавне књиге о непокретностима поступиће се по напомени 3 уз тарифни број 14.

7. За жалбу против решења првостепеног суда плаћа се такса само онда ако се жалбом побија решење које подлеже плаћању таксе по тарифном броју 2.

8. (Брисана)

9. Отказ пословне просторије сматра се тужбом у погледу наплате таксе и за тај отказ плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) овог тарифног броја.

10. У споровима из радног односа, као и у споровима које запослени покрену против стечајног или ликвидационог дужника, запослени или бивши запослени плаћа таксу по овом тарифном броју само ако се захтев односи на новчано потраживање.

11. За поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за предлоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Одлуке

Тарифни број 2.

(1) За првостепену пресуду и за решење у споровима због сметања поседа плаћа се према вредности предмета спора такса из става (1) тарифног броја 1, а у поступку пред привредним судом плаћа се такса из става (2) тарифног броја 1.

(2) За пресуду због пропуштања и за пресуду на основу признања, односно одрицања, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

(3) За решење о одбацивању тужбе плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, али не више од 9.800 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(4) За решење о издавању платног налога плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

(5) За решење донето по предлогу за обезбеђење и за решење донето по приговору против решења које је донето по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, а за решење о извршењу које је донето на основу иностраних извршних исправа плаћа се пуна такса из става (1) овог тарифног броја. Ако је за спровођење извршења надлежан извршитељ, за решење донето по предлогу за обезбеђење и за решење донето по приговору против решења које је донето по предлогу за извршење на основу веродостојне исправе плаћа се трећина таксе из става (1) овог тарифног броја, а за решење о извршењу које је донето на основу иностраних извршних исправа плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

(6) За решење којим се усваја, одбија или одбацује предлог за повраћај у пређашње стање плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја, али не више од 1.900 динара, односно не више од 19.500 динара у поступку пред привредним судом.

(7) За решење о предлогу за признање и извршење одлуке иностраног суда или арбитраже плаћа се такса од 1.900 динара пред судом опште надлежности, а у поступку пред привредним судом плаћа се 19.500 динара.

(8) За решење о трошковима поступка, кад се о њима одвојено одлучује, плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

(9) (Брисан)

(10) За одлуке другостепеног суда по жалбама на првостепене одлуке наведене у ст. (1) – (8) овог тарифног броја плаћа се такса као за првостепену одлуку, изузев ако се одлуком другостепеног суда жалба одбацује или ако се првостепена одлука укида, у ком случају се не плаћа такса.

(11) За одлуку суда по ванредним правним средствима плаћа се трострука такса из овог тарифног броја, изузев ако је том одлуком одбачено ванредно правно средство или ако је одлука суда нижег степена укинута, у ком случају се такса не плаћа.

(12) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

Напомена:

1. Обавеза плаћања таксе за првостепену одлуку не зависи од тога да ли је одлука постала правоснажна.

2. За одлуке које нису наведене у овом тарифном броју не плаћа се такса.

3. Ако виши суд укине одлуку и предмет упути на ново расправљање, плаћена такса за укинуту одлуку урачунава се у таксу за нову одлуку или за поравнање. Исто тако, урачунаће се такса плаћена за првостепену одлуку која је укинута поводом усвајања предлога за повраћај у пређашње стање или предлога за понављање поступка у таксу за нову одлуку која буде донета после повраћаја у пређашње стање, односно понављања поступка. У случају урачунавања, ако је такса плаћена за прву одлуку већа од таксе коју треба платити за другу одлуку или за поравнање неће се враћати разлика између ових такса.

4. За допунску пресуду или решење неће се плаћати такса ако је за одлуку која је допуњена плаћена такса према пуној вредности спора. Такође се неће плаћати такса за доношење одлуке којом се врши накнадна исправка раније донете одлуке.

5. Ако је у току парнице донета међупресуда, плаћа се такса на пуни износ вредности предмета спора. У таквом случају неће се плаћати такса за коначну одлуку која буде донета после међупресуде.

6. Ако је у току парнице донета делимична пресуда, плаћа се такса према вредности захтева о коме је одлучено. За коначну одлуку плаћа се такса према вредности остатка спорног предмета који није обухваћен делимичном пресудом.

7. Такса за платни налог урачунава се у таксу за одлуку суда која буде донета поводом приговора против платног налога и у таксу за поравнање, сразмерно вредности приговореног дела.

Ако је такса за одлуку донета поводом приговора против платног налога већа од таксе плаћене за одлуку по предлогу за издавање платног налога, односно налога за исељење из пословних просторија, наплатиће се разлика, а ако је мања, разлика се неће враћати.

8. Такса за одлуку по предлогу за обезбеђење, као и такса за одлуку поводом тужбе у којој је стављен предлог за издавање платног налога, плаћа се приликом подношења предлога, односно тужбе.

9. За решење о обезбеђењу, плаћа се једна такса, без обзира да ли је одлучено о више средстава извршења, односно обезбеђења и без обзира да ли истовремено или накнадно.

10. За првостепену пресуду која је донета у вези са противтужбом плаћа се такса као да је о противтужби посебно расправљано.

11. Ако је више парница спојено ради заједничког расправљања, такса за пресуду плаћа се посебно за сваку парницу, као да не постоји спајање више парница.

12. У споровима из радног односа, као и у споровима које запослени покрену против стечајног или ликвидационог дужника, запослени или бивши запослени плаћа таксу по овом тарифном броју само ако се захтев односио на новчано потраживање.

3. Поравнања

Тарифни број 3.

(1) За судско поравнање у току првостепеног поступка плаћа се, према вредности на коју су се странке поравнале, половина таксе из става (1) тарифног броја 1, а у поступку пред привредним судом плаћа се половина таксе из става (2) тарифног броја 1.

(2) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се такса као пред судом опште надлежности.

II ВАНПАРНИЧНИ ПОСТУПАК

А. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Тарифни број 4.

(1) За предлог да се покрене поступак у ванпарничним стварима које нису обухваћене посебним одредбама којим се прописује плаћање такси у појединим врстама ванпарничног поступка плаћа се такса у износу од 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке првостепеног суда, плаћа се такса у износу од 390 динара.

Напомена:

1. У свим ванпарничним поступцима сходно се примењују одредбе из напомене бр. 6. и 11. уз тарифни број 1.

Тарифни број 5.

За коначну одлуку првостепеног суда у ванпарничним стварима из тарифног броја 4. плаћа се такса у износу од 390 динара.

Напомена:

1. У свим ванпарничним стварима примењиваће се сходно одредбе из напомене бр. 1, 2. и 3. уз тарифни број 2.

2. Ако се одлука односи на лице нестало у рату, не плаћа се такса за одлуку суда, као ни такса из тарифног броја 4.

Тарифни број 6.

За судска поравнања у свим ванпарничним стварима, плаћа се такса предвиђена у тарифном броју 3, али она не може бити већа него што је прописано за одлуку у тарифном броју 5.

Б. ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ЗА ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ВАНПАРНИЧНОГ ПОСТУПКА

1. Поступак за расправљање заоставштине

Тарифни број 7.

За расправљање заоставштине у првостепеном поступку плаћа се паушална такса у износу од 1.000 до 75.000 динара.

Напомена:

1. Паушална такса плаћа се само ако је оставински поступак завршен доношењем решења о наслеђивању.

2. Паушална такса плаћа се када решење о наслеђивању постане правоснажно, односно у року од 15 дана од дана доставе налога за плаћање таксе по члану 37. став 3. овог закона.

3. Суд утврђује вредност меродавну за одмеравање паушалне таксе по слободној оцени, на основу изјава наследника и података које су поднели.

4. Паушалну таксу плаћају наследници у сразмери наслеђених делова.

5. (Брисана)

6. Плаћа се такса као за поравнање (тарифни број 6) уместо посебне таксе за деобу, ако наследници споразумно предложе деобу и споразум о деоби буде унет у решење о наслеђивању.

7. За предлог да се спроведе расправа заоставштине и за друге поднеске у току оставинског поступка, не плаћа се такса.

Тарифни број 8.

За жалбу против решења о наслеђу или о испоруци плаћа се такса из тарифног броја 7.

2. Поступак састављања и чувања тестамента

Тарифни број 9.

(1) За састављање судског тестамента и међународног тестамента, као и за чување или опозив тестамента у суду, плаћа се по 980 динара.

(2) (Брисан)

Напомена:

1. Такса из става 1. овог тарифног броја плаћа се без обзира да ли је тестамент састављен, односно опозван у судској згради или ван ње.

2. За чување тестамента плаћа се такса без обзира где је тестамент сачињен. Ако се у истом тренутку стари тестамент замењује новим, неће се плаћати ни такса за враћање тестамента.

3. Не плаћа се такса за чување исправа о усменом тестаменту, нити за давање изјаве сведока усменог тестамента о завештаваочевој последњој вољи.

4. Не плаћа се такса за опозивање, ако се доцнијим тестаментом опозива ранији и уједно саставља нови тестамент.

5. Не плаћа се такса за предлог да се предузму радње из овог тарифног броја.

3. Поступак за деобу

Тарифни број 10.

За предлог да се спроведе деоба заједничке ствари или имовине, за одлуку по предлогу за деобу, за жалбу против одлуке по предлогу, плаћа се по 1.900 динара.

Напомена:

За деобу у оставинском поступку не плаћа се такса из овог тарифног броја, под условом наведеним у напомени под бројем 6 уз тарифни број 7.

4. Поступак за уређење међа (граница)

Тарифни број 11.

За предлог за уређење међа, за одлуку по предлогу, за жалбу против одлуке по предлогу, плаћа се по 1.900 динара.

5. Поступак за судски поништај исправа (амортизација)

Тарифни број 12.

(1) За предлог да се спроведе поступак за поништај исправе и за жалбу против одлуке о предлогу плаћа се по 980 динара.

(2) За одлуку по предлогу плаћа се такса према вредности исправе и то:

– до 5.000 динара вредности – 980 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 4% вредности исправе;

– преко 20.000 до 50.000 динара вредности – 2.500 динара увећано за 2% вредности исправе;

– преко 50.000 динара вредности – 4.500 динара увећано за 1% вредности исправе, а највише 9.800 динара.

(3) Ако на исправи није означена вредност, плаћа се 980 динара.

Напомена:

Вредност исправе одређује се према њеној номиналној вредности.

6. Поступак овере потписа, рукописа, преписа и превода

Тарифни број 13.

(1) За молбу, усмену или писмену, којом се тражи оверавање потписа, рукописа или преписа, плаћа се 70 динара.

(2) Плаћа се 160 динара за:

1. оверу потписа, односно рукописа,

2. оверу потписа судског преводиоца на преводима ради њихове употребе у земљи,

3. оверу рукописа, за сваки лист рукописа формата А4,

4. оверу преписа или фотокопије, за сваки лист формата А4.

(3) Плаћа се 490 динара за:

1. оверу потписа судског преводиоца на преводима ради њихове употребе у иностранству,

2. оверу потписа на пуномоћју.

(4) 1. За молбу, усмену или писмену, којом се тражи овера потписа, преписа или рукописа за употребу у иностранству, плаћа се 190 динара,

2. За оверу потписа, преписа или рукописа за употребу у иностранству плаћа се 1.900 динара.

(5) За оверу потписа на уговорима, плаћа се и то:

1. За новозакључене уговоре чија је вредност:

– до 10.000 динара вредности – 980 динара;

– од 10.000 до 100.000 динара вредности – 980 динара увећано за 1% вредности уговора;

– преко 100.000 до 1.000.000 динара вредности – 2.900 динара увећано за 0,5% вредности уговора;

– преко 1.000.000 динара вредности – 12.600 динара увећано за 0,25% од вредности уговора, а највише 39.000 динара.

2. Ако је вредност уговора непроцењива, за оверу потписа плаћа се 1.900 динара.

3. За оверу продужења рока важења уговора, плаћа се 50% од таксе из тачке 1, односно 2. овог става.

4. За оверу потписа уговора о поклону, плаћа се 50% од таксе из тачке 1. односно 2. овог става.

Напомена:

1. Потписи на исправи коју издају правна лица сматрају се као један потпис, ако су прописима или правилима за потписивање овлашћена два или више лица.

2. За молбу којом се тражи овера потписа или отиска прста на исправи, плаћа се једна такса без обзира колико се потписа на исправи оверава.

3. Кад странка преда суду у току поступка прост препис на коме радник суда својим потписом потврди да је видео изворник, за такву потврду плаћа се 50% из става (2) овог тарифног броја.

4. Таксу за оверу потписа, рукописа или преписа плаћа лице које тражи оверу. Пре него што такса буде плаћена, не сме се извршити овера.

5. У потврди о овери преписа треба означити са колико је таксе таксиран изворник исправе чији се препис оверава.

6. Такса за оверу потписа, рукописа и преписа лепи се на самој молби којом је овера тражена, а у случају усмене молбе на самој исправи, односно примерку преписа који остаје код суда. На исти се начин поступа и у погледу лепљења таксе за саму молбу.

7. За оверу потписа и печата плаћа се једна такса.

8. Ако се једном молбом тражи овера потписа на више исправа или овера више рукописа или преписа, плаћа се такса за молбу онолико пута колико има исправа, односно преписа или рукописа.

