(„Службени гласник РС“, бр. 104/2009, 99/2011 – други закон, 71/2012 – одлука УС, 83/2014 и 113/2017)
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
1. Предмет
Члан 1
Овим законом уређују се услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицима.
Стечај се, у смислу овог закона, спроводи банкротством или реорганизацијом.
Под банкротством се подразумева намирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица.
Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.
2. Циљ стечаја
Члан 2
Циљ стечаја јесте најповољније колективно намирење стечајних поверилаца остваривањем највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине.
3. Начела стечаја
Начело заштите стечајних поверилаца
Члан 3
Стечај омогућава колективно и сразмерно намирење стечајних поверилаца, у складу са овим законом.
Начело једнаког третмана и равноправности
Члан 4
У стечајном поступку свим повериоцима обезбеђује се једнак третман и равноправан положај поверилаца истог исплатног реда односно исте класе у поступку реорганизације.
Начело економичности
Члан 5
Стечајни поступак се спроводи тако да омогући остваривање највеће могуће вредности имовине стечајног дужника и највећег могућег степена намирења поверилаца у што краћем времену и са што мање трошкова.
Начело судског спровођења поступка
Члан 6
По отварању стечајни поступак спроводи суд по службеној дужности.
Начело императивности и преклузивности
Члан 7
Стечајни поступак се спроводи по одредбама овог закона, ако овим законом није другачије одређено. На питања која нису посебно уређена овим законом, сходно се примењују одговарајуће одредбе закона којим се уређује парнични поступак.
Прописани рокови су преклузивни, ако овим законом није другачије одређено.
Начело хитности
Члан 8
Стечајни поступак је хитан.
У стечајном поступку није дозвољен застој и прекид.
Начело двостепености
Члан 9
Стечајни поступак је двостепен, осим ако је овим законом искључен правни лек.
Начело јавности и информисаности
Члан 10
Стечајни поступак је јаван и сви учесници у стечајном поступку имају право на благовремени увид у податке везане за спровођење поступка, осим података који представљају пословну или службену тајну.
Закључак о подацима који представљају службену или пословну тајну доноси стечајни судија на предлог стечајног управника.
Огласи, решења и други акти суда, на дан доношења, објављују се на огласној и електронској огласној табли суда, а решења и други акти суда, када је то прописано овим законом, достављају се и одговарајућем регистру ради јавног објављивања на интернет страни тог регистра или на други начин којим се омогућава да јавност буде упозната, уколико тај регистар нема своју интернет страну.
Сви поднесци стечајног управника и учесника у поступку са свим прилозима објављују се, одмах по пријему, на јавном порталу надлежног привредног суда или на други начин којим се омогућава да јавност буде упозната о току стечајног поступка, уз поштовање прописа којима се уређује заштита података о личности.
Поступање и доношење одлука у стечајном поступку врши се на основу увида у све расположиве информације.
4. Стечајни разлози
Члан 11
Стечајни поступак се отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног разлога.
Стечајни разлози су:
1) трајнија неспособност плаћања;
2) претећа неспособност плаћања;
3) презадуженост;
4) непоступање по усвојеном плану реорганизације и ако је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин.
Трајнија неспособност плаћања постоји ако стечајни дужник:
1) не може да одговори својим новчаним обавезама у року од 45 дана од дана доспелости обавезе;
2) потпуно обустави сва плаћања у непрекидном трајању од 30 дана.
Претећа неспособност плаћања постоји ако стечајни дужник учини вероватним да своје већ постојеће новчане обавезе неће моћи да испуни по доспећу.
Презадуженост постоји ако је имовина стечајног дужника мања од његових обавеза. Ако је стечајни дужник друштво лица презадуженост не постоји ако то друштво има најмање једног ортака односно комплементара који је физичко лице.
Непоступање по усвојеном плану реорганизације постоји када стечајни дужник не поступа по плану реорганизације или поступа супротно плану реорганизације на начин којим се битно угрожава спровођење плана реорганизације.
Претпоставка трајније неспособности плаћања
Члан 12
Постојање трајније неспособности плаћања се претпоставља у случају када је предлог за покретање стечајног поступка поднео поверилац који у судском или пореском извршном поступку спроведеном у Републици Србији није могао намирити своје новчано потраживање било којим средством извршења.
Посебни случајеви у којима се стечајни поступак обуставља или закључује без одлагања
Члан 13**
Ако се утврди да стечајни дужник има само једног повериоца, отворени стечајни поступак се обуставља без одлагања.
Ако се утврди да је имовина стечајног дужника мања од висине трошкова стечајног поступка или да је имовина стечајног дужника незнатне вредности, стечајни поступак се закључује без одлагања.
У случају из става 2. овог члана стечајни судија ће решењем о закључењу стечајног поступка наложити стечајном управнику да уновчи имовину стечајног дужника и оствареним средствима покрије настале трошкове.
Изузетно од одредбе става 2. овог члана стечајни поступак се не закључује ако поверилац или стечајни дужник поднесу захтев за спровођење поступка и ако по налогу стечајног судије подносилац захтева положи средства неопходна за покриће трошкова стечајног поступка.
5. Случајеви на које се закон не примењује
Члан 14
Стечајни поступак се не спроводи према: Републици Србији; аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе; фондовима или организацијама обавезног пензијског, инвалидског, социјалног и здравственог осигурања; правним лицима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, а која се искључиво или претежно финансирају кроз уступљене јавне приходе или из републичког буџета односно буџета аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; Народној банци Србије; Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности; јавним агенцијама.
Одредбе овог закона не примењују се на стечајни поступак банака и осигуравајућих организација, осим одредаба којима се уређују питања која нису уређена посебним законом.
За обавезе правног лица над којим се у складу са ставом 1. овог члана не спроводи стечајни поступак солидарно одговарају његови оснивачи, односно власници, као чланови или акционари.
II НАДЛЕЖНОСТ И ОРГАНИ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА
1. Надлежност
Стварна надлежност
Члан 15
Стечајни поступак спроводи суд одређен законом којим се уређује надлежност судова.
Извршне радње у стечајном поступку спроводи стечајни судија у складу са овим законом.
Месна надлежност
Члан 16
Стечајни поступак спроводи суд на чијем подручју је седиште стечајног дужника.
Стечајни поступак над стечајним дужником који нема седиште у Републици Србији спроводи суд на чијем подручју је средиште главних интереса стечајног дужника, ако су за то испуњени услови предвиђени овим законом.
2. Органи стечајног поступка
Члан 17
Органи стечајног поступка су стечајни судија, стечајни управник, скупштина поверилаца и одбор поверилаца.
2.1. Стечајни судија
Члан 18
Стечајни судија:
1) одлучује о покретању претходног стечајног поступка;
2) утврђује постојање стечајног разлога и одлучује о отварању стечајног поступка;
3) именује и разрешава стечајног управника;
4) одобрава трошкове стечајног поступка и обавезе стечајне масе пре њихове исплате;
5) одређује износ прелиминарне и коначне накнаде трошкова и награде стечајног управника;
6) одлучује о примедбама на радње стечајног управника;
7) разматра предлог плана реорганизације и одржава рочиште за разматрање предлога плана реорганизације или одбацује предлог плана реорганизације;
8) потврђује усвајање плана реорганизације или констатује да план реорганизације није усвојен;
9) доноси решење о главној деоби стечајне масе;
10) доноси друге одлуке и предузима друге радње одређене овим законом.
2.2. Стечајни управник
Правни положај и статус стечајног управника
Члан 19
Стечајни управник води послове и заступа стечајног дужника, осим ако је овим законом другачије одређено.
Стечајни управник, као и лица која обављају послове стечајног управника у име организације која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника, имају статус службеног лица у смислу одредаба Кривичног законика којима се регулише положај службеног лица.
Стечајни управник има легитимацију коју издаје овлашћена организација.
Стечајни управник легитимацију може да употребљава само за службене радње које предузима у границама својих законских овлашћења.
Министар ближе прописује изглед, образац и садржину легитимације стечајног управника.
Именовање
Члан 20
Стечајног управника именује стечајни судија решењем о отварању стечајног поступка.
Избор стечајног управника врши се методом случајног одабира са листе активних стечајних управника за подручје надлежног суда, коју суду доставља организација надлежна за вођење именика стечајних управника (у даљем тексту: овлашћена организација).
У претходном стечајном поступку, привремени стечајни управник се именује решењем стечајног судије на начин из става 2. овог члана.
Министар надлежан за послове стечаја (у даљем тексту: министар) прописује ближе услове и начин избора стечајног управника методом случајног одабира.
Ограничење у именовању
Члан 21
За стечајног управника не може бити именовано лице које је:
1) у притвору, за време трајања притвора, или против кога је по службеној дужности покренут кривични поступак, као и лице које је правноснажно осуђено за кривично дело против привреде, против правног саобраћаја, против службене дужности, као и за дело за које је запрећена казна преко пет година затвора или које га чини недостојним за обављање послова стечајног управника;
2) сродник по крви у правој линији без обзира на степен или у побочној линији до четвртог степена сродства, сродник по тазбини до другог степена сродства или брачни друг стечајног судије, односно директора, власника или члана органа управљања стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона;
3) солидарни дужник са стечајним дужником или лицем повезаним са стечајним дужником, у смислу овог закона;
4) било директор, власник или члан органа управљања или надзорног органа стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у последње две године пре отварања стечајног поступка;
5) било запослено код стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у последње две године пре отварања стечајног поступка;
6) поверилац стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона или је код таквог лица било запослено у последњих шест месеци пре отварања стечајног поступка;
7) дужник стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона или је код таквог лица било запослено у последњих шест месеци пре отварања стечајног поступка;
8) предузетник који се бави делатношћу која је конкурентска делатности стечајног дужника, лице запослено код тог предузетника, као и лице које би именовањем за стечајног управника било у сукобу интереса у односу на стечајног дужника;
9) радило као саветник стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у пословима везаним за имовину стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу овог закона у последње две године пре отварања стечајног поступка.
Именовање стечајног управника у стечају друштвених и државних предузећа
Члан 22
У поступку спровођења стечаја над правним лицем које је са већинским јавним или друштвеним капиталом, као и у случају када се током стечајног поступка промени власничка структура стечајног дужника тако да стечајни дужник постане правно лице са већинским јавним капиталом, за стечајног управника стечајни судија именује организацију из члана 19. став 2. овог закона.
На обављање послова стечајног управника од стране организације из става 1. овог члана не примењују се одредбе члана 20. и чл. 23. до 26. овог закона.
Лиценца за обављање послова стечајног управника
Члан 23
Лиценцу за обављање послова стечајног управника (у даљем тексту: лиценца) издаје овлашћена организација решењем о издавању лиценце.
Лиценца се издаје лицу које:
1) је држављанин Републике Србије;
2) има пословну способност;
3) има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно у основном трајању од најмање четири године;
4) има три године радног искуства са високом стручном спремом или три године радног искуства на спровођењу стечајних поступака;
5) има положен стручни испит за добијање лиценце;
6) је достојно поверења за обављање послова стечајног управника.
Лиценца се не може издати лицу против кога је по службеној дужности покренут кривични поступак, односно које је правноснажно осуђено за кривично дело против привреде, против правног саобраћаја, против службене дужности, као и за дело за које је запрећена казна преко пет година затвора или за дело које га чини недостојним за обављање послова стечајног управника или лицу које је у притвору, за време трајања притвора.
Није достојно поверења за обављање послова стечајног управника у смислу става 2. тачка 6) овог члана лице из чијег се понашања у обављању раније професионалне делатности или других поступака може закључити да неће савесно обављати послове стечајног управника и чувати углед професије стечајног управника. Достојност поверења за обављање послова стечајног управника утврђује се нарочито у складу са кодексом етике стечајних управника (у даљем тексту: кодекс етике).
У случају да нису испуњени услови за издавање лиценце из овог члана, овлашћена организација доноси решење о одбијању захтева за издавање лиценце.
Решења из ст. 1. и 5. овог члана су коначна и против њих се може водити управни спор.
Лиценца важи три године од дана издавања и може се обновити.
Министар ближе прописује програм и начин полагања стручног испита, као и начин издавања и обнављања лиценце.
Обнављање и одузимање лиценце
Члан 24
Лиценца се обнавља на захтев стечајног управника, који се подноси овлашћеној организацији најраније три месеца пре истека рока важности лиценце.
Стечајни управник може обновити лиценцу ако:
1) испуњава услове за издавање лиценце прописане овим законом;
2) приложи доказ да је у последње две године обављао послове стечајног управника или друге стручне послове везане за стечајни поступак;
3) је у претходном периоду важности лиценце савесно обављао послове стечајног управника у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике;
4) приложи доказ о уплати накнаде за обнављање лиценце чија је висина прописана тарифом о одређивању цена услуга овлашћене организације;
5) приложи доказ да је измирио све обавезе по основу новчаних казни које му је изрекла овлашћена организација у поступку стручног надзора.
Лице које не испуњава услов из става 2. тачка 2) овог члана за потребе обнављања лиценце прилаже доказ да је било полазник најмање три стручна семинара или курса годишње на тему спровођења стечајног поступка, које организује или признаје овлашћена организација.
Лицу које не испуњава услов из става 2. тачка 3) овог члана не може бити издата ни нова лиценца.
Лиценца се може одузети и пре истека рока важења лиценце у случају да се у поступку по пријави заинтересованог лица или по службеној дужности утврди да стечајни управник није савесно обављао послове у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике.
У случају из ст. 4. и 5. овог члана овлашћена организација доноси решење о одбијању захтева за обнављање лиценце, односно решење о одузимању лиценце, на основу којих стечајног управника брише из именика стечајних управника.
Решења из става 6. овог члана су коначна и против њих се може водити управни спор.
Овлашћена организација без одлагања обавештава судове који спроводе стечајне поступке о свим променама у статусу лиценцираног стечајног управника.
Стечајном управнику коме је одузета лиценца или коме је захтев за обнављање лиценце одбијен из разлога прописаних у ставу 4. овог члана не може да се изда нова лиценца у року од пет година од дана коначности решења о одузимању лиценце, односно решења о одбијању захтева за обнављање лиценце.
Именик стечајних управника
Члан 25
Именик стечајних управника води овлашћена организација.
У именик стечајних управника уписују се лица која су стекла лиценцу за обављање послова стечајних управника као активни стечајни управници или као неактивни стечајни управници.
У именик стечајних управника као активни стечајни управници уписују се лица која су, осим лиценце за обављање послова стечајног управника, доставила доказ о постојању обавезног осигурања од професионалне одговорности за текућу годину и која су се регистровала као предузетници или су чланови друштва лица.
У именик активних стечајних управника не може бити уписано лице које је у радном односу, осим ако је запослено код предузетника или ортачког, односно командитног друштва.
У случају привремене немогућности за обављање послова стечајног управника стечајни управник је дужан да о томе без одлагања писменом изјавом обавести овлашћену организацију, која га по пријему обавештења преводи у статус неактивног стечајног управника.
По престанку привремене немогућности за обављање послова стечајног управника, а на писмени захтев стечајног управника, овлашћена организација неактивног стечајног управника преводи у статус активног стечајног управника.
Стручни надзор
Члан 26
Стручни надзор над радом стечајних управника (у даљем тексту: стручни надзор), врши овлашћена организација, у складу са посебним законом. На поступак стручног надзора сходно се примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак.
У поступку стручног надзора овлашћена организација проверава да ли стечајни управник обавља дужност стечајног управника у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике, као и другим прописима.
У случају утврђених неправилности у раду стечајног управника, овлашћена организација, по спроведеном дисциплинском поступку, стечајном управнику за утврђене повреде дужности изриче следеће мере:
1) опомену;
2) јавну опомену;
3) новчану казну;
4) одузимање лиценце.
Мере из става 3. овог члана изричу се решењем које је коначно.
Повреде дужности стечајног управника могу бити лакше или теже повреде дужности.
У случају лакше повреде дужности могу се изрећи мере: опомена, јавна опомена и новчана казна, а у случају теже повреде дужности могу се изрећи мере: мера јавна опомена и новчана казна, мера новчана казна и мера одузимање лиценце.
Министар ближе прописује које неправилности у раду стечајног управника представљају лакше, а које теже повреде дужности стечајног управника.
Решење из става 4. овог члана доставља се без одлагања свим судовима који спроводе стечајне поступке, као и одбору поверилаца у свим поступцима у којима је именован стечајни управник коме је изречена дисциплинска мера.
По пријему решења којим се изриче мера одузимања лиценце стечајни судија разрешава стечајног управника.
По пријему решења којима се изричу мере опомене, јавне опомене и новчане казне, стечајни судија може разрешити стечајног управника или одредити друге мере, укључујући и обавезу добијања посебне сагласности стечајног судије или писаног одобрења одбора поверилаца за све или поједине радње које стечајни управник предузима, ако оцени да самостално поступање стечајног управника може довести до оштећења стечајне масе.
Против решења из става 4. овог члана може се водити управни спор.
Делокруг послова стечајног управника
Члан 27
Стечајни управник је нарочито дужан да:
1) предузме све неопходне мере за заштиту имовине стечајног дужника, укључујући и спречавање преноса имовине, њено печаћење или одузимање уколико је то неопходно, као и радње побијања, ако би се побијањем увећала стечајна маса;
2) у року од 30 дана од дана именовања састави план тока стечајног поступка са предрачуном трошкова и временским планом;
3) започне пописивање имовине стечајног дужника у року од десет дана од дана именовања и оконча њено пописивање у року од 30 дана од дана именовања;
4) састави извештај о економско-финансијском положају стечајног дужника и да га достави стечајном судији, одбору поверилаца и овлашћеној организацији;
4а) састави пореске билансе са стањем на дан отварања и дан окончања стечајног поступка, у складу са пореским прописима и да те билансе, са пореском пријавом, достави надлежном пореском органу у роковима предвиђеним пореским прописима;
5) без одлагања писменим путем обавести о отварању стечајног поступка све повериоце који су му у том тренутку познати уз навођење свих података из решења о отварању стечајног поступка, као и других података од значаја за повериоце;
6) без одлагања писменим путем обавести о отварању стечајног поступка све судове пред којима се воде извршни поступци;
7) уз сагласност стечајног судије, на терет стечајне масе, осигура имовину стечајног дужника, у целини или делимично, ако је то потребно ради њене заштите;
8) подноси стечајном судији и одбору поверилаца редован тромесечни извештај о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;
9) подноси стечајном судији план трошкова стечајног поступка и обавеза стечајне масе за наредни месец;
10) се стара о завршетку започетих, а незавршених послова стечајног дужника, у циљу остваривања највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине;
11) даје мишљење о предлогу плана реорганизације када он није подносилац;
12) утврди основаност, обим и приоритет пријављених потраживања према стечајном дужнику, као и свих обезбеђења потраживања;
13) уновчи ствари и права стечајног дужника, у складу са овим законом;
14) састави нацрт решења за главну деобу стечајне масе и нацрт завршног рачуна;
15) изврши исплату повериоцима на основу решења о главној деоби, у делу у којем је решење постало правоснажно, у складу са овим законом;
16) достави завршни рачун;
17) заступа стечајног дужника, односно стечајну масу у покретању и вођењу судских, управних и других поступака;
18) поднесе предлог, захтев или други одговарајући акт надлежном органу стране државе као заступник стечајног дужника, којим између осталог захтева пленидбу, одузимање, заштиту или повраћај имовине стечајног дужника која се налази у иностранству или је под контролом тог органа или трећег лица које се налази под његовом јурисдикцијом, као и да сарађује са органима стране државе или страним представницима у складу са одредбама овог закона којима се регулише стечај са елементом иностраности;
19) обавести одговарајуће регистре о отварању стечајног поступка, у складу са законом;
20) обавља и друге послове који су предвиђени овим законом или су од интереса за успешно спровођење стечајног поступка.
Стечајни управник може узети кредит или зајам, без обезбеђења или уз обезбеђење на имовини која чини стечајну масу, у складу са овим законом.
Кредит или зајам из става 2. овог члана сматра се обавезом стечајне масе, чиме се не дира у раније стечена права разлучних и заложних поверилаца, осим ако се разлучни и заложни поверилац не сагласи другачије.
Стечајни управник обавља своје послове самостално и с пажњом доброг стручњака, у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике.
Стечајни управник, у вршењу својих послова, може да ангажује стручна страна или домаћа правна или физичка лица, уз сагласност стечајног судије. Над радом ангажованих лица надзор врши стечајни управник.
Стечајни управник је дужан да у вршењу својих послова пружа увид у свој рад овлашћеној организацији, те да обезбеђује неопходне податке и документацију, као и да сарађује у поступку вршења надзора над његовим радом, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да врши послове стечајног управника.
Стечајни управник може по потреби да консултује одбор поверилаца или стечајног судију о питањима везаним за стечајни поступак.
Стечајни управник именован у претходном стечајном поступку врши послове одређене решењем о његовом именовању.
Министар, на предлог овлашћене организације, доноси националне стандарде за управљање стечајном масом и кодекс етике.
Предузимање радњи од изузетног значаја
Члан 28
Радње које предузима стечајни управник, а које имају или могу имати значајан утицај или последице на стечајну масу, као што су узимање кредита или зајма, набавка опреме веће вредности, издавање у закуп и друге сличне радње (у даљем тексту: радње од изузетног значаја), могу се предузети уз обавештавање стечајног судије и уз добијање сагласности одбора поверилаца. Побијање правних радњи стечајног дужника подношењем тужби или на други начин не сматра се радњом од изузетног значаја.
Ако се у закуп издаје имовина која је оптерећена разлучним или заложним правом, стечајни управник је дужан да обавештење о томе достави и разлучном, односно заложном повериоцу, а таква радња се може предузети само уз добијање сагласности разлучног, односно заложног повериоца који, сходном применом члана 35. став 3. овог закона, учини вероватним да се његово обезбеђено потраживање може намирити из оптерећене имовине делимично или у целости.
Сматраће се да је сагласност из става 2. овог члана дата ако се разлучни, односно заложни поверилац, у року од осам дана од пријема писаног захтева стечајног управника за давање такве сагласности, о томе не изјасни доставом поднеска суду.
На захтев разлучног, односно заложног повериоца услед потребе прибављања нове процене вредности предметне имовине, суд може продужити рок из става 3. овог члана једном за највише 30 дана.
Радње од изузетног значаја у току претходног стечајног поступка стечајни управник предузима уз сагласност стечајног судије.
Стечајни управник је дужан да писменим путем обавести о намераваној радњи од изузетног значаја стечајног судију најкасније 15 дана пре предузимања те радње, као и да свим члановима одбора поверилаца, односно стечајном судији у случају из става 5. овог члана, упути захтев за давање сагласности за предузимање те радње у истом року.
У случајевима изузетне хитности рок из става 6. овог члана може бити и краћи, али не краћи од три дана, под условом да ниједан члан одбора поверилаца писменим путем или на седници одбора поверилаца не приговори таквом року достављања.
Сматраће се да је одбор поверилаца сагласан са предложеном радњом, ако је о њој обавештен у складу са ст. 3. и 4. овог члана и ако на обавештење стечајног управника није реаговао у року од осам дана од дана пријема обавештења оспоравањем предложене или предлагањем друге радње.
Извештавање
Члан 29
Стечајни управник доставља тромесечне писане извештаје о току стечајног поступка и о стању стечајне масе одбору поверилаца, стечајном судији и овлашћеној организацији у року од 20 дана од дана истека тромесечног периода.
Стечајни управник је дужан да извештаје из става 1. овог члана стечајном судији достави у писаном облику, а одбору поверилаца и овлашћеној организацији електронским путем.
Овлашћена организација је дужна да извештаје, одмах по достављању, објави на својој интернет страни.
На захтев одбора поверилаца или поверилаца чија су укупна утврђена или оспорена потраживања већа од 20% од укупног износа пријављених потраживања стечајних поверилаца, стечајни управник је дужан да доставља и месечне и друге извештаје.
Трошкове припреме и достављања извештаја из става 2. овог члана сноси подносилац захтева, а у случају одбора поверилаца стечајна маса.
Тромесечни извештај нарочито садржи:
1) списак имовине која је продата, пренесена или на други начин отуђена;
2) списак готовинских прилива и одлива учињених у току претходна три месеца;
3) почетно и крајње стање на рачуну стечајног дужника;
4) списак обавеза стечајног дужника;
5) списак ангажованих стручњака и износа који су им исплаћени.
Привремени стечајни управник доставља посебан писани извештај о току претходног стечајног поступка лицима из става 1. овог члана, који нарочито садржи податке из става 6. тач. 1) до 4) овог члана.
Стечајни управник доставља завршни рачун стечајном судији, одбору поверилаца и овлашћеној организацији.
Образац и начин достављања извештаја из става 1. овог члана ближе прописује овлашћена организација.
Обавезно осигурање
Члан 30
Активни стечајни управник је дужан да у своје име и за свој рачун закључи са осигуравајућим друштвом уговор о обавезном осигурању од професионалне одговорности са осигураном сумом у износу од најмање 30.000 евра у динарској противвредности на дан закључења уговора, за све ризике повезане са обављањем послова стечајног управника.