9. Такса из става (4) тачка 1. овог тарифног броја плаћа се на вредност означену у уговору. Ако је вредност уговора процењива али није означена, за оверу потписа на уговору плаћа се двострука такса из става (4) тачка 2. овог тарифног броја.

10. Ако се оверава препис исправе писане на страном језику, плаћа се двострука такса из става (2) овог тарифног броја.

11. За оверу потписа на пуномоћју из става (3) тачка 2. овог тарифног броја, и за оверу потписа на уговорима из става (4) овог тарифног броја плаћа се једна такса, без обзира да ли се оверава један или више потписа на пуномоћју, односно уговору и без обзира колико се примерака уговора оверава.

7. Поступак сачињавања правних послова који имају облик јавнобележничког записа

Тарифни број 13а

(1) За сачињавање правних послова који имају облик јавнобележничког записа плаћа се такса према вредности имовине која је предмет правног посла, и то:

– до 600.000 динара вредности – 9.000 динара;

– преко 600.000 до 2.500.000 динара вредности – 15.000 динара;

– преко 2.500.000 до 5.000.000 динара вредности – 21.000 динара;

– преко 5.000.000 до 7.000.000 динара вредности – 30.000 динара;

– преко 7.000.000 до 10.000.000 динара вредности – 36.000 динара;

– преко 10.000.000 до 14.000.000 динара вредности – 42.000 динара;

– преко 14.000.000 динара вредности – 42.000 динара увећано за 1.500 динара за сваких започетих 1.000.000 динара вредности, а највише до 600.000 динара.

(2) За сачињавање јавнобележничког записа уговора о поклону између родитеља, као поклонодавца и детета, као поклонопримца, када је предмет поклона непокретност, плаћа се 50% од таксе из става 1. овог тарифног броја.

(3) Ако се правни посао у облику јавнобележничког записа сачињава за више странака, такса се увећава 1.500 динара за трећу и сваку наредну странку, али највише до 50% од таксе из става 1. овог тарифног броја.

Напомена:

1. За сачињавање правних послова који имају облик јавнобележничког записа када је предмет правног посла располагање непокретностима, деоба заједничке имовине супружника или ванбрачних партнера, уговора о имовинским односима између супружника или ванбрачних партнера, уступања или расподеле имовине за живота, обећање поклона или уговора о поклону за случај смрти и уговора о доживотном издржавању, као основ за одређивање таксе узима се укупна вредност имовине која је предмет правног посла.

2. За захтев којим се тражи сачињавање правног посла у облику јавнобележничког записа из овог тарифног броја не плаћа се посебна такса.

3. За оверу сачињеног јавнобележничког записа, као и за издавање отправака и преписа ако се они издају непосредно по сачињавању јавнобележничког записа не плаћа се посебна такса.

4. За сачињавање предуговора, допуне или раскида постојећег уговора у облику јавнобележничког записа плаћа се 50% од таксе из овог тарифног броја.

5. Таксу из овог тарифног броја, ако има више странака, плаћају странке солидарно.

III ЗЕМЉИШНО – КЊИЖНИ ПОСТУПАК И ПОСТУПАК ЗА УПИС У ДРУГЕ ЈАВНЕ КЊИГЕ О НЕПОКРЕТНОСТИМА

А. ЗЕМЉИШНО-КЊИЖНИ ПОСТУПАК

1. Поднесци

Тарифни број 14.

(1) За поднеске којима се тражи упис у земљишну књигу или брисање укњижбе или предбележбе из земљишне књиге, плаћа се:

1. Ако вредност права које треба уписати или брисати износи:

– до 5.000 динара вредности – 390 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 390 динара увећано за 1% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 780 динара увећано за 0,5% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако вредност права које треба уписати или брисати није процењива, или ако се тражи упис или брисање само забележбе плаћа се 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке из става (1) овог тарифног броја, плаћа се 390 динара.

Напомена:

1. Ако се једним поднеском тражи упис или брисање код више судова, плаћа се такса онолико пута колико има судова код којих упис или брисање треба извршити. Ово важи и кад, у случају заједничког заложног права, треба спровести упис у споредним улошцима код разних судова, без обзира што странке у свом поднеску изричито не траже те уписе.

2. Ако се једним поднеском тражи више уписа процењивих права, наплаћује се једна такса, према укупној вредности ових права. Али ако се једним поднеском тражи уједно упис процењивих и непроцењивих права, или још и упис једне или више забележби, такса за поднесак платиће се само према вредности процењивих права. За поднеске којима се тражи упис само непроцењивих права и забележби, плаћа се само једна такса из става (1) тачка 2. овог тарифног броја.

3. Ако је захтев за упис стављен у поднеску из тарифног броја 1. неће се наплаћивати такса за поднесак из тарифног броја 14.

4. Не плаћа се такса из овог тарифног броја у стварима наведеним у напомени 8. тач. 3, 6, 7, 9, 10. и 13. тарифног броја 15.

5. За поднеске који нису означени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Уписи

Тарифни број 15.

(1) За укњижбу или за предбележбу права својине, ако правни посао или основ стицања на основу кога се има извршити упис не подлежу порезу на пренос апсолутних права, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права које се уписује.

(2) За укњижбу или за предбележбу права својине, ако је основ стицања на основу кога се има извршити упис уговор о поклону, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност права које се уписује.

(3) За укњижбу или за предбележбу других стварних права или њима једнаких права, плаћа се:

1. ако је предмет права процењив, 980 динара;

2. ако је предмет права непроцењив, 590 динара.

(4) За забележбу плаћа се:

1. за забележбу принудне управе и дозволу принудне продаје, ако за исту тражбину већ није уписано заложно право на непокретности која је предмет принудне управе или продаје, 980 динара. Тако плаћена такса урачунаће се у таксу коју треба платити за накнадни упис заложног права због исте тражбине, ако се такав упис затражи пре брисања ове забележбе;

2. за остале забележбе, 590 динара.

Напомена:

1. Таксу за упис дужно је да плати лице у чију се корист врши упис. Ако упис тражи лице чије се право ограничава, оптерећује, укида или на другога преноси, и то лице јамчи за плаћање таксе солидарно са лицем у чију се корист врши упис.

2. Такса се плаћа и ако се упис врши по службеној дужности, ако се не ради о упису који је ослобођен таксе – напомена 8. уз овај тарифни број.

3. Ако се на основу једне молбе уписује више права у корист једног истог лица код истог суда, такса се плаћа по укупној вредности ових права у часу уписивања.

4. Кад се уписује тражбина, такса се одмерава према износу тражбине са свим споредним потраживањима (камата, доспели трошкови и др.) рачунајући камату од дана предаје молбе за упис, ако је назначен износ ових потраживања или проценат од главнице.

5. Такса за упис плаћа се и кад се упис врши у току парничног, ванпарничног или извршног поступка.

6. Ако се упис укњижбе или предбележбе, одлуком вишег суда у целини или делимично укине или измени, враћа се на захтев целокупна плаћена такса, односно њен сразмерни део.

7. Такса за упис по овом тарифном броју плаћа се уз таксу за поднесак и лепи се на самом поднеску.

Ако ова такса није плаћена уз поднесак којим се захтева упис, суд ће по извршеном упису поступити по члану 37. став 3. овог закона.

8. Не плаћа се такса за следеће уписе:

1) за упис оправдања предбележбе;

2) за потпуно или делимично брисање неког уписаног права;

3) за службене радње у поступку уређења, оснивања и исправљања земљишних књига, као и за усаглашавање земљишних књига са фактичким стањем. У овим поступцима ослобађање се односи на све поднеске, улошке и прилоге, молбе за издавање катастарских планова и поседовних листова, разна уверења и оверавање преписа.

Ово ослобађање важи и за поступак за обнављање уништених земљишних књига, ако се веродостојном исправом утврди да је упис раније био спроведен и да је, према томе, била плаћена такса за тај упис;

4) за поновни упис истог, макар делимично угашеног права, услед парничног или извршног поступка, у корист истог лица. Ако је вредност поново уписаног права већа, плаћа се на вишак вредности прописана такса;

5) за упис истог права, макар делимично и угашеног, на више непокретности које се воде по књигама једног суда или више судова, за пренос истог права с једне непокретности на другу непокретност истог сопственика; за ограничење или сужавање истог права на један део исте непокретности; за проширење истог права и на друге непокретности истог сопственика; за проширење заједничког јемства на поједина земљишно књижна тела, с тим што ово ослобађање важи само ако нису наступиле промене у погледу обима права или овлашћеног лица;

6) за упис права својине или права службености и плодоуживања по извршеној деоби, ако су деобничари били уписани као сувласници тих права, с тим да ово ослобађање важи и у случају деобе породичних (кућних) задруга на задругаре, ако је задруга била уписана као власник у земљишним књигама;

7) за упис на основу решења о наслеђивању;

8) за упис заложног права на непокретности јемца, ако је то право већ уписано и на непокретности главног дужника и ако је за тај упис плаћена такса;

9) за исправку грешке у упису, при чему ако је грешка настала кривицом титулара права, плаћа се такса за поднесак којим се тражи исправка уписа (тар. бр. 14. став 1);

10) за све уписе у корист Републике Србије;

11) за забележбу привремене управе одређене у току поступка принудне јавне продаје, као и за забележбу принудне управе одређене уместо принудне јавне продаје;

12) за накнадни упис сусвојине брачног друга на основу судске одлуке ако је један од брачних другова уписан као власник у земљишним књигама, као и за упис којим се означава идеални део сваког брачног друга на непокретностима које су у њиховој сусвојини;

13) за све уписе у земљишне књиге у корист грађана у вези са разменом земљишта у циљу арондације и комасације, као и на основу прописа о експропријацији и прописа о враћању земље у складу са законом којим се уређују начин и услови признавања права и враћању земљишта које је пренето у друштвену својину по основу ПЗФ и конфискације због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа;

14) за упис заложног права за обезбеђење кредита код откупа друштвеног стана од стране носиоца станарског права, или код куповине стана, преко стамбене задруге или код изградње или адаптације стамбеног простора.

9. Ослобађање из тач. 4, 5. и 6. напомене бр. 8. важи само ако је такса за први упис плаћена.

3. Изазивачки поступак

Тарифни број 16.

За решење поводом приговора повериоца против отцепљења дела непокретности или размене земљишта у изазивачком поступку, по правилима о земљишно књижним деобама, отписима и приписима, плаћа се 590 динара.

Напомена:

Таксу из овог тарифног броја плаћа странка која је покренула поступак за бестеретни отпис дела земљишно-књижног тела.

Б. УПИС У ИНТАБУЛАЦИОНЕ, ЗАСТАВНЕ, ТАПИЈСКЕ И ДРУГЕ ЈАВНЕ КЊИГЕ О НЕПОКРЕТНОСТИМА

1. Упис у тапијске књиге

Тарифни број 17.

(1) За поднесак којим се тражи пренос тапије, плаћа се такса из става (1) тарифног броја 19.

(2) За жалбу против одлуке суда по предмету из става (1) овог тарифног броја, плаћа се 590 динара.

Тарифни број 18.

(1) За упис потврђене тапије у књигу тапија, као и за упис права својине путем преноса тапије на истог или новог сопственика, ако правни посао или основ стицања на основу кога се има извршити упис не подлеже порезу на пренос апсолутних права, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права.

(2) За упис из става (1) овог тарифног броја, ако је основ стицања на основу кога се има извршити упис уговор о поклону, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност права.

(3) За упис стицања других стварних права плаћа се:

1. ако је предмет права процењив, 980 динара,

2. ако је предмет права непроцењив, 590 динара.

(4) За остале уписе у тапијске књиге, плаћа се 590 динара.

Напомена:

1. Кад сопственик непокретности која је већ уписана у књигу тапија захтева од суда да се један део непокретности издвоји и да му се за издвојени део изда посебна тапија, поред таксе за поднесак плаћа се и такса из става 4. овог тарифног броја. Али ако суд купцу издаје нову тапију а стару (изворну) умањује за продати део, плаћа се такса и за поднесак из става (1) тарифног броја 17. и такса за упис преноса из става (1) овог тарифног броја.

2. Не плаћа се такса:

1) за радњу у поступку око издавања тапија у крајевима где нема земљишних књига и у том поступку ослобађање се односи на све поднеске, захтеве, прилоге, молбе за издавање катастарских планова и поседовних листова, разна уверења, оверавање преписа и потврде тапија;

2) за радње у поступку обнављања уништених тапијских књига, ако се веродостојном исправом утврди да је упис раније био спроведен и да је, према томе, била плаћена такса за тај упис;

3) напомена уз тарифни број 15. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

2. Упис у интабулационе, заставне (хипотекарне) и друге јавне књиге о непокретностима

Тарифни број 19.

(1) За поднесак којим се тражи састављање или брисање интабулације, надинтабулације или прибелешке, односно упис хипотеке, на подручјима на којима још важе интабулационе књиге, као и за поднесак којим се тражи упис у друге књиге о непокретностима, према одредбама посебних прописа, плаћа се:

1. Ако вредност права које треба обезбедити или брисати износи:

– до 5.000 динара вредности – 590 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 590 динара увећано за 1% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако вредност права које треба уписати или брисати није процењива или ако се тражи упис или брисање само забележбе 590 динара

(2) За жалбу против одлуке суда по предлозима из става (1) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

Напомена:

Напомена уз тарифни број 14. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

Тарифни број 20.

(1) За упис интабулације, надинатабулације, прибелешке или хипотеке, односно за упис права у другим посебним јавним књигама о непокретностима, плаћа се 1.900 динара, без обзира на вредност права.

(2) За упис забележбе принудне управе и дозволе принудне продаје, ако за исту тражбину већ није уписана интабулација (заложно право) на непокретности која је предмет принудне управе или продаје, плаћа се 980 динара, без обзира на вредност повериочевог потраживања.

(3) За упис осталих забележби које се по важећим прописима могу уписати у интабулационе књиге, плаћа се 980 динара.

(4) За пропуштање интабулације или хипотеке плаћа се 190 динара.

Напомена:

Напомена уз тарифни број 15. сходно ће се примењивати и уз овај тарифни број.

IV ТАКСЕ У СТЕЧАЈНОМ ПОСТУПКУ И ПОСТУПКУ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ

1. Поднесци

Тарифни број 21.

(1) За предлог за покретање стечајног поступка и за подношење плана реорганизације плаћа се 980 динара.

(2) За пријаву поверилаца у стечајном поступку плаћа се према вредности потраживања:

– до 250.000 динара вредности – 980 динара;

– преко 250.000 динара вредности – 980 динара, увећано за 1% вредности потраживања, а највише 3.900 динара;

(3) За жалбу против одлуке стечајног већа плаћа се 980 динара.

Напомена:

1. Као основ за плаћање таксе за пријаве поверилаца узима се износ тражбине коју поверилац пријављује, при чему ће се узети да условљена тражбина није условљена, а ако један поверилац пријави више тражбина, такса се плаћа на укупни износ тих тражбина.

2. Такса се не плаћа:

1) за поднеске стечајног управника,

2) за поднеске који нису означени у овом тарифном броју и за прилоге уз поднеске.

3. и 4. (брисане)

2. Паушална такса

Тарифни број 22.

Паушална такса се плаћа:

1) у стечајном поступку од збира износа који су употребљени или су на располагању за подмирење дугова стечајне масе, од 1.900 до 19.500 динара;

2) за реорганизацију од износа за који је усвојен план реорганизације, од 1.900 до 19.500 динара.

Напомена:

1. Паушална такса се сматра трошковима стечајног поступка и одређује је суд по окончању поступка, а дужан је платити стечајни управник по правоснажности решења о главној деоби.

2. Паушалну таксу за реорганизацију плаћа правно лице чији је план реорганизације усвојен.

3. Паушална такса по овом тарифном броју плаћа се у року од осам дана од доставе налога за плаћање таксе по члану 37. став 3. овог закона.

IVа УПИС У СУДСКИ РЕГИСТАР

1. Пријаве

Тарифни број 22а

За сваку пријаву за упис у судски регистар, плаћа се 590 динара.

Напомена:

Ако се једном пријавом тражи више уписа за исти субјекат уписа плаћа се само једна такса из овог тарифног броја.

2. Упис у судски регистар

Тарифни број 22б

(1) За решење донето по пријави за упис оснивања субјекта уписа плаћа се 1.900 динара.

(2) За решења донета по пријавама за остале врсте уписа који нису наведени у ставу (1) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

(3) За жалбу на решење донето у поступку уписа из ст. (1) и (2) овог тарифног броја плаћа се 590 динара.

(4) За захтев за брисање уписа из судског регистра плаћа се 590 динара.

(5) За решење по захтеву за брисање уписа плаћа се 590 динара.

Напомена:

Ако се једним поднеском тражи више уписа, плаћа се такса за сваки упис посебно.

3. Објављивање

Тарифни број 22в

За достављање уписаних података ради објављивања у службеном гласилу плаћа се 390 динара.

Напомена:

За објављивање података чије је уписивање тражено једним поднеском, плаћа се само једна такса из овог тарифног броја.

Тарифни бр. 23. до 25.

(Брисано)

VI КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ПО ПРИВАТНОЈ ТУЖБИ

1. Поднесци

Тарифни број 26.

(1) За приватну тужбу и противтужбу, плаћа се по 980 динара.

(2) (Брисан)

(3) За захтев за понављање кривичног поступка, плаћа се 590 динара.

(4) За жалбу против пресуде и за жалбу против решења којим се изриче судска опомена, плаћа се по 590 динара.

Напомена:

1. Ако се кривични поступак води заједнички по више предмета нема утицаја на таксу што се један поднесак односи на више приватних тужилаца или на више окривљених, или што поднесак подноси више приватних тужилаца или више окривљених, или што поднесак обухвата више кривичних дела једног окривљеног.

2. За поднесак којим се кривични поступак проширује на друга кривична дела, истог окривљеног, за која се гони по приватној тужби, плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

3. За поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. Одлуке

Тарифни број 27.

За пресуду и за решење којим се изриче судска опомена плаћа се 980 динара, а за остала решења којима се окончава поступак плаћа се 390 динара.

Напомена:

1. Такса за пресуду плаћа се само једном, без обзира на број приватних тужилаца и број кривичних дела која су обухваћена једном пресудом.

2. Ако су за више кривичних дела једног истог учиниоца услед раздвајања поступка донете посебне пресуде од стране истог суда, плаћа се такса за пресуду само једанпут.

3. Ако је пресудом одбијена тужба због ненадлежности суда, урачунаће се плаћена такса за ову пресуду у таксу за пресуду надлежног суда, али ако је такса која се урачунава већа, вишак се неће враћати. Ако се пресуда услед жалбе, предлога за повраћај у пређашње стање или понављање кривичног поступка укине, урачунаће се такса плаћена за укинуту одлуку у таксу за нову одлуку.

VIа ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК

Тарифни број 27а

(1) За жалбу против пресуде прекршајног суда плаћа се 900 динара.

(2) За захтев за понављање прекршајног поступка и захтев за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде плаћа се 1.750 динара.

VII ПОСТУПАК У УПРАВНИМ СПОРОВИМА И ПОСТУПАК ЗА СУДСКУ ЗАШТИТУ

1. Поднесци

Тарифни број 28.

(1) За тужбу против управног акта којом се покреће управни спор плаћа се 390 динара.

(2) За жалбу против одлуке првостепеног суда, плаћа се 390 динара.

(3) За тужбу за понављање поступка, плаћа се 390 динара.

(4) За захтев за ванредно преиспитивање судске одлуке у управном спору, плаћа се 980 динара.

Напомена:

1. За предлог да се донесе решење којим се замењује управни акт и за друге поднеске који нису наведени у овом тарифном броју, као и за прилоге уз поднеске, не плаћа се такса.

2. У споровима о девизним стварима плаћа се такса из овог тарифног броја повећана за 50%.

3. За захтеве за судску заштиту плаћа се такса из става (3) овог тарифног броја.

2. Одлуке

Тарифни број 29.

(1) За првостепену пресуду у управном спору плаћа се:

1. ако је вредност предмета спора процењива, 1% од вредности спорног предмета, а највише 1.900 динара;

2. ако је вредност предмета спора непроцењива, 980 динара.

(2) Такса из става (1) овог тарифног броја не може бити мања од 590 динара.

Напомена:

1. Ако је предмет спора делом процењив а делом непроцењив, такса се плаћа као да је предмет процењив.

Кад се ради о стварима из области инвалидског осигурања, социјалног осигурања, старатељства, усвојења и социјалне заштите, такса за пресуду плаћа се као за предмет непроцењиве вредности.

2. У споровима о девизним стварима плаћа се такса за пресуду увећана за 50%.

3. За одлуку у поступку по захтеву за судску заштиту, плаћа се такса из става (1) тачке 2 овог тарифног броја.

4. За одлуке које нису наведене у овом тарифном броју, не плаћа се такса.

VIII ПОСЕБНИ СЛУЧАЈЕВИ

1. Судска уверења и потврде

Тарифни број 30.

(1) (Брисан)

(2) За уверења, плаћа се 190 динара.

Напомена:

1. Ако се једним уверењем посведочава више чињеница, особина, односа или околности, плаћа се једна такса.

2. За потврду да је такса плаћена, издату у облику уверења, плаћа се такса по овом тарифном броју. Не плаћа се такса, ако се издаје само признаница о плаћеној такси.

3. Не плаћа се такса из овог тарифног броја за потврде које суд издаје странци, сведоку, вештаку, преводиоцу или тумачу да су присуствовали рочишту, односно претресу, ако су они били обавезни да присуствују и ако им та потврда служи искључиво ради правдања изостанка са рада.

4. За потврду о правоснажности или извршности која се ставља на препис судске одлуке, не плаћа се такса.

5. (Брисана)

6. Такса за уверење лепи се на самом поднеску којим се тражи издавање уверења.

7. Ако се уверење издаје у два или више примерака за други и сваки даљи примерак плаћа се половина таксе из овог тарифног броја.

8. (Брисана)

9. Таксу по овом тарифном броју плаћа лице које тражи издавање уверења, а уверење се не сме издати док такса не буде плаћена.

Тарифни број 31.

(Брисано)

3. Разматрање списа

Тарифни број 32.

За извештаје и податке који се траже од суда из завршених предмета плаћа се 390 динара

4. Преписи

Тарифни број 33.

(1) За преписивање судских аката, аката из збирке исправа, као и јавнотужилачких аката, које је суд, односно јавно тужилаштво извршило на захтев странке, плаћа се 20 динара по страници текста изворника.

(2) Под преписом у смислу става (1) овог тарифног броја подразумева се и фотокопирање или штампање из меморије рачунара или писаће машине.

Напомена:

1. За писмени или усмени захтев да се изврши препис плаћа се такса из тар. броја 30. став (1).

2. Такса за препис лепи се на самој молби којом је тражено преписивање, а у случају усмене молбе, на спису. Такса за захтев за препис лепи се такође на самом захтеву (молби), односно на спису, ако је молба усмена.

3. Ако се преписивање врши на страном језику плаћа се такса у троструком износу од прописане у овом тарифном броју.

4. За препис расправног записника који је израђен истовремено са састављањем самог изворника, плаћа се половина таксе из става (1) овог тарифног броја.

5. Изводи из јавних књига

Тарифни број 34.

(1) За изводе из земљишних или других јавних књига о непокретностима, ако се издају на захтев странке, плаћа се по листу формата А4, 100 динара.

(2) (Брисан)

Напомена:

1. За писмени или усмени захтев странке да јој се изда извод не плаћа се такса.

2. Напомена под тачком 3. уз тарифни број 21. важи и код плаћања таксе по овом тарифном броју.

6. Судски депозити

Тарифни број 35.

За чување (депозит) новца, ствари и вредносних папира на захтев странке, плаћа се годишње 2% од вредности депонованих ствари.

Напомена:

1. Ова такса не плаћа се на депозит који се полаже на захтев државних органа, ако се подигне у року.

2. Такса се плаћа за прву годину унапред, а за остале године приликом подизања депозита. Започета година рачуна се као цела. У случају преноса депозита из једног у други суд, а на захтев депонента, за пренос се плаћа износ једногодишње таксе.

3. Ако се вредност ствари не може проценити по њиховој природи, извршиће се процена од стране вештака на трошак депонента.

4. За писмени или усмени захтев да се приме на чување новац, ствари или вредносни папири, не плаћа се такса.

7. Протести

Тарифни број 36.

(1) За усмену или писмену молбу за протест менице, чека (и других исправа или уговора) због неакцептирања, неисплате или неиспуњења, плаћа се 100 динара.

(2) За протест се плаћа према вредности:

– до 5.000 динара вредности – 190 динара;

– преко 5.000 динара до 20.000 динара вредности – 190 динара увећано за 2% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 1% вредности, а највише 3.900 динара.

Напомена:

1. Такса из овог тарифног броја плаћа се на протесте који се подносе по прописима о меници и чеку, као и на замене протеста. Такса за протест лепи се на самој молби којом је тражен протест, а у случају усмене молбе, на препис протеста који остаје код суда. На исти начин се поступа и у погледу лепљења таксе за саму молбу.

2. Ако се једном молбом тражи више протеста односно замена протеста, плаћа се једна такса за молбу, али се и у том случају плаћа посебна такса за сваки протест, односно замену протеста.

8. Остали предмети

Тарифни број 37.

(1) За поднесак који се предаје усмено на записник пред судом, плаћа се такса предвиђена у тарифи за односни поднесак.

(2) За састављање пред судом уговора о земљишно-књижним, интабулационим или тапијским стварима плаћа се:

1. Према вредности:

– до 5.000 динара вредности – 590 динара;

– преко 5.000 до 20.000 динара вредности – 590 динара увећано за 1% вредности;

– преко 20.000 динара вредности – 980 динара увећано за 0,5% вредности, а највише 3.900 динара.

2. Ако је вредност уговора непроцењива, 590 динара.

Напомена:

1. Ако се истовремено са састављањем уговора тражи и упис права, осим таксе из става (2) овог тарифног броја, плаћа се и такса за поднесак којим се упис тражи, као и такса за упис.

2. При састављању уговора из става (2) овог тарифног броја не плаћа се посебна такса за предлог да се уговор састави, нити таксе за оверу потписа по тарифном броју 13.

3. За став (2) тачка 1. овог тарифног броја важи напомена бр. 9 уз тарифни број 13.

Тарифни број 38.

(1) За предлог странке да суд постави судију или председника избраног суда, плаћа се 590 динара.

(2) За предлог о изузећу судије избраног суда, плаћа се 590 динара.