Одбор поверилаца може у било ком тренутку захтевати од стечајног управника да закључи уговор о додатном осигурању од професионалне одговорности за конкретни стечајни поступак и на износ који је већи од износа из става 1. овог члана, а стечајни управник је дужан да такво осигурање уговори, осим уколико не докаже да није у могућности да на тржишту уговори такво осигурање.
Износ из става 2. овог члана одређује одбор поверилаца с обзиром на висину стечајне масе и посебне околности, као и постојеће или могуће ризике, с тим што стечајни судија, поступајући по службеној дужности или по захтеву заинтересованог лица, може наложити умањење тог износа или у потпуности забранити преузимање додатног осигурања ако процени да су трошкови премије додатног осигурања неоправдано високи.
Премија додатног осигурања из става 2. овог члана представља обавезу стечајне масе.
Одговорност за штету
Члан 31
У случају када је у обављању послова стечајни управник проузроковао штету учесницима у поступку намерно или крајњом непажњом, стечајни управник личном имовином одговара за такву штету.
Ако је штета настала због радње стечајног управника која је извршена по налогу стечајног судије, стечајни управник није одговоран за насталу штету, осим ако је налог дат на основу његових несавесних радњи или предлога.
За штету коју учине стручна лица која је ангажовао стечајни управник, стечајни управник одговара ако је штета настала услед пропуштања стечајног управника да изврши надзор над њиховим радом.
Захтев за накнаду штете застарева у року од три године од дана брисања стечајног дужника, односно стечајне масе из надлежног регистра, односно правноснажности решења којим је потврђено усвајање плана реорганизације.
Разрешење
Члан 32
Стечајни судија по службеној дужности или на предлог одбора поверилаца разрешава стечајног управника ако утврди да стечајни управник:
1) не испуњава своје обавезе;
2) не поштује рокове одређене овим законом;
3) поступа пристрасно у односу на поједине повериоце;
4) по протеку једне године од рочишта за испитивање потраживања није предузео одговарајуће мере ради уновчења имовине која улази у стечајну масу, осим када је предузимање таквих мера било спречено вишом силом или непредвидивим околностима;
5) није осигурао имовину за случај наступања штете после два упозорења стечајног судије или одбора поверилаца;
6) није тражио сагласност или није поступио по добијеној сагласности у свим случајевима где је овим законом прописана обавезна сагласност одбора поверилаца.
Стечајни судија по службеној дужности разрешава стечајног управника ако је брисан из именика стечајних управника, као и у другим случајевима прописаним овим законом.
На предлог одбора поверилаца за разрешење и истовремено именовање новог стечајног управника за који се изјаснило најмање три четвртине чланова одбора, стечајни судија разрешава стечајног управника и када не постоје разлози за разрешење из става 1. овог члана и истим решењем именује предложеног стечајног управника, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника.
Пре доношења одлуке о разрешењу из става 1. овог члана, стечајни судија ће омогућити стечајном управнику да се изјасни о разлозима за разрешење.
Стечајни судија одлуку о разрешењу из става 1. овог члана без одлагања доставља овлашћеној организацији.
Стечајни управник се разрешава и на лични захтев.
Одредбе овог члана сходно се примењују и на разрешење привременог стечајног управника.
Примопредаја
Члан 33
По разрешењу, стечајни управник и новоименовани стечајни управник извршиће, без одлагања, примопредају целокупне имовине и документације. Стечајни управник који је разрешен дужан је да извештај о току стечајног поступка и стању стечајне масе од дана отварања стечајног поступка до дана разрешења достави стечајном судији и одбору поверилаца. Извештај о току стечајног поступка и стању стечајне масе садржи све податке из члана 29. став 6. овог закона.
Обавеза из става 1. овог члана у погледу предаје документације важи и за трећа лица, ако се документација стечајног дужника налази у њиховом поседу у тренутку разрешења стечајног управника.
Ако стечајни управник који је разрешен или лице из става 2. овог члана одбије примопредају имовине или документације или одуговлачи са том примопредајом, стечајни судија ће на захтев новоименованог управника без одлагања наложити примопредају под претњом принудног извршења.
У случају непоступања по налогу из става 3. овог члана стечајни судија ће према стечајном управнику који је разрешен или лицу из става 2. овог члана спровести мере принуде ради извршења.
Разрешени стечајни управник и лице из става 2. овог члана одговарају за штету насталу услед неблаговремене примопредаје.
Награда за рад и накнада трошкова
Члан 34
Стечајни управник има право на награду за свој рад и накнаду стварних трошкова (у даљем тексту: награда и накнада трошкова).
Коначну висину награде и накнаде трошкова одређује стечајни судија у време закључења стечајног поступка, у складу са основама и мерилима за одређивање висине награде и накнаде трошкова.
До одређивања коначне висине награде, стечајни судија решењем које се доставља стечајном управнику и одбору поверилаца одређује прелиминарну висину награде стечајном управнику.
Прелиминарна висина награде може се одредити у проценту од укупне вредности стечајне масе. Ако се накнадно, с обзиром на даљи ток стечајног поступка, покаже да је тако одређена прелиминарна висина награде несразмерно висока или ниска, стечајни судија је може на предлог стечајног управника или одбора поверилаца смањити или повећати.
Против решења о прелиминарној висини награде није дозвољена жалба.
Стечајни судија може решењем одобрити месечни износ награде и накнаде трошкова стечајном управнику, који мора бити сразмеран дужностима и резултатима рада стечајног управника.
Накнада трошкова одређује се према стварним трошковима које је стечајни управник имао у обављању послова, у складу са основама и мерилима за одређивање висине награде и накнаде трошкова.
Министар ближе прописује основе и мерила за одређивање висине награде и накнаде трошкова стечајног управника.
2.3. Скупштина поверилаца
Формирање и рад скупштине поверилаца
Члан 35
Скупштина поверилаца формира се на првом поверилачком рочишту.
Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поднели пријаву потраживања.
Разлучни повериоци могу учествовати у скупштини поверилаца само до висине потраживања за коју учине вероватном да ће се појавити као стечајни повериоци. Вероватност необезбеђеног потраживања разлучни повериоци могу доказивати достављањем процене вредности имовине која представља предмет разлучног права. Процена вредности предмета разлучног права мора да буде сачињена од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља) и не може бити старија од 12 месеци.
На првој седници скупштине поверилаца врши се избор председника скупштине поверилаца и чланова одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца.
Заказивање и вођење каснијих седница скупштине поверилаца, обавештавање о њима и одређивање дневног реда врши председник скупштине поверилаца на предлог стечајних поверилаца.
Ако председник скупштине поверилаца у року од пет дана од дана добијања предлога стечајних поверилаца не закаже скупштину поверилаца, стечајни повериоци чија су укупна потраживања већа од 20% од укупног износа потраживања свих стечајних поверилаца могу да закажу скупштину поверилаца и предложе дневни ред.
Стечајни повериоци се о одржавању скупштине поверилаца и о дневном реду обавештавају истицањем обавештења на огласној и електронској табли суда и објављивањем огласа у два високотиражна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, осим ако скупштина поверилаца не донесе одлуку о другачијем начину обавештавања.
На скупштини поверилаца се гласа сразмерно висини потраживања.
Скупштина поверилаца одлучује већином гласова присутних поверилаца, осим у случају гласања о банкротству стечајног дужника на првом поверилачком рочишту.
Ако број стечајних поверилаца није већи од пет, сви повериоци су чланови одбора поверилаца, али се гласање у овако формираном одбору врши сразмерно висини потраживања.
Повериоцима чија су потраживања оспорена у целости и који нису покренули парницу у законом предвиђеном року и о томе обавестили стечајног управника престаје својство повериоца, а тиме и чланство у скупштини поверилаца.
Прво поверилачко рочиште
Члан 36
Прво поверилачко рочиште се заказује решењем о отварању стечајног поступка, којим се сазива и седница скупштине поверилаца.
Прво поверилачко рочиште одржава се најкасније у року од 40 дана од дана отварања стечајног поступка.
На рочишту из става 1. овог члана расправља се о извештају о економско-финансијском положају стечајног дужника и процени стечајног управника да ли постоји могућност реорганизације стечајног дужника.
Ако на рочишту стечајни повериоци за чија потраживања се учини вероватним да износе више од 50% укупних потраживања стечајних поверилаца одлуче да се стечајни поступак одмах настави банкротством стечајног дужника, стечајни судија доноси решење о банкротству.
Стечајни управник на почетку рочишта даје стечајном судији и присутним стечајним повериоцима преглед свих потраживања о којима на дан одржавања рочишта има сазнање, процену њихове основаности и висине, као и износ процентуалног учешћа у односу на укупна потраживања стечајних поверилаца.
Стечајни управник на почетку рочишта даје стечајном судији и присутним повериоцима преглед свих потраживања поверилаца који су лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона.
Стечајни управник дужан је да преглед из става 5. овог члана достави стечајном повериоцу на његов захтев и пре дана одржавања првог поверилачког рочишта, уз напомену да такав преглед може бити измењен до одржавања рочишта.
Делокруг скупштине
Члан 37
Скупштина поверилаца:
1) доноси одлуку о банкротству стечајног дужника у складу са чланом 36. став 4. овог закона;
2) бира и опозива председника скупштине поверилаца и чланове одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца;
3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;
4) разматра извештаје одбора поверилаца;
5) врши друге послове одређене овим законом.
2.4. Одбор поверилаца
Избор одбора поверилаца
Члан 38
Скупштина поверилаца на првом поверилачком рочишту бира чланове одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца, укључујући и разлучне повериоце из члана 35. став 3. овог закона.
Стечајни судија закључком констатује који повериоци су чланови одбора поверилаца у смислу става 1. овог члана.
Број чланова одбора поверилаца одређује скупштина поверилаца, с тим што тај број не може бити већи од седам чланова и што увек мора бити непаран.
Чланови одбора поверилаца из става 1. овог члана могу бити стечајни повериоци, без обзира на висину свог потраживања.
Стечајни поверилац може себе или другог стечајног повериоца предложити за члана одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца.
Повериоци који су истовремено запослени или бивши запослени код стечајног дужника не могу имати више од једног члана одбора поверилаца.
Повериоци који нису лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, а који су међусобно повезана лица у смислу закона којим се уређују привредна друштва не могу имати више од једног члана одбора поверилаца.
Повериоци који су лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита, не могу бити чланови одбора поверилаца.
Сви чланови одбора поверилаца дужни су да суду и стечајном управнику доставе контакт адресу, телефон и електронску адресу за комуникацију.
Чланови одбора поверилаца бирају председника одбора поверилаца.
Члана одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца разрешава скупштина поверилаца.
Стечајни судија може разрешити члана одбора поверилаца уколико не извршава обавезе прописане овим законом или уколико је изабран супротно одредбама овог закона.
Члану одбора поверилаца чије је потраживање оспорено у целости и који није покренуо парницу у законом предвиђеном року и о томе обавестио стечајног управника или је таква парница правоснажно окончана у корист стечајног дужника престаје чланство у одбору поверилаца.
Ако стечајни судија или скупштина поверилаца разреши члана одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца или члан одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца да оставку на чланство у том одбору или ако члану одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца престане чланство у том одбору у складу са ставом 13. овог члана, одбор поверилаца може да кооптира новог члана из реда стечајних поверилаца коме мандат траје до првог наредног заседања скупштине поверилаца на којој ће се изабрати нови члан тог одбора.
Избор члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца
Члан 38а
На првом поверилачком рочишту разлучни повериоци бирају једног члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца.
Право гласа у смислу става 1. овог члана имају сви разлучни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поверилаца поднели пријаву потраживања.
За сврху остваривања права гласа разлучних поверилаца стечајни судија врши процену вероватноће намирења њиховог потраживања из оптерећене имовине, сходном применом члана 35. став 3. овог закона.
Разлучни повериоци гласају сразмерно висини оног дела свог потраживања за који стечајни судија утврди да постоји вероватноћа његовог намирења из оптерећене имовине, у смислу става 3. овог члана, а одлука се доноси већином гласова присутних разлучних поверилаца.
Разлучни повериоци могу на свом састанку у било ком тренутку разрешити члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца и изабрати новог члана одбора поверилаца.
У случају да члан одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца да оставку на чланство у одбору поверилаца или том повериоцу из других разлога престане чланство у одбору поверилаца, разлучни повериоци дужни су да на састанку који ће бити одржан у року од 30 дана од дана престанка чланства у одбору поверилаца изаберу новог члана тог одбора из реда разлучних поверилаца.
Састанак разлучних поверилаца у смислу ст. 5. и 6. овог члана могу заказати разлучни повериоци који имају разлучна потраживања већа од 20% од укупног износа разлучних потраживања.
Разлучни повериоци из става 7. овог члана дужни су да:
1) обавештење о заказаном састанку доставе стечајном судији најкасније 15 дана пре дана одржавања тог састанка;
2) оглас о заказаном састанку објаве у два високотиражна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, најкасније 15 дана пре дана одржавања састанка.
Разлучни повериоци на састанку из ст. 5. и 6. овог члана бирају разлучног повериоца који ће водити тај састанак.
Ако разлучни повериоци у року из става 6. овог члана не изаберу члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца и у истом року о томе не обавесте стечајног судију и одбор поверилаца, одбор поверилаца може да кооптира новог члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца, односно стечајних поверилаца ако ниједан разлучни поверилац не прихвати такав избор, коме мандат траје до првог наредног састанка разлучних поверилаца у смислу става 5. овог члана на којем ће се изабрати нови члан одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца.
Формирање одбора поверилаца од стране суда
Члан 38б
Ако се на првом поверилачком рочишту не изаберу чланови одбора поверилаца:
1) дужност чланова одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца врше четири стечајна повериоца, осим лица која у смислу члана 38. овог закона не могу бити чланови одбора поверилаца, за која стечајни судија закључком који доноси на том рочишту утврди да поседују највећа појединачна необезбеђена потраживања;
2) дужност члана одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца врши разлучни поверилац за којег стечајни судија закључком из тачке 1) овог става утврди, сходном применом члана 35. став 3. овог закона, да поседује највећи износ потраживања за који постоји вероватноћа намирења из оптерећене имовине.
У случају из става 1. овог члана, ако стечајни дужник нема разлучних поверилаца, дужност чланова одбора поверилаца врши пет поверилаца, осим лица која у смислу члана 38. овог закона не могу бити чланови одбора поверилаца, за која стечајни судија закључком који доноси на том рочишту утврди да поседују највећа појединачна потраживања.
Начин одлучивања одбора поверилаца
Члан 39
Радом одбора поверилаца руководи председник одбора поверилаца који заказује седнице одбора поверилаца.
Председник одбора поверилаца је дужан да закаже седницу одбора поверилаца када то тражи више од половине чланова тог одбора, као и када то затражи члан одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца.
Ако председник одбора поверилаца у року од 15 дана од дана добијања предлога из става 2. овог члана не закаже седницу одбора поверилаца, предлагачи могу да закажу седницу одбора поверилаца и предложе дневни ред.
Одлука одбора поверилаца се сматра донетом када је за ту одлуку гласало више од половине свих чланова одбора поверилаца. У случају једнаког броја гласова одлучујући глас је глас председника одбора поверилаца.
Седницама одбора поверилаца присуствује стечајни управник на позив одбора поверилаца, само ако је потребно да у вези са предложеним дневним редом пружи потребна појашњења или информације или ако је затражено његово изјашњење по неком питању. Стечајни управник нема право гласа.
Стечајни судија не може да присуствује седницама одбора поверилаца.
Уместо члана одбора поверилаца седницама може присуствовати и учествовати у доношењу одлука његов заступник, на основу посебног пуномоћја.
Делокруг и права одбора поверилаца
Члан 40
Одбор поверилаца:
1) даје мишљење стечајном управнику о начину уновчења имовине, уколико се продаја не врши јавним надметањем, и даје сагласност у вези са радњама од изузетног значаја, у складу са овим законом;
2) даје мишљење о настављању започетих послова стечајног дужника;
3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе;
4) даје сагласност на завршни рачун стечајног дужника;
5) прегледа и о свом трошку прибавља фотокопије из целокупне документације;
6) извештава скупштину поверилаца о свом раду на захтев скупштине поверилаца;
7) врши и друге послове прописане овим законом.
Члан 41
Одбор поверилаца има право:
1) на подношење писмених примедаба стечајном судији на рад стечајног управника;
2) на подношење жалбе на решења стечајног судије, када је жалба дозвољена;
3) увида у записнике, налазе вештака и друга акта која се налазе у стечајном предмету;
4) давања мишљења о признавању оправданих мањкова утврђених приликом инвентарисања;
5) предлагања разрешења постојећег стечајног управника и предлагања именовања новог;
6) изјашњавања о висини коначне награде стечајном управнику.
Члан одбора поверилаца има право да о свом трошку ангажује једно или више стручних лица која ће извршити анализу пословања стечајног дужника пре или током стечајног поступка и анализу предузетих радњи од стране стечајног управника и сачинити извештај који се, без одлагања, доставља осталим члановима одбора поверилаца, стечајном судији, стечајном управнику и овлашћеној организацији. Стечајни управник је дужан да ангажованом стручном лицу, без одлагања, омогући потпун приступ и увид у пословне књиге, рачуноводствене исправе и другу релевантну документацију стечајног дужника.
Писмене примедбе на рад стечајног управника одбор поверилаца подноси у року од пет дана од дана сазнања за појединачну радњу, а стечајни судија је дужан да у року од пет дана од дана пријема примедбе одлучи о тој примедби. Против одлуке стечајног судије донете по примедби одбора поверилаца није дозвољена жалба.
Одбор поверилаца је дужан да на захтев скупштине поверилаца скупштини поверилаца поднесе писмени извештај о току стечајног поступка и о стању стечајне масе.
Чланови одбора поверилаца одговарају за штету коју су проузроковали својим радом осталим повериоцима намерно или крајњом непажњом.
Накнада трошкова
Члан 42
Председник и чланови одбора поверилаца имају право на накнаду стварних и нужних трошкова које на основу образложеног захтева одобрава стечајни судија.
Накнада из става 1. овог члана сматра се трошком стечајног поступка.
Сваки поверилац појединачно сноси своје трошкове у стечајном поступку, ако овим законом није другачије одређено.
III ОСНОВНЕ ПРОЦЕСНЕ ОДРЕДБЕ, СТРАНКЕ И УЧЕСНИЦИ У ПОСТУПКУ
1. Основне процесне одредбе
Правила поступка
Члан 43
Стечајни поступак се покреће предлогом овлашћених предлагача.
Предлози, изјаве и примедбе не могу се подносити по истеку рока који је овим законом прописан за њихово подношење, као и у случају изостанка са рочишта на којем је ове радње требало предузети, осим ако је овим законом другачије одређено.
У стечајном поступку не може се тражити повраћај у пређашње стање, не може се изјавити ревизија нити се може поднети предлог за понављање поступка.
Одлуке се могу доносити и без усмене расправе.
Злоупотреба захтева за изузеће и искључење
Члан 44
Злоупотребом права на подношење захтева за изузеће и искључење, у циљу одуговлачења поступка, сматра се подношење једног или више захтева за изузеће, односно искључење, у року од три дана пре заказаног рочишта или на рочишту или захтева за изузеће, односно искључење којим су обухваћене све судије које би у суду у коме се поступак води могле поступати, као и којим се истовремено тражи изузеће и искључење поступајућег судије и председника суда.
Злоупотребом права сматра се подношење захтева за делегацију суда у року од три дана пре заказаног рочишта или на рочишту.
Захтеви из ст. 1. и 2. овог члана одбацују се као недозвољени.
Против решења из става 3. овог члана није дозвољена жалба.
Акти у стечајном поступку
Члан 45
У стечајном поступку доносе се решења и закључци.
Решењем се одлучује у стечајном поступку.
Закључком се одлучује по примедбама и издаје налог службеном лицу, органу који спроводи стечајни поступак или трећем лицу за извршење појединих радњи.
Против закључка није дозвољена жалба или приговор.
Ако закључак садржи очигледну техничку или словну грешку, стечајни судија, по службеној дужности или на захтев стечајног управника, повериоца или другог заинтересованог лица, без одлагања врши исправку закључка, ради отклањања грешке.
Жалба
Члан 46
Против решења се може изјавити жалба суду вишег степена преко првостепеног суда у року од осам дана од дана објављивања решења на огласној табли суда, односно од дана достављања решења учесницима у поступку, ако овим законом није другачије одређено.
Решење по жалби доноси се најкасније у року од 30 дана од дана пријема жалбе у суду вишег степена.
Жалба против решења не задржава извршење решења, ако овим законом није другачије одређено.
Члан 47
По пријему жалбе стечајни судија ће решењем одбацити неблаговремену, непотпуну или недозвољену жалбу.
Стечајни судија може, ако оцени да је основана, жалбу изјављену против решења у целости усвојити и решење изменити доношењем новог решења.
Ако стечајни судија не усвоји жалбу, доставиће је без одлагања на решавање суду вишег степена.
Одредбе ст. 2. и 3. овог члана не примењују се на решење о отварању стечајног поступка, решење о потврђивању усвајања плана реорганизације и решење о закључењу стечајног поступка.
2. Повериоци и други учесници у поступку
Стечајни поверилац
Члан 48
Стечајни поверилац је лице које на дан покретања стечајног поступка има необезбеђено потраживање према стечајном дужнику.
Разлучни и заложни повериоци
Члан 49
Разлучни повериоци су повериоци који имају заложно право, законско право задржавања или право намирења на стварима и правима о којима се воде јавне књиге или регистри и имају право на првенствено намирење из средстава остварених продајом имовине, односно наплате потраживања на којој су стекли то право.
Разлучни повериоци нису стечајни повериоци. Ако је износ њиховог потраживања већи од износа средстава остварених продајом имовине на којој су стекли разлучно право, право на намирење за разлику у висини тих износа остварују као стечајни повериоци.
Разлучна права стечена извршењем или обезбеђењем за последњих 60 дана пре дана отварања стечајног поступка ради принудног намирења или обезбеђења престају да важе и такви повериоци нису разлучни повериоци. На основу решења стечајног судије, надлежни орган који води одговарајуће јавне књиге, дужан је да изврши брисање овако стечених разлучних права.
Разлучни повериоци имају право на сразмерно намирење из стечајне масе као стечајни повериоци, ако се одрекну свог статуса разлучног повериоца или ако без своје кривице не могу намирити своје разлучно потраживање, као и у случају спровођења делимичне деобе пре уновчења имовине на којој имају разлучно право. Писмену изјаву о одрицању од статуса разлучног повериоца разлучни повериоци подносе стечајном судији и стечајном управнику, истовремено са захтевом за брисање терета који се подноси надлежном регистру.
Заложни повериоци су повериоци који имају заложно право на стварима или правима стечајног дужника о којима се воде јавне књиге или регистри, а немају новчано потраживање према стечајном дужнику које је тим заложним правом обезбеђено.
Заложни повериоци нису стечајни повериоци и нису разлучни повериоци. Заложни повериоци су дужни да у року за подношење пријаве потраживања обавесте суд о заложном праву, уз достављање доказа о постојању заложног права и изјаве о износу новчаног потраживања према трећем лицу које је тим правом обезбеђено на дан отварања стечајног поступка, чиме стичу својство странке.
Заложни повериоци не могу да бирају и да буду бирани у скупштину и одбор поверилаца.
Излучни поверилац
Члан 50
Излучни поверилац је лице које, на основу свог стварног или личног права, има право да тражи да се одређена ствар издвоји из стечајне масе.
Излучни поверилац није стечајни поверилац.
Ствар из става 1. овог члана не улази у стечајну масу.
Стицање својства странке
Члан 51
Стечајни дужник стиче својство странке подношењем предлога за покретање стечајног поступка.
Повериоци стичу својство странке подношењем пријаве потраживања у складу са овим законом.
Учешће у поступку
Члан 52
Повериоци на основу својих потраживања могу да учествују у стечајном поступку и пре подношења пријаве потраживања суду, на начин и у обиму прописаним овим законом.
Трећа лица
Члан 53
У стечајном поступку могу да учествују лица која су солидарни дужници, јемци, гаранти и слично, на начин прописан овим законом.
Лица из става 1. овог члана могу као стечајни повериоци захтевати да им се врати оно што су за стечајног дужника платили пре или после дана покретања стечајног поступка, ако имају регресно право према стечајном дужнику.
Овлашћено стручно лице (проценитељ) и процена вредности
Члан 53а
Овлашћено стручно лице (проценитељ) у поступку стечаја мора бити лице које поседује лиценцу за вршење одговарајуће врсте процена у складу са посебним законом.
У случају да за вршење одговарајуће врсте процена није донет посебан закон, послове овлашћеног стручног лица може обављати лице које поседује одговарајућа знања и уписано је у листу коју води надлежни орган за вршење послова процене, односно вештачења.