(3) За издавање потврде о правноснажности или извршности пресуде избраног суда, плаћа се 980 динара.

Напомена:

Не плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја ако је предлог за постављање председника избраног суда поднео избрани судија.

Тарифни број 39.

(1) За опомену којом се неко позива да плати таксу коју је био дужан да плати и без опомене, плаћа се 390 динара, а у поступку пред привредним судом 780 динара.

(2) Када је у поступку пред привредним судом једна од странака физичко лице које није предузетник, плаћа се опомена као пред судом опште надлежности.

Тарифни број 40.

(1) За одлуку којом се одбацује или одбија захтев за изузеће судије, судије поротника, председника суда, јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца и других службених лица, плаћа се такса у износу од 590 динара.

(2) У решењу из става (1) овог тарифног броја, суд, односно јавно тужилаштво ће опоменути странку да је дужна да плати таксу у року од пет дана од дана пријема одлуке.

Тарифни број 41.

(1) За молбу којом се тражи одлагање извршења кривичне санкције, плаћа се 590 динара.

(2) За одлуку првостепеног суда по молби, плаћа се 980 динара.

(3) За жалбу на одлуку првостепеног суда плаћа се такса из става (1) овог тарифног броја.

(4) (Брисан)

Закон о судијама

(“Службени гласник РС”, бр. 116/2008, 58/2009 – одлука УС, 104/2009, 101/2010, 8/2012 – одлука УС, 121/2012, 124/2012 – одлука УС, 101/2013, 111/2014 – одлука УС, 117/2014, 40/2015, 63/2015 – одлука УС, 106/2015 и 63/2016 – одлука УС)

Глава прва

НАЧЕЛА

Независност

Члан 1

Судија је независан у поступању и доношењу одлуке.

Судија суди и пресуђује на основу Устава, закона и других општих аката, потврђених међународних уговора, општеприхваћених правила међународног права.

Сталност и непреместивост

Члан 2

Судија своју функцију врши као сталну, изузев када се први пут бира за судију.

Судија врши функцију у суду за који је изабран.

Без своје сагласности судија не може бити премештен ни упућен у други суд, осим у случајевима предвиђеним овим законом.

Судија може, уз своју сагласност, бити упућен на рад у други државни орган или установу, у складу са овим законом.

Одржавање поверења у независност и непристрасност

Члан 3

Судија је дужан да у свакој прилици одржи поверење у своју независност и непристрасност.

Судија је дужан да непристрасно води поступак по својој савести, у складу са властитом проценом чињеница и тумачењем права, уз обезбеђење правичног суђења и поштовање процесних права странака гарантованих Уставом, законом и међународним актима.

Службе, послови и поступци неспојиви са дужношћу судије одређују се законом.

Судије су дужне да се у свакој прилици придржавају Етичког кодекса, који доноси Високи савет судства.

Сви државни органи и функционери дужни су да својим поступањем и понашањем одржавају поверење у независност и непристрасност судија и судова.

Материјална независност

Члан 4

Судија има право на плату у складу са достојанством судијске функције и његовом одговорношћу.

Плата судије значи гаранцију његове независности и сигурности његове породице.

Имунитет

Члан 5

Судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије.

Судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства.

Одговорност за штету

Члан 6

За штету коју судија проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија.

Ако је Република Србија на основу правноснажне судске одлуке, односно поравнања закљученог пред судом или другим надлежним органом, исплатила штету из става 1. овог члана, може тражити од судије накнаду исплаћеног износа, ако је штета проузрокована намерно.

Ако је одлуком Уставног суда, Европског суда за људска права или другог међународног суда, утврђено да су у току судског поступка кршена људска права и основне слободе и да је пресуда заснована на таквом кршењу или да је пресуда изостала због кршења права на суђење у разумном року, Република Србија може тражити од судије накнаду исплаћеног износа, ако је штета учињена намерно.

На захтев министра надлежног за правосуђе, Републички јавни правобранилац је дужан да покрене парнични поступак пред надлежним судом за накнаду исплаћеног износа из ст. 2. и 3. овог члана, по претходно прибављеном мишљењу Високог савета судства. Високи савет судства даје мишљење у року од 30 дана.

Право на удруживање

Члан 7

Судије имају право да се удружују у струковна удружења ради заштите својих интереса и очувања независности и самосталности у раду.

Право струковног удруживања подразумева и учешће у активностима струковних удружења у току радног времена, ако се тиме не ремети рад у суду.

Учешће у доношењу одлука од значаја за рад судова

Члан 8

Судија има право да узме учешће у доношењу одлука од значаја за рад судова и за одређивање и распоређивање средстава за функционисање судова.

Право на стручно усавршавање и обуку

Члан 9

Судија има право и обавезу на стручно усавршавање и обуку о трошку Републике Србије, у складу са посебним законом.

Обука судија је организовано стицање и усавршавање теоријских и практичних знања и вештина потребних за самостално, стручно и ефикасно вршење судијске функције.

Обука је обавезна на основу закона или одлуке Високог савета судства у случају промене специјализације, битних промена прописа, увођења нових техника рада и ради отклањања недостатака у раду судије уочених приликом вредновања његовог рада.

Садржај програма обуке одређује се у зависности од професионалног искуства судије.

Избор и престанак функције и број судија и судија поротника

Члан 10

Судију и председника суда бира и о престанку њихове функције одлучује Народна скупштина, односно Високи савет судства, у складу са овим законом.

Број судија и судија поротника за сваки суд одређује Високи савет судства.

Број судија прекршајних, Прекршајног апелационог и Управног суда одређује се и за свако одељење изван седишта суда.

Високи савет судства преиспитује потребан број судија и судија поротника у сваком суду на пет година.

По сопственој иницијативи или на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда и министра надлежног за правосуђе, а на основу годишњег прилива предмета, Високи савет судства може преиспитати потребан број судија и судија поротника и пре истека рока од пет година.

Права из радног односа судије

Члан 11

Судија остварује права из радног односа у складу са прописима који уређују права из радног односа изабраних лица, ако овим законом није друкчије одређено.

Глава друга

ПОЛОЖАЈ СУДИЈЕ

И СТАЛНОСТ СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ

1. Појам

Члан 12

Судијска функција траје непрекидно од првог избора за судију до навршења радног века.

После избора судијска функција може престати под условима предвиђеним овим законом.

Изузетно, лице које се први пут бира за судију, бира се на три године.

2. Смањење броја судија

Члан 13

Судијска функција не престаје ако буде смањен број судија у суду у коме обавља судијску функцију.

3. Удаљење са судијске функције

Разлози за удаљење

Члан 14

Судија се удаљује са функције кад му је одређен притвор.

Судија може бити удаљен са функције кад је покренут поступак за његово разрешење или кривични поступак за дело због кога може бити разрешен.

Одлука о удаљењу

Члан 15

О обавезном удаљењу судије одлучује председник суда, а о обавезном удаљењу председника суда – председник непосредно вишег суда.

Ако удаљење није обавезно, о њему одлучује председник Врховног касационог суда.

О удаљењу председника Врховног касационог суда одлучује Општа седница.

Трајање удаљења

Члан 16

Судија се удаљује са функције до укидања притвора, окончања поступка за разрешење или окончања кривичног поступка.

Високи савет судства може судију вратити на функцију пре окончања поступка за разрешење.

Право на приговор

Члан 17

На одлуку о удаљењу судија има право приговора Високом савету судства, у року од осам дана од дана достављања одлуке.

Високи савет судства одлучује о приговору из става 1. овог члана у року од осам дана од дана достављања приговора.

ИИ НЕПРЕМЕСТИВОСТ СУДИЈЕ

1. Појам

Члан 18

Судија има право да стално своју функцију врши у суду за који је изабран, осим у случајевима прописаним овим законом.

Судија само уз своју сагласност може бити премештен или упућен из једног у други суд, други државни орган, установу или међународну организацију у области правосуђа.

Сагласност се даје у писменом облику и мора да претходи доношењу решења о премештају или упућивању.

2. Премештај

Члан 19

Судија може, уз своју писмену сагласност, бити премештен у други суд исте врсте и истог или нижег степена, уколико постоји потреба за хитном попуном упражњеног судијског места, која се не може решити избором или упућивањем судије, уз прибављену сагласност председника оба суда.

Изузетно од става 1. овог члана, судија може без своје писмене сагласности бити премештен у други суд у случају укидања суда или укидања претежног дела надлежности суда за који је изабран.

Суду је укинут претежни део надлежности када је због промене стварне надлежности, због оснивања новог суда или због промене подручја на којем суд врши надлежност измењен потребан број судија у суду.

У случају из става 2. овог члана судија може бити премештен само у суд истог степена који преузима надлежност суда који је укинут или којем је укинут претежни део надлежности, на основу критеријума које прописује Високи савет судства.

Судија трајно наставља функцију у суду у који је премештен.

Решење о премештају доноси Високи савет судства.

3. Упућивање у други суд

Члан 20

Судија може бити упућен на рад само у други суд исте врсте и истог или непосредно нижег степена, најдуже годину дана.

Изузетно, судија може бити упућен у суд непосредно вишег степена, ако испуњава законом прописане услове за избор за судију суда у који се упућује.

Судија се упућује у суд у коме недостатак, спреченост, изузеће судија или други разлози отежавају или успоравају рад суда.

Решење о упућивању судије из ст. 1. до 3. овог члана, уз сагласност судије, доноси Високи савет судства.

Пре доношења решења о упућивању судије из ст. 1. до 3. овог члана, Високи савет судства ће прибавити мишљење седнице свих судија суда у који је судија изабран и суда у који се упућује.

4. Упућивање у други државни орган, институцију надлежну за обуку у правосуђу или међународну организацију

Члан 21

Судија може бити упућен, ради обављања стручних послова, у Високи савет судства, министарство надлежно за правосуђе, институцију надлежну за обуку у правосуђу и међународну организацију у области правосуђа.

Упућивање из става 1. овог члана врши се на предлог руководиоца органа, односно институције или организације у коју се судија упућује, по прибављеном мишљењу председника суда у коме судија врши своју функцију, уз сагласност судије.

Упућивање може трајати најдуже три године.

Решење о упућивању доноси Високи савет судства.

За време упућивања судија се може ослободити вршења судијске функције, на основу одлуке Високог савета судства.

У случају упућивања у министарство надлежно за послове правосуђа судија се обавезно ослобађа вршења судијске функције.

ИИИ МЕЂУСОБНА НЕЗАВИСНОСТ СУДИЈА

1. Појам

Члан 22

Судија је слободан у заступању свог схватања, утврђивању чињеница и примени права, у свему о чему одлучује.

Судија није дужан да икоме, па ни другим судијама и председнику суда, објашњава своја правна схватања и утврђено чињенично стање, изузев у образложењу одлуке или кад то закон посебно налаже.

2. Неизмењивост врсте посла и додела предмета случајем

Неизмењивост годишњих послова

Члан 23

Судија има право да му се врста судијског посла одреди годишњим распоредом послова и да се не мења током године.

Изузетно, због избора новог судије, дужег одсуства судије, знатно повећаног или смањеног прилива предмета у току године по појединим правним областима или упражњеног судијског места, судији може током године бити промењена правна област у којој поступа.

Годишњи распоред послова и његова измена се одређују с обзиром на потребе суда и способност судије за успешно обављање послова на које се распоређује.

Расподела предмета случајем

Члан 24

Судија предмете прима према редоследу независном од личности странака и околности правне ствари.

Судији се предмети поверавају на основу распореда послова у суду, у складу са Судским пословником, према редоследу унапред утврђеним за сваку календарску годину, искључиво на основу ознаке и броја предмета.

Нико нема права да судска већа образује и предмете додељује мимо распореда послова и редоследа пријема предмета.

Одступања

Члан 25

Од редоследа пријема предмета може се одступити у случајевима предвиђеним законом, као и у случају оптерећености или оправдане спречености судије, у складу са Судским пословником.

У складу са Судским пословником, судији може бити одузет предмет: ако је због његовог дужег одсуства потребно поступити по предмету који је хитан по закону или по својој суштини; ако је угрожено ефикасно функционисање суда; ако је судији правноснажно изречена дисциплинска санкција због дисциплинског прекршаја неоправданог одуговлачења поступка, као и у другим случајевима предвиђеним законом.

Одузети предмет из става 2. овог члана додељује се у рад другом судији, у складу са Судским пословником.

Право на приговор

Члан 26

На годишњи распоред послова, промену врсте посла, одступање од редоследа пријема предмета или одузимање предмета, судија има право на приговор председнику непосредно вишег суда, у року од три дана од дана сазнања.

О приговору судије Врховног касационог суда одлучује Општа седница.

Право на приговор због одузимања предмета има и странка, у року од три дана од дана сазнања.

Одлука по приговору доноси се у року од 15 дана од дана достављања.

Дужност обавештавања председника непосредно вишег суда

Члан 27

Председник суда је дужан да о сваком одступању од редоследа пријема предмета писмено обавести председника непосредно вишег суда.

3. Обавештавање о трајању поступка

Члан 28

Судија је дужан да председника суда обавести зашто првостепени поступак није окончан у року од једне године и да га затим на свака три месеца обавештава о даљем развоју поступка.

Прво обавештење у поступку по правном леку судија даје председнику суда после два месеца, а наредна на сваких 30 дана.

У првостепеном поступку председник суда је дужан да обавести председника непосредно вишег суда о сваком поступку који није окончан у року од две године и разлозима за то.

У поступку по правном леку који није окончан у року од једне године, председник суда је дужан да обавести председника Врховног касационог суда.

Рок за обавештавање у извршним, ванпарничним и другим неспорним стварима одређује се Судским пословником.

Дужност обавештавања из овог члана тече од дана пријема предмета у суд.

4. Право судије на притужбу

Члан 29

Судија може Високом савету судства изјавити притужбу ако му је повређено право за које овим законом није предвиђен посебан поступак заштите.

Притужба се доставља лицу на кога се притужба односи и које се може изјаснити у року од три дана од дана пријема.

Високи савет судства одлучује о притужби у року од 15 дана и одмах упознаје са одлуком судију подносиоца притужбе, председника суда, председника непосредно вишег суда и председника Врховног касационог суда. Ако је притужба основана, Високи савет судства предузима мере ради заштите права судије.

ИВ ОДНОС СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ И ДРУГИХ СЛУЖБИ, ПОСЛОВА И ПОСТУПАКА

1. Однос других служби, послова и поступака са судијском функцијом

Члан 30*

Судија не може бити на функцијама у органима који доносе прописе и органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе. Судија не може бити члан политичке странке, нити политички деловати на други начин, бавити се било којим јавним или приватним плаћеним послом, нити пружати правне услуге ни давати правне савете уз накнаду.

Изузетно од става 1. овог члана, судија може бити члан органа управљања институције надлежне за обуку у правосуђу, на основу одлуке Високог савета судства, у складу са посебним законом.

Са судијском функцијом неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штете угледу суда.

Високи савет судства одлучује који су поступци опречни достојанству и независности судије и штетни по углед суда, на основу Етичког кодекса.

Судија може, ван радног времена, да се без посебног одобрења бави наставном и научном делатношћу, уз накнаду.

У случајевима одређеним законом, судија може, у току радног времена, да обавља наставну и научну делатност у институцији надлежној за обуку у правосуђу.

Судија може у току радног времена, по одобрењу председника суда, да учествује у раду стручних тела образованих у складу са посебним прописима и радних група за израду закона и других аката.

Судија може бити упућен на студијско, односно друго стручно путовање у иностранство, на основу одлуке Високог савета судства, уз прибављено мишљење председника суда, при чему се посебно узимају у обзир оцене о раду из личног листа судије, као и познавање страног језика.

2. Поступак одлучивања о неспојивости

Дужност обавештавања и подношење пријаве

Члан 31

Судија је дужан да писмено обавести Високи савет судства о свакој служби или послу за које постоји могућност да су неспојиви са судијском функцијом.

Високи савет судства обавештава председника суда и судију о постојању неспојивости службе или посла са судијском функцијом.

Председник суда дужан је да поднесе дисциплинску пријаву чим сазна да судија врши службу или посао или чини поступке за које постоји могућност да су неспојиви са његовом функцијом.

В ВРЕДНОВАЊЕ РАДА СУДИЈА

Члан 32

Рад свих судија и председника судова подлеже редовном вредновању.

Вредновање обухвата све аспекте судијског посла, односно послова председника суда и представља основу за избор, обавезну обуку судија и разрешење.

Вредновање се врши на основу јавно објављених, објективних и јединствених критеријума и мерила, у јединственом поступку у коме је обезбеђено учешће судије, односно председника суда чији се рад вреднује.

Критеријуме, мерила и поступак за вредновање рада судија, односно председника судова утврђује Високи савет судства.

Органи надлежни за вредновање

Члан 33

Комисије Високог савета судства вреднују рад судија и председника судова.

Комисије су састављене од три члана, у којима судије судова вишег степена вреднују рад судија и председника судова нижег степена.

О приговорима на оцену одлучује комисија од три члана коју именује Високи савет судства из реда судија Врховног касационог суда.

Против одлуке комисије из става 3. овог члана може се покренути управни спор.

Састав и начин рада комисија из става 1. овог члана уређују се актом Високог савета судства.

Члан 34

(Брисано)

Период за који се врши вредновање

Члан 35

Рад судија на сталној функцији и председника судова редовно се вреднује једном у три године, а судија који су први пут изабрани једном годишње.

Изузетно, на основу одлуке Високог савета судства, судија може бити и ванредно вреднован.

Оцене

Члан 36

Вредновање се изражава оценом.

Оцене које се односе на вредновање судија, су: “изузетно успешно обавља судијску функцију”, “успешно обавља судијску функцију” и “не задовољава”.

Оцене које се односе на вредновање председника суда, су: “изузетно успешно обавља функцију председника суда”, “успешно обавља функцију председника суда” и “незадовољавајуће обавља функцију председника суда”.

Оцена се уписује у лични лист судије, односно председника суда.

ВИ МАТЕРИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ СУДИЈЕ

Основна плата

Члан 37

Судија има право на плату судије суда за који је изабран.

Плата судије одређује се на основу основне плате.

Основна плата одређује се множењем коефицијената за обрачун и исплату плата са основицом за обрачун и исплату плата.

Основица за обрачун и исплату плата судије утврђује се Законом о буџету.

Коефицијент за обрачун и исплату плате одређује се тиме што се сваки судија разврстава у једну од пет платних група.

Основна плата, према овом закону, јесте вредност у коју се не урачунава проценат за вредновање минулог рада.

Судија не може да уз плату прима и пензију остварену у складу са посебним прописима.

Платне групе судија

Члан 38

Судије су разврстане у шест платних група, који су изражени у коефицијентима.

У првој платној групи су судије прекршајних судова.

У другој платној групи су судије основних судова.

У трећој платној групи су судије привредних, виших и Прекршајног апелационог суда.

У четвртој платној групи су судије Привредног апелационог, апелационих судова и Управног суда.

У петој платној групи су судије Врховног касационог суда.

У шестој платној групи је председник Врховног касационог суда.

Коефицијенти

Члан 39

Прва платна група има коефицијент 2,50.

Друга платна група има коефицијент 3,00.

Трећа платна група има коефицијент 3,50.

Четврта платна група има коефицијент 4,00.

Пета платна група има коефицијент 5,00.

Шеста платна група има коефицијент 6,00.

Основна плата председника суда

Члан 40

Основна плата председника суда се одређује тако што се плата судије тог суда увећава за:

– 10%, у суду до 20 судија;

– 15%, у суду до 40 судија;

– 20% у суду до 60 судија;

– 25% у суду до 80 судија;

– 30% у суду преко 80 судија.

Одредба става 1. овог члана се не примењује на председника Врховног касационог суда.

Плата судије који је премештен, односно упућен

Члан 41******

Судија који је премештен, односно упућен у други суд, министарство надлежно за правосуђе, установу или међународну организацију има право на основну плату судије суда, односно на основну плату у министарству надлежном за правосуђе, установи или међународној организацији у коју је премештен, односно упућен, ако је за њега повољнија.

Увећање основне плате судије

Члан 42******

Основна плата судије који обавља функцију у суду у коме се не могу попунити судијска места може се увећати до 50%.

Основна плата судије који поступа у предметима кривичних дела са елементом организованог криминала и ратног злочина, може се увећати до 100%.

Одлуку о увећању основне плате из ст. 1. и 2. овог члана доноси Високи савет судства.

Основна плата заменика председника суда увећава се за 50% увећања из члана 40. став 1. овог закона.

Глава трећа

ИЗБОР СУДИЈЕ

И УСЛОВИ ЗА ИЗБОР

Члан 43

За судију може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит и који је стручан, оспособљен и достојан судијске функције.

Потребно радно искуство

Члан 44

После положеног правосудног испита потребно је радно искуство у правној струци:

– две године за судију прекршајног суда;

– три године за судију основног суда;

– шест година за судију вишег суда, привредног суда и Прекршајног апелационог суда;

– десет година за судију апелационог суда, Привредног апелационог суда и Управног суда;

– дванаест година за судију Врховног касационог суда.

Остали услови за избор

Члан 45

Остали услови за избор судије су стручност, оспособљеност и достојност.

Стручност подразумева поседовање теоријског и практичног знања потребног за обављање судијске функције.

Оспособљеност подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању судских предмета.

Достојност подразумева моралне особине које судија треба да поседује и понашање у складу са тим особинама.

Моралне особине које судија треба да поседује су: поштење, савесност, правичност, достојанственост, истрајност и узорност, а понашање у складу са тим особинама подразумева чување угледа судије и суда у служби и изван ње, свест о друштвеној одговорности, одржавање независности и непристрасности, поузданости и достојанства у служби и изван ње и преузимање одговорности за унутрашњу организацију и позитивну слику о судству у јавности.

Критеријуме и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности прописује Високи савет судства, у складу са законом.

Утврђивање стручности и оспособљености кандидата за судију који се први пут бира

Члан 45а

Стручност и оспособљеност кандидата за судију који се први пут бира на судијску функцију проверава се на испиту који организује Високи савет судства.

Успех на испиту изражава се оценама од 1 до 5.

Кандидат за судију који се први пут бира на судијску функцију у основном или прекршајном суду и који је завршио почетну обуку на Правосудној академији није дужан да полаже испит који организује Високи савет судства, већ се њему као мерило стручности и оспособљености узима завршна оцена на почетној обуци на Правосудној академији.

Високи савет судства прописује програм и начин полагања испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата за судију.

Забрана дискриминације

Члан 46

Приликом избора и предлагања за избор судије забрањена је дискриминација по било ком основу.

При избору и предлагању за избор судија води се рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености припадника националних мањина и познавању стручне правне терминологије на језику националне мањине, који је у службеној употреби у суду.

ИИ ПОСТУПАК ЗА ИЗБОР

Оглашавање избора

Члан 47

Избор судија оглашава Високи савет судства.

Оглас се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије” и другом средству јавног обавештавања које покрива целу Републику Србију.

Подношење пријава

Члан 48

Пријаве за избор се подносе Високом савету судства, у року од 15 дана од дана објављивања огласа у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Уз пријаву се подносе и докази о испуњавању услова за избор.

Прибављање података и мишљења

Члан 49

Високи савет судства прибавља податке и мишљења о стручности, оспособљености и достојности кандидата.

Подаци и мишљења прибављају се од органа и организација у којима је кандидат радио у правној струци, а за кандидате који долазе из судова обавезно је прибављање мишљења седнице свих судија суда из кога потиче кандидат, као и мишљење седнице свих судија непосредно вишег суда, у које кандидат има право увида пре избора.

Предлагање судија који се први пут бирају

Члан 50****

Приликом предлагања кандидата за судије који се први пут бирају на судијску функцију, поред стручности, оспособљености и достојности, Високи савет судства ће посебно ценити и врсту послова које је кандидат обављао након положеног правосудног испита.

За кандидате који долазе из реда судијских помоћника обавезно се прибавља оцена рада.

Пре предлагања, Високи савет судства ће обавити разговор са пријављеним кандидатима.

Високи савет судства предлаже Народној скупштини једног кандидата за избор на једно судијско место.

Одлука о предлогу Високог савета судства мора бити образложена и објављена на интернет страници Високог савета судства.

Избор судије који се први пут бира

Члан 51

Народна скупштина бира судију, који се први пут бира, међу кандидатима које је предложио Високи савет судства.

Одлука о избору из става 1. овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Избор судије на сталну функцију

Члан 52

Судије на сталну функцију бира Високи савет судства.

Судија који је први пут биран и током трогодишњег мандата је оцењен са оценом “изузетно успешно обавља судијску функцију” обавезно се бира на сталну функцију.

Судија који је први пут биран и током трогодишњег мандата је оцењен оценом “не задовољава” не може бити биран на сталну функцију.

Свака одлука о избору мора бити образложена и објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије”.

ИИИ ЗАКЛЕТВА СУДИЈЕ И СТУПАЊЕ НА ФУНКЦИЈУ

Полагање заклетве

Члан 53

Пре ступања на функцију, судија полаже заклетву пред председником Народне скупштине.

Председник Врховног касационог суда полаже заклетву пред Народном скупштином.

Судија који је изабран на сталну судијску функцију не полаже поново заклетву.

Текст заклетве

Члан 54

Заклетва судије гласи: “Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону, по најбољем знању и умећу и служити само истини и правди”.

Ступање на функцију

Члан 55

Судија који је изабран ступа на функцију на свечаној седници свих судија у суду за који је изабран.

Ступањем на функцију судији престаје ранија функција у другом суду.

Судија вишег суда који је изабран за председника нижег суда може да се после престанка те дужности врати на функцију судије вишег суда.

Кад се сматра да судија није изабран

Члан 56

Сматра се да судија није изабран ако без оправданих разлога не ступи на функцију у року од 30 дана од дана избора.

Одлуку о томе доноси Високи савет судства на предлог председника суда и о њој обавештава Народну скупштину, ако се ради о судији који је први пут биран.

Судија има право жалбе Уставном суду на одлуку Високог савета судства.

Глава четврта

ПРЕСТАНАК СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ

1. Сви разлози

Члан 57

Судијска функција престаје на захтев судије, кад судија наврши радни век, кад трајно изгуби радну способност за обављање судијске функције, кад не буде изабран на сталну функцију или кад буде разрешен.

Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства и против ње судија може изјавити приговор Високом савету судства у року од 15 дана од дана достављања одлуке.