У случајевима када овај закон прописује да процена која се подноси суду не може бити старија од 12 месеци, тај услов сматраће се испуњеним и ако подносилац, уз процену која је старија од 12 месеци, суду достави писану потврду, не старију од 12 месеци, да је та процена и даље ажурна, издату од стране истог овлашћеног стручног лица (проценитеља).
Редослед намирења
Члан 54
Из стечајне масе приоритетно се намирују трошкови стечајног поступка, а по њиховом пуном намирењу обавезе стечајне масе.
Стечајни повериоци се, у зависности од њихових потраживања, сврставају у исплатне редове. Стечајни повериоци нижег исплатног реда могу се намирити тек пошто се намире стечајни повериоци вишег исплатног реда.
Стечајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања.
Утврђују се следећи исплатни редови:
1) у први исплатни ред спадају неисплаћене нето зараде запослених и бивших запослених, у износу минималних зарада за последњих годину дана пре отварања стечајног поступка са каматом од дана доспећа до дана отварања стечајног поступка и неплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечајног поступка, а чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка, као и потраживања по основу закључених уговора са привредним друштвима чији су предмет неисплаћене обавезе на име доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре отварања стечајног поступка, а чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка;
2) у други исплатни ред спадају потраживања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре отварања стечајног поступка, осим доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених;
3) у трећи исплатни ред спадају потраживања осталих стечајних поверилаца;
4) у четврти исплатни ред спадају потраживања настала две године пре дана отварања стечајног поступка по основу зајмова, као и других правних радњи које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, у делу у којем ти зајмови нису обезбеђени, а који су стечајном дужнику одобрени од стране лица повезаних са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова.
Потраживања стечајних поверилаца који су се пре отварања стечајног поступка сагласили да буду намирени након пуног намирења потраживања једног или више стечајних поверилаца, биће намирени тек након пуног намирења трећег исплатног реда са припадајућим каматама.
IV ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА И ПРЕТХОДНИ СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК
1. Предлог за покретање стечајног поступка
Овлашћени предлагачи
Члан 55
Стечајни поступак се покреће предлогом повериоца, дужника или ликвидационог управника.
Поверилац подноси предлог за покретање стечајног поступка у случају постојања трајније неспособности плаћања, непоступања по усвојеном плану реорганизације и уколико је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин.
Стечајни дужник подноси предлог за покретање стечајног поступка у случају постојања једног од стечајних разлога из члана 11. став 2. овог закона.
Ликвидациони управник подноси предлог за покретање стечајног поступка у случајевима прописаним законом којим се уређује правни положај привредних друштава.
Изузетно од става 1. овог члана, стечајни поступак се не може покренути над привредним друштвима која су регистрована за производњу наоружања и војне опреме без претходне сагласности министарства надлежног за послове одбране.
Форма и садржина предлога
Члан 56
Предлог за покретање стечајног поступка подноси се надлежном суду.
Предлог за покретање стечајног поступка садржи:
1) назив суда којем се предлог подноси;
2) пословно име или име и адресу предлагача или адресу лица које је у овом поступку овлашћено за пријем писмена и за заступање предлагача;
3) пословно име стечајног дужника, као и податке о контакт адреси;
4) списак стечајних и осталих поверилаца са навођењем висине износа и основа потраживања, као и имена и пребивалишта чланова друштва који за обавезе стечајног дужника одговарају својом имовином, ако је предлагач стечајни дужник;
5) чињенице и пратећу документацију која доказује врсту, основ и висину неизмиреног потраживања, ако је предлагач поверилац;
6) списак докумената приложених уз предлог за покретање стечајног поступка.
Поступање са неуредним и непотпуним предлогом за покретање стечајног поступка
Члан 57
Ако предлог за покретање стечајног поступка не садржи све прописане елементе, стечајни судија ће о томе обавестити предлагача и одредити рок, који не може бити дужи од осам дана, у ком је предлагач дужан да предлог за покретање стечајног поступка уреди и да недостатке отклони.
Ако предлагач не поступи по налогу из става 1. овог члана, стечајни судија ће предлог за покретање стечајног поступка одбацити решењем.
У случају из става 2. овог члана трошкове поступка сноси предлагач.
Повлачење предлога за покретање стечајног поступка
Члан 58
Предлог за покретање стечајног поступка се може повући до истицања огласа о отварању стечајног поступка на огласној и електронској огласној табли суда, односно пре доношења решења о одбацивању или о одбијању предлога за покретање стечајног поступка.
Ако предлагач повуче предлог за покретање стечајног поступка, стечајни судија обуставља поступак, а трошкове поступка сноси предлагач.
Накнада трошкова
Члан 59
Предлагач је дужан да у року од пет дана од дана добијања налога од суда уплати предујам на име трошкова огласа и трошка обавештавања поверилаца из члана 27. став 1. тачка 5) овог закона, трошкова ангажовања стечајног управника и трошкова неопходних за обезбеђење имовине, у висини коју одреди стечајни судија, као и трошкова за регистрацију података о стечају у регистрима које води организација надлежна за вођење регистра привредних субјеката, у складу са прописима којима се одређује врста, висина и начин плаћања накнада за послове регистрације и друге услуге које пружа организација надлежна за вођење регистра привредних субјеката.
Уколико се ради о правним лицима која су разврстана као микро правна лица у складу са прописима којима се уређују критеријуми за разврставање правних лица, предујам се не може одредити у износу већем од 50.000 динара.
Ако предлагач у прописаном року не уплати средства из става 1. овог члана, стечајни судија ће одбацити предлог за покретање стечајног поступка.
Уплаћени предујам сматра се трошком стечајног поступка и исплаћује се приоритетно из стечајне масе, одмах по утврђивању да се трошкови обезбеђени предујмом могу намиривати из преосталих средстава стечајне масе, осим ако стечајни судија утврди да је предлог неоснован и да не постоје услови за отварање стечајног поступка, када се настали трошкови, по налогу суда, измирују из уплаћених средстава из става 1. овог члана.
Ако су настали трошкови већи од уплаћених средстава из става 1. овог члана, предлагач чији је предлог за покретање стечајног поступка одбијен дужан је да надокнади разлику тих средстава у року од осам дана од дана добијања налога од суда. Ако предлагач у остављеном року не уплати разлику, стечајни судија обуставља поступак, а сви настали трошкови падају на трошак предлагача.
Ако стечајни поступак буде отворен, у трошкове тог поступка улазе и трошкови претходног стечајног поступка, као и трошкови принудне ликвидације која је покренута у складу са законом којим се уређује приватизација.
2. Покретање претходног стечајног поступка
Решење о покретању претходног стечајног поступка
Члан 60
Стечајни судија у року од три дана од дана достављања предлога за покретање стечајног поступка доноси решење о покретању претходног стечајног поступка. Претходни стечајни поступак покреће се ради утврђивања разлога за покретање стечајног поступка.
Против решења о покретању претходног стечајног поступка није дозвољена жалба.
Стечајни судија отвара стечајни поступак без вођења претходног стечајног поступка:
1) ако стечајни дужник поднесе предлог за покретање стечајног поступка са потребним исправама и прилозима;
2) ако поверилац поднесе предлог за покретање стечајног поступка, а стечајни дужник призна постојање стечајног разлога;
3) у случају претпоставке трајније неспособности плаћања из члана 12. овог закона.
Обавеза стечајног дужника да пружи потребне податке
Члан 61
Овлашћена лица стечајног дужника, пуномоћници и лица која за стечајног дужника врше финансијске послове и послове ревизије обавезна су да стечајном судији и стечајном управнику, на њихов захтев и без одлагања, пруже све податке и обавештења.
Обавеза из става 1. овог члана односи се и на чланове извршног, управног и надзорног одбора стечајног дужника којима је престала дужност отварањем стечајног поступка, као и на контролне чланове друштва.
Лица из ст. 1. и 2. овог члана дужна су да стечајном управнику одмах по позиву предају рачуноводствене исправе, пословне књиге, печате, кључеве и шифре стечајног дужника и да предају или омогуће приступ рачуноводственом софтверу.
Стечајни судија може решењем, против којег није дозвољена жалба, наложити стечајном дужнику, као и лицима из ст. 1. и 2. овог члана да, у одређеном року, предају писани извештај о економско-финансијском стању стечајног дужника, као и све податке, односно документацију за које стечајни судија оцени да су релевантни за даљи ток поступка.
Ако стечајни дужник, односно лица из става 1. овог члана не поступе по налогу стечајног судије, стечајни судија може одредити и спровести мере принудног извршења у складу са овим законом.
Лица из става 1. овог члана одговорна су повериоцима за накнаду штете коју су проузроковали ускраћивањем података и обавештења, као и несавесно састављеним извештајем о економско-финансијском стању стечајног дужника или ускраћивањем тог извештаја.
Банке имају обавезу да без накнаде на захтев стечајног управника доставе бројеве свих девизних и динарских рачуна, све изводе у електронској форми са свих динарских и девизних рачуна, све уговоре о орочењу средстава стечајног дужника, као и све уговоре о сефу.
Јавни регистри имају обавезу да без накнаде на захтев стечајног управника доставе податке о имовини и правима стечајног дужника за период до пет година пре отварања стечајног поступка.
Мере обезбеђења
Члан 62
Стечајни судија ће, по службеној дужности или на захтев подносиоца предлога за покретање стечајног поступка, решењем о покретању претходног стечајног поступка, одредити мере обезбеђења ради спречавања промене имовинског положаја стечајног дужника, односно уништавања пословне документације, ако постоји опасност да ће стечајни дужник отуђити имовину односно уништити документацију до отварања стечајног поступка.
Стечајни судија може изрећи једну или више мера из става 1. овог члана, и то:
1) именовати привременог стечајног управника који ће преузети сва или део овлашћења органа стечајног дужника;
2) забранити плаћања са рачуна стечајног дужника без сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника, ако у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника нису блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате;
3) забранити располагање имовином стечајног дужника или одредити да стечајни дужник може располагати својом имовином само уз претходно прибављену сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника;
4) забранити или привремено одложити спровођење извршења према стечајном дужнику, укључујући и забрану или привремено одлагање које се односи на остваривање права разлучних и заложних поверилаца.
Ако су у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате, стечајни судија може решењем из става 1. овог члана одредити да су плаћања са рачуна дозвољена уз сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника.
Ако одреди меру из става 3. овог члана, стечајни судија утврђује решењем из става 1. овог члана намене за које се могу вршити плаћања са рачуна стечајног дужника уз сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника.
Мера из става 2. тачка 4) овог члана може се изрећи само ако је суд изрекао и меру из става 2. тачка 2) овог члана, односно меру из става 3. овог члана.
Рачуни стечајног дужника, који су на дан подношења предлога за покретање стечајног поступка блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате или су блокирани током трајања претходног стечајног поступка, остају блокирани до окончања претходног стечајног поступка, осим ако стечајни дужник не измири све доспеле обавезе на основу којих су ови рачуни блокирани.
У случају повреде забране располагања из става 2. тачка 3) овог члана примењују се одредбе овог закона о правним последицама повреде забране располагања после отварања стечајног поступка.
Мере из ст. 2. и 3. овог члана важе до окончања претходног стечајног поступка и стечајни судија их може у било које доба условити или укинути.
Мере из ст. 2. и 3. овог члана могу бити укинуте или измењене под условима и на начин који су овим законом прописани за укидање или условљавање забране извршења.
Јавност мера обезбеђења
Члан 63
Решење којим се одређују мере обезбеђења из члана 62. ст. 2. и 3. овог закона објављује се на огласној и електронској огласној табли суда и доставља се регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру који је дужан да без одлагања упише изречене мере. Садржина уписаних изречених мера објављује се и на интернет страни тог регистра.
Ако се решењем из става 1. овог члана одређује мера забране исплате са рачуна или мера из члана 62. став 3. овог закона, решење се истог дана доставља организацији која спроводи поступак принудне наплате, која о томе без одлагања обавештава све пословне банке, ради спречавања преноса средстава и других трансакција стечајног дужника које су у супротности са одредбама овог закона, односно како би се омогућила плаћања у складу са одредбама члана 62. став 2. тачка 3) или члана 62. став 3. овог закона.
Пружање услуга од општег интереса
Члан 64
Правна лица која стечајном дужнику пружају комуналне, телекомуникационе и услуге испоруке електричне енергије, гаса или другог енергента (у даљем тексту: услуге од општег интереса) не могу обуставити вршење тих услуга по основу неплаћених рачуна насталих пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.
Стечајни дужник је дужан да редовно врши плаћања за текуће обавезе по основу услуга из става 1. овог члана, од дана подношења предлога за покретање стечајног поступка.
На писмени захтев правног лица из става 1. овог члана стечајни судија може да наложи стечајном дужнику да код суда депонује део својих средстава у циљу обезбеђења плаћања услуга тог правног лица за текуће обавезе настале после подношења предлога за покретање стечајног поступка. Износ депонованих средстава не може бити већи од једномесечне уплате за услуге од општег интереса које се дужнику пруже у току календарског месеца који претходи месецу у којем је поднет предлог за покретање стечајног поступка.
Привремени стечајни управник у претходном стечајном поступку
Члан 65
За привременог стечајног управника у претходном стечајном поступку може се именовати лице које испуњава услове да буде именовано као стечајни управник.
Овлашћења привременог стечајног управника
Члан 66
Ако је изречена мера обезбеђења забране располагања имовином, овлашћење располагања имовином стечајног дужника прелази на привременог стечајног управника, који је дужан да заштити и одржава имовину и да настави са вођењем послова стечајног дужника, осим ако стечајни судија не одреди прекид послова.
Привремени стечајни управник има овлашћења одређена решењем о његовом именовању. Овлашћења привременог стечајног управника престају доношењем решења о отварању стечајног поступка.
Стечајни управник који је именован у претходном стечајном поступку подноси извештај о свом раду са подацима о економско-финансијском стању стечајног дужника и резултатима рада у претходном стечајном поступку.
Рок претходног стечајног поступка
Члан 67
Претходни стечајни поступак може трајати најдуже 30 дана од дана подношења предлога за покретање стечајног поступка од стране овлашћеног предлагача.
V ОТВАРАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА
1. Рочишта пре отварања стечајног поступка
Расправа о отварању стечајног поступка
Члан 68
Ако је покренут претходни стечајни поступак, стечајни судија заказује рочиште ради расправљања о постојању стечајног разлога за отварање стечајног поступка најкасније у року од 30 дана од дана пријема предлога за покретање стечајног поступка.
Ако стечајни судија не донесе решење о покретању претходног стечајног поступка, заказује рочиште ради расправљања о постојању разлога за отварање стечајног поступка у року од десет дана од дана пријема предлога за покретање стечајног поступка.
На рочиште на ком се расправља о постојању разлога за отварање стечајног поступка позивају се предлагач, стечајни дужник и стечајни управник, ако је био именован у претходном стечајном поступку.
Решење о отварању стечајног поступка
Члан 69
Стечајни судија отвара стечајни поступак доношењем решења о отварању стечајног поступка којим се усваја предлог за покретање стечајног поступка.
Стечајни судија решењем одбија предлог за покретање стечајног поступка ако утврди да нису испуњени услови за отварање стечајног поступка. У решењу о одбијању предлога за отварање стечајног поступка одређује се ко сноси трошкове претходног стечајног поступка.
Решење из ст. 1. и 2. овог члана стечајни судија доноси на рочишту о отварању стечајног поступка.
Решење из става 2. овог члана, након правноснажности, стечајни судија доставља надлежном регистру ради регистрације брисања мера обезбеђења, ако су решењем о покретању претходног стечајног поступка изречене мере обезбеђења, и то у року који не може бити дужи од три дана од дана правноснажности.
Садржина решења о отварању стечајног поступка
Члан 70
Решење о отварању стечајног поступка садржи:
1) назив и седиште суда који је донео решење о отварању стечајног поступка;
2) матични број, пословно име и седиште стечајног дужника;
3) постојање стечајног разлога;
4) одлуку о именовању стечајног управника, његово име, презиме и адресу;
5) позив повериоцима да у року који не може бити краћи од 30 дана, ни дужи од 120 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у „Службеном гласнику Републике Србије“, пријаве своја обезбеђена и необезбеђена потраживања;
6) позив дужницима стечајног дужника да испуне своје обавезе према стечајној маси;
7) датум, време и место одржавања рочишта за испитивање потраживања;
8) датум, време и место одржавања првог поверилачког рочишта када се одржава и прва седница скупштине поверилаца;
9) дан објављивања огласа на огласној табли суда.
Отварање стечајног поступка уписује се у одговарајући регистар на основу решења о отварању стечајног поступка.
Достављање решења и објављивање огласа
Члан 71
Решење о отварању стечајног поступка се истог дана када је донето доставља стечајном дужнику, подносиоцу предлога, организацији која спроводи поступак принудне наплате, регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру, а другим лицима ако суд процени да за тим постоји потреба.
Оглас о отварању стечајног поступка израђује стечајни судија одмах по доношењу решења.
Оглас о отварању стечајног поступка објављује се на огласној и електронској огласној табли суда, у једном високотиражном дневном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије, као и у „Службеном гласнику Републике Србије“, а може се објавити и у другим домаћим и страним средствима информисања.
Оглас о отварању стечајног поступка садржи све податке из решења о отварању стечајног поступка и друге податке од значаја за повериоце.
2. Рочишта после отварања стечајног поступка
Заказивање испитног и првог поверилачког рочишта
Члан 72
Решењем о отварању стечајног поступка стечајни судија заказује рочиште за испитивање потраживања (у даљем тексту: испитно рочиште) и прво поверилачко рочиште.
Испитно рочиште ће се одржати у року који није краћи од 30 дана и дужи од 60 дана од дана истека рока одређеног решењем за пријављивање потраживања.
Прво поверилачко рочиште одржава се у складу са одредбама члана 36. овог закона.
3. Време наступања правних последица отварања стечајног поступка
Наступање правних последица
Члан 73
Правне последице отварања стечајног поступка наступају даном објављивања огласа о отварању поступка на огласној табли суда.
Ако је решење о отварању стечајног поступка по жалби укинуто, а у поновном поступку стечајни поступак буде отворен, правне последице отварања стечајног поступка наступају даном када је прво решење истакнуто на огласној табли суда.
У случају укидања решења о отварању стечајног поступка, стечајни управник наставља да обавља функцију привременог стечајног управника који преузима сва овлашћења органа стечајног дужника до доношења новог решења по предлогу за отварање стечајног поступка.
Правне последице отварања стечајног поступка не наступају у случају истовременог отварања и обуставе стечајног поступка према унапред припремљеном плану реорганизације.
4. Последице отварања стечајног поступка по стечајног дужника
Прелазак права и обавеза на стечајног управника
Члан 74
Даном отварања стечајног поступка престају заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа стечајног дужника и та права прелазе на стечајног управника.
Правни посао располагања стварима и правима која улазе у стечајну масу, који је стечајни дужник закључио после отварања стечајног поступка, не производи правно дејство, осим у случају располагања за која важе општа правила поуздања у јавне књиге, а друга страна има право да захтева враћање противчинидбе из стечајне масе као стечајни поверилац.
Пуномоћја која је дао стечајни дужник, а која се односе на имовину која улази у стечајну масу, престају отварањем стечајног поступка.
Право прече куповине
Члан 75
Отварањем стечајног поступка гасе се раније стечена права прече куповине у погледу имовине стечајног дужника.
Ако је носилац права прече куповине за такво право извршио одређену престацију стечајном дужнику, он може вредност такве престације потраживати као стечајни поверилац.
Ако се стечајни поступак обустави услед усвајања плана реорганизације, а имовина која је била предмет права прече куповине није продата, право прече куповине се поново успоставља.
Наследничка изјава
Члан 76
Ако је стечајни дужник стекао наследство после отварања стечајног поступка, наследничку изјаву даје стечајни управник.
Престанак радног односа
Члан 77
Отварање стечајног поступка је разлог за отказ уговора о раду који је стечајни дужник закључио са запосленима.
Стечајни управник одлучује о отказу уговора о раду из става 1. овог члана и о отказу обавештава одговарајући орган односно организацију за запошљавање на чијој територији се налази седиште стечајног дужника.
Стечајни управник може, поред запослених којима није дат отказ уговора о раду, да ангажује потребан број лица ради окончања започетих послова или ради вођења стечајног поступка уз сагласност стечајног судије.
Зараде и остала примања лица из става 3. овог члана, која одређује стечајни управник, уз сагласност стечајног судије, намирују се из стечајне масе као обавеза стечајне масе.
Назив стечајног дужника
Члан 78
Уз пословно име стечајног дужника додаје се ознака „у стечају“.
Рачуни стечајног дужника
Члан 79
Организација која води поступак принудне наплате одмах после пријема решења из члана 71. став 1. овог закона то решење доставља свим банкама, ради спречавања преноса средстава и других трансакција стечајног дужника које су у супротности са одредбама овог закона.
Даном отварања стечајног поступка банка блокира рачуне стечајног дужника, чиме престају права лица која су била овлашћена да располажу средствима са тих рачуна.
На захтев стечајног управника, банка отвара нови рачун преко којег ће се вршити пословање стечајног дужника.
Новчана средства са блокираних рачуна, на захтев стечајног управника преносе се на нови рачун, а рачуни стечајног дужника се гасе.
5. Последице отварања стечајног поступка на потраживања
Потраживања поверилаца
Члан 80
Стечајни повериоци своја потраживања према стечајном дужнику остварују само у стечајном поступку.
Отварањем стечајног поступка разлучно право се остварује искључиво у стечајном поступку, осим у случају доношења одлуке о укидању забране извршења и намирења у складу са овим законом.
Излучни повериоци могу своје потраживање остваривати у свим судским и другим поступцима.
Доспелост потраживања према стечајном дужнику
Члан 81
Даном отварања стечајног поступка, потраживања поверилаца према стечајном дужнику, која нису доспела, сматрају се доспелим.
Новчана и неновчана потраживања према стечајном дужнику која имају за предмет повремена давања постају једнократна потраживања даном отварања стечајног поступка. Даном отварања стечајног поступка неновчана потраживања стечајног дужника изражавају се у новчаној вредности.
Потраживања у страној валути обрачунавају се у динарској противвредности према званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан отварања стечајног поступка.
Право на пребијање потраживања у стечајном поступку
Члан 82
Ако је поверилац пре подношења предлога за покретање стечајног поступка стекао право на пребијање свог потраживања према стечајном дужнику са потраживањем стечајног дужника према њему, отварањем стечајног поступка не губи се право на пребијање.
Поверилац је дужан да до истека рока за пријаву потраживања суду достави пријаву на целокупан износ потраживања и изјаву о пребијању. У супротном, поверилац губи право на пребијање.
Изузетно, у случају права и обавеза из једног или више финансијских уговора у којима је једна од страна стечајни дужник, а који су закључени на основу оквирног уговора између истих страна и то у периоду пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, право на пребијање (нетирање) ће постојати искључиво у погледу таквих међусобних права и обавеза и ако је поверилац у складу са таквим оквирним уговором право на пребијање (нетирање) стекао после подношења предлога за покретање стечајног поступка, али најкасније у тренутку отварања стечајног поступка, аутоматски или путем достављања обавештења о томе стечајном дужнику које мора бити уручено стечајном дужнику најкасније у року од три дана од дана отварања стечајног поступка, и то по основу постојања стечајног разлога, подношења предлога за покретање стечајног поступка или отварања стечајног поступка.
Финансијским уговором у смислу става 3. овог члана сматра се уговор који предвиђа обавезу једне или обе уговорне стране на вршење неког плаћања или испоруку одређене робе, који за предмет има трансакцију са финансијским дериватима попут свопова, опција, фјучерса, форварда и других неименованих деривата, репо трансакцију или зајам хартија од вредности, а који је закључен у писаној форми или усмено уколико о садржини таквог усменог финансијског уговора постоји писани траг у складу са уобичајеном пословном праксом за закључивање уговора такве врсте.
Случајеви када је пребијање недопуштено
Члан 83
Пребијање није допуштено:
1) ако је стечајни поверилац потраживање стекао у последњих шест месеци пре дана подношења предлога за покретање стечајног поступка, а стечајни поверилац је знао или је морао знати да је дужник неспособан за плаћање или да је презадужен;
2) ако су се услови за пребијање стекли правним послом или другом правном радњом која се може побијати.
Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана пребијање потраживања је допуштено ако је у питању потраживање које је стечено у вези са испуњењем неизвршених уговора или потраживање коме је враћено правно дејство успешним побијањем правног посла или друге правне радње стечајног дужника.
Конверзија потраживања стечајног дужника
Члан 84
Неновчана потраживања стечајног дужника од трећих лица уносе се у стечајну масу и изражавају се у новчаној вредности на дан отварања стечајног поступка.
Потраживања према стечајном дужнику у страној валути пријављују се у тој валути и прерачунавају се у динарској противвредности према званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан отварања стечајног поступка.
Камате
Члан 85
За необезбеђена потраживања у стечајном поступку, обрачунавање уговорених и затезних камата престаје даном отварања стечајног поступка.
На обезбеђена потраживања у стечајном поступку обрачунава се уговорена и затезна камата, али само до висине реализоване вредности имовине која служи за обезбеђење потраживања.