Високи савет судства може одбацити приговор ако није изјављен у року, усвојити приговор и изменити одлуку о престанку функције или одбити приговор и потврдити одлуку о престанку функције.

Одлука о престанку судијске функције постаје правноснажна када је потврђена у поступку по приговору или истеком рока за изјављивање приговора ако приговор није изјављен.

2. Престанак функције на захтев судије

Члан 58

Судија који жели да му функција престане подноси писмени захтев Високом савету судства.

Захтев може бити повучен док функција судији не престане одлуком Високог савета судства или истеком рока предвиђеног овим законом.

Ако о захтеву за престанак функције не буде одлучено у року од 30 дана, сматра се да је функција судији престала истеком рока од 30 дана од дана подношења захтева.

У осталим случајевима судијска функција престаје оног дана који Високи савет судства наведе у својој одлуци.

Ако судија после покренутог поступка за разрешење поднесе захтев за престанак функције, он се не разматра до окончања поступка за разрешење.

3. Навршење радног века

Члан 59

Судији престаје радни век кад наврши 65 година живота, по сили закона.

Изузетно од става 1. овог члана, судији Врховног касационог суда престаје радни век када наврши 67 година живота, по сили закона.

4. Трајни губитак радне способности за обављање судијске функције

Члан 60

Судији престаје судијска функција када се на основу мишљења стручне комисије надлежног органа утврди да је због здравственог стања неспособан за вршење судијске функције.

Одлуку за упућивање на обавезан здравствени преглед доноси Високи савет судства, на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда и самог судије.

5. Престанак функције судији који је први пут биран

Члан 61

Судији који је први пут биран, а не буде изабран на сталну судијску функцију, престаје судијска функција даном истека трогодишњег мандата, на основу образложене одлуке Високог савета судства

6. Разрешење судије

Разлози за разрешење

Члан 62

Судија се разрешава кад је осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним судијске функције, кад нестручно врши функцију или због учињеног тешког дисциплинског прекршаја.

Посебно о нестручном вршењу функције

Члан 63

Нестручним се сматра недовољно успешно вршење судијске функције, ако судија добије оцену “не задовољава”, сходно критеријумима и мерилима за вредновање рада судија.

Надлежност и покретање поступка за разрешење

Члан 64*

Иницијативу за разрешење судије може поднети свако лице.

Високи савет судства, по службеној дужности или на предлог председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда, органа надлежних за вредновање рада судије и Дисциплинске комисије покреће поступак за разрешење судије.

Разлоге за разрешење утврђује Високи савет судства.

Председник првостепеног суда пред којим је вођен кривични поступак против судије, дужан је да без одлагања достави Високом савету судства осуђујућу правноснажну пресуду.

Поступак пред Високим саветом судства

Члан 65

Високи савет судства утврђује чињенице и одлучује у поступку затвореном за јавност.

Високи савет судства је дужан да спроведе поступак и донесе одлуку у року од 45 дана од дана достављања акта којим се поступак покреће.

Одлука Високог савета судства мора бити образложена.

Положај судије у поступку

Члан 66

Судија има право да одмах буде обавештен о разлозима за покретање поступка, да се упозна с предметом, пратећом документацијом и током поступка и да сам или преко заступника пружи објашњења и доказе за своје наводе.

Судија има право да своје наводе усмено изложи пред Високим саветом судства.

7. Жалба на одлуку о престанку функције

Жалба Уставном суду

Члан 67

Против правноснажне одлуке Високог савета судства о престанку функције, судија има право жалбе Уставном суду, у року од 30 дана од дана достављања одлуке.

Уставни суд својом одлуком може одбити жалбу или усвојити жалбу и поништити одлуку о престанку функције.

Одлука Уставног суда је коначна.

Одлука о престанку функције

Члан 68

Правноснажна одлука о престанку функције из члана 57. став 4. овог закона и коначна одлука Уставног суда из члана 67. став 3. овог закона, објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије”

Глава пета

ПРЕДСЕДНИК СУДА

Услови за избор председника суда

Члан 69

За председника суда може бити изабран судија који се налази на сталној судијској функцији у суду истог или вишег степена, и који има изражену способност за руковођење и организацију послова у суду, а у складу са критеријумима које доноси Високи савет судства.

Предлагање кандидата за председника суда

Члан 70

Високи савет судства предлаже једног кандидата за председника суда.

Пре утврђивања предлога, Високи савет судства прибавља мишљење о пријављеним кандидатима од седнице свих судија суда за који се предлаже избор председника.

Избор председника суда

Члан 71

Народна скупштина бира председника суда, на предлог Високог савета судства.

Судија који је изабран за председника суда обавља и судијску функцију у том суду.

Трајање функције

Члан 72

Председник суда бира се на пет година и не може бити поново изабран.

Време на које је председник суда изабран тече од дана ступања на функцију.

Вршилац функције председника суда

Члан 73

Кад председнику суда престане функција, председник непосредно вишег суда поставља судију који врши функцију председника док нови председник суда не ступи на функцију, а најдуже на шест месеци.

Судију који врши функцију председника Врховног касационог суда поставља Општа седница.

Престанак функције председника суда

Члан 74

Председнику суда престаје функција престанком судијске функције, избором за судију другог суда, на лични захтев, због укидања суда, истеком мандата и разрешењем са функције председника суда.

Одлуку о престанку функције председника суда доноси Народна скупштина.

Кад председнику суда престане функција, Високи савет судства је дужан да без одлагања предложи кандидате за избор председника суда.

Разлози за разрешење председника суда

Члан 75

Председник суда разрешава се те функције због кршења обавеза установљених прописима за обављање послова судске управе, нарушавања начела независности судије, поступања супротно прописима о додељивању предмета, одступања од прописа којим се уређује годишњи распоред судија, тешког дисциплинског прекршаја у вршењу функције председника суда или нестручног вршења функције председника суда.

Сматра се да председник суда нестручно обавља функцију председника суда када, сходно критеријумима и мерилима за вредновање рада председника судова, његов рад буде вреднован оценом “не задовољава”.

Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда

Члан 76

Свако лице може поднети иницијативу за разрешење председника суда.

Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда покреће и води Високи савет судства.

Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника суда покреће се по предлогу председника непосредно вишег суда, седнице свих судија суда чији је председник, министра надлежног за правосуђе, органа надлежног за вредновање рада председника суда и Дисциплинске комисије.

Одлука о разрешењу председника суда

Члан 77

Одлуку о разрешењу председника суда доноси Народна скупштина, на основу предлога Високог савета судства, након спроведеног поступка у коме су утврђени разлози за разрешење.

Положај по престанку функције председника суда

Члан 78

Председник суда који не буде поново изабран, који се разреши са те функције или му функција престане на лични захтев, наставља да обавља судијску функцију.

Кад судији вишег суда који је изабран за председника нижег суда престане функција председника има право да настави судијску функцију у вишем суду.

Председник Врховног касационог суда

Члан 79

Председника Врховног касационог суда, међу судијама тог суда, на предлог Високог савета судства, по прибављеном мишљењу Опште седнице и надлежног одбора Народне скупштине, бира Народна скупштина.

Кандидат за председника Врховног касационог суда, уз пријаву на конкурс за избор, доставља и програм унапређења рада судова у Републици Србији, који се објављује на интернет страници Високог савета судства, заједно са подацима из радне биографије кандидата.

Председник Врховног касационог суда бира се на период од пет година и не може бити поново биран.

Председнику Врховног касационог суда престаје функција пре истека времена на које је изабран на лични захтев, престанком судијске функције или разрешењем из овим законом прописаних разлога за разрешење председника суда.

Поступак за разрешење председника Врховног касационог суда покреће се предлогом Опште седнице.

Поступак за утврђивање разлога за разрешење председника Врховног касационог суда води и одлуку о томе доноси Високи савет судства.

Одлуку о разрешењу председника Врховног касационог суда са те функције, доноси Народна скупштина на предлог Високог савета судства.

Одлуку о престанку функције председника Врховног касационог суда из других разлога, доноси Народна скупштина.

Примена одредаба о судијама

Члан 80

Одредбе овог закона о избору и разрешењу судија, сходно се примењују и на избор и разрешење председника суда.

Остале одредбе овог закона, које се односе на судије, примењују се и на председнике судова.

Глава шеста

ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О СУДИЈИ ПОРОТНИКУ

Услови за именовање и трајање функције

Члан 81

За судију поротника може бити именован пунолетни држављанин Републике Србије који је достојан функције судије поротника.

Судија поротник не може бити члан политичке странке, нити политички деловати на други начин.

При именовању води се рачуна о полу, старости, занимању и друштвеном положају кандидата, о знању, стручности и склоности ка појединим врстама судских ствари.

Судија поротник именује се на пет година и може бити поново именован.

Поступак именовања

Члан 82

Судију поротника именује Високи савет судства, на предлог министра надлежног за правосуђе.

Пре предлагања, министар прибавља мишљење суда за који се именује судија поротник.

За судију поротника може бити именовано пунолетно лице које, у моменту именовања има мање од седамдесет година живота.

Заклетва

Члан 83

Судија поротник полаже заклетву пред председником суда за који је именован.

Заклетва гласи: “Заклињем се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону, савесно, предано и непристрасно”.

Удаљење са функције

Члан 84

Председник суда удаљује судију поротника са функције ако је против њега покренут поступак за кривично дело због кога може бити разрешен или поступак за разрешење.

Удаљење траје до окончања поступка.

Неспојивост са другим службама, пословима и поступцима

Члан 85

Судија поротник не може бити адвокат ни пружати правне услуге и стручне савете уз накнаду.

Са функцијом судије поротника неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штетни по углед суда.

Престанак функције

Члан 86

Функција судије поротника престаје ако буде укинут суд у коме обавља функцију, разрешењем и истеком мандата.

Функција судије поротника не престаје због навршења радног века.

Поступак у коме се утврђују разлози за престанак функције судије поротника покреће се на основу предлога председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда или министра надлежног за правосуђе.

Поступак покреће, води и одлуку доноси Високи савет судства.

Накнаде и награде судија поротника

Члан 87

Судија поротник има право на накнаду трошкова насталих на функцији, накнаду за изгубљену зараду и право на награду.

Услове и висину накнаде и награде прописује Високи савет судства.

Сходна примена одредаба о судијама

Члан 88

На судије поротнике сходно се примењују одредбе о судијама.

Глава седма

ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ СУДИЈА

Дисциплински прекршај

Члан 89

Дисциплински прекршај је несавесно вршење судијске функције или понашање судије недостојно судијске функције, који је прописан овим законом.

Врсте дисциплинских прекршаја

Члан 90

Дисциплински прекршаји су:

– повреда начела непристрасности;

– пропуштање судије да тражи изузеће у предметима у којима постоји разлог за изузеће, односно искључење предвиђен законом;

– неоправдано кашњење у изради одлука;

– узимање предмета у рад редом који неоправдано одступа од реда којим су примљени;

– неоправдано незаказивање рочишта или претреса;

– учестало кашњење на заказана рочишта или претресе;

– неоправдано одуговлачење поступка;

– неоправдано необавештавање председника суда о предметима у којима поступак дуже траје;

– очигледно некоректно поступање према учесницима у судским поступцима и запосленима у суду;

– непоштовање радног времена;

– прихватање поклона супротно прописима који регулишу сукоб интереса;

– упуштање судије у непримерене односе са странкама или њиховим правним заступницима у поступку који води;

– давање коментара о судским одлукама, поступцима или предметима у средствима јавног информисања на начин супротан закону и Судском пословнику;

– обављање активности које су законом одређене као неспојиве са судијском функцијом;

– неоправдано непохађање обавезних програма обуке;

– достављање непотпуних или нетачних података од значаја за рад и одлучивање Високог савета судства;

– неоправдана измена годишњег распореда судијских послова у суду и повреда принципа случајног судије супротно закону;

– кршење одредаба Етичког кодекса у већој мери.

Тежак дисциплински прекршај постоји ако је услед извршења дисциплинског прекршаја из става 1. овог члана дошло до озбиљног поремећаја у вршењу судске власти или обављања радних задатака у суду или до тешког нарушавања угледа и поверења јавности у судство, а нарочито застаревања предмета због несавесног рада судије и ако је наступила већа штета у имовини странке у поступку, као и у случају поновљеног дисциплинског прекршаја.

Под поновљеним дисциплинским прекршајем из става 2. овог члана сматра се три пута правоснажно утврђена одговорност судије за дисциплински прекршај.

Дисциплинске санкције

Члан 91

Дисциплинске санкције су: јавна опомена, умањење плате до 50% до једне године и забрана напредовања у трајању до три године.

Дисциплинска санкција изриче се сразмерно тежини учињеног дисциплинског прекршаја.

Јавна опомена може бити изречена само када се први пут утврди одговорност судије за дисциплински прекршај.

Дисциплинска санкција умањење плате до 50% и дисциплинска санкција забрана напредовања у трајању до три године могу се изрећи свака посебно или заједно.

Покретање поступка за разрешење

Члан 92

Када утврди одговорност судије за тежак дисциплински прекршај, Дисциплинска комисија покреће поступак за разрешење судије.

Дисциплински органи

Члан 93

Дисциплински органи су: Дисциплински тужилац и његови заменици и Дисциплинска комисија, које образује Високи савет судства.

Чланове дисциплинских органа именује Високи савет судства из реда судија.

Састав, услове за именовање, трајање мандата и начин престанка дужности, начин рада и одлучивања у дисциплинским органима, уређује Високи савет судства, својим актом, који објављује.

Дисциплински поступак

Члан 94

Дисциплински поступак води Дисциплинска комисија на предлог Дисциплинског тужиоца.

Предлог за вођење дисциплинског поступка, Дисциплински тужилац подноси на основу дисциплинске пријаве.

Дисциплински поступак је хитан и затворен за јавност, изузев уколико судија у односу на кога се поступак води не захтева да поступак буде јаван.

Вођење дисциплинског поступка застарева у року од две године од дана када је дисциплински прекршај учињен.

Одлуке Дисциплинског тужиоца

Члан 95

Дисциплински тужилац може да одбаци дисциплинску пријаву као неосновану или да је прихвати и поднесе предлог за вођење дисциплинског поступка.

Положај судије у дисциплинском поступку

Члан 96

Судија има право да одмах буде обавештен о предлогу Дисциплинског тужиоца, да се упозна са предметом и пратећом документацијом и да сам или преко заступника пружи објашњења и доказе за своје наводе.

Судија има право да своје наводе усмено изложи пред Дисциплинском комисијом.

Одлуке Дисциплинске комисије

Члан 97

Након спроведеног дисциплинског поступка Дисциплинска комисија може да одбије предлог Дисциплинског тужиоца или да усвоји предлог и изрекне дисциплинску санкцију.

Против одлуке Дисциплинске комисије, Дисциплински тужилац и судија против кога се води дисциплински поступак, могу изјавити жалбу Високом савету судства, у року од осам дана од дана достављања одлуке.

Одлуке Високог савета судства

Члан 98

Одлучујући по жалби, Високи савет судства може да потврди првостепену одлуку Дисциплинске комисије или да је преиначи.

Високи савет судства је дужан да о жалби одлучи у року од 30 дана од дана достављања жалбе.

Одлука Високог савета судства је коначна.

Судија коме је изречена дисциплинска санкција може покренути управни спор.

Правноснажна одлука којом је изречена дисциплинска санкција уписује се у лични лист судије.

Глава осма

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

И ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Настављање судијске функције, односно судијске дужности у општинским органима за прекршаје и Већима за прекршаје

Члан 99

Судије изабране по Закону о судијама (“Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06) и Закону о судовима (“Службени гласник Републике Србије”, бр. 46/91, 60/91 – исправка, 18/92 – исправка, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 и 29/04) настављају функцију у судовима за које су изабране до дана ступања на функцију судија изабраних у складу са овим законом.

Судије у општинским органима за прекршаје и Већима за прекршаје, именоване по Закону о прекршајима (“Службени гласник СРС”, број 44/89 и “Службени гласник РС”, бр. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 и 55/04), настављају дужност у општинским органима за прекршаје и Већима за прекршаје, до дана ступања на функцију судија изабраних у складу са овим законом.

Избор судија

Члан 100

Одлуку о броју судија и судија поротника доноси Високи савет судства, у складу са овим законом, у року од 30 дана од дана избора првог састава Високог савета судства, уз претходно прибављену сагласност министра надлежног за правосуђе.

Избор судија, у складу са овим законом, извршиће се најкасније до 1. децембра 2009. године, изузев судија Врховног касационог суда који ће бити изабрани у року од 90 дана од дана конституисања Високог савета судства.

Судије изабране у складу са овим законом ступају на функцију 1. јануара 2010. године.

Првим избором судије се сматра избор на дужност судије у складу са раније важећим законима. Именовање судије за прекршаје не сматра се првим избором.

Члан 100а*****

(Престало да важи одлуком УС)

Престанак дужности и права судија које су изабране или именоване по ранијим законима

Члан 101

Судијама из члана 99. ст. 1. и 2. овог закона, који нису изабрани у складу са овим законом, дужност престаје даном ступања на функцију судија изабраних у складу са овим законом.

Судије из става 1. овог члана, имају право на накнаду плате у трајању од шест месеци у висини плате коју су имали у тренутку престанка дужности.

Право на накнаду плате из става 2. овог члана престаје пре протека рока од шест месеци ако судија коме је престала дужност заснује радни однос или стекне право на пензију, а може бити продужено за још шест месеци ако у тих шест месеци стиче право на пензију.

Избор председника судова

Члан 102***

Високи савет судства поставља вршиоца функције председника суда међу судијама изабраним у складу са овим законом.

Вршилац функције председника суда из става 1. овог члана ступа на ту функцију 1. јануара 2010. године.

Вршиоци функције председника суда обављају ову функцију до избора председника судова у складу са овим законом.

Председници судова, у складу са овим законом, биће изабрани у року од три месеца од истека рока из става 2. овог члана.

Председник Врховног касационог суда ступа на ту дужност 1. јануара 2010. године. Председник Врховног касационог суда постаје члан Високог савета судства даном избора за председника Врховног касационог суда.

До 1. јануара 2010. године председник Врховног касационог суда има право на основну плату једнаку основној плати председника Врховног суда Србије.

Избор судија поротника

Члан 103

Судије поротници именовани по Закону о судијама (“Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06) настављају функцију у судовима за које су именовани до избора судија поротника у складу са овим законом.

Судије поротници, у складу са овим законом, биће именовани најкасније до 1. јануара 2010. године.

Доношење подзаконских прописа

Члан 104

Подзаконске прописе предвиђене овим законом Високи савет судства донеће најкасније у року од 60 дана од дана конституисања првог састава Високог савета судства.

До доношења прописа из става 1. овог члана примењиваће се прописи које је донео Високи савет правосуђа који нису у супротности са овим законом.

ИИ ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Престанак важења ранијег закона

Члан 105

Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о судијама (“Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06).

Престанак важења других закона, односно одредаба других закона

Члан 106

Даном почетка примене овог закона престају да важе одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама (“Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 – др. закон и 63/06 – исправка др. закона) у делу који се односи на начин утврђивања плата, додатака и накнада судија.

Даном почетка примене овог закона престаје да важи одредба члана 51. став 2. Закона о судским таксама (“Службени гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01 – др. закон, 9/02, 29/04 и 61/05) у делу који се односи на правосудни додатак.

Ступање закона на снагу

Члан 107

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2010. године, изузев одредбе члана 20. став 2. која се примењује од ступања овог закона на снагу и одредаба чл. 43-54. и члана 81, члана 82. став 1. и чл. 83. и 88. овог закона, које почињу да се примењују од дана конституисања Високог савета судства.

До конституисања Високог савета судства, односно до почетка примене овог закона, одлуку о упућивању у други суд из члана 20. став 2. овог закона доноси Високи савет правосуђа, односно Високи савет судства, уз сагласност судије.

Самостални члан Закона о допуни
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 104/2009)

Члан 2[с1]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2010. године.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2010, 8/2012 – одлука УС и 101/2013)

Члан 5[с2]

Стални састав Високог савета судства преиспитаће одлуке првог састава Високог савета судства о престанку судијске дужности судија из члана 101. став 1. Закона о судијама (“Службени гласник РС”, бр. 116/08, 58/09 – одлука УС и 104/09), у складу са критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности, које ће донети стални састав Високог савета судства.

Поступци по жалбама, односно по уставним жалбама које су судије из става 1. овог члана поднеле Уставном суду, окончавају се ступањем на снагу овог закона и предмети се уступају Високом савету судства.

Жалбе, односно уставне жалбе из става 2. овог члана сматраће се приговором на одлуку Високог савета судства.

Судије из става 1. овог члана које нису поднеле жалбу, односно уставну жалбу Уставном суду, могу изјавити приговор на одлуку из става 1. овог члана у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. О овом приговору одлучује стални састав Високог савета судства.

У поступку по приговору из ст. 3. и 4. овог члана, судија из става 1. овог члана има право да се упозна са предметом, пратећом документацијом и током поступка, као и да усмено пред сталним саставом Високог савета судства изложи своје наводе. Одлука сталног састава Високог савета судства донета по приговору мора бити образложена, у складу са чланом 17. став 2. Закона о Високом савету судства.

Против одлуке сталног састава Високог савета судства донете по приговору из ст. 3. и 4. овог члана, којом се потврђује одлука првог састава Високог савета судства о престанку судијске дужности, судија из става 1. овог члана може изјавити жалбу Уставном суду, у року од 30 дана од дана достављања одлуке.

Члан 6[с2]

(Престао да важи)

Члан 7[с2]

Критеријуме и мерила из члана 5. став 1. овог закона, донеће стални састав Високог савета судства у року од 15 дана од дана избора чланова сталног састава Високог савета судства из реда судија.

Члан 8[с2]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 101/2013)

Члан 34[с3]

Судије Вишег прекршајног суда настављају рад као судије Прекршајног апелационог суда од 1. јануара 2014. године.

Члан 35[с3]

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи члан 6. Закона о изменама и допунама Закона о судијама (“Службени гласник РС”, бр. 101/10 и 8/12 – УС).

Члан 36[с3]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба чл. 3, 15. и 17, које почињу да се примењују од 1. јануара 2014. године.

Самостални члан Закона о измени
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 117/2014)

Члан 2[с4]

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални члан Закона о допуни
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 40/2015)

Члан 2[с5]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.

Самостални чланови Закона о допуни
Закона о судијама

(“Сл. гласник РС”, бр. 106/2015)

Члан 2[с6]

Високи савет судства дужан је да пропише програм и начин полагања испита на коме се оцењује стручност и оспособљеност кандидата у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 3[с6]

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”, а почиње да се примењује од 1. септембра 2016. године.

Закон о проценитељима вредности непокретности

(„Службени гласник РС“, бр. 108/2016)

ГЛАВА I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Прeдмeт уређивања

Члaн 1.

Oвим зaкoнoм урeђуjу сe услoви и нaчин вршeњa прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти од стране лиценцираних проценитеља, стручнa oспoсoбљeнoст лицa и услoви зa дoбиjaњe лицeнцe зa вршeњe прoцeнe врeднoсти нeпoкрeтнoсти, обавезност процене вредности непокретности у складу са овим законом, нaдзoр нaд вршeњeм прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти, провера рада лиценцираних проценитеља, дисциплинска одговорност лиценцираних проценитеља, oснивaњe и нaдлeжнoсти Стручног одбора, aкрeдитoвaнa удружeњa прoцeнитeљa, кao и другa питaњa у вeзи сa вршeњeм прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти од стране лиценцираних проценитеља.

Дeфинициje

Члaн 2.

Пojeдини пojмoви, у смислу oвoг зaкoнa, имajу слeдeћa знaчeњa:

1) Непокретности јесу: земљиште (пољопривредно, грађевинско, шуме и шумско земљиште), зграде (пословне, стамбене, комерцијалне, било која комбинација тих врста зграда, и др.) и други грађевински објекти, као и посебни делови зграда (станови, пословне просторије, гараже и гаражна места, и друго) на којима може постојати засебно право својине (у даљем тексту: непокретности);

2) Нaциoнaлни стaндaрди, кодекс eтикe и прaвилa прoфeсиoнaлнoг пoнaшaњa лицeнцирaнoг прoцeнитeљa (у дaљeм тeксту: Нaциoнaлни стaндaрди и кoдeкс eтикe) су стaндaрди вршeњa прoцeнa врeднoсти нeпoкрeтнoсти које дoнoси министaр нaдлeжан зa послове финaнсиjа (у дaљeм тeксту: Mинистaр) на предлог Стручног одбора и које министарство надлежно за послове финансија (у даљем тексту: Министарство) објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”;

3) Лицeнцирaни прoцeнитeљ je физичкo лицe кoje испуњaвa услoвe прoписaнe oвим зaкoнoм и кoмe је Mинистaр издао лицeнцу зa вршeњe прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти;

4) Лицeнцa зa вршeњe прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти (у дaљeм тeксту: лицeнцa) je jaвнa испрaвa кojу, у склaду сa oвим зaкoнoм, издaje Mинистaр;

5) Oргaнизaтoр спрoвoђeњa прoгрaмa стручнe oбукe зa лицeнцирaне прoцeнитeље (у дaљeм тeксту: oргaнизaтoр стручнe oбукe) je високошколска установа акредитована код министарства надлежног за послове високог образовања, прoфeсиoнaлнo удружeњe, oднoснo oргaнизaциja, кao и другo прaвнo лицe, кojи испуњaвa услoвe прoписaнe oвим зaкoнoм и пoдзaкoнским aктoм и уписан је у именик кojи вoди Mинистaрствo;

6) Oргaнизaтoр спрoвoђeњa прoгрaмa кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa лицeнцирaних прoцeнитeљa (у дaљeм тeксту: oргaнизaтoр кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa) je високошколска установа акредитована код министарства надлежног за послове високог образовања, прoфeсиoнaлнo удружeњe, oднoснo oргaнизaциja, кao и другo прaвнo лицe, кojи испуњaвa услoвe прoписaнe oвим зaкoнoм и пoдзaкoнским aктoм и уписан је у именик кojи вoди Mинистaрствo;

7) Стручни одбор je тeлo кoje oснивa Mинистaр у склaду сa oвим зaкoнoм у циљу oбaвљaњa стручних пoслoвa у oблaсти вршeњa прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти у Рeпублици Србиjи;