Ако после измирења свих потраживања постоје расположива средства за исплату, стечајни судија одобрава обрачунавање и плаћање камате стечајним повериоцима и за период после отварања стечајног поступка и обрачунавање и плаћање камате обезбеђених поверилаца које нису измирене из реализоване вредности предмета обезбеђења.
Камата из става 3. овог члана обрачунава се по прописима којима се одређује стопа законске затезне камате из облигационих односа, при чему се камата свим стечајним повериоцима исплаћује сразмерно, независно од исплатних редова.
Одредбе уговора којима се у случају неиспуњења уговорних обавеза стечајног дужника, односно неспособности плаћања или покретања стечајног поступка предвиђа уговорна казна, повећана каматна стопа или било која друга казнена мера, сматрају се ништавим у поступку утврђивања висине потраживања у стечајном поступку.
Стечајни дужник односно стечајни управник има право да остане при испуњењу првобитног уговора у облику у ком је он закључен пре отварања стечајног поступка, а у циљу извршења уговорних обавеза у поступку реорганизације.
Застарелост
Члан 86
Пријављивањем потраживања прекида се застарелост потраживања које постоји према стечајном дужнику.
Застарелост потраживања стечајног дужника према његовим дужницима застаје даном покретања стечајног поступка и не тече годину дана од дана отварања стечајног поступка.
Условна потраживања
Члан 87
Повериоцу чије је потраживање везано за одложни услов обезбеђују се одговарајућа средства из стечајне масе.
Ако одложни услов не наступи до правноснажности решења о главној деоби стечајне масе, потраживање везано за одложни услов се гаси, а средства се распоређују на остале повериоце, сразмерно висини њихових потраживања.
Потраживања везана за раскидни услов узимају се у обзир приликом деобе стечајне масе ако поверилац пружи обезбеђење да ће вратити оно што је примио из стечајне масе када наступи раскидни услов. Ако раскидни услов не наступи до правноснажности решења о коначној деоби стечајне масе, сматра се да тај услов није ни постојао.
6. Процесноправне последице отварања стечајног поступка
Прекид поступка
Члан 88
У тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника.
Наставак поступка
Члан 89
Судски поступак из члана 88. овог закона у којем је стечајни дужник тужилац, односно предлагач наставља се када стечајни управник обавести суд пред којим се води поступак да је преузео поступак.
Управни поступак из члана 88. овог закона покренут на захтев стечајног дужника наставља се када стечајни управник обавести орган који води поступак да је преузео поступак.
Управни и порески поступак који за предмет има утврђивање новчане обавезе стечајног дужника не наставља се, а одговарајући орган дужан је да поднесе пријаву потраживања у складу са овим законом.
Члан 90
Парнични поступак у којем је стечајни дужник тужени наставља се ако је:
1) тужилац као стечајни или разлучни поверилац поднео благовремену и уредну пријаву потраживања;
2) на испитном рочишту стечајни управник оспорио пријаву потраживања;
3) тужилац као стечајни или разлучни поверилац закључком стечајног судије упућен на наставак прекинутог парничног поступка ради утврђивања оспореног потраживања;
4) тужилац као стечајни или разлучни поверилац предложио наставак прекинутог поступка у року од осам дана од дана пријема закључка стечајног судије из тачке 3) овог члана.
Члан 91
Ако нису испуњени сви услови из члана 90. овог закона парнични суд решењем одбацује предлог за наставак прекинутог поступка.
Ако су испуњени сви услови из члана 90. овог закона парнични суд решењем против кога није дозвољена посебна жалба одређује наставак поступка.
Ако се прекинути парнични поступак водио пред судом опште надлежности, тај суд се, уколико настави прекинути поступак, решењем оглашава стварно и месно ненадлежним и предмет уступа суду који спроводи стечајни поступак над туженим.
Ако се прекинути парнични поступак водио пред привредним судом код кога се не води стечајни поступак над туженим, тај суд се, уколико настави поступак, решењем оглашава месно ненадлежним и предмет уступа суду који води стечајни поступак над туженим.
Против решења из ст. 3. и 4. овог члана није дозвољена жалба.
Члан 92
Уколико у предлогу за наставак поступка тужилац не преиначи тужбу постављањем утврђујућег уместо обавезујућег тужбеног захтева, надлежни суд ће наставити поступак и одбацити тужбу као недозвољену.
Забрана извршења и намирења
Члан 93
Од дана отварања стечајног поступка не може се против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног поступка.
Поступци из става 1. овог члана који су у току прекидају се.
Даном доношења решења о закључењу стечајног поступка, поступци из става 1. овог члана обустављају се.
Пропуштање адекватне заштите или смањење вредности имовине
Члан 93а
У случају изрицања мере забране извршења и намирења из члана 62. став 2. овог закона или у случају забране извршења и намирења из члана 93. став 1. овог закона, стечајни дужник, односно стечајни управник су дужни да обезбеде адекватну заштиту имовине, на начин којим ће осигурати да вредност и стање имовине остану непромењени.
Стечајни судија, на предлог стечајног управника, разлучног повериоца или заложног повериоца који докаже да је његово потраживање обезбеђено заложним правом доспело делом или у целости, доноси одлуку о укидању мере обезбеђења из члана 62. став 2. тачка 4) овог закона или забране извршења и намирења из члана 93. став 1. овог закона, у односу на имовину која је предмет обезбеђења, на период од девет месеци почев од дана објављивања огласа из члана 93в став 1. овог закона, ако:
1) стечајни дужник или стечајни управник нису на адекватан начин заштитили предметну имовину која је предмет разлучног, односно заложног права тако да је њена безбедност изложена ризику или
2) се вредност предметне имовине смањује, а нема друге могућности да се обезбеди примерена и ефикасна заштита од смањења вредности имовине.
Уместо одлуке о укидању мере обезбеђења или забране извршења и намирења из става 2. овог члана, стечајни судија може да донесе одлуку о адекватној заштити имовине која је предмет разлучног, односно заложног права одређивањем једне или више од следећих мера:
1) исплата редовних новчаних надокнада разлучном повериоцу, чији је износ једнак износу за који се умањује вредност имовине или надокнада за стварне или предвиђене губитке;
2) замена имовине или одређивање додатне имовине која ће бити предмет разлучног, односно заложног права, на начин да се надокнади смањење вредности или губитак;
3) исплата дела прихода добијених коришћењем имовине која је предмет разлучног, односно заложног права разлучном, односно заложном повериоцу, до висине његовог обезбеђеног потраживања или предаја средстава добијених отуђењем ове имовине, ако је имовину отуђио стечајни дужник пре или током претходног стечајног поступка;
4) поправка, одржавање, осигурање или мере посебног обезбеђивања и чувања имовине;
5) друге заштитне мере или друге врсте надокнада за које стечајни судија сматра да ће заштитити вредност имовине разлучног повериоца.
Имовина која није од значаја за реорганизацију, односно за продају правног лица
Члан 93б
Стечајни судија, на предлог разлучног повериоца или заложног повериоца који докаже да је његово потраживање обезбеђено заложним правом доспело делом или у целости, који садржи процену вредности имовине која је предмет разлучног, односно заложног права, сачињену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља), која није старија од 12 месеци, доноси одлуку о укидању мера обезбеђења из члана 62. став 2. тачка 4) овог закона или забране извршења или намирења из члана 93. став 1. овог закона у односу на ту имовину на период од девет месеци почев од дана објављивања огласа из члана 93в став 1. овог закона, ако је вредност предметне имовине мања од износа обезбеђеног потраживања тог повериоца.
Стечајни судија неће донети одлуку о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења из става 1. овог члана ако стечајни управник докаже да је предметна имовина од кључног значаја за реорганизацију, односно за продају стечајног дужника као правног лица.
Заједничке одредбе за укидање мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења
Члан 93в
О предлогу из чл. 93а и 93б овог закона стечајни судија одлучује решењем, у року од 15 дана од дана пријема предлога. У случају укидања мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења, стечајни судија по правноснажности тог решења објављује оглас о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења сходном применом члана 71. став 3. овог закона. Предлагач је у обавези да по закључку суда предујми трошкове објављивања овог огласа, у супротном суд ће одбацити предлог.
На решење из става 1. овог члана право жалбе имају стечајни управник, одбор поверилаца и разлучни, односно заложни поверилац који има разлучно, односно заложно право на имовини која је предмет тог решења.
Лица повезана са стечајним дужником у смислу члана 125. овог закона немају право на подношење предлога из чл. 93а и 93б овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова.
По правноснажности решења о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења из става 1. овог члана, стечајни управник нема право да на било који начин располаже имовином која је предмет решења, укључујући давање у закуп или оптерећивање те имовине.
У случају да је објављен оглас за продају имовине која је предмет предлога из чл. 93а и 93б овог закона, рок из става 1. овог члана почиње да тече по неуспелом окончању тог поступка продаје.
Евентуално оспоравање потраживања или оспоравање разлучног, односно заложног права од стране стечајног управника, као и вођење парнице за утврђење постојања потраживања или постојање разлучног, односно заложног права, нема утицаја на право разлучног, односно заложног повериоца да суду предложи укидање мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења у складу са чл. 93а и 93б овог закона.
Последице пропуштања уновчења имовине од стране разлучног, односно заложног повериоца
Члан 93г
У случају да разлучни, односно заложни поверилац пропусти да уновчи имовину која је предмет решења о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења из чл. 93а и 93б овог закона у року од девет месеци од правноснажности тог решења, стечајни судија ће по службеној дужности донети решење којим ће констатовати да је мера забране извршења и намирења у односу на ту имовину поново успостављена.
На предлог разлучног, односно заложног повериоца који је поднет пре истека рока из става 1. овог члана, стечајни судија ће продужити рок из става 1. овог члана једном за три месеца, ако разлучни, односно заложни поверилац достави доказ да је у оквиру поступка уновчења објављен оглас о продаји имовине из става 1. овог члана.
По правноснажности решења из става 1. овог члана, стечајни управник стиче право продаје и располагања имовином сходно одредбама овог закона.
7. Последице отварања стечајног поступка на правне послове
Право на избор у случају двостранотеретног уговора
Члан 94
Ако стечајни дужник и његов сауговарач до отварања стечајног поступка нису у целости или делимично извршили двостранотеретни уговор који су закључили, стечајни управник може, уместо стечајног дужника, испунити уговор и тражити испуњење од друге стране.
Ако стечајни управник одбије испуњење, сауговарач стечајног дужника може остварити своје потраживање као стечајни поверилац.
Ако сауговарач стечајног дужника позове стечајног управника да се изјасни о испуњавању уговора, стечајни управник је дужан да сауговарача стечајног дужника, у року од 15 дана од дана пријема позива, писмено обавести о томе да ли намерава да испуни уговор.
Ако стечајни управник остане код испуњења уговора па у току стечајног поступка престане да га извршава, потраживање по основу тог уговора сматра се обавезом стечајне масе.
Одредбе овог члана примењују се на све двостранотеретне уговоре, осим ако је овим законом за одређене уговоре другачије прописано.
Финансијски лизинг
Члан 95
Ако се стечајни поступак отвори над примаоцем лизинга, давалац лизинга подноси захтев да му се из стечаја излучи предмет лизинга, под условима из овог члана.
Забрана извршења и намирења из члана 93. овог закона сходно се примењује и на остваривање права даваоца лизинга на излучење из стечаја предмета лизинга до одлуке о банкротству стечајног дужника, односно до потврђивања усвојеног плана реорганизације. Обавезе стечајног дужника према даваоцу лизинга које доспевају након отварања стечајног поступка сматрају се обавезама стечајне масе.
У случају да стечајни дужник или стечајни управник нису на адекватан начин заштитили предмет лизинга тако да је његова безбедност изложена ризику давалац лизинга може захтевати укидање мера обезбеђења, односно укидање забране извршења и намирења.
На одлучивање по захтеву из става 3. овог члана примењује се чл. 93а и 93в овог закона.
Стечајни судија може, на предлог стечајног управника, и пре одлуке о банкротству стечајног дужника, односно усвајања плана реорганизације да наложи предају даваоцу лизинга предмета лизинга који није од кључног значаја за реорганизацију стечајног дужника.
У случају одлуке о банкротству давалац лизинга има право на излучење предмета лизинга, а стечајни судија без одлагања одлучује о захтеву из става 1. овог члана. Ако је излучни захтев усвојен, стечајни управник је дужан да преда предмет лизинга даваоцу лизинга без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од доношења одлуке о банкротству, у супротном давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом. Изузетно, стечајни судија може, на предлог стечајног управника и уз сагласност одбора поверилаца, одбити излучни захтев и одредити исплату пуног уговореног износа лизинг накнаде. Уколико таква исплата није извршена у року од 30 дана од доношења одлуке о банкротству, давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом.
У случају реорганизације, стечајни дужник односно стечајни управник је дужан да предмет лизинга преда даваоцу лизинга у року од осам дана од дана потврђивања усвојеног плана реорганизације, уколико усвојени план реорганизације не предвиђа наставак коришћења предмета лизинга и плаћање лизинг накнада у складу са уговором о лизингу.
Ако стечајни дужник односно стечајни управник не изврши предају предмета лизинга у складу са ставом 7. овог члана, односно не извршава обавезе из уговора о лизингу након потврђивања усвојеног плана реорганизације, давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором односно законом.
Фиксни послови
Члан 96
Ако је време испуњења обавезе из фиксног уговора наступило после отварања стечајног поступка, сауговарач стечајног дужника не може тражити испуњење, али може тражити накнаду због неиспуњења као стечајни поверилац.
Накнада због неиспуњења из става 1. овог члана одређује се у висини разлике између уговорене и тржишне цене која у месту испуњења важи за фиксне уговоре на дан отварања стечајног поступка.
Примена правила на друге послове са уговореним роком
Члан 97
Одредбе чл. 94. и 96. овог закона сходно се примењују и на правне послове ако су предмет уговора чинидбе, као што су предаја хартија од вредности, испорука племенитих метала, новчане чинидбе које се испуњавају у страној валути и друго, а уговорено време или рок испуњења су наступили после отварања стечајног поступка.
Налози и понуде
Члан 98
Налог који је издао стечајни дужник губи дејство даном отварања стечајног поступка, ако стечајни управник не одлучи другачије.
Понуде учињене стечајном дужнику или понуде које је учинио стечајни дужник које нису прихваћене до дана отварања стечајног поступка престају да важе даном отварања стечајног поступка, ако стечајни управник не одлучи другачије.
Закуп
Члан 99
Закуп непокретности не престаје отварањем стечајног поступка.
Сауговарач стечајног дужника може своја права која су настала пре отварања стечајног поступка према стечајном дужнику остваривати само као стечајни поверилац.
Уговоре о закупу стечајни управник може отказати независно од законских и уговорених рокова, са отказним роком од 30 дана. Право на накнаду штете због отказа закупа закуподавац остварује у износу који не може бити виши од износа полугодишње закупнине.
Сауговарач стечајног дужника не може отказати закуп због неплаћања закупнине или због погоршања имовинског стања стечајног дужника после подношења предлога за покретање стечајног поступка.
Ако уговор о закупу остане на снази стечајни дужник је у обавези да уредно плаћа уговорену закупнину, а потраживање по основу тог уговора сматра се обавезом стечајне масе.
Ако је стечајни поступак отворен пре него што је стечајни дужник ушао у непокретност као закупац, стечајни управник и сауговарач стечајног дужника могу одустати од уговора о закупу у року од 30 дана од дана отварања стечајног поступка, а по истеку тог рока сходно се примењују одредбе ст. 3. до 5. овог члана.
Стечајни управник може имовину стечајне масе издати у закуп, али најдуже до продаје имовине која је предмет закупа.
Роба у превозу
Члан 100
Сауговарач стечајног дужника односно продавац или његов комисионар, коме цена није исплаћена у целости, може тражити да му се врати роба која је послата стечајном дужнику, а до дана отварања стечајног поступка није приспела у место опредељења, односно није преузета од стечајног дужника – право на потрагу.
Ако је стечајни дужник преузео робу која је стигла у место опредељења пре отварања стечајног поступка само на чување, продавац нема право на потрагу, али може остварити своја права као излучни поверилац по општим правилима.
VI СТЕЧАЈНА МАСА
1. Обим и састав стечајне масе
Појам стечајне масе
Члан 101
Стечајна маса је целокупна имовина стечајног дужника у земљи и иностранству на дан отварања стечајног поступка, као и имовина коју стечајни дужник стекне током стечајног поступка.
У погледу имовине стечајног дужника која се налази у иностранству примењују се одредбе овог закона којима се уређује међународни стечај, уколико је таква имовина предмет страног поступка.
Излучна права и накнада за излучна права
Члан 102
Ако је излучно право уписано у земљишну или у другу јавну књигу или регистар, терет доказивања да ствар на којој постоји такво право улази у стечајну масу пада на стечајног дужника.
Ако је ствар на којој постоји излучно право стечајни дужник неовлашћено отуђио пре отварања стечајног поступка, излучни поверилац може захтевати да се на њега пренесе право на противчинидбу ако она још није извршена, а ако је извршена, има право на накнаду штете као стечајни поверилац.
Ако је ствар на којој постоји излучно право стечајни дужник неовлашћено отуђио у току стечајног поступка, односно претходног стечајног поступка, излучни поверилац може да захтева да се на њега пренесе право на противчинидбу, ако противчинидба још увек није извршена, или да захтева противчинидбу из стечајне масе, ако се ствар из стечајне масе још увек може излучити, или да захтева накнаду тржишне вредности те ствари и накнаду за претрпљену штету, која се намирује као обавеза стечајне масе.
Трошкови стечајног поступка
Члан 103
Трошкови стечајног поступка обухватају:
1) судске трошкове стечајног поступка;
2) награде и накнаде стечајном управнику и/или привременом стечајном управнику;
3) друге издатке за које је законом предвиђено да се намирују као трошкови стечајног поступка.
Обавезе стечајне масе
Члан 104
Обавезе стечајне масе су обавезе:
1) које су проузроковане радњама стечајног управника или на други начин управљањем, уновчењем и поделом стечајне масе, а које не спадају у трошкове стечајног поступка;
2) из двостранотеретног уговора, ако се његово испуњење тражи за стечајну масу или мора уследити након отварања стечајног поступка;
3) које су настале неоснованим обогаћењем стечајне масе, укључујући и као последица ништавих правних послова;
4) према запосленима стечајног дужника, настале након отварања стечајног поступка;
5) настале на основу кредита, односно зајма узетог у смислу члана 27. став 2. или члана 157. став 1. тачка 10) овог закона, а поверилац по том основу имаће обавезу да стечајног управника у року од 30 дана од дана објављивања огласа о отварању стечаја у „Службеном гласнику Републике Србије“ обавести о постојању и износу таквих обавеза, у супротном неће имати право на камату на то потраживање за период трајања стечајног поступка.
Обавезе стечајне масе су и обавезе из става 1. овог члана које су настале током претходног стечајног поступка ако се стечајни поступак отвори.
2. Управљање имовином и правима
Преузимање стечајне масе
Члан 105
Отварањем стечајног поступка стечајни управник преузима у државину целокупну имовину која улази у стечајну масу и њоме управља.
Ако треће лице у било којој фази поступка одбије да изврши предају ствари које држи без правног основа или по основу правног посла чија је важност престала, а које улазе у имовину стечајног дужника, стечајни управник ће од стечајног судије затражити да хитно наложи и спроведе принудно извршење. Уз налог за предају ствари, стечајни судија може према трећем лицу одредити и мере принуде ради спровођења извршења. У том случају лице које је одбило да преда ствари које држи без правног основа или по основу правног посла чија је важност престала, а које улазе у имовину стечајног дужника и које не поступи по налогу суда одговара за штету која је настала услед таквог поступања.
Одлуке из става 2. овог члана стечајни судија доноси у форми решења, на које право жалбе имају стечајни управник и треће лице из става 2. овог члана.
Ако се у имовини стечајног дужника нађу готов новац, хартије од вредности или драгоцености, стечајни управник одређује начин њиховог чувања или улагања уз сагласност одбора поверилаца.
Попис и печаћење
Члан 106
Стечајни управник пописује ствари које улазе у стечајну масу, уз назначење њихове процене у висини очекиваног уновчења. Ако је то потребно, стечајни управник ће, уз сагласност стечајног судије, процену вредности ствари поверити вештаку.
Стечајни управник може, пошто је преузео стечајну масу, пре пописа ствари или после њега, према околностима, затражити да службено лице стечајног суда запечати просторије у којима се налазе ствари стечајног дужника.
Стечајни дужник обавештава стечајног судију и одбор поверилаца о печаћењу и скидању печата.
Листа поверилаца
Члан 107
Стечајни управник је дужан да састави листу свих поверилаца за које је сазнао из пословних књига и остале документације стечајног дужника, из других података, као и из пријаве потраживања.
У листи из става 1. овог члана посебно се евидентирају разлучни, заложни и излучни повериоци и запослени код стечајног дужника за износе неисплаћених зарада.
За сваког повериоца у листи се наводе подаци о:
1) пословном имену односно имену и седишту односно пребивалишту са контакт адресом;
2) износу потраживања, са одређивањем главног дуга и обрачуном камата;
3) правном основу потраживања;
4) стварима на којима постоји разлучно или излучно потраживање.
Изузетно од става 3. овог члана, за заложне повериоце у листи наводе се подаци из става 3. тач. 1) и 4) овог члана.
Попис дужника стечајног дужника
Члан 108
Стечајни управник је дужан да састави листу дужника стечајног дужника, са подацима из члана 107. став 3. овог закона.
Почетни стечајни биланс и извештај о економско-финансијском положају
Члан 109
Стечајни управник је дужан да у року од 30 дана од дана преузимања имовине и права стечајног дужника састави почетни стечајни биланс у ком ће навести и упоредити активу и пасиву стечајног дужника.
На предлог стечајног управника, рок из става 1. овог члана стечајни судија може продужити из оправданих разлога, али највише за пет дана.
Стечајни управник је дужан да поднесе суду и одбору поверилаца почетни стечајни биланс са извештајем о економско-финансијском положају стечајног дужника са проценом могућности реорганизације најкасније пет дана пре дана одржавања првог поверилачког рочишта.
Пословне књиге
Члан 110
Пословне књиге стечајног дужника после отварања стечајног поступка води стечајни управник или лице које он одреди.
Отварањем стечајног поступка сматра се да је почела нова пословна година.
Стечајни судија може да постави овлашћеног ревизора за оцену завршног рачуна односно почетног стечајног биланса.
VII УТВРЂИВАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА
Пријављивање потраживања
Члан 111
Повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику. У пријави се нарочито мора назначити:
1) назив, односно име и седиште односно пребивалиште повериоца са контакт адресом;
2) матични број правног лица, односно јединствени матични број грађана за физичка лица;
3) број пословног или текућег рачуна;
4) правни основ потраживања;
5) износ потраживања и то посебно износ главног потраживања са обрачуном камате;
6) ствар на којој је поверилац стекао разлучно право уколико се ради о обезбеђеном потраживању и износ његовог потраживања који није обезбеђен, ако његово потраживање није у целини обезбеђено;
7) одређени захтев повериоца, сходно одредбама о садржини тужбе закона којим се уређује парнични поступак.
Повериоци који имају потраживања у страној валути пријављују их у валути потраживања.
Ако се пријављују потраживања о којима се води парница, у пријави се наводи суд пред којим тече поступак са ознаком списа.
Солидарни садужници и јемци стечајног дужника могу, као стечајни повериоци, тражити да им се врати оно што су за стечајног дужника платили после дана отварања стечајног поступка, ако према стечајном дужнику имају право регреса.
Пријаве се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије“, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене.
Поверилац који је пријавио потраживање у стечајном поступку дужан је да у пријави потраживања наведе и да ли постоје јемци за обавезу стечајног дужника, као и да о поднетој пријави потраживања благовремено обавести јемце.
Поверилац је дужан да обавести стечајног управника о свакој наплати потраживања од јемца, у року од осам дана од дана извршене наплате.
Трошкове одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања из става 5. овог члана дужан је да предујми подносилац пријаве. Ако се у року који одреди суд не положи предујам, пријава ће се одбацити.
Излучно потраживање
Члан 112
Излучни поверилац подноси захтев да му се из стечаја излучи ствар која не улази у стечајну масу.
Стечајни управник је дужан да у року од 20 дана од дана пријема захтева обавести повериоца да ли прихвата захтев за излучење или одбија такав захтев повериоца, као и да прецизира рок у ком ће омогућити повраћај ствари излучном повериоцу.
Рок из става 2. не може бити дужи од десет дана од дана прихватања захтева излучног повериоца, осим у случају да стечајни судија из оправданих разлога одобри продужење овог рока.
Ако стечајни управник одбије да излучи ствар из стечајне масе, против те одлуке поверилац има право на примедбу стечајном судији у року од пет дана од пријема обавештења од стечајног управника.
Ако стечајни судија оспори право на излучење ствари, поверилац своје право може остваривати у другим судским поступцима.
Ако излучни поверилац не поднесе захтев за излучење до момента продаје имовине која је предмет захтева, излучни поверилац своја права може остваривати само у другим поступцима, у складу са законом.
Поступак утврђивања потраживања и листа потраживања
Члан 113
После истека рока за пријављивање потраживања стечајни судија доставља све пријаве потраживања стечајном управнику.
Стечајни управник утврђује основаност, обим и исплатни ред сваког потраживања и о томе сачињава листу признатих и оспорених потраживања, као и редослед намирења разлучних и заложних поверилаца.
Потраживање пријављено на основу извршне исправе може се оспорити ако је:
1) извршна исправа укинута, поништена, преиначена или стављена ван снаге;
2) потраживање престало на основу чињенице која је наступила након извршности;
3) протекао рок у коме се по закону може тражити извршење;
4) потраживање није прешло на стечајног повериоца, односно ако обавеза није прешла на стечајног дужника;
5) извршна исправа таква да би радња њеног извршења могла бити предмет побијања у складу са овим законом.
Стечајни управник је дужан да најкасније десет дана пре дана одржавања испитног рочишта достави листу потраживања стечајном судији, који је дужан да је објави на огласној и електронској огласној табли суда или да, уколико је листа несразмерно велика, на огласној и електронској огласној табли суда истакне обавештење о месту где се листа налази.
Стечајни управник је дужан да изврши личну доставу обавештења оним повериоцима чија су потраживања оспорена, најкасније 15 дана пре одржавања испитног рочишта. На захтев повериоца чије је потраживање оспорено, стечајни управник је дужан да заједно са повериоцем прегледа поново његову пријаву са додатним доказима и да после тога одлучи коначно да ли ће признати или оспорити потраживање.
Ако стечајни управник не поступи у складу са ставом 5. овог члана, поверилац чије потраживање је оспорено може уложити примедбу о којој одлучује стечајни судија.
Ако стечајни управник после поновног прегледа пријаве промени своју одлуку, дужан је да исправи листу из става 2. овог члана.
Испитно рочиште
Члан 114
Коначна листа о свим пријавама потраживања сачињава се на испитном рочишту.
На испитно рочиште се позива стечајни управник и повериоци, а може се позвати и стечајни дужник, као и лица која су обављала послове код стечајног дужника, а могу да пруже податке о постојању и висини потраживања, као и ревизори који су вршили преглед пословања стечајног дужника.
Испитно рочиште ће се одржати и ако му не присуствују сви повериоци који су пријавили своја потраживања.
Повериоци могу оспоравати пријављена потраживања других поверилаца до закључења испитног рочишта на коме се испитују њихове пријаве потраживања.
Медијација
Члан 115
Поверилац оспореног потраживања, односно стечајни управник уз сагласност одбора поверилаца, може предложити решавање спорног односа путем медијације, у складу са законом којим се уређује поступак медијације.
Уколико до закључења испитног рочишта постоји сагласност стечајног управника и одбора поверилаца, односно повериоца оспореног потраживања, о решењу спорног потраживања путем медијације, стечајни судија ће спорне пријаве издвојити из листе потраживања.
Поступак медијације може трајати најдуже 30 дана од дана закључења испитног рочишта, у ком року је стечајни управник дужан да обавести стечајног судију о резултату спроведеног поступка.
Изузетно, у оправданим случајевима, на сагласан предлог свих учесника у поступку посредовања, стечајни судија може одобрити продужење рока из става 3. овог члана, а најдуже до истека рока од 60 дана од дана закључења испитног рочишта.
Поверилац који је по спроведеном поступку медијације, утврдио своје потраживање, има право да тражи да се уврсти у листу утврђених потраживања у складу са овим законом.
Поверилац оспореног потраживања које по истеку рока из ст. 3. и 4. овог члана није утврђено у спроведеном поступку медијације стиче статус повериоца оспореног потраживања.
Утврђена потраживања
Члан 116
Потраживање се сматра утврђеним ако није оспорено од стране стечајног управника или од стране поверилаца до закључења испитног рочишта.
Стечајни судија ће закључком усвојити коначну листу на основу листе потраживања коју је саставио стечајни управник и на основу измена унетих на рочишту. Коначна листа садржи податке о свим пријављеним потраживањима, о томе ко их је оспорио и у ком износу су утврђена, односно оспорена, као и потраживања о којима ће бити донет закључак о листи утврђених и оспорених потраживања.
На основу коначне листе из става 2. овог члана стечајни судија доноси закључак о листи утврђених и оспорених потраживања.
Закључак о листи утврђених и оспорених потраживања доставља се стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу и објављује се на огласној табли суда.
Коначна листа којом се утврђује потраживање и његов исплатни ред обавезујућа је за стечајног дужника и за све стечајне повериоце.
Закључак из става 3. овог члана доставља се стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу чије је потраживање оспорено и који је упућен на парницу и објављује се на огласној табли суда.
Стечајни поверилац који докаже своје потраживање у парници на коју је упућен, има право да тражи исправљање коначне листе утврђених потраживања.
Уколико је у закључку о листи утврђених и оспорених потраживања стечајни судија дао стечајном управнику или повериоцу погрешан упут на парницу, лице које је погрешно упућено на парницу може поднети захтев за исправку закључка у року од пет дана од дана пријема закључка, односно од дана објављивања закључка на огласној и електронској огласној табли суда, уз поштовање прописа којима се уређује заштита података о личности, о коме је стечајни судија дужан да одлучи у року од три дана.
До доношења одлуке стечајног судије по захтеву из става 8. овог члана не теку рокови за покретање или наставак парничних поступака по упуту стечајног судије.
Оспорена потраживања
Члан 117
Поверилац чије је потраживање оспорено упућује се на парницу, односно на наставак прекинутог парничног или арбитражног поступка ради утврђивања оспореног потраживања, коју може да покрене, односно настави у року од 15 дана од дана пријема закључка из члана 116. овог закона, односно од дана истека рока за медијацију у складу са чланом 115. овог закона.
Поверилац који није поступио на начин из става 1. овог члана губи то право и својство стечајног повериоца за оспорено потраживање.
Поверилац који је оспорио потраживање другог повериоца признато од стране стечајног управника, упућује се на парницу, у складу са ставом 1. овог члана. Оспорено потраживање сматра се признатим ако поверилац који је оспорио потраживање другог повериоца не покрене парницу у законом прописаном року.
Поверилац који је упућен на парницу дужан је да о покретању парнице односно о наставку прекинуте парнице или арбитражног поступка обавести поступајућег стечајног судију у року од 15 дана од дана покретања или наставка парнице.
Ако поверилац из става 1. овог члана не обавести стечајног судију о покретању парнице, одговоран је за трошкове и штету проузроковану пропуштањем.
У случају оспоравања потраживања пријављених на основу извршне исправе стечајни судија закључком упућује стечајног управника или повериоца који је оспорио потраживање на парницу у складу са ставом 1. овог члана. Оспорено потраживање сматра се признатим ако стечајни управник или поверилац не покрене парницу у законом прописаном року.
Пренос потраживања
Члан 117а
Утврђена и оспорена потраживања у стечајном поступку могу бити предмет преноса.
Уговор о преносу потраживања закључују уступилац и пријемник потраживања, с тим да се потписи уговорних страна оверавају у складу са законом којим се уређује оверавање потписа, рукописа и преписа, а стечајни дужник се писаним путем обавештава о извршеном преносу.
Пријемник потраживања има право да тражи исправку коначне листе утврђених потраживања.
Поступак о оспореном потраживању
Члан 118
Ако у тренутку отварања стечајног поступка тече парнични или арбитражни поступак о потраживању, стечајни управник ће преузети парнични или арбитражни поступак у стању у ком се она налази у тренутку отварања стечајног поступка.
Ако се парница из става 1. овог члана не води пред стечајним судом, суд пред којим се води парница ће прекинути поступак, а по стављању предлога за наставак поступка огласиће се ненадлежним и предмет уступити стечајном суду. Против решења о уступању предмета није дозвољена жалба.
Правноснажна одлука о оспореном потраживању има дејство према стечајном дужнику и према свим повериоцима стечајног дужника.
Одлука донета по ванредном правном леку нема дејство према повериоцима у погледу исплата примљених на основу решења о главној деоби.
VIII ПОБИЈАЊЕ ПРАВНИХ РАДЊИ СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА
Општи услови
Члан 119
Правне послове и друге правне радње закључене односно предузете пре отварања стечајног поступка, којима се нарушава равномерно намирење стечајних поверилаца или оштећују повериоци, као и правне послове и друге правне радње којима се поједини повериоци стављају у погоднији положај (у даљем тексту: погодовање поверилаца), могу побијати стечајни управник, у име стечајног дужника и повериоци, у складу са одредбама овог закона.
Пропуштање закључења правног посла односно пропуштање предузимања радње, у погледу побијања, изједначава се са правним послом односно са правном радњом.
Побијати се могу и правни послови, правне и процесне радње на основу којих је донета извршна исправа или које су предузете по основу извршне исправе или у поступку принудног извршења, ако испуњавају услов из става 1. овог члана. Ако захтев за побијање буде усвојен, престаје дејство извршне исправе према стечајној маси.
Побијање се може вршити од дана отварања стечајног поступка до дана одржавања рочишта за главну деобу.
Не могу се побијати уобичајени пригодни дарови, наградни дарови, као ни дарови учињени из захвалности нити издвајања у хуманитарне сврхе, под условом да су у време када су учињени били сразмерни финансијским могућностима стечајног дужника и уобичајени за привредну грану којој стечајни дужник припада.
Уобичајено намирење
Члан 120
Правни посао или друга правна радња предузети у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, којима се једном повериоцу пружа обезбеђење или даје намирење на начин и у време који су у складу са садржином његовог права (у даљем тексту: уобичајено намирење), могу се побијати ако је у време када су предузети стечајни дужник био неспособан за плаћање, а поверилац је знао или морао знати за његову неспособност плаћања.
Правни посао или друга правна радња уобичајеног намирења могу се побијати и када су предузети после подношења предлога за покретање стечајног поступка, ако је поверилац знао или је морао знати да је стечајни дужник неспособан за плаћање или је знао да је поднет предлог за покретање стечајног поступка.
Сматраће се да је поверилац знао или морао знати за неспособност плаћања стечајног дужника или за предлог за покретање стечајног поступка ако је знао за околности из којих се на несумњив начин може закључити да постоји неспособност плаћања, посебно ако је рачун дужника био у непрекидној блокади у трајању од најмање 30 дана, односно да је стављен предлог за покретање стечајног поступка.
За лице које је било повезано са стечајним дужником у време предузимања правног посла или друге правне радње сматра се да је знало или морало знати за неспособност за плаћање или за предлог за покретање стечајног поступка.
Неубичајено намирење
Члан 121
Правни посао или правна радња којима се једном повериоцу пружа обезбеђење или даје намирење које он уопште није имао право да тражи или је имао право да тражи али не на начин и у време када је предузето, могу се побијати ако су предузети у последњих дванаест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.
Непосредно оштећење поверилаца
Члан 122
Правни посао или правна радња стечајног дужника којим се повериоци непосредно оштећују може се побијати ако је:
1) предузет у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка, а у време закључења посла стечајни дужник је био неспособан за плаћање и ако је сауговарач стечајног дужника знао за његову неспособност плаћања;
2) посао закључен после подношења предлога за покретање стечајног поступка, а сауговарач стечајног дужника је знао или је морао знати да је стечајни дужник неспособан за плаћање или да је стављен предлог за покретање стечајног поступка;
3) у питању предузимање или пропуштање предузимања правне радње стечајног дужника којом он губи неко своје право или због које он то право више не може остварити, а радња је предузета или пропуштена у последњих шест месеци пре подношења предлога за покретање стечајног поступка.
Сматраће се да је сауговарач знао или је морао знати за неспособност плаћања стечајног дужника или за предлог за покретање стечајног поступка ако је знао за околности из којих се на несумњив начин може закључити да постоји неспособност плаћања, посебно ако је рачун дужника био у непрекидној блокади у трајању од најмање 30 дана, односно да је поднет предлог за покретање стечајног поступка.
У случају из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе члана 120. ст. 3. и 4. овог закона.
Намерно оштећење поверилаца
Члан 123
Правни посао односно правна радња закључени односно предузети у последњих пет година пре подношења предлога за покретање стечајног поступка или после тога, са намером оштећења једног или више поверилаца, могу се побијати ако је сауговарач стечајног дужника знао за намеру стечајног дужника. Знање намере се претпоставља ако је сауговарач стечајног дужника знао да стечајном дужнику прети неспособност плаћања и да се радњом оштећују повериоци, као и ако су правни посао односно правна радња стечајног дужника предузети без накнаде или уз незнатну накнаду.
Обезбеђење које је стечајни дужник дао за зајам, односно друге правне радње које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, лицу повезаном са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица које се у оквиру своје редовне делатности бави давањем кредита или зајмова, у тренутку када је било трајније неспособно за плаћање у смислу овог закона или у року од годину дана пре дана отварања стечајног поступања над друштвом, не производи правно дејство у поступку стечаја над друштвом.
Ако је стечајни дужник у последњој години пре отварања стечаја вратио кредит или зајам лицу повезаном са стечајним дужником у смислу овог закона, осим лицу које се у оквиру своје редовне делатности бави давањем кредита, сматраће се да је извршио радњу намерног оштећења поверилаца која је подобна за побијање.
Члан 124
(Брисано)
Повезана лица
Члан 125
Повезаним лицима стечајног дужника у смислу овог закона сматрају се:
1) директор, члан органа управљања или органа надзора стечајног дужника;
2) члан стечајног дужника који за његове обавезе одговара целокупном својом имовином;
3) члан или акционар са значајним учешћем у капиталу стечајног дужника;
4) правно лице које стечајни дужник контролише у смислу закона којим се уређују привредна друштва;
5) лица која због свог посебног положаја у друштву имају приступ поверљивим информацијама или имају могућност да се упознају са финансијским стањем стечајног дужника;
6) лице које је фактички у позицији да врши значајнији утицај на пословање стечајног дужника;
7) лице које је сродник по крви у правој линији без обзира на степен или у побочној линији до четвртог степена сродства, сродник по тазбини до другог степена сродства или брачни друг физичких лица из тач. 1), 2), 3), 5) и 6) овог члана.
Немогућност побијања
Члан 126
Не могу се побијати правни послови закључени односно правне радње предузете ради:
1) узимања кредита или зајма у складу са чланом 27. став 2. овог закона и давање обезбеђења по том правном послу, ако је након обуставе стечајног поступка у којем је такав кредит или зајам узет дошло до отварања стечаја над истим стечајним дужником, као и закључивања уговора о кредиту или зајму у смислу члана 157. став 1. тачка 10) овог закона и давања обезбеђења по том правном послу, ако је након обуставе стечајног односно претходног стечајног поступка у којем је правноснажно усвојен план реорганизације дошло до отварања стечаја над истим стечајним дужником;
2) настављања послова предузетих после отварања стечајног поступка;
3) исплате по меницама или чековима ако је друга страна морала примити исплату да не би изгубила право на регрес против осталих меничних односно чековних обвезника.
Правна радња односно правни посао који се сматра уобичајеним, односно неуобичајеним намирењем у смислу овог закона не може се побијати ако је стечајни дужник истовремено или у кратком периоду пре или после извршеног правног посла односно правне радње примио једнаку вредност у виду противнакнаде од повериоца или другог лица, за чији рачун је извршен правни посао односно правна радња.
Правна радња односно правни посао који представља уобичајено или неуобичајено намирење поверилаца, односно којим се повериоци непосредно оштећују не може се побијати ако је радња предузета, односно посао закључен:
1) пре подношења предлога за покретање стечајног поступка;
2) на основу оквирног уговора из члана 82. став 3. овог закона;
3) у складу са уобичајеном пословном праксом за извршавање уговора такве врсте.
Рокови
Члан 127
Рокови који се рачунају уназад, а односе се на правне радње и правне послове стечајног дужника који се могу побијати тужбом, рачунају се до дана у месецу који по броју одговара дану подношења предлога за покретање стечајног поступка. Ако дан са тим бројем не постоји у последњем месецу, рок се рачуна до последњег дана тог месеца.
Сматра се да је правни посао закључен онда када су испуњени услови за његову пуноважност, а ако је за пуноважност неког правног посла потребан упис у земљишну књигу или у регистар бродова, ваздухоплова или патената, односно у другу јавну књигу или регистар, сматра се да је правни посао закључен онда када је захтев за упис поднет одговарајућем органу.
Радње побијања
Члан 128
Правни посао или правна радња стечајног дужника побијају се тужбом.
Правни посао или правна радња стечајног дужника могу се побијати и подношењем противтужбе или приговора у парници, у ком случају не важи рок прописан у члану 119. став 4. овог закона.
Странке у поступку побијања
Члан 129
Тужиоци могу бити поверилац и стечајни управник, у име и за рачун стечајног дужника односно стечајне масе. Стечајни управник дужан је побијати правне радње увек када оцени да су испуњени услови за подношење тужбе, без обавезе прибављања сагласности одбора поверилаца.
Тужба се подноси против лица са којим је правни посао закључен, односно према коме је правна радња предузета (у даљем тексту: противник побијања) и против стечајног дужника, ако у његово име тужбу није поднео стечајни управник.
Тужба за побијање правног посла или правне радње може се поднети и против наследника или другог универзалног правног следбеника противника побијања.
Тужба се може поднети и против осталих правних следбеника противника побијања ако је:
1) правни следбеник знао за чињенице које представљају разлог за побијање правних послова или радњи његовог претходника;
2) оно што је стечено правним послом или правном радњом који се побијају правном следбенику уступљено без накнаде или уз незнатну накнаду.
Дејства побијања
Члан 130
Ако захтев за побијање правног посла или друге правне радње буде правноснажно усвојен, побијени правни посао односно правна радња немају дејства према стечајној маси, а противник побијања је дужан да у стечајну масу врати сву имовинску корист стечену на основу побијеног посла или друге радње.
Противник побијања, након што врати имовинску корист из става 1. овог члана, има право да остварује своје противпотраживање као стечајни поверилац, подношењем накнадне пријаве потраживања.
IX УНОВЧЕЊЕ И ДЕОБА СТЕЧАЈНЕ МАСЕ, НАМИРЕЊЕ И ЗАКЉУЧЕЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА
1. Уновчење стечајне масе
Решење о банкротству и уновчењу имовине
Члан 131
Стечајни судија доноси решење о банкротству ако:
1) (брисана)
2) на првом поверилачком рочишту за то гласа одговарајући број стечајних поверилаца, у складу са чланом 36. став 4. овог закона;
тач. 3) и 4) (брисане)
5) ниједан план реорганизације није поднет у прописаном року;
6) ниједан план реорганизације није усвојен на рочишту за разматрање плана реорганизације.
У случају из става 1. тач. 5) и 6) овог члана стечајни судија је дужан да решење о банкротству стечајног дужника донесе наредног дана по истеку прописаног рока за подношење плана реорганизације, односно на рочишту на коме план није усвојен или најкасније у року од два дана од дана одржавања тог рочишта.
Против решења из става 1. овог члана жалбу могу изјавити стечајни управник и одбор поверилаца и овлашћени предлагач плана реорганизације.
Начин уновчења и метод продаје
Члан 132
По доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине, имовинске целине или појединачне имовине стечајног дужника, односно продају стечајног дужника као правног лица (начин уновчења), у складу са овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом.
У случају да стечајни управник предлаже продају целокупне имовине или имовинске целине стечајног дужника или продају стечајног дужника као правног лица, дужан је да прибави процену целисходности таквог начина уновчења у односу на продају појединачне имовине стечајног дужника коју израђује овлашћено стручно лице (проценитељ) и којом ће се одредити одговарајући део купопродајне цене на којем разлучни, односно заложни поверилац има право приоритетног намирења у складу са чланом 133. став 12. овог закона, као и да такву процену достави суду, одбору поверилаца и сваком разлучном, односно заложном повериоцу који има разлучно, односно заложно право на имовини која је обухваћена таквом продајом.
Одбор поверилаца, разлучни поверилац и заложни поверилац овлашћени су да уложе примедбу на процену из става 2. овог члана у року од 15 дана од дана пријема, у ком случају ће суд, на основу савесне и брижљиве оцене, закључком утврдити целисходност предложеног начина продаје и одговарајући део купопродајне цене на којем разлучни, односно заложни поверилац има право приоритетног намирења у складу са чланом 133. став 12. овог закона.
Продаја имовине, односно правног лица врши се јавним надметањем, јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом (метод продаје), у складу са овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом.
Уз сагласност одбора поверилаца стечајни управник може ангажовати домаћа или страна лица стручна за вршење продаје јавним надметањем ако је предмет продаје уметничко дело, односно други специфичан предмет продаје за који постоји специјализовано тржиште или ако сматра да ће се таквим ангажовањем остварити већа јавност продаје и повољније уновчење.
Предлог продаје из става 2. овог члана мора садржати све услове такве продаје, укључујући и трошкове ангажовања стручних лица.
Ако се продаја врши јавним надметањем или јавним прикупљањем понуда, стечајни управник дужан је да огласи продају у најмање два високотиражна дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике Србије и на интернет страни овлашћене организације и то најкасније 30 дана пре дана одређеног за јавно надметање или достављање понуда.
Изузетно, ако су трошкови оглашавања несразмерно високи у односу на вредност предмета продаје стечајни управник, уз сагласност одбора поверилаца, може огласити продају на начин другачији од начина прописаног ставом 7. овог члана.
Оглас нарочито садржи услове и рокове продаје, као и податке о томе када и где потенцијални купци могу да виде имовину која се продаје.
Продаја непосредном погодбом може се извршити искључиво ако је такав начин продаје претходно одобрен од стране одбора поверилаца и уз прибављање претходне сагласности разлучног, односно заложног повериоца, ако:
1) је имовина која се продаје непосредном погодбом предмет разлучног, односно заложног права;
2) предложена купопродајна цена, односно њен део у односу на који постоји право првенственог намирења тог повериоца, не покрива износ његовог обезбеђеног потраживања;
3) претходно није покушана продаја јавним надметањем или јавним прикупљањем понуда.
Поступак продаје
Члан 133
Стечајни управник је дужан да стечајном судији, одбору поверилаца, разлучним, односно заложним повериоцима који имају обезбеђено потраживање на имовини која се продаје и свим оним лицима која су исказала интерес за ту имовину, без обзира по ком основу, достави обавештење о намери, плану продаје, начину уновчења, методу продаје и роковима продаје.
Стечајни управник је дужан да обавештење из става 1. овог члана достави најкасније 15 дана пре дана објављивања огласа о продаји односно 15 дана пре дана одржавања продаје непосредном погодбом.
Обавештење о намери, плану продаје, начину уновчења, методу продаје и роковима продаје из става 1. овог члана стечајни управник дужан је да достави и овлашћеној организацији у року из става 2. овог члана.
Ако се продаја врши јавним надметањем, обавештење стечајног управника мора да садржи:
1) место и адресу на којој се налази имовина која се продаје;
2) детаљан опис имовине са подацима о намени имовине;
3) почетну цену и услове под којима ће се извршити јавно надметање.
У случају продаје јавним прикупљањем понуда, обавештење мора да садржи:
1) место и адресу на којој се имовина налази;
2) детаљан опис имовине и њене функције;
3) процену вредности имовине;
4) процедуру за избор понуда.
У случају продаје непосредном погодбом, обавештење мора да садржи:
1) место и адресу на којој се имовина налази;
2) детаљан опис имовине и њене функције;
3) процену вредности имовине;
4) податке о купцу који се предлаже;
5) све услове продаје која се предлаже, укључивши и цену и начин плаћања.
Када је имовина која је обухваћена продајом предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних и заложних поверилаца, разлучни и заложни поверилац може у року од пет дана од дана пријема обавештења о предложеној продаји да поднесе примедбу на предложену продају, укључујући и предлог повољнијег начина уновчења, односно метода продаје имовине.
Одбор поверилаца, повериоци и друга заинтересована лица, осим разлучног, односно обезбеђеног повериоца из става 7. овог члана, могу у року од пет дана од дана пријема обавештења о предложеној продаји поднети примедбу на предложену продају из разлога непоштовања одредаба овог закона или националних стандарда о управљању стечајном масом у припреми или спровођењу продаје.
О примедбама из ст. 7. и 8. овог члана одлучује стечајни судија закључком у року од осам дана, а продаја се не може спровести пре доношења одлуке суда.
После извршене продаје стечајни управник је дужан да о извршеној продаји, условима и цени обавести стечајног судију и одбор поверилаца, као и разлучног, односно заложног повериоца који има разлучно, односно заложно право на имовини која је обухваћена продајом, у року од десет дана од дана извршене продаје.
Средства остварена продајом имовине на којој нису постојала оптерећења улазе у стечајну масу, а њихова деоба врши се у складу са поступком деобе прописаним овим законом.