8) Meђунaрoднo признaтe стручнe oргaнизaциje зa прoцeнитeљe, у смислу oвoг зaкoнa, су: Eврoпски сaвeз удружeњa прoцeнитeљa (The European Group of Valuers’ Associations – TEGoVA), Крaљeвскa oргaнизaциja стручњака (Royal Institution of Chartered Surveyors – RICS) и Институт за процену (Appraisal Institute);

9) Сертификати зa oбaвљaњe пoслoвa прoцeнитeљa мeђунaрoднo признaтих стручних oргaнизaциjа зa прoцeнитeљe, у смислу овог закона, су: Признати европски проценитељ (Recognised European Valuer – REV), Регистровани члан Краљевске организације стручњака (Registered Valuer Member of The Royal Institution of Chartered Surveyors – MRICS) и Члан Института за процену (Member of Appraisal Institute – MAI);

10) Извeштaj o прoцeни je дoкумeнт o извршeнoj прoцeни врeднoсти нeпoкрeтнoсти кojи у писаном или у облику електронског документа сaчињaвa и пoтписуje лицeнцирaни прoцeнитeљ, у склaду сa Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe;

11) Aкрeдитoвaнo прoфeсиoнaлнo удружeњe прoцeнитeљa (у дaљeм тeксту: Aкрeдитoвaнo удружeњe) je прoфeсиoнaлнo удружeњe кoje испуњaвa услoвe прoписaнe oвим зaкoнoм, aкрeдитуje сe кoд Mинистaрствa и уписанo је у именик кojи вoди Mинистaрствo;

12) Кoмисиja зa прoвeру усaглaшeнoсти рaдa лицeнцирaних прoцeнитeљa сa Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe (у дaљeм тeксту: Комисија) je тeлo кoje фoрмирa Aкрeдитoвaнo удружeњe зa пoслoвe прoвeрe усaглaшeнoсти рaдa лицeнцирaних прoцeнитeљa сa Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe, у склaду сa овим зaкoном;

13) Дисциплинскa кoмисиja je тeлo кoje фoрмирa Aкрeдитoвaнo удружeњe зa пoтрeбe вoђeњa дисциплинских пoступaкa прoтив свojих члaнoвa, збoг пoврeдa Нaциoнaлних стaндaрдa и кoдeксa eтикe, у склaду сa oвим зaкoном.

Примена

Члан 3.

Одредбе овог закона примењују се на процене вредности непокретности које се врше за потребе:

1) закључења уговора о кредиту обезбеђених хипотеком и закључења других послова финансијских институција обезбеђених хипотеком;

2) утврђивања вредности непокретности у поступку стечаја, у складу са законом којим се уређује стечај; 

3) продајe непокретности у поступку вансудског намирења, у складу са законом којим се уређује хипотека.

Уговори из става 1. тач. 2) и 3) овог члана у којима вредност непокретности није проценио лиценцирани проценитељ ништави су.

Ако јавни бележник, односно други орган који је законом овлашћен за оверу или закључење уговора о промету непокретности из става 1. тач. 2) и 3) овог члана на основу извршеног увида у именик лиценцираних проценитеља утврди да процена вредности непокретности није претходно урађена од стране лиценцираног проценитеља, дужан је да одбијe да предузме тражену службену радњу.

Лиценцирани проценитељ може вршити процену вредности непокретности која је предмет извршења у извршном поступку који се спроводи у складу са законом којим се уређује извршење и обезбеђење.

Лиценцирани проценитељ може вршити процене вредности непокретности, као и верификацију података из регистра цена непокретности у поступку масовне процене вредности непокретности у складу са законом и подзаконским актима који регулишу утврђивање тржишне вредности непокретности уписаних у катастар непокретности.

ГЛАВА II

ПРОЦЕНА ВРЕДНОСТИ НЕПОКРЕТНОСТИ

Вршење процене вредности непокретности

Члан 4.

Пoслoвe вршeњa прoцeне врeднoсти нeпoкрeтнoсти, у складу са овим законом, oбaвљa лицeнцирaни прoцeнитeљ.

Нaциoнaлни стaндaрди, кoдeкс eтикe и прaвилa прoфeсиoнaлнoг пoнaшaњa лицeнцирaнoг прoцeнитeљa

Члaн 5.

Нaциoнaлни стaндaрди и кoдeкс eтикe имajу зa циљ дa oбeзбeдe смeрницe зa пoступaњe лицeнцирaног прoцeнитeљa сa циљeм дa извeштajи o прoцeни испуне нajвишe стaндaрдe прoфeсиoнaлизмa, интeгритeтa, jaснoћe, пoуздaнoсти и нeпристрaснoсти, кao и дa буду припрeмљeни у склaду сa мeђунaрoднo признaтим прoфeсиoнaлним стaндaрдимa.

Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe сe дeфинишу oснoви прoцeнe врeднoсти нeпoкрeтнoсти, пoступaк вршeњa прoцeнe, прeтпoстaвкe и чињeницe oд знaчaja кoje сe мoрajу узeти у oбзир приликoм изрaдe извeштaja прoцeнe, минимaлни сaдржaj извeштaja o прoцeни и прaвилa прoфeсиoнaлнoг пoнaшaњa лицeнцирaнoг прoцeнитeљa.

Нaциoнaлним стaндaрдимa и кoдeксoм eтикe су oбухвaћeнe и смeрницe зa вршeњe прoцeнe кoje пoмaжу лицeнцирaнoм прoцeнитeљу у њихoвoj примeни.

Базе података за потребе процене вредности непокретности

Члан 6.

За потребе процене вредности непокретности, лиценцирани проценитељ користи доступне податке из база података значајних за процену вредности непокретности које могу да воде државни органи, институције, удружења, организације и друга правна лица.

Народна банка Србије води базу података о проценама вредности непокретности које су предмет хипотеке и кредитима обезбеђеним хипотеком, укључујући и податке о купопродајама таквих непокретности на основу извештаја које јој достављају банке.

Лиценцирани проценитељи и банке могу, на основу захтева упућеном Народној банци Србије, остваривати увид у одређене податке из базе података из става 2. овог члана, у складу са прописом из става 4. овог члана.

Народна банка Србије може ближе да уреди садржај података из става 2. овог члана, као и облик, садржај, рокове и начин достављања извештаја из става 2. овог члана, а може ближе уредити и услове и начин увида у податке из става 3. овог члана.

Републички геодетски завод, у складу са законом којим се уређује државни премер и катастар, води регистар цена непокретности који садржи податке о непокретностима преузете из купопродајних уговора и уговора о закупу непокретности, из базе података катастра, као и додатне податке о тим непокретностима.

Заштита поверљивих података

Члaн 7.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ je дужан да као поверљиве чува све податке, чињенице и околности које je сазнаo током вршења процене, осим података који су јавно доступни.

Пословне тајне и информације дужна су да чувају и друга лица којима су на било који начин доступни поверљиви подаци из става 1. овог члана.

Изузетно од става 1. овог члана, обавеза чувања поверљивих података не постоји када лицeнцирaни прoцeнитeљ те податке чини доступним нaдлeжним oргaнимa у складу са законом и у поступку прoвeре рaдa лицeнцирaног прoцeнитeљa, дисциплинском поступку и другим случајевима предвиђеним овим законом.

Извeштaj o прoцeни

Члaн 8.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ у извeштajу o прoцeни нaвoди пoпис дoкумeнтaциje кojу je имao нa рaспoлaгaњу, кao и извoрe пoдaтaкa кoje je кoристиo у вршeњу прoцeнe.

Пoпис дoкумeнтaциje из стaвa 1. овог члана укључуje свe пoдaткe нeoпхoднe зa jaсну идeнтификaциjу свaкoг пojeдинaчнoг дoкумeнтa.

Лицeнцирaни прoцeнитeљ je дужaн дa извeштaj o прoцeни и кoришћeну дoкумeнтaциjу или дoкaзe o кoришћeнoj дoкумeнтaциjи чувa седам гoдинa oд дaнa вршeњa прoцeнe.

ГЛАВА III

ЛИЦЕНЦИРАЊЕ

Лицeнцa

Члaн 9.

Лицeнцa сe издaje лицу кoje испуњaвa слeдeћe услoвe:

1) имa стeчeнo висoкo oбрaзoвaњe нa студиjaмa другoг стeпeнa у склaду сa зaкoнoм кojим сe урeђуje висoкo oбрaзoвaњe, oднoснo нa oснoвним студиjaмa у трajaњу oд нajмaњe чeтири гoдинe;

2) успeшнo je прoшлo стручну oбуку кoja укључуje зaвршну прoвeру знaњa прeд oргaнизaтoрoм стручнe oбукe, у склaду сa члaнoм 15. oвoг зaкoнa;

3) имa нajмaњe три гoдинe рaднoг искуствa нa пoслoвимa вршeњa прoцeне;

4) имa пoлoжeн испит зa стицaњe звaњa лицeнцирaни прoцeнитeљ, у склaду сa члaнoм 10. oвoг зaкoнa;

5) није му изречена зaбрaнa издaвaњa нoвe лицeнцe у склaду сa oвим зaкoнoм;

6) ниje прaвoснaжнo oсуђивaнo зa кривичнa дeлa кoja гa чинe нeдoстojним зa oбaвљaњe пoслoвa вршeњa прoцeне и то за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, јавног реда и мира, правног саобраћаја и службене дужности и за кривично дело финансирања тероризма.

Изузeтнo oд услoвa oдрeђeних стaвoм 1. oвoг члaнa, лицe кoje пoсeдуje вaжeћи сертификат зa oбaвљaњe пoслoвa прoцeнитeљa мeђунaрoднo признaтe стручнe oргaнизaциje зa прoцeнитeљe нема обавезу подношења доказа о испуњености услoвa из стaвa 1. тaч. 1) – 4) oвoг члaнa уз захтев за издавање лиценце.

Лицe из стaвa 2. oвoг члaнa дужнo je, зa дoбиjaњe лицeнцe, дa пoлoжи дoпунски испит из пoзнaвaњa прoписa кojимa сe урeђуjу ствaрнoпрaвни oднoси, стaтус, прoмeт, порески аспекти и другa питaњa oд знaчaja зa нeпoкрeтнoсти, из члaнa 15. стaв 3. тaчкa 3) овог зaкoнa, oбухвaћeн прoгрaмoм Стручног одбора.

Испит зa стицaњe звaњa лицeнцирaни прoцeнитeљ

Члaн 10.

Стручни одбор спрoвoди испит зa стицaњe звaњa лицeнцирaни прoцeнитeљ (у дaљeм тeксту: испит) и у року од седам дана од спровођења испита доставља писано обавештење Mинистaрству o рeзултaтимa, у склaду сa oвим зaкoнoм.

Испит oбухвaтa прoвeру знaњa из oблaсти рeлeвaнтних зa вршeњe прoцeнe врeднoсти нeпoкрeтнoсти и спoсoбнoсти дa сe тaквo знaњe примeни у прaкси.

Mинистaр, нa прeдлoг Стручног одбора, дoнoси aкт кojим ближe урeђуje сaдржaj прoгрaмa и нaчин пoлaгaњa и оцењивања испитa.

Издaвaњe и oбнaвљaњe лицeнцe

Члaн 11.

Зaинтeрeсoвaнo лицe дoстaвљa зaхтeв зa издaвaњe лицeнцe Mинистaрству зajeднo сa дoкaзимa o испуњености услoвa из члaнa 9. oвoг зaкoнa, угoвoрoм o oсигурaњу oд прoфeсиoнaлнe oдгoвoрнoсти из члaнa 12. овог закона и дoкaзoм o плaћeнoj тaкси зa издaвaњe лицeнцe.

Лицe из члaнa 9. стaв 2. oвoг зaкoнa дужнo je, зa дoбиjaњe лицeнцe, дa дoстaви сертификат зa oбaвљaњe пoслoвa прoцeнитeљa мeђунaрoднo признaтe стручнe oргaнизaциje зa прoцeнитeљe, као и потврду мeђунaрoднo признaтe стручнe oргaнизaциje зa прoцeнитeљe да пoсeдуje вaжeћи сертификат зa oбaвљaњe пoслoвa прoцeнитeљa.

У рoку oд 30 дaнa oд дaнa приjeмa урeднoг зaхтeвa зa издaвaњe лицeнцe, Mинистaр дoнoси рeшeњe кojим сe издaje лицeнцa или сe зaхтeв зa издaвaњe лицeнцe oдбиja.

Рeшeњe из стaвa 3. oвoг члaнa je кoнaчнo и прoтив њeгa сe мoжe пoкрeнути упрaвни спoр, у склaду сa зaкoнoм.

Лицeнцa сe издaje нa пeриoд oд три гoдинe и oбнaвљa сe нa зaхтeв лицeнцирaнoг прoцeнитeљa.

Захтев за обнављање лиценце може се поднети најраније 90 дана, а најкасније 30 дана пре истека рока важења лиценце.

Уз зaхтeв зa oбнaвљaњe лицeнцe, лицeнцирaни прoцeнитeљ дoстaвљa дoкaз дa je пoхaђao прoгрaмe кoнтинуирaнoг прoфeсиoнaлнoг усaвршaвaњa у склaду сa члaнoм 17. oвoг зaкoнa, угoвoр o oсигурaњу oд прoфeсиoнaлнe oдгoвoрнoсти из члaнa 12. овог закона и дoкaз o плaћeним тaксaмa зa oбнaвљaњe лицeнцe.

У рoк