Ако је имовина била предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних и заложних поверилаца из остварене цене првенствено се намирују трошкови продаје и други неопходни трошкови (трошкови процене имовине, трошкови оглашавања, законске обавезе и сл.), који укључују и награду стечајног управника, а из преосталог износа исплаћују се разлучни повериоци чије је потраживање било обезбеђено продатом имовином и заложни у складу са њиховим правом приоритета. Намирење разлучних и заложних поверилаца мора бити извршено у року од пет дана од дана када је стечајни управник примио средства по основу продаје имовине, односно наплате потраживања. Ако после намирења разлучних и заложних поверилаца преостану средства, целокупан преостали износ улази у стечајну масу и дели се стечајним повериоцима у складу са одредбама овог закона које се односе на деобу.
Стечајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и наложити одговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом. Наведено решење са доказом о уплати цене је основ за стицање и упис права својине купца, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину.“.
Решење из става 13. овог члана објављује се на огласној и електронској табли суда и доставља разлучном, односно заложном повериоцу који има разлучно, односно заложно право на имовини која је обухваћена продајом и на њега жалбу могу поднети сва заинтересована лица.
Драгоцени метали, минерали, хартије од вредности и друге ствари које имају берзанску односно тржишну цену, продају се по тој цени на одговарајућој берзи или тржишту. Ако драгоцени метали, минерали, хартије од вредности и друге сличне ствари које се уобичајено продају на берзи или имају тржишну цену, у време продаје немају берзанску односно тржишну цену, продају се непосредном погодбом уз сагласност одбора поверилаца.
Обавеза нуђења на продају
Члан 133а
Стечајни управник је дужан да сваки део имовине који је предмет разлучног, односно заложног права понуди на продају у року од шест месеци од правноснажности решења о банкротству.
Стечајни судија може решењем, на образложени предлог стечајног управника, рок из става 1. овог члана продужити једном за највише шест месеци, ако за одлагање продаје постоје нарочито оправдани разлози.
У случају укидања мере забране извршења и намирења у складу са чл. 93а-93в овог закона долази до застоја рока из става 1. овог члана за време током којег стечајни управник нема право да врши продају предметне имовине.
Ако је имовина из става 1. овог члана предмет поднетог захтева за враћање имовине у складу са законом којим се уређује враћање имовине и обештећење, рок из става 1. овог члана почиње да тече правноснажним окончањем поступка за враћање имовине и обештећење.
Подела имовине правне заједнице
Члан 134
Правна заједница, у смислу овог закона, јесте сусвојина, ортаклук и слични облици правне или имовинске заједнице стечајног дужника са трећим лицем.
Ако је стечајни дужник у правној заједници, развргнуће заједнице спроводи се сходном применом правила ванпарничног и извршног поступка. Заједничар има право на одвојено намирење за обавезе настале у правној заједници.
Ако је привремено или трајно било забрањено развргнуће заједнице из става 1. овог члана, даном отварања стечајног поступка забрана престаје да важи.
Продаја стечајног дужника као правног лица
Члан 135
Предмет продаје може бити стечајни дужник као правно лице, уз сагласност одбора поверилаца и уз претходно обавештавање разлучних и заложних поверилаца у складу са чланом 133. став 2. овог закона. У случају да стечајни управник не усвоји предлог разлучног или заложног повериоца о повољнијем начину уновчења имовине из члана 133. став 7. овог закона, стечајни судија ће о таквом предлогу одлучити закључком у року од 5 дана, нарочито узимајући у обзир процену целисходности продаје стечајног дужника као правног лица из члана 132. став 2. овог закона, као и да ли је процена вредности стечајног дужника као правног лица или имовине која је предмет разлучног права извршена у складу са националним стандардима за управљање стечајном масом и да ли се таквом продајом постиже очигледно неповољније намирење разлучног и заложног повериоца у односу на одвојену продају те имовине. У случају усвајања предлога разлучног или заложног повериоца стечајни судија закључком може наложити стечајном управнику предузимање једне или више од следећих мера:
1) одлагање продаје;
2) вршење нове процене целисходности из члана 132. став 2. овог закона или процене вредности стечајног дужника као правног лица, односно имовине која је предмет разлучног и заложног права;
3) издвајање имовине на којој постоји разлучно и заложно право из имовине стечајног дужника који се продаје као правно лице и њену одвојену продају;
4) друге мере у циљу адекватне заштите интереса разлучног и заложног повериоца.
Пре него што изложи продаји стечајног дужника као правно лице, стечајни управник је дужан да изврши процену његове вредности.
Последице продаје стечајног дужника као правног лица
Члан 136*
После продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак се у односу на стечајног дужника обуставља.
Уговор о продаји стечајног дужника као правног лица мора садржати одредбу да имовина стечајног дужника која није била предмет процене из члана 135. став 2. овог закона улази у стечајну масу.
Новац добијен продајом стечајног дужника, као и имовина стечајног дужника из става 2. овог члана, улази у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља.
Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса који води орган надлежан за вођење регистра привредних субјеката и заступа је стечајни управник.
За потраживања према стечајном дужнику која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима, а правна лица која су стечајном дужнику пружала услуге од општег интереса не могу обуставити вршење тих услуга по основу неплаћених рачуна насталих пре отварања стечајног поступка.
У регистру привредних субјеката и другим одговарајућим регистрима региструју се промене (правне форме, оснивача, чланова и акционара и других података) на основу решења из члана 133. став 13. овог закона, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Право приоритета разлучног, односно заложног повериоца
Члан 136а
У случају када је предмет продаје стечајни дужник као правно лице, целокупна имовина стечајног дужника или имовинска целина, разлучни и заложни повериоци који су имали заложно, односно разлучно право на било ком делу имовине који је обухваћен таквом продајом имају право приоритета у деоби оног дела средстава остварених продајом, према рангу приоритета који су стекли у складу са законом, а сразмерно процењеном учешћу процењене вредности имовине која је предмет заложног, односно разлучног права у укупној процењеној вредности предмета продаје, у складу са проценом из члана 132. став 2. овог закона, односно у складу са закључком суда из члана 132. став 3. овог закона.
Полагање цене од стране разлучног или заложног повериоца
Члан 136б
Ако је купац имовине разлучни поверилац који има право приоритетног намирења из средстава остварених продајом, тај купац има право да своје обезбеђено потраживање пребије са износом купопродајне цене, и то на следећи начин:
1) у случају да његово обезбеђено потраживање премашује износ купопродајне цене, односно њеног дела из којег има право приоритетног намирења, дужан је на име цене положити износ трошкова продаје и других неопходних трошкова из члана 133. став 12. овог закона, увећан за евентуално преостали део купопродајне цене из којег нема право приоритетног намирења;
2) у случају да његово обезбеђено потраживање не достиже износ купопродајне цене, односно њеног дела из којег има право приоритетног намирења, дужан је на име цене положити износ трошкова продаје и других неопходних трошкова из члана 133. став 12. овог закона, увећан за разлику између његовог обезбеђеног потраживања и пуног износа купопродајне цене.
Сагласност одбора поверилаца и разлучног, односно заложног повериоца
Члан 136в
У случају продаје стечајног дужника као правног лица, целокупне имовине стечајног дужника или имовинске целине:
1) ако је понуђена цена мања од 50% процењене вредности предмета продаје, стечајни управник дужан је да такву понуду без одлагања достави одбору поверилаца, а продаја се може спровести ако је одобри одбор поверилаца;
2) ако би у смислу процене из члана 132. став 2. овог закона део средстава остварених продајом који се односи на имовину која је под разлучним, односно заложним правом био мањи од 50% процењене вредности те имовине, стечајни управник је дужан да такву понуду без одлагања достави сваком разлучном и заложном повериоцу који има разлучно, односно заложно право на тој имовини, а продаја се може спровести ако је одобри разлучни, односно заложни поверилац који, сходном применом члана 35. став 3. овог закона, учини вероватним да се његово обезбеђено потраживање може намирити делом или у целости из имовине која је под разлучним, односно заложним правом ако би се она продавала појединачно.
Разлучни, односно заложни поверилац који се предложеном продајом стечајног дужника као правног лица, целокупне имовине стечајног дужника или имовинске целине намирује у целости нема право из става 1. тачка 2) овог члана.
У случају да одобрења из става 1. овог члана буду дата, стечајни управник дужан је да прихвати такву понуду и спроведе продају.
Право прече куповине разлучног, односно заложног повериоца у случају продаје непосредном погодбом
Члан 136г
Када је имовина која је предмет продаје непосредном погодбом предмет разлучног, односно заложног права, разлучни, односно заложни поверилац може, у року од пет дана од дана пријема обавештења из члана 133. став 6. овог закона, да обавести суд и стечајног управника да прихвата да купи предмет продаје под истим (или за стечајног дужника повољнијим) условима из обавештења (право прече куповине), при чему је дужан и да наведе да ли ће се користити правом из члана 136б овог закона.
Право прече куповине из става 1. овог члана разлучни, односно заложни поверилац може вршити и преко лица које је са њим повезано у смислу закона којима се уређују привредна друштва, уз достављање доказа да се ради о повезаном лицу.
У случају да је разлучни, односно заложни поверилац уложио примедбу на предложену продају у складу са чланом 133. став 7. овог закона, рок за вршење права прече куповине из става 1. овог члана почиње да тече од дана достављања одлуке суда по тој примедби разлучном, односно заложном повериоцу, а продаја се не може спровести пре истека тог рока.
Продаја кварљиве робе
Члан 137
Стечајни управник ће изложити продаји ствари подложне лаком кварењу, уз обавештавање стечајног судије о намераваној продаји.
Уколико стечајни судија у року од 24 сата од пријема обавештења не обавести стечајног управника о доношењу закључка о уновчењу кварљиве робе, стечајни управник може приступити продаји.
Стечајни управник код ове продаје није дужан да спроведе поступак продаје из члана 133. овог закона.
2. Деоба
Општа правила
Члан 138
Стечајну масу за поделу стечајним повериоцима (деобну масу), чине новчана средства стечајног дужника на дан отварања стечајног поступка, новчана средства добијена настављањем започетих послова и новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и потраживања стечајног дужника наплаћена у току стечајног поступка.
Деоба средстава ради намирења стечајних поверилаца врши се пре или после главне деобе, а према динамици прилива готовинских средстава стечајног дужника.
На основу предлога стечајног управника, а у зависности од прилива готовинских средстава стечајног дужника, стечајни судија одлучује да ли ће одобрити делимичну деобу, која се спроводи на начин и под условима спровођења главне деобе.
Нацрт решења за главну деобу
Члан 139
Пре главне деобе стечајне масе, стечајни управник је дужан да састави нацрт решења за главну деобу деобне масе (у даљем тексту: нацрт за главну деобу).
Стечајни управник нацрт решења за главну деобу доставља стечајном судији ради објављивања на огласној табли суда односно излагања на увид у писарници суда.
Нацрт за главну деобу садржи следеће податке:
1) коначну листу свих потраживања из члана 114. овог закона, укључујући и потраживања која су утврђена након испитног рочишта у поступку медијације или парничном поступку;
2) износ сваког потраживања;
3) исплатни ред потраживања;
4) износ стечајне масе који ће се расподелити стечајним повериоцима, као и проценат намирења стечајних поверилаца;
4а) износ средстава резервисаних за исплату повериоцима за случај накнадних пријава потраживања из члана 130. став 2. овог закона;
5) начин расподеле вишка деобне масе ако је очигледно да постоји такав вишак.
Нацрт за главну деобу стечајни управник је дужан да достави одбору поверилаца, а одбор поверилаца је дужан да обавести стечајне повериоце да је нацрт за главну деобу објављен на огласној табли суда, односно да се налази у писарници у одређеној просторији и да се у тај нацрт може извршити увид у року од 15 дана од дана објављивања на огласној табли суда.
Решење о главној деоби
Члан 140
Стечајни судија ван рочишта доноси решење о главној деоби по истеку рока од 15 дана од дана доставе нацрта за главну деобу одбору поверилаца, ако није поднета примедба на нацрт за главну деобу од стране одбора поверилаца, односно поверилаца појединачно.
Примедбе које су изјављене по истеку рока од 15 дана из става 1. овог члана, неће се узети у разматрање.
Ако одбор поверилаца односно повериоци појединачно поднесу примедбе на нацрт за главну деобу, стечајни судија ће одржати рочиште и на њему донети решење о главној деоби.
Решење о главној деоби објављује се на огласној табли суда и доставља се одбору поверилаца, повериоцу који је изјавио примедбу и стечајном управнику.
Сматра се да је достава свим повериоцима уредно извршена по истеку осам дана од дана доставе решења одбору поверилаца.
Жалбу против решења о главној деоби могу изјавити стечајни управник и повериоци чије примедбе на нацрт за главну деобу нису прихваћене, уз навођење разлога за изјављивање жалбе и подношење доказа о њиховој основаности.
Жалба из става 6. овог члана може се изјавити само због погрешне оцене основаности примедаба на нацрт за главну деобу.
Изузетно од става 6. овог члана, жалбу против решења о главној деоби могу изјавити стечајни управник и повериоци и у случају да решење о главној деоби одступа од објављеног нацрта за главну деобу, као и због повреде раније стеченог права или погрешног обрачуна, у сваком случају уз навођење разлога за изјављивање жалбе и подношење доказа о њиховој основаности.
Оспорена потраживања
Члан 141
У случају да је поверилац чије је потраживање оспорено у законском року поднео тужбу, односно предлог за наставак раније покренуте парнице, износ који би поверилац добио да његово потраживање није оспорено издваја се у сразмери одређеној решењем о главној деоби до правноснажног окончања парнице.
Потраживања везана за услов
Члан 142
Ако је стечајном повериоцу утврђено потраживање са раскидним условом, оно ће се узети у обзир ако стечајни поверилац положи обезбеђење да ће оно што је примио вратити ако се испуни раскидни услов.
Ако је стечајном повериоцу утврђено потраживање са одложним условом, исплатиће му се сразмерни део потраживања ако одложни услов наступи до рочишта за главну деобу.
Главна деоба
Члан 143
Деоби стечајне масе односно намирењу стечајних поверилаца приступа се по правноснажности решења о главној деоби.
Деоби стечајне масе приступа се и у случају делимичне правноснажности решења о главној деоби, у делу у коме је то решење постало правноснажно.
Деоби се, на предлог стечајног управника, може приступити и пре правноснажности решења, уз претходну резервацију средстава потребних за остварење права подносиоца жалбе.
О предлогу из става 2. овог члана одлучује стечајни судија закључком.
Завршна деоба
Члан 144
Завршној деоби стечајне масе приступа се после завршетка уновчења целокупне стечајне масе односно претежног дела стечајне масе, ако главном деобом није обухваћена целокупна деобна маса.
Изузетно, завршној деоби из става 1. овог члана може се приступити и:
1) ако у току поступка стечаја стечајни управник, после више покушаја уновчења имовине стечајног дужника на начин предвиђен овим законом, не успе да уновчи целокупну стечајну масу, односно њен претежни део или
2) ако су у стечајном поступку намирена потраживања поверилаца у целости, са припадајућом каматом у складу са овим законом.
Завршна деоба се спроводи на начин и под условима спровођења главне деобе.
Завршно рочиште
Члан 145
Стечајни судија решењем одређује завршно рочиште на ком се:
1) расправља о завршном рачуну стечајног управника;
2) расправља о коначним захтевима за исплату награде стечајног управника;
3) подносе примедбе на завршни рачун или на поднете захтеве за исплату накнада и награда;
4) одлучује о нерасподељеним деловима стечајне масе;
5) одлучује о другим питањима од значаја за банкротство стечајног дужника.
Решење о завршном рочишту објављује се на огласној табли суда, као и у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Рок за одржавање завршног рочишта не може бити краћи од осам дана односно дужи од 30 дана од дана објављивања позива за његово одржавање.
Полагање задржаних износа
Члан 146
Стечајни управник ће, уз сагласност стечајног судије, а за рачун заинтересованих лица, положити код суда или на посебан наменски рачун износе који су на име оспорених потраживања издвојени приликом завршне деобе стечајне масе.
Поступање са вишком деобне масе
Члан 147
У случају да су у стечајном поступку, пре завршне деобе или у завршној деоби, у пуном износу намирена потраживања поверилаца у целости са припадајућом каматом у складу са овим законом, стечајни управник дужан је да преостали вишак деобне масе, као и евентуално неуновчену имовину стечајног дужника из члана 144. став 2. овог закона, расподели члановима привредног друштва, у складу са правилима поступка ликвидације. У том случају, решењем о завршној деоби стечајни судија налаже брисање свих терета на имовини која се расподељује члановима привредног друштва. Изузетно, стечајни управник неће расподелити неуновчену имовину оним члановима привредног друштва који се одрекну права на такву расподелу и о томе обавесте стечајног управника писаним путем најкасније у року од 15 дана од дана објављивања нацрта за завршну деобу на огласној табли суда.
Вишак деобне масе у делу који је сразмеран учешћу друштвеног капитала у укупном капиталу стечајног дужника уплаћује се на рачун буџета Републике Србије и распоређује се у складу са законом којим се уређује приватизација.
Вишак деобне масе у делу који је сразмеран учешћу вредности задружне својине у укупној имовини стечајног дужника, односно задружног капитала у укупном капиталу стечајног дужника, преноси се републичком задружном савезу чија је задруга била чланица, односно задружном савезу основаном на територији на којој је било седиште те задруге и користи се за оснивање нове задруге, односно за развој задруге на територији на којој је било седиште те задруге.
На образложени предлог стечајног управника стечајни судија може донети решење о расподели средстава из ст. 1. и 2. овог члана и пре исплате поверилаца ако се несумњиво утврди да се из расположивих новчаних средстава (постојеће деобне масе) повериоци могу намирити у целости, са припадајућим каматама у складу са овим законом.
3. Закључење стечајног поступка
Решење о закључењу стечајног поступка
Члан 148
Стечајни судија доноси решење о закључењу стечајног поступка на завршном рочишту.
Ако је уновчена сва имовина стечајног дужника, а постоје парнице које су у току, стечајни судија на предлог стечајног управника може донети решење о закључењу стечајног поступка, али не пре доношења решења о главној деоби.
У случају из става 2. овог члана стечајни управник се именује за заступника стечајне масе стечајног дужника коју чине средства издвојена по основу оспорених потраживања и средства која се остваре окончањем парница у корист стечајног дужника.
Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса и заступа је стечајни управник.
У случају да се парница оконча у корист повериоца оспореног потраживања, стечајни управник ће по правноснажности судске одлуке извршити исплату оспореног потраживања повериоцу у складу са решењем о главној деоби.
У случају да се парница оконча у корист стечајне масе, стечајни управник ће поступати у складу са одредбама овог закона којима се уређује спровођење накнадне деобе.
Решење из става 1. овог члана објављује се на огласној табли суда и у „Службеном гласнику Републике Србије“, а по правноснажности се доставља регистру привредних субјеката или другом одговарајућем регистру ради брисања стечајног дужника из тог регистра.
Спровођење накнадне деобе
Члан 149
Ако се након закључења стечајног поступка пронађе имовина која улази у стечајну масу, стечајни судија на предлог стечајног управника или другог заинтересованог лица спроводи поступак накнадне деобе уновчењем и расподелом средстава остварених продајом те имовине.
У случају накнадно пронађене имовине стечајног дужника, продаја и деоба имовине врши се у складу са овим законом, осим у делу који се односи на права и обавезе поверилачких органа. Сагласност на продају накнадно пронађене имовине даје стечајни судија.
Против решења о спровођењу поступка накнадне деобе није дозвољена жалба.
Решење о спровођењу накнадне деобе доставља се стечајном управнику који накнадно пронађену имовину уновчава и дели на основу решења о главној деоби.
О уновчењу и деоби накнадно пронађене имовине стечајни управник доставља допунски завршни рачун стечајном суду.
Стечајни управник има право на награду за рад у случају продаје накнадно пронађене имовине и намирења поверилаца из остварених средстава. Награда се обрачунава у складу са основама и мерилима из члана 34. став 2. овог закона.
X ПОСЕБНИ ПОСТУПАК У СЛУЧАЈУ ДУГОТРАЈНЕ НЕСПОСОБНОСТИ ЗА ПЛАЋАЊЕ
Чл. 150-154**
(Престало да важи Одлуком УС)
XI РЕОРГАНИЗАЦИЈА
Спровођење реорганизације
Члан 155
Реорганизација се спроводи ако се тиме обезбеђује повољније намирење поверилаца у односу на банкротство.
Реорганизација се спроводи према плану реорганизације који се сачињава у писаној форми.
План реорганизације може се поднети истовремено са предлогом за покретање стечајног поступка или након отварања стечајног поступка у складу са овим законом.
Ако се план реорганизације подноси истовремено са предлогом за покретање стечајног поступка његов назив се мења у унапред припремљен план реорганизације, а садржина и поступак који се на њега примењује одређују се у складу са одредбама овог закона којима се то питање уређује.
Садржина плана реорганизације и унапред припремљеног плана реорганизације
Члан 156
План реорганизације садржи:
1) кратак увод у којем су уопштено објашњени делатност коју стечајни дужник обавља и околности које су довеле до финансијских тешкоћа;
2) попис мера и средстава за реализацију плана, као и детаљан опис мера које је потребно предузети и начин на који ће се реорганизација спровести;
3) детаљну листу поверилаца са поделом на класе поверилаца и критеријуме на основу којих су класе формиране;
4) висину новчаних износа или имовину која ће служити за потпуно или делимично намирење за сваку од класа поверилаца, као и средства резервисана за повериоце оспорених потраживања, начин измирења потраживања и временску динамику плаћања;
5) опис поступка продаје имовине, уз навођење имовине која ће се продавати са заложним правом или без њега и намену прихода од такве продаје;
6) рокове за извршење плана реорганизације и рокове за реализацију мера плана реорганизације;
7) јасно назначење да се усвајањем плана реорганизације сва права и обавезе поверилаца из плана дефинишу искључиво у складу са одредбама усвојеног плана, укључујући и ситуацију у којој план није у потпуности извршен, односно у којој се извршење плана обуставља;
8) списак чланова органа управљања и износ њихових накнада;
9) списак стручњака који ће бити ангажовани и износ накнада за њихов рад;
10) име независног стручног лица које ће пратити спровођење плана у интересу свих поверилаца обухваћених планом и начин на који ће то лице обавештавати повериоце о спровођењу плана реорганизације, износ и динамику исплате награде за његов рад, уз навођење поступка за његову промену;
11) годишње финансијске извештаје за претходне три године са мишљењем ревизора ако су били предмет ревизије;
12) финансијске пројекције, укључујући пројектовани биланс успеха, биланс стања и извештај о новчаним токовима за период извршења плана реорганизације;
13) процену вредности имовине стечајног дужника, као и процену новчаног износа намирења које би се остварило спровођењем банкротства и спровођењем реорганизације за сваку од класа поверилаца посебно, израђену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља) у складу са националним стандардима за управљање стечајном масом, не старију од 12 месеци;
14) датум почетка примене плана реорганизације;
15) рок спровођења плана који не може бити дужи од пет година;
16) предлог за именовање чланова комисије поверилаца, ако је планом предвиђено њено постојање;
17) податке о лицима (за домаће физичко лице: лично име и ЈМБГ; за страно физичко лице: лично име, број пасоша и државе издавања, односно ако је издата лична карта за странца, лично име и лични број странца; за домаће правно лице: пословно име, седиште и матични број; за страно правно лице: пословно име, седиште, број под којим се то правно лице води у матичном регистру и држава тог регистра), која по основу плана реорганизације постају чланови тог правног лица;
18) податке о лицима која су повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона.
19) (брисана)
Независно стручно лице из става 1. тачка 10) овог члана не може да буде лице које је запослено код стечајног дужника или лица које је повезано са стечајним дужником, у смислу овог закона, као ни лице које је повезано са стечајним дужником, у смислу овог закона.
Рок из става 1. тачка 15) овог члана не односи се на мере за реализацију плана реорганизације које се односе на предвиђање отплате потраживања у ратама, измене рокова доспелости, каматних стопа или других услова зајма, кредита или другог потраживања или инструмента обезбеђења, период отплате кредита или зајма узетог у току стечајног поступка или у складу са планом реорганизације, као ни на рокове доспелости дужничких хартија од вредности.
Унапред припремљен план реорганизације поред елемената из става 1. овог члана садржи и:
1) одредбу којом се одређује да ће потраживање повериоца које није обухваћено одредбама плана о намирењу поверилаца бити намирено на исти начин и под истим условима као потраживања других поверилаца његове класе;
2) потписану необавезујућу изјаву већинских поверилаца по вредности потраживања сваке планом предвиђене класе да су сагласни са садржином плана реорганизације и спремни да гласају за његово усвајање;
3) изјаву стечајног дужника о веродостојности података и информација наведених у плану;
4) (брисана)
5) ванредни извештај са мишљењем ревизора о финансијским извештајима стечајног дужника са стањем пословних књига утврђеним најкасније 90 дана пре дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације суду, са прегледом свих потраживања и процентуалним учешћем сваког повериоца у одговарајућој класи плана;
6) изјаву ревизора или лиценцираног стечајног управника да је унапред припремљен план реорганизације изводљив;
7) кратак извештај о очекиваним битним догађајима у пословању након дана сачињавања плана и преглед обавеза чије се доспеће очекује у наредних 90 дана, као и начина намирења тих обавеза.
Мере за реализацију плана реорганизације
Члан 157
Мере за реализацију плана реорганизације су:
1) предвиђање отплате у ратама, измена рокова доспелости, каматних стопа или других услова зајма, кредита или другог потраживања или инструмента обезбеђења;
2) намирење потраживања;
3) уновчење имовине са теретом или без њега или пренос такве имовине на име намирења потраживања;
4) затварање погона или промена делатности;
5) раскид или измена уговора;
6) отпуст дуга;
7) извршење, измена или одрицање од заложног права, уз сагласност имаоца заложног права;
8) давање у залог оптерећене или неоптерећене имовине;
9) претварање потраживања у капитал;
10) закључивање уговора о кредиту, односно зајму;
11) (брисана)
12) отпуштање запослених или ангажовање других лица;
13) (брисана)
14) измене и допуне општих аката стечајног дужника и других докумената о оснивању или управљању;
15) статусне промене;
16) промене правне форме;
17) пренос дела или целокупне имовине на једног или више постојећих или новооснованих субјеката;
18) поништавање издатих или издавање нових хартија од вредности од стране стечајног дужника или било ког новоформираног субјекта;
19) друге мере од значаја за реализацију плана реорганизације.
У случају да је планом реорганизације предвиђена мера претварања потраживања у капитал стечајног дужника, предлагач је дужан да уз план реорганизације достави процену капитала стечајног дужника, извршену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља), не старију од шест месеци.
Права заложних поверилаца који нису разлучни повериоци не могу се мењати или умањити планом реорганизације без њихове изричите сагласности.
Заложни повериоци не могу гласати о плану реорганизације.
Спровођење мера предвиђених планом реорганизације, а нарочито измене у структури капитала стечајног дужника и отуђење или друго располагање непокретном имовином која је евидентирана као друштвена својина, не може се вршити супротно одредбама закона којима се уређује заштита друштвеног капитала у предузећима која послују већинским друштвеним капиталом, односно којима се уређује заштита имовине која је евидентирана као друштвена својина у задругама. Подносилац плана реорганизације дужан је да у прилогу плана реорганизације достави претходну сагласност на план реорганизације, издату од стране организације из члана 19. став 2. овог закона, а та организација у поступку давања претходне сагласности на план реорганизације поступа са нарочитом хитношћу и дужна је да донесе акт по захтеву за давање претходне сагласности у року од 15 дана од дана пријема захтева.
Подношење унапред припремљеног плана реорганизације
Члан 158
Организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника из члана 19. став 2. овог закона овлашћена је да у име правног лица које послује са већинским јавним или друштвеним капиталом поднесе унапред припремљени план реорганизације.
Уколико је организација из става 1. овог члана подносилац унапред припремљеног плана реорганизације, не може бити именована за независно стручно лице које ће пратити спровођење плана.
Ако стечајни дужник истовремено са подношењем предлога за покретање стечајног поступка поднесе унапред припремљен план реорганизације у предлогу се мора јасно назначити да се предлаже покретање стечајног поступка реорганизацијом, у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.
Стечајни дужник је дужан да уз предлог из става 1. овог члана поднесе доказ о постојању неког од стечајних разлога из члана 11. овог закона.
Стечајни судија ће по службеној дужности или по примедби заинтересованог лица одбацити предлог за покретање стечајног поступка и предлог унапред припремљеног плана реорганизације, ако:
1) план није у складу са законом;
2) планом нису обухваћени повериоци који би, да су обухваћени планом, могли да својим гласањем утичу на одлуку о усвајању плана;
3) је план непотпун или неуредан, а нарочито ако нису поштоване одредбе овог закона о овлашћеним подносиоцима, садржини и року за подношење плана реорганизације, а недостаци се не могу отклонити или нису отклоњени у року који је одредио стечајни судија.
4) (брисана)
У случају да унапред припремљен план реорганизације садржи отклоњиве недостатке или техничке грешке, стечајни судија може закључком наложити стечајном дужнику да у року од осам дана изврши потребне исправке.
Уколико стечајни дужник у остављеном року не поступи по налогу суда, стечајни судија ће одбацити предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.
Ако је пре доношења одлуке по предлогу повериоца за покретање стечајног поступка стечајни дужник поднео предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, стечајни судија ће прво решавати по предлогу стечајног дужника за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.
Уколико је предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације правноснажно одбијен, односно одбачен, стечајни дужник је овлашћен да поднесе нови предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.
У случају да је пре подношења новог предлога из става 9. овог члана против стечајног дужника поднет предлог за покретање стечајног поступка од стране повериоца, суд ће прво решавати по предлогу за покретање стечајног поступка који је поднет од стране повериоца.
Претходни поступак за утврђивање испуњености услова за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације
Члан 159
Стечајни судија у року од три дана од дана подношења уредног предлога из члана 158. овог закона, доноси решење о покретању претходног поступка за испитивање испуњености услова за отварање поступка стечаја у складу са унапред припремљеним планом реорганизације којим заказује рочиште за одлучивање о предлогу и гласање о плану на које позива све повериоце.
Рочиште за одлучивање о предлогу и гласање о плану одржава се најкасније у року од 90 дана од дана доношења решења из става 1. овог члана.
Решење из става 1. овог члана, заједно са текстом унапред припремљеног плана реорганизације, доставља се овлашћеној организацији и организацији надлежној за вођење регистра привредних субјеката, ради објављивања, односно евидентирања.
Оглас о покретању претходног поступка за испитивање испуњености услова за отварање поступка стечаја у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, израђује стечајни судија одмах по доношењу решења из става 1. овог члана.
Оглас из става 4. овог члана објављује се на огласној и електронској огласној табли суда и у „Службеном гласнику Републике Србије“, као и у једном високотиражном дневном листу који се дистрибуира, на целој територији Републике Србије. Трошкове објављивања огласа као и друге трошкове претходног поступка из става 1. овог члана дужан је да предујми предлагач у износу који одреди суд, а у року од три дана од дана добијања судског налога.
У случају да предлагач не уплати предујам у року из става 5. овог члана, стечајни судија обуставиће претходни поступак и предлог одбацити.
Оглас из става 4. овог члана, уз податке из решења о покретању претходног поступка, мора да садржи и:
1) обавештење повериоцима о томе где и када могу извршити увид у предлог унапред припремљеног плана реорганизације;
2) позив заинтересованим лицима да све примедбе на предлог унапред припремљеног плана реорганизације којима оспоравају садржину унапред припремљеног плана реорганизације или основ или висину планом обухваћених потраживања, доставе надлежном суду у року од 15 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Стечајни судија може наложити подносиоцу предлога да оглас из става 4. овог члана објави и у другим домаћим и међународним средствима информисања.
Рочиште за гласање о унапред припремљеном плану реорганизације не може се одржати пре истека рока од 60 дана од покретања поступка из става 1. овог члана.
Примедбе на унапред припремљени план реорганизације и измене плана
Члан 159а
Примедбе заинтересованих лица достављене суду по истеку рока из члана 159. став 7. тачка 2) овог закона неће бити узете у разматрање од стране суда.
Предлагач плана је у обавези да одговор на примедбе достави надлежном суду у року од 15 дана од истека рока из члана 159. став 7. тачка 2) овог закона.
Одговори на примедбе достављени суду по истеку рока из става 2. овог члана неће бити узети у разматрање од стране суда.
Предлагач може, у року из става 2. овог члана, само једном извршити измену плана реорганизације (у облику пречишћеног текста), са јасном назнаком да је у питању измењени план.
У случају да предлагач суду достави измењени план у складу са ставом 4. овог члана, поступак ће се наставити по тако измењеном плану, при чему:
1) предлагач није у обавези да уз измењени план суду доставља изјаве већинских поверилаца из става 156. став 4. тачка 2) овог закона;
2) суд је дужан да састави и објави оглас о одржавању рочишта за одлучивање о предлогу и гласање о плану у складу са чланом 159. ст. 4-9. овог закона.
Провера тачности података из плана и мера обезбеђења
Члан 159б
Током претходног поступка из члана 159. став 1. овог закона стечајни судија може, на захтев заинтересованог лица или по службеној дужности, ангажовати овлашћена стручна лица (проценитеље, вештаке или ревизоре) у циљу утврђивања тачности података из унапред припремљеног плана реорганизације. Трошкови ангажовања стручног лица представљају трошкове претходног поступка.
Стручно лице из става 1. овог члана дужно је да своје изјашњење достави суду најкасније осам дана пре одржавања рочишта за расправљање и гласање о плану реорганизације.
На предлог подносиоца плана или по службеној дужности, стечајни судија током претходног поступка из става 1. овог члана може одредити меру спречавања промене финансијског и имовинског положаја стечајног дужника, која обухвата:
1) именовање привременог стечајног управника;
2) забрану плаћања са рачуна стечајног дужника ако рачуни стечајног дужника нису блокирани, без претходне сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника, односно дозволу плаћања са рачуна стечајног дужника уз сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника, ако су у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате;
3) забрану располагања имовином стечајног дужника без претходне сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника;
4) забрану одређивања и спровођења извршења или покретања поступка вансудског намирења према стечајном дужнику;
5) забрану организацији која спроводи принудну наплату да спроводи налоге за принудну наплату са рачуна стечајног дужника.
У случају повреде забране располагања из става 3. тачка 3) овог члана, сходно се примењују одредбе овог закона о правним последицама повреде забране располагања после отварања стечајног поступка.
Мера обезбеђења из става 3. овог члана важи до правноснажног окончања претходног поступка из члана 159. став 1. овог закона, а најдуже шест месеци и не може се поново одредити у истом поступку, а стечајни судија може укинути ову меру и пре истека тог рока.
Ако одреди меру из става 3. овог члана, стечајни судија решењем одређује за које намене се могу вршити плаћања са рачуна стечајног дужника уз сагласност стечајног судије.
Рачуни стечајног дужника који су на дан подношења предлога из члана 158. овог закона блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате или су блокирани током трајања претходног стечајног поступка остају блокирани и даље до окончања претходног стечајног поступка, осим ако стечајни дужник измири све доспеле обавезе на основу којих су ови рачуни блокирани.
Решење којим је одређена мера из става 3. овог члана истог дана се доставља организацији која спроводи поступак принудне наплате, која о томе без одлагања обавештава све пословне банке, ради спречавања преноса средстава и других трансакција стечајног дужника, односно како би се омогућила плаћања у складу са ставом 3. овог члана.
Ради одлучивања по предлогу за одређивање мере обезбеђења из става 3. овог члана стечајни судија може заказати и одржати посебно рочиште.
Рочиште за одлучивање о предлогу за покретање поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације
Члан 160
За потребе гласања о унапред припремљеном плану реорганизације сматра се да су све обавезе стечајног дужника настале пре подношења унапред припремљеног плана реорганизације доспеле на дан одржавања рочишта о гласању за план.
Стечајни судија на захтев заинтересованог лица може извршити процену висине потраживања за потребе гласања, ако то лице достави доказе да висина потраживања наведена у унапред припремљеном плану реорганизације није тачна.
Ако се унапред припремљени план реорганизације на рочишту усвоји, стечајни судија ће решењем истовремено отворити стечајни поступак, потврдити усвајање унапред припремљеног плана реорганизације и обуставити стечајни поступак.
Ако се на рочишту не усвоји унапред припремљен план реорганизације стечајни судија решењем одбија предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.
Одредбе овог закона којима се уређују реорганизација и план реорганизације, осим одредаба чл. 161-164б овог закона, примењују се и на претходни поступак стечаја покренут у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, осим ако је овим законом другачије прописано.
Трошкове сачињавања и подношења унапред припремљеног плана реорганизације, као и трошкове претходног поступка стечаја сноси предлагач плана реорганизације.
Обавезе настале од дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације до дана одржавања рочишта за одлучивање о предлогу, у случају усвајања плана, сматрају се трошком стечајног поступка, ако планом реорганизације није другачије предвиђено.
Министар ближе прописује начин спровођења реорганизације по унапред припремљеном плану реорганизације и садржину плана.
Подносилац плана и трошкови подношења плана реорганизације
Члан 161
План реорганизације, могу поднети стечајни управник, разлучни повериоци који имају најмање 30% обезбеђених потраживања у односу на укупна потраживања према стечајном дужнику, стечајни повериоци који имају најмање 30% необезбеђених потраживања у односу на укупна потраживања према стечајном дужнику, као и лица која су власници најмање 30% капитала стечајног дужника, ако на првом поверилачком рочишту није донето решење о банкротству.
У случају да предлагач плана реорганизације није стечајни управник, стечајни управник има обавезу да активно сарађује са овлашћеним предлагачем и да му пружи податке о имовини и обавезама стечајног дужника, као и све друге податке од значаја за припрему плана реорганизације стечајног дужника.
Трошкове сачињавања и подношења плана реорганизације сноси предлагач плана реорганизације. Трошкови у вези са сачињавањем и подношењем плана реорганизације, који предложи стечајни управник, представљају трошак стечајног поступка.
Рок за подношење плана
Члан 162
План реорганизације подноси се стечајном судији најкасније 90 дана од дана отварања стечајног поступка.
Утврђивање тачности података, измена и одбацивање предлога плана реорганизације
Члан 163
Стечајни судија може по службеној дужности или на предлог заинтересованог лица наложити стечајном управнику или другим стручним лицима које је ангажовао да утврде тачност података из предлога плана реорганизације. Трошкове настале по том основу сноси подносилац предлога плана реорганизације.
Предлагач је овлашћен да у истом стечајном поступку, по пријему примедаба поверилаца и у року из члана 164а став 2. овог закона, само једном изврши измену плана реорганизације (у облику пречишћеног текста), са јасном назнаком да је у питању измењени план.
Стечајни судија ће по службеној дужности или на предлог заинтересованог лица у року од осам дана одбацити предлог плана реорганизације ако:
1) нису поштоване одредбе овог закона о овлашћеним подносиоцима, садржини и року за подношење плана реорганизације, а недостаци се не могу отклонити или нису отклоњени у примереном року који је одредио стечајни судија;
2) ако план није у складу са другим прописом;
3) планом нису обухваћени повериоци који би, да су обухваћени планом, могли да својим гласањем утичу на одлуку о усвајању плана.
Против решења којим се одбацује план реорганизације жалбу може изјавити само предлагач плана.
Заказивање и оглашавање рочишта за разматрање и гласање о плану реорганизације
Члан 164
Стечајни судија заказује и одржава рочиште за разматрање предлога плана реорганизације и гласање од стране поверилаца у року од 90 дана од дана подношења предлога плана реорганизације.
План реорганизације суд, без одлагања, доставља регистру привредних субјеката, као и другом одговарајућем регистру ради објављивања на интернет страни тог регистра.
Оглас о рочишту за разматрање плана реорганизације и гласању од стране поверилаца суд објављује на огласној и електронској огласној табли суда, у „Службеном гласнику Републике Србије“ и у једном високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије.
У огласу се наводи пословно име и матични број стечајног дужника, име, односно пословно име предлагача, дан и место одржавања рочишта и поступак гласања, као и начин на који се сва заинтересована лица могу упознати са садржином плана.
Оглас из става 3. овог члана мора да садржи и позив заинтересованим лицима да све примедбе на предлог плана реорганизације којима оспоравају садржину плана реорганизације или основ или висину планом обухваћених потраживања доставе надлежном суду у року од 15 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Стечајни судија може наложити подносиоцу предлога да оглас из става 3. овог члана објави и у другим домаћим и међународним средствима информисања.
Примедбе на план и измене плана реорганизације
Члан 164а
Примедбе заинтересованих лица достављене суду по истеку рока из члана 164. став 5. овог закона неће бити узете у разматрање од стране суда.
Предлагач плана је у обавези да одговор на примедбе заинтересованих лица достави суду у року од 15 дана од истека рока из члана 164. став 5. овог закона.
Одговори на примедбе достављени по истеку рока из става 2. овог члана неће бити узети у разматрање од стране суда.
Рочиште за гласање о плану реорганизације не може се одржати пре истека рока од 60 дана од дана подношења плана реорганизације суду.
У случају да предлагач суду достави измењени план реорганизације у складу са чланом 163. став 2. овог закона, поступак ће се наставити по тако измењеном плану, при чему је суд дужан да састави и објави оглас о одржавању рочишта за одлучивање о предлогу и гласање о плану у складу са чланом 164. ст. 3-6. овог закона.
Измењени план реорганизације суд без одлагања доставља регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру ради објављивања на интернет страни тог регистра.
Право гласа и класе поверилаца
Члан 165
Право гласа имају сви повериоци сразмерно висини њихових потраживања. У случају када је потраживање оспорено или неиспитано стечајни судија ће извршити процену висине потраживања у сврху гласања.
Када се гласање обавља писменим путем, суду се морају поднети гласачки листићи са овереним потписом овлашћеног лица.
Гласање се врши у оквиру класа поверилаца. Потраживања поверилаца деле се најмање на класе по основу њихових разлучних права и права приоритета њихових потраживања према исплатним редовима.
За сврху остваривања права гласа разлучних поверилаца стечајни судија врши процену вероватноће намирења њиховог потраживања из оптерећене имовине.
Разлучни поверилац, односно друго заинтересовано лице, овлашћен је да суду за потребе процене из става 4. овог члана достави процену вредности оптерећене имовине израђену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља). Ако је суду достављена само једна процена, стечајни судија ће процену вероватноће намирења разлучног потраживања из оптерећене имовине утврдити на основу те процене. У случају сумње у достављену процену, стечајни судија може наложити да се ангажује друго овлашћено стручно лице (проценитељ), који ће извршити нову процену. За износ потраживања који стечајни судија процени, на основу образложене оцене свих достављених процена, да се разлучни повериоци не могу намирити из оптерећене имовине, разлучни повериоци остварују право гласа у оквиру класе потраживања у коју би њихово потраживање било разврстано да не постоји предметно обезбеђење.
Стечајни судија може наложити или одобрити формирање једне или више додатних класа у следећим случајевима:
1) ако су стварне и суштинске карактеристике потраживања такве да је оправдано формирање посебне класе;
2) ако су сва потраживања у оквиру предложене посебне класе у значајној мери слична, изузимајући класе формиране из административних разлога у складу са ставом 6. овог члана.
Лица повезана са стечајним дужником, у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита, чине посебну класу поверилаца и не гласају о плану реорганизације. У случају плана реорганизације поднетог у стечајном поступку, потраживања повезаних лица намирују се на исти начин и под истим условима као потраживања из класе стечајних поверилаца према исплатном реду у које је разврстано њихово потраживање.
Посебна административна класа потраживања може бити формирана из административних разлога ако постоји више од 100 потраживања чији износи појединачно не прелазе 50.000 динара, под условом да суд одобри формирање такве класе. Потраживања из административне класе могу бити измирена по убрзаној процедури ако је потребно умањити административно оптерећење које је својствено великом броју малих потраживања и ако је очигледно да ће бити довољно расположивих средстава за претходну исплату потраживања из класа које су формиране у оквиру првог и другог исплатног реда.
Гласање и усвајање плана реорганизације
Члан 165а
Пре почетка гласања, суд обавештава све присутне на рочишту о резултатима гласања писменим путем (гласање у одсуству).
План реорганизације се сматра усвојеним у једној класи поверилаца ако су за план реорганизације гласали повериоци који имају обичну већину потраживања од укупних потраживања поверилаца у тој класи.
Класа поверилаца чија потраживања према плану реорганизације треба да буду у потпуности измирена у новцу пре почетка примене плана реорганизације не гласа за план реорганизације, односно сматра се да је план реорганизације у тој класи усвојен.
План реорганизације се сматра усвојеним ако га на прописани начин прихвате све класе које гласају о плану и ако је у складу са одредбама овог закона.
Даном почетка примене плана реорганизације сматра се дан одређен планом реорганизације, с тим да тај дан не може наступити пре дана правноснажности решења о потврђивању плана реорганизације, нити по истеку рока од 30 дана од дана правноснажности тог решења.
Ако се у стечајном поступку поднесе више од једног плана реорганизације, о њима се гласа по редоследу подношења, а усвојеним се сматра план реорганизације који је први изгласан.
Ако план реорганизације, осим плана из члана 158. овог закона, не добије потребан број гласова, над стечајним дужником спроводи се банкротство.
Решење о потврђивању усвајања плана реорганизације
Члан 166
На рочишту за разматрање предлога плана реорганизације, стечајни судија доноси решење којим потврђује усвајање плана реорганизације или констатује да план није усвојен.
По правноснажности решења о потврђивању усвајања плана реорганизације стечајни поступак се обуставља.
Решење из става 1. овог члана објављује се на огласној табли суда и доставља стечајним, разлучним и заложним повериоцима, стечајном дужнику и подносиоцу плана, ако то није стечајни дужник.
Против решења из става 1. овог члана жалбу могу изјавити стечајни дужник, стечајни управник, стечајни повериоци, разлучни и заложни повериоци.
По правноснажности решења из става 1. овог члана усвојени план реорганизације стечајни судија доставља регистру привредних субјеката, односно другом одговарајућем регистру, ради објављивања на интернет страни тог регистра или на други одговарајући начин уколико такав регистар нема своју интернет страну. Регистар је дужан да обезбеди да усвојени план реорганизације остане трајно доступан свим трећим лицима.
Правне последице потврђивања плана
Члан 167
По доношењу решења о потврђивању усвајања плана реорганизације, сва потраживања и права поверилаца и других лица и обавезе стечајног дужника одређене планом реорганизације уређују се искључиво према условима из плана реорганизације. Усвојени план реорганизације је извршна исправа и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су у њему наведена.
Послови и радње које предузима стечајни дужник морају бити у складу са усвојеним планом реорганизације.
Стечајни дужник је дужан да предузме све мере прописане усвојеним планом реорганизације.
Правноснажношћу решења о потврђивању усвајања плана реорганизације у стечају, престају све последице отварања стечајног поступка, а у називу стечајног дужника брише се ознака „у стечају“.
Стечајни дужник је овлашћен да пре или након истека рока за спровођење плана реорганизације поднесе предлог за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, под условима прописаним овим законом.
Приоритет класа поверилаца
Члан 168
По сваком плану реорганизације, повериоци из класе нижег исплатног реда могу примити средства из деобне масе, односно задржати одређена права, само ако су сва потраживања поверилаца из вишег исплатног реда у потпуности измирена или ако су ти повериоци гласали, у складу са планом реорганизације, да се третирају као да су повериоци нижег исплатног реда.
Намирење преко номиналног износа потраживања
Члан 169
Планом реорганизације може се предвидети намирење у износу већем од номиналног износа првобитног потраживања, као накнада за продужење рокова исплате.
Повериоци класе вишег исплатног реда могу бити исплаћени у износу који премашује износ којим се у потпуности намирују њихова потраживања ако су сва потраживања поверилаца класе нижег исплатног реда у потпуности намирена или ако су ти повериоци гласали за другачији третман, у складу са планом реорганизације.
Изузетак од примене других прописа
Члан 170
На хартије од вредности које се учесницима у реорганизацији издају или поништавају у складу са усвојеним планом реорганизације не примењују се прописи о хартијама од вредности у делу који се односи на издавање проспекта и прописи о преузимању акционарских друштава, као и прописи којима се уређују привредна друштва у делу који се односи на поништавање акција и заштиту поверилаца у случају смањења основног капитала.
Право поверилаца на информисање
Члан 171
Током спровођења усвојеног плана реорганизације сви повериоци на које се план односи имају право на информисање и приступ актима субјекта реорганизације у складу са одредбама закона којим се уређују привредна друштва које се односе на право акционара на информисање и приступ актима друштва.
Извршење плана реорганизације
Члан 172
Извршењем плана реорганизације којим је стечајни дужник испунио све обавезе предвиђене планом реорганизације престају потраживања поверилаца утврђена планом реорганизације.
Непоступање по усвојеном плану и преваран и незаконит план као стечајни разлог
Члан 173
Повериоци обухваћени усвојеним планом, као и повериоци чија су потраживања настала пре усвајања плана а нису обухваћени планом, могу поднети предлог за покретање стечајног поступка и у случају да:
1) је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин;
2) стечајни дужник не поступа по плану или поступа супротно плану реорганизације ако се тиме битно угрожава спровођење плана реорганизације или ако је такво поступање, односно непоступање планом реорганизације утврђено као стечајни разлог.
Сматра се да је спровођење плана битно угрожено у смислу става 1. тачка 2) овог члана ако је услед непоступања по плану или поступања супротно усвојеном плану дошло до неке од следећих последица:
1) негативног одражавања на новчане токове субјекта реорганизације;
2) онемогућавања субјекта реорганизације да обавља пословну делатност;
3) значајног угрожавања интереса једне или више класа поверилаца.
У случају из става 1. овог члана, стечајни судија током претходног стечајног поступка може ангажовати стручно лице или именовати привременог стечајног управника ради утврђивања чињеница од значаја за оцену постојања стечајног разлога.
У случају из става 1. овог члана стечајни судија може ангажовати стручно лице или именовати привременог стечајног управника ради утврђивања чињеница од значаја за оцену постојања стечајног разлога током претходног стечајног поступка.
Ако утврди постојање стечајног разлога из става 1. тачка 1) овог члана, стечајни судија ће решењем о отварању стечајног поступка одредити да се стечајни поступак спроводи банкротством стечајног дужника.
XII МЕЂУНАРОДНИ СТЕЧАЈ
Примена одредаба о међународном стечају
Члан 174
Одредбе о међународном стечају примењују се ако:
1) страни суд или други страни орган који спроводи контролу или надзор над имовином или пословањем дужника или страни представник затражи помоћ у вези са страним поступком;
2) суд или стечајни управник затражи помоћ у страној држави у вези са стечајним поступком који се у Републици Србији води у складу са овим законом;
3) се страни поступак води истовремено са стечајним поступком који се у Републици Србији води у складу са овим законом.
Под страним поступком, у смислу овог закона, подразумева се судски или управни поступак, укључујући и претходни поступак, који се са циљем колективног намирења поверилаца путем реорганизације, банкротства или ликвидације спроводи у страној држави у складу са прописом којим се уређује инсолвентност, а у којем су имовина и пословање дужника под контролом или надзором страног суда или другог надлежног органа.
Страни представник у смислу става 1. овог члана јесте лице или орган, укључујући и оне који су привремено именовани, који су у страном поступку овлашћени да воде реорганизацију, банкротство или ликвидацију над имовином или пословима дужника или да предузимају радње као представник страног поступка.
Искључива међународна надлежност
Члан 174а
Суд Републике Србије је искључиво надлежан за покретање, отварање и спровођење стечајног поступка против стечајног дужника чије је средиште главних интереса на територији Републике Србије (главни стечајни поступак). Исти суд је искључиво међународно надлежан и за све спорове који произлазе из стечајног поступка.
Средиште главних интереса треба да одговара месту одакле дужник редовно управља својим интересима и које је као такво препознато од стране трећих лица.
У недостатку супротног доказа, претпоставља се да стечајни дужник има средиште главних интереса у месту где се налази његово регистровано седиште.
Средиште главних интереса утврђује се према чињеницама које постоје у моменту подношења предлога за покретање главног стечајног поступка.
Ако се средиште главних интереса стечајног дужника налази у иностранству, а његово регистровано седиште се налази у Републици Србији, искључиво је надлежан суд Републике Србије, ако се према праву државе у којој стечајни дужник има средиште главних интереса не може покренути и отворити стечајни поступак на основу средишта главних интереса.
Главни стечајни поступак обухвата целокупну имовину стечајног дужника, без обзира да ли се налази у Републици Србији или у иностранству.
Када се регистровано седиште стечајног дужника налази у иностранству, а средиште главних интереса на подручју Републике Србије, за спровођење поступка из става 1. овог члана искључиво је надлежан суд Републике Србије.
Међународна надлежност према пословној јединици, односно имовини страног стечајног дужника у Републици Србији
Члан 174б
Ако суд у Републици Србији није надлежан према одредби члана 174а став 1. овог закона, надлежан је ако стечајни дужник има сталну пословну јединицу без својства правног лица у Републици Србији (споредни стечајни поступак).
Под сталном пословном јединицом подразумева се било које место пословања у којем стечајни дужник обавља економску делатност, употребом људске радне снаге и добара или услуга.
Ако се у Републици Србији не налази средиште главних интереса, ни пословна јединица стечајног дужника, већ само његова имовина, споредни стечајни поступак у Републици Србији је могуће отворити и водити:
1) ако постоји стечајни разлог, али се у држави где стечајни дужник има средиште главних интереса стечајни поступак не може водити због услова предвиђених у стечајном праву те државе;
2) ако се према праву државе у којој стечајни дужник има средиште главних интереса, стечајни поступак односи само на имовину у тој држави;
3) када се страна судска одлука о отварању стечајног поступка не може признати.
За спровођење стечајног поступка надлежан је суд на чијем подручју се налази стална пословна јединица стечајног дужника, а ако нема пословне јединице у Републици Србији, суд на чијем подручју се налази имовина стечајног дужника.
Ако би више судова били месно надлежни за спровођење споредног стечајног поступка, поступак води суд коме је прво поднет предлог за покретање стечајног поступка.
Споредни стечајни поступак обухвата само имовину стечајног дужника која се налази на територији Републике Србије.
Меродавно право
Члан 175
На стечајни поступак и његова дејства примењује се право државе у којој је стечајни поступак покренут, ако овим законом није другачије уређено.
У случају признања страног поступка у складу са овим законом, на излучна или разлучна права на стварима или правима која се налазе на територији Републике Србије примењују се прописи Републике Србије.
За дејство стечајног поступка на уговоре о раду примењује се право које је меродавно за уговор о раду.
Стварна надлежност за признање страног поступка и сарадњу
Члан 176
Признање страног поступка и сарадњу са страним судовима и другим надлежним органима спроводи суд из члана 15. став 1. овог закона, у складу са законом.
Месна надлежност за признање страног поступка и сарадњу
Члан 177
Признање страног поступка и сарадњу са страним судовима и другим надлежним органима спроводи суд на чијем подручју се налази седиште, односно стална пословна јединица стечајног дужника.
Ако дужник нема седиште ни сталну пословну јединицу у Републици Србији, месно је надлежан суд на чијем подручју се налази претежни део имовине стечајног дужника.
У случају да се стечајни поступак већ води у Републици Србији, суд који спроводи стечајни поступак месно је надлежан за одлучивање о признању и сарадњи са страним судовима и другим надлежним органима.
Овлашћење стечајног управника да предузима радње у страној држави
Члан 178
Стечајни управник именован у складу са овим законом овлашћен је да предузима радње у страној држави у име и за рачун стечајног дужника, односно стечајне масе, ако је то допуштено законом те државе.
Изузетак у случајевима супротним јавном поретку
Члан 179
Надлежни суд може да одбије да предузме радњу у вези са међународним стечајем ако би таква радња била у супротности са јавним поретком Републике Србије.
Помоћ у складу са другим законима
Члан 180
Надлежни суд или стечајни управник могу да пруже и другу помоћ страном представнику, у складу са законом.
Тумачење
Члан 181
Приликом примене одредби о међународном стечају надлежни суд ће посебно имати у виду њихов међународни карактер и потребу побољшања њихове једнообразне примене у доброј вери.
Право непосредног приступа
Члан 182
Страни представник има право непосредног поступања пред судовима у Републици Србији.
Страни представник је приликом предузимања радњи из става 1. овог члана путем подношења одговарајућег захтева или на други начин дужан да у циљу доказивања свога својства поднесе:
1) одлуку о покретању страног поступка и именовању страног представника у оригиналу или овереној копији или овереном препису, преведену на језик који је у службеној употреби у надлежном суду у Републици Србији, заједно са доказом о њеној извршности по праву стране државе;
2) потврду страног суда или другог надлежног органа о постојању страног поступка и именовању страног представника;
3) било који други доказ о постојању страног поступка и именовању страног представника за који надлежни суд у Републици Србији сматра да је прихватљив, а у одсуству доказа из тач. 1) и 2) овог става.
Надлежност у случају подношења захтева од стране страног представника
Члан 183
Подношењем захтева надлежном суду у Републици Србији од стране страног представника, у складу са овим законом, успоставља се надлежност тог суда само за одлучивање по предметном захтеву.
Предлог страног представника за покретање поступка
Члан 184
Страни представник има право да поднесе предлог за покретање стечајног поступка ако су испуњени услови за покретање таквог поступка у складу са овим законом.
Учествовање страног представника у поступку
Члан 185
После признања страног поступка, страни представник има право да учествује у поступку који се према дужнику води у складу са овим законом.
Захтев за признање страног поступка
Члан 186
Страни представник може надлежном суду у Републици Србији да поднесе захтев за признање страног поступка у којем је именован, при чему своје својство доказује на начин предвиђен чланом 182. став 2. овог закона.
Уз захтев за признање прилаже се изјава страног представника у којој се наводе сви страни поступци у вези са дужником који су познати страном представнику, преведена на језик који је у службеној употреби у надлежном суду у Републици Србији.
Претпоставке у вези са признањем
Члан 187
Ако одлука, односно потврда из члана 182. став 2. овог закона пружа доказ да страни поступак има обележја поступка из члана 174. став 2. овог закона и да је страни представник лице или орган из члана 174. став 3. овог закона, суд може те чињенице сматрати утврђеним.
Суд може документа која су поднета уз захтев за признање да сматра аутентичним, без обзира на то да ли су легализована у смислу закона којим се уређује легализација исправа у међународном саобраћају.
Ако се не докаже супротно, сматра се да је регистровано седиште дужника, односно његово пребивалиште ако се ради о физичком лицу, средиште његових главних интереса.
Одлука о признању страног поступка
Члан 188
Осим у случају из члана 179. овог закона, страни поступак се признаје ако:
1) има обележја поступка из члана 174. став 2. овог закона;
2) је страни представник који подноси захтев за признање лице или орган из члана 174. став 3. овог закона;
3) захтев испуњава услове из члана 182. став 2. овог закона;
4) је захтев поднет надлежном суду, у складу са чл. 176. и 177. овог закона.
Страни поступак се признаје као:
1) главни страни поступак, ако се води у држави у којој је средиште главних интереса дужника;
2) споредни страни поступак, ако дужник има сталну пословну јединицу у тој страној држави.
На главни и споредни страни поступак сходно се примењују одредбе чл. 174а и 174б овог закона.
О захтеву за признање страног поступка суд одлучује решењем у хитном поступку.
Решење о признању страног поступка првостепени суд ће по службеној дужности или на захтев заинтересованог лица изменити или укинути ако се утврди да услови за његово доношење нису били испуњени или да су након признања страног поступка престали да постоје.
После отварања стечајног поступка над стечајним дужником чије је средиште главних интереса у Републици Србији, страни поступак се може признати само као споредни страни поступак.
Против решења којим се одбија предлог за признање страног поступка, страни стечајни дужник, страни представник и повериоци имају право жалбе, у року од 15 дана. Жалба не одлаже извршење.
Обавеза обавештавања
Члан 189
После подношења захтева за признање страног поступка, страни представник је дужан да без одлагања обавести суд којем је захтев поднет о:
1) свакој битној промени статуса страног поступка или статуса страног представника;
2) сваком другом страном поступку у вези са истим дужником за који страни представник сазна.
Помоћ која се пружа после подношења захтева за признање страног поступка
Члан 190
Суд може, од момента подношења захтева за признање страног поступка па до одлучивања о том захтеву, на захтев страног представника пружити потребну помоћ привремене природе у случају да је та помоћ хитно потребна ради заштите имовине стечајног дужника или интереса поверилаца.
Помоћ из става 1. овог члана обухвата изрицање следећих мера:
1) забрану принудног извршења над имовином дужника;
2) поверавање управљања или продаје имовине или дела имовине дужника која се налази у Републици Србији страном представнику или другом лицу које одреди суд, ради заштите и очувања вредности имовине којој, због њене природе или других околности, прети опасност од нестанка, губљења вредности или је угрожена на други начин;
3) друге мере које се у складу са овим законом могу одредити после признања страног поступка.
На одређивање, важност, укидање и измену мера из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона које регулишу мере обезбеђења у претходном стечајном поступку.
Мере из става 2. овог члана које је суд одредио престају да важе доношењем одлуке о захтеву за признање, осим ако њихово дејство није продужено у складу са овим законом у оквиру помоћи која се пружа после признања страног поступка.
Суд може одбити да пружи затражену помоћ ако би таква помоћ ометала вођење главног страног поступка.
Правно дејство признања главног страног поступка
Члан 191
Последице признања главног страног поступка су забрана:
1) покретања нових и прекид започетих поступака у вези са имовином, правима, обавезама или одговорностима дужника;
2) принудног извршења на имовини дужника;
3) преноса, оптерећивања и другог располагања имовином дужника.
Суд може одредити изузећа од примене последица из става 1. овог члана само у случајевима предвиђеним овим законом за изузећа од примене последица отварања стечајног поступка, као и у случају када утврди да главни страни поступак не обезбеђује одговарајућу заштиту интереса поверилаца у Републици Србији.
Забрана из става 1. тачка 1) овог члана не представља сметњу за подношење тужби, односно за покретање поступка, ако је то неопходно ради очувања потраживања повериоца према дужнику.
Забрана из става 1. овог члана не представља сметњу за подношење предлога за покретање стечајног поступка у Републици Србији или за пријављивање потраживања у таквом поступку.
Помоћ која се пружа после признања страног поступка
Члан 192
После признања страног споредног поступка, ако је то неопходно ради заштите имовине стечајног дужника или интереса поверилаца, суд може, на захтев страног представника, пружити одговарајућу помоћ путем одређивања следећих мера:
1) забране покретања нових, односно прекид започетих поступака у вези са имовином, правима, обавезама или одговорностима дужника, ако нису прекинути у складу са чланом 191. став 1. тачка 1) овог закона;
2) забране извршења на имовини стечајног дужника, ако извршење није прекинуто у складу са чланом 191. став 1. тачка 2) овог закона;
3) забране преноса, оптерећивања или другог располагања имовином стечајног дужника, ако таква забрана није последица примене одредбе члана 191. став 1. тачка 3) овог закона.
После признања главног или споредног страног поступка, ако је то неопходно ради заштите имовине стечајног дужника или интереса поверилаца, суд може, на захтев страног представника, пружити одговарајућу помоћ путем одређивања следећих мера:
1) извођење доказа саслушањем сведока или на други начин, као и пружање података у вези са имовином, пословањем, правима, обавезама или одговорностима дужника;
2) поверавање страном представнику или другом лицу које одреди суд управљања или продаје имовине или дела имовине дужника која се налази у Републици Србији;
3) продужење важења мера из члана 190. ст. 1. и 2. овог закона;
4) давање других овлашћења која има стечајни управник по основу овог закона или одређивање других забрана у складу са овим законом.
После признања страног поступка, било главног или споредног, суд може на захтев страног представника поверити спровођење деобе имовине или дела имовине дужника која се налази у Републици Србији страном представнику или другом лицу које одреди суд, под условом да суд утврди да је обезбеђена одговарајућа заштита интереса поверилаца у Републици Србији.
Приликом пружања помоћи страном представнику у случају споредног страног поступка у складу са овим чланом, суд је дужан да утврди да се таква помоћ односи на имовину којом би, по одредбама овог закона, требало да се управља у оквиру тог споредног страног поступка или да се односи на податке који су потребни у том поступку.
Заштита поверилаца и других заинтересованих лица
Члан 193
Приликом доношења одлуке о пружању или одбијању пружања помоћи у складу са чл. 190. и 192. овог закона или одлуке о измени или стављању ван снаге таквих мера у складу са ставом 3. овог члана, суд је дужан да утврди да је обезбеђена одговарајућа заштита интереса поверилаца и других заинтересованих лица, укључујући и дужника.
Суд може условити дејство одређених мера на начин који сматра одговарајућим.
Суд може на захтев страног представника или лица на које утичу мере одређене у оквиру пружања помоћи на основу чл. 190. и 192. овог закона или по службеној дужности изменити или ставити ван снаге одређене мере.
Побијање правних радњи дужника
Члан 194
После признања страног поступка, страни представник може побијати правне радње стечајног дужника по истом процесном праву које важи и за стечајног управника.
У случају споредног страног поступка, суд је дужан да утврди да се побијање односи на имовину којом би, по одредбама овог закона, требало да се управља у оквиру тог споредног страног поступка.
Учешће страног представника у поступку који се води у Републици Србији
Члан 195
После признања страног поступка, страни представник може, у складу са законом, бити учесник у сваком поступку у којем је дужник странка.
Постојање овлашћења страног представника представља претходно питање у поступку из става 1. овог члана.
Сарадња и непосредно обраћање између судова у Републици Србији и страних судова и других надлежних органа или страних представника
Члан 196
У случајевима из члана 174. овог закона, суд је дужан да у највећој могућој мери сарађује са страним судовима и другим надлежним органима или страним представницима, непосредно или преко стечајног управника.
Суд има право да се непосредно обраћа, односно да непосредно затражи податке или помоћ од страних судова и других надлежних органа или од страних представника.
Сарадња и непосредно обраћање између стечајног управника и страних судова и других надлежних органа или страних представника
Члан 197
У случајевима из члана 174. овог закона, стечајни управник је дужан да, у вршењу својих дужности и под надзором суда, у највећој могућој мери сарађује са страним судовима и другим надлежним органима или страним представницима.
Стечајни управник има право да се, у вршењу својих дужности и под надзором суда, непосредно обраћа страним судовима и другим надлежним органима или страним представницима.
Облици сарадње
Члан 198
Сарадња из чл. 196. и 197. овог закона може се спроводити на било који одговарајући начин, а нарочито:
1) именовањем лица или органа који предузима радње по налогу суда;
2) разменом података на начин за који суд сматра да је одговарајући;
3) координацијом управљања и надзора над имовином и пословима дужника;
4) одобравањем или применом од стране судова споразума о координацији поступака;
5) координацијом истовремених поступака који се воде према истом дужнику.
Отварање стечајног поступка после признања главног страног поступка
Члан 199
После признања главног страног поступка, стечајни поступак се може отворити само у случају да стечајни дужник има имовину у Републици Србији.
Стечајни поступак из става 1. овог члана води се само у односу на имовину стечајног дужника која се налази у Републици Србији. Изузетно, територијални стечајни поступак може да обухвати и имовину стечајног дужника која се налази у иностранству, у мери која је неопходна за остваривање сарадње у складу са чл. 196, 197. и 198. овог закона и којом би требало да се управља у оквиру тог стечајног поступка.
Координација стечајног поступка и страног поступка
Члан 200
Када се страни поступак и стечајни поступак воде истовремено према истом дужнику, суд ће затражити сарадњу и координацију у складу са чл. 196, 197. и 198. овог закона.
Када је у време подношења захтева за признање страног поступка већ поднет предлог за покретање стечајног поступка:
1) свака помоћ која се пружа у складу са чл. 190. или 192. овог закона мора бити у складу са правилима и потребама претходног стечајног поступка, односно стечајног поступка;
2) члан 191. овог закона се неће примењивати ако је страни поступак признат као главни страни поступак.
Када је предлог за покретање стечајног поступка поднет после признања или после подношења захтева за признање страног поступка:
1) суд ће по службеној дужности преиспитати сваку помоћ која је пружена у складу са чл. 190. или 192. овог закона и измениће, односно ставити ван снаге све такве мере уколико су у супротности са правилима или потребама претходног стечајног поступка, односно стечајног поступка;
2) ако се ради о главном страном поступку, измена или стављање ван снаге забрана из члана 191. став 1. овог закона извршиће се у складу са чланом 191. став 2. овог закона, ако су такве забране у супротности са правилима или потребама претходног стечајног поступка, односно стечајног поступка.
Код одређивања или измене мера помоћи која се пружа представнику споредног страног поступка суд је дужан да утврди да се таква помоћ односи на имовину којом би, у складу са одредбама овог закона, требало да се управља у том споредном страном поступку, односно да је у вези са подацима који су потребни у оквиру тог поступка.
Поступање у случају постојања више страних поступака
Члан 201
У случајевима из члана 174. овог закона, када се према истом дужнику води више од једног страног поступка, суд ће затражити сарадњу и координацију у складу са чл. 196, 197. и 198. овог закона, при чему:
1) свака помоћ која се пружа у складу са чл. 190. или 192. овог закона представнику споредног страног поступка после признања главног страног поступка мора бити у складу са правилима и потребама главног страног поступка;
2) ако је одлука о признању главног страног поступка донета после признања споредног страног поступка или после подношења захтева за признање споредног страног поступка, суд ће по службеној дужности преиспитати сваку помоћ која је пружена у складу са чл. 190. или 192. овог закона и измениће, односно ставиће ван снаге све такве мере уколико су у супротности са правилима или потребама главног страног поступка;
3) ако, после признања споредног страног поступка, буде донета одлука о признању другог споредног страног поступка, суд ће по службеној дужности или на захтев страног представника одредити, изменити или ставити ван снаге мере помоћи у циљу обезбеђивања координације поступака.
Претпоставка постојања стечајног разлога на основу признања главног страног поступка
Члан 202
Ако се не докаже супротно, постојање стечајног разлога се претпоставља у случају постојања правноснажне одлуке о признању главног страног поступка који се води према стечајном дужнику. Суд неће отворити стечајни поступак ако стечајни дужник докаже да не постоји ниједан од стечајних разлога из члана 11. овог закона.
Намирење поверилаца у поступцима који се воде истовремено
Члан 203
Осим у случају постојања разлучног или излучног права, поверилац чије је потраживање делимично исплаћено у поступку који је спроведен у складу са законом којим се уређује инсолвентност у страној држави не може да прими исплату на име истог потраживања у стечајном поступку који се води према истом дужнику све док су исплате према осталим повериоцима истог исплатног реда или класе у реорганизацији пропорционално мање од износа који је тај поверилац већ примио.
XIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Кривична дела
Пријављивање лажног потраживања
Члан 204
Ко суду у стечајном поступку који се води по одредбама овог закона пријави лажно потраживање подношењем лажних докумената или на други начин, казниће се затвором од једне до три године и новчаном казном од 500.000 динара до 10.000.000 динара.
Необавештавање о намирењу потраживања
Члан 204а
Ко у току стечајног поступка наплати своје потраживање од јемца или главног дужника, а у року од осам дана од дана извршене наплате не обавести суд о наплати потраживања, казниће се новчаном казном од 500.000 динара до 10.000.000 динара.
Располагање имовином стечајног дужника после отварања стечајног поступка
Члан 205
Ко после отварања стечајног поступка, а пре ступања на дужност стечајног управника располаже стварима и правима из стечајне масе без накнаде или уз накнаду која не одговара тржишној вредности, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривично дело учињено из користољубља до 10.000.000 динара.
Ко после именовања привременог стечајног управника, док он не ступи на дужност, располаже стварима и правима стечајног дужника без накнаде или уз накнаду која не одговара тржишној вредности, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривично дело учињено из користољубља до 10.000.000 динара.
Лажно приказивање и прикривање чињеница у унапред припремљеном плану реорганизације
Члан 206
Ко у унапред припремљеном плану реорганизације лажно прикаже или прикрије чињенице од значаја за доношење одлуке суда или гласање поверилаца о плану, казниће се затвором од једне до пет година и новчаном казном од најмање 500.000 динара, а ако је кривично дело учињено из користољубља до 10.000.000 динара.
XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 207
Стечајни поступци који су на дан почетка примене овог закона у току, наставиће се по прописима који су важили до дана почетка примене овог закона.
Изузетно, на стечајне поступке из става 1. овог члана примењиваће се одредбе чл. 22. до 26, чл. 29. и 30. и члана 157. став 5. овог закона.
Члан 208
Од дана почетка примене овог закона до 31. децембра 2010. године одредбе чл. 150. до 154. овог закона примењиваће се на правна лица која су обуставила сва плаћања у непрекидном трајању од три године, а од 1. јануара 2010. године до 31. децембра 2011. године примењиваће се на правна лица која су обуставила сва плаћања у непрекидном трајању од две године.
Члан 209
У стечајним поступцима над банкама и друштвима за осигурање, надлежности и овлашћења стечајног судије из овог закона врши стечајно веће, у складу са одредбама закона којим се уређује стечај и ликвидација банака и друштава за осигурање, осим ако је тим законом другачије прописано.
Члан 210
Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона биће донети у року од 30 дана од ступања на снагу овог закона.
Члан 211
Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о стечајном поступку („Службени гласник РС“, бр. 84/04 и 85/05 – др. закон).
Члан 212
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, а почиње да се примењује тридесетог дана од дана његовог ступања на снагу, осим:
1) одредаба члана 25. став 3. и члана 30. овог закона које почињу да се примењују 1. јула 2010. године;
2) одредбе члана 25. став 4. овог закона која почиње да се примењује 1. јануара 2012. године;
3) одредаба чл. 150. до 154. овог закона које почињу да се примењују деведесетог дана од дана његовог ступања на снагу.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о стечају
(„Сл. гласник РС“, бр. 83/2014)
Члан 67[с1]
Подзаконски акти који се доносе на основу овлашћења из овог закона донеће се у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 68[с1]
Стечајни поступци који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани окончаће се по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.
Члан 69[с1]
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 181. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11 и 99/11).
Члан 70[с1]
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, осим одредаба члана 10. овог закона, које се примењују од 1. октобра 2014. године и одредбе члана 1. став 2. овог закона, која се примењује од 1. јануара 2015. године.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о стечају
(„Сл. гласник РС“, бр. 113/2017)
Члан 65[с2]
Подзаконски акти донети на основу овлашћења из Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр. 104/09, 99/11 – др. закон, 71/12 – УС и 83/14), ускладиће се са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 66[с2]
Стечајни поступци који до дана ступања на снагу овог закона нису окончани окончаће се по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.
Члан 67[с2]
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